Deus, Deiw, Bog

[fisherman1]

Duvaj ga množini -manjino...
Bar da imaš neko svoje mišljenje umesto tih bezvezarija...Šetaj...

 

[JA KOJI JESAM]

Витлате тим појмом "бог" као да он нешто значи и да под њиме нешто можемо мислити.

Koliko vidim svi osim tebe vitlaju riječima-pojmovima???
A zašto se ne okreneš prema sebi i pogledaš samo na momenat s čim to ti vitlaš?

А када вам се укаже да под тим појмом или не мислимо ништа или мислимо на неку антропоморфну индивидуу .. кажете да не замаишљате то под појмом бог! Па шта друго замишљате?

Vidiš, u tvoj mašti i jeste problem. A rekoh već ranije da ako 'BOG-a' pokušaš misliti, zamisliti, osuđen si na neuspjeh. Jedino ti, konstantno nabacuješ komentare 'čiče sa sijedom bradom' i tim svojim zamišljanjem 'BOG-a' ukazuješ na njegovo ne-postojanje. Jedino ti (kao 'filozof', a ni to nisi jer nemaš svoju 'filozofiju') konstantno u riječi-pojmu 'BOG' vidiš 'čiču sa sijedom bradom'...a ovdje se ne govori o tome...već o ličnom poimanju ili pak Znanju o tome što se u svim narodima svijeta naziva 'BOG'. Zašto ne promijeniš ploču i počneš iz početka? Sagledaj sebe, kao što svako od nas treba da sagleda sebe, to je jedini način da dosegneš put do istine.

Ако не замишљате ништа... онда прекините са расправама о неком богу. Рецимо, кажеш као агностик да није могуће сазнање бога!

'BOG' se ne može zamisliti. Ono što 'čovjek' kao odraz stanja projekcije u datom trenu može zamisliti jeste pojam. Samo pojmovi se mogu zamišljati, pojmovi koji vode ka predstavama, kako 'spolja tako i unutar već projektovanog entiteta. 'BOG' nije entitet, osim ako za to-što-'BOG'-jeste uzmemo zdravo-za-gotovo objašnjenje koje nam je servirano kroz religiozne spise. Ali riječ-pojam 'BOG' ne potiče iz religijskih spisa. To je ono što moraš da shvatiš. Riječ potiče od bića-koje-jeste, možeš ga nazvati 'BOG', koji kroz pojam Sebi u 'čovjeku' ukazuje na Sebe kao postojanje. Zato i nije čudo da se ta riječ pojavljuje u svim narodima svijeta bez iznimke. Prvi put kada je 'čovjek' (duh) shvatio da postoji nešto što ga vodi, što ga stvara, a što čulima nije spoznajno, čovjek je izgovorio i riječ.

Po mom slobodnom prevodu same srpske riječi 'BOG' to bi značilo:

Biće (koje) Odozgo Govori.

Kome li to Biće Odozgo Govori? Onome koji sluša. Onome koji je prvi put dozvolio da sebe vidi 'dole'. A ko to sebi može dozvoliti da se vidi 'dole'??? Jedino onaj-koji-je nekad bio 'gore'. Pošto su naše misli pretežno u predjelu mozga, sama ta činjenica ukazuje i na razlog zašto se pojavio i pojam 'ODOZGO'. Kada čovjek razmišlja to uistinu duh pomijera centar svog interesovanja sa projekcije, dakle sa tijela na sam razum. A po prirodi 'stvari' u našoj realnosti, predstava koju gledamo, je 'čvršća' od predstave koju mislimo. Gustoća jednog i drugog stanja predstave ih odvaja u različite sfere postajanja te kada našom logikom uporedimo jednu i drugu predstavu ('unutrašnju' i 'spoljnju') dobijemo doživljaj dvije realnosti koje se manifestju na različitim razinama, jedne koja je 'dole' i druge koja je 'gore'. Odatle i objašnjenje da je 'BOG' Biće koje govori odozgo. Razlog tome je dakle priroda projekcije. Projekcija ne teče od tijela ka razumu, od materije ka duhu, već obrnuto. Razum prihvata vibraciju (informaciju) koju prevodi u čulnu predstavu koju doživljavamo projekcijom 3D materijalne realnosti.

Jedino u NE-Znanju-o-Sebi kao tom biću-koje-jesmo 'čovjek', kao kreacija, doživljava 'BOG-a' kao biće koje po ugledu na sebe stvara i samog čovjeka. Odatle i zaključak da 'BOG' kao Tvorac jedino može izgledati kao sam 'čovjek'. A da bi se dodala ozbiljnost toj predstavi Tvorca, stvorena je slika 'čiče sa sijedom bradom' koji je oličenje starosti, iskustva, mudrosti koje se na ovozemaljskom planu jedino može uporediti sa patrijarhalnim tipom Oca...STARCA koji je proživio i iskusio sve ono što 'čovjek' kao njegovo 'dijete' tek treba da doživi.

'BOG' dakle, nije izmišljen pojam od religije već je religija smišljena da opravda taj pojam.

Istina o 'BOG-u' ostaje nespoznata jer se ni kroz filozofsku misao niti pak kroz religijsku misao samo Biće koje stvara Sebe-'čovjeka' može predstaviti. 'BOG' se ne može spoznati već jedino ZNATI. A kako se to 'BOG' može ZNATI? Šta to znači ZNATI?

Da bi se to moglo objasniti moramo da se vratimo na bit, na esenciju, na samo postojanje koje jeste. Samo postojanje ne zavisi od Znanja-o-sebi-postojanju. Ali ne znajući da postoji, za samo biće-apsolut (za bit) to bi značilo da ono (ona) uistinu i ne postoji...jer se ne bi moglo doživjeti postojećim. Ali to nije moguće. To nije moguće jednostavno zato što apsolut doživljava sebe kao refleksiju ili Duh. Ta refleksija sebe jeste Znanje-o-sebi-apsolutu. Znanje-o-sebi-apsolutu se doživljava kao Jednina svih Znanja-o-sebi u JEDNOM Znanju-o-sebi, te postojanje stoga i doživljavamo kao nešto što SVE JEST u Sebi, tj, kao SVIJEST.
Apsolut + SVIJEST-o-sebi-apsolutu= 'BOG' ili biće-koje-jesmo.

Apsolut se ne može pomjeriti iz sebe te se stoga nemože spoznati, ali se zato Znanje-o-sebi-apsolutu može dožijeti kroz spoznaju. To objašnjava i činjenicu da bez obzira na sve promejne koje se dešavaju unutar univerzuma apsolut ostaje nepromejnjiv, netaknut. Tako i sama SVIJEST, tj Znanje-o-sebi-apsolutu uvijek ostaje isto, jer je Znanje-o-sebi uvijek refleksija sebe-postojanja, tačnije refleksija (duh) aspekta postojanja ili bića. Svako jedno Znanje-o-sebi jeste refleksija onoga-što-jeste (refleksija sopstvene essencije) te kao takvo, kao i sama essencija (bit) jeste apsolut. Stoga, svako Znanje-o-sebi može Sebe-apsolut da doživi jedino kroz Sebe kao UM a krajnji rezultat UMNE spoznaje jeste jedan univerzum.

Univerzum više nije SVIJEST u JEDNOM, jer SVIJEST nagovještava da SVE što u tom JEDNOM jeste (dakle svako jedno Znanje-o-sebi, svako jedno Ja) podjednako ima isto Znanje-o-svemu-što-jest, sadrži ga u sebi. Međutim, u univerzumu samo jedno Ja (jedno projektovano Znanje-o-sebi) ZNA-sadrži sve-što-jest u sebi. Ostala 'Ja', Znanja-o-sebi, nemaju tu privilegiju u datom univerzumu. Jedino kada se jedno Ja (moje tvoje Ja) totalno preda tom univerzalnom Ja, za taj tren potpune predaje izjednačuje frekvenciju sa njim i takođe dobija i pristup univerzalnom Znanju. Dakle, ni univerzum se ne može nazvati 'BOG-om', jer univerzum nije apsolut + SVIJEST-o-sebi apsolutu, već je univerzum Svjesnost-o-sebi kao Jednom Znanju-o-sebi kao apsolutu koji u sebi sadrži sva ostala Znanja-o-sebi-apsolutu a IZVAN apsoluta, izvan Svijesti. Zato se univerzum može nazvati krunom Svjesnosti dok se u hrišćanstvu ta univerzalna Svjesnost, to Znanje-o-sebi, naziva SINOM Božijim, Hristom i simbolično se personifikuje likom Isusa Hrista...nimalo slučajno nazvanim 'KRALJEM Jevreja'. Zašto 'Kraljem'? Upravo zato što je Znanje-o-sebi, koje je Isus kao biblijsko stvorenje 'imao u sebi', isto ono univerzalno Znanje koje po sebi jeste Kruna Svjesnosti.


Onome koji sve ovo ZNA u sebi ne smeta kako je to Znanje izrečeno, jer ga kao takav-koji-ZNA uvijek 'vidi' za ono što jeste. Takav čovjek ne može biti vjernik (ubijeđen), bilo to da se pod vjernikom smatra čovjek koji je ubijeđen u istinitost religijskih spisa ili pak čovjek koji je ubijeđen u istinitost filozofskih teorija. Ni jedan niti drugi istinu NE ZNAJU. Vjernikom se postaje u NE-ZNANJU.

 

[muzjak]

Vidiš, u tvoj mašti i jeste problem. A rekoh već ranije da ako 'BOG-a' pokušaš misliti, zamisliti, osuđen si na neuspjeh. Jedino ti, konstantno nabacuješ komentare 'čiče sa sijedom bradom' i tim svojim zamišljanjem 'BOG-a' ukazuješ na njegovo ne-postojanje. Jedino ti (kao 'filozof', a ni to nisi jer nemaš svoju 'filozofiju') konstantno u riječi-pojmu 'BOG' vidiš 'čiču sa sijedom bradom'...a ovdje se ne govori o tome...već o ličnom poimanju ili pak Znanju o tome što se u svim narodima svijeta naziva 'BOG'. Zašto ne promijeniš ploču i počneš iz početka? Sagledaj sebe, kao što svako od nas treba da sagleda sebe, to je jedini način da dosegneš put do istine.

Ovde moram da stanem u ozijevu odbranu jer ga pogrešno tumečiš, a ništa ne upućuje da se može tako tumačiti. Ako si lepo pročitao shvatićeš da on Boga ne positovećuje sa čikom sa bradom, već to odbacuje. Ali pstavlja pitanje - kada se to odbaci šta onda ostaje? E sad je na onome ko govori o Bogu da to objasni.

'BOG' se ne može zamisliti. Ono što 'čovjek' kao odraz stanja projekcije u datom trenu može zamisliti jeste pojam. Samo pojmovi se mogu zamišljati, pojmovi koji vode ka predstavama, kako 'spolja tako i unutar već projektovanog entiteta. 'BOG' nije entitet, osim ako za to-što-'BOG'-jeste uzmemo zdravo-za-gotovo objašnjenje koje nam je servirano kroz religiozne spise. Ali riječ-pojam 'BOG' ne potiče iz religijskih spisa. To je ono što moraš da shvatiš. Riječ potiče od bića-koje-jeste, možeš ga nazvati 'BOG', koji kroz pojam Sebi u 'čovjeku' ukazuje na Sebe kao postojanje. Zato i nije čudo da se ta riječ pojavljuje u svim narodima svijeta bez iznimke. Prvi put kada je 'čovjek' (duh) shvatio da postoji nešto što ga vodi, što ga stvara, a što čulima nije spoznajno, čovjek je izgovorio i riječ.

Po mom slobodnom prevodu same srpske riječi 'BOG' to bi značilo:

Biće (koje) Odozgo Govori.

Evo od početka. Ako se ne može zamisliti kako se onda može objašnjavati? Jedino se znači objašnjava sopstvena projekcija. Pa onda Bog u raznim religijama može biti monoteistički ili politeistički. Može biti smešten u čoveku, a može i van njega (u projekciji čoveka - a drugačije je i nemoguće). Recimo, da kažemo da je čovek naslutio, a iskazao kao shvatio. A ništa tu ne može da se shvati, jedino ako se prihvati kao predstava i projekcija svoje psihičke strukture. A dovoljno je što nam je izvor našeg uma nejasan, iako glumimo da nam je jasno uplićući se u pojmove.
I zašto ne Biće (koje) Odozdo Govori?

Kome li to Biće Odozgo Govori? Onome koji sluša. Onome koji je prvi put dozvolio da sebe vidi 'dole'. A ko to sebi može dozvoliti da se vidi 'dole'??? Jedino onaj-koji-je nekad bio 'gore'. Pošto su naše misli pretežno u predjelu mozga, sama ta činjenica ukazuje i na razlog zašto se pojavio i pojam 'ODOZGO'. Kada čovjek razmišlja to uistinu duh pomijera centar svog interesovanja sa projekcije, dakle sa tijela na sam razum. A po prirodi 'stvari' u našoj realnosti, predstava koju gledamo, je 'čvršća' od predstave koju mislimo. Gustoća jednog i drugog stanja predstave ih odvaja u različite sfere postajanja te kada našom logikom uporedimo jednu i drugu predstavu ('unutrašnju' i 'spoljnju') dobijemo doživljaj dvije realnosti koje se manifestju na različitim razinama, jedne koja je 'dole' i druge koja je 'gore'. Odatle i objašnjenje da je 'BOG' Biće koje govori odozgo. Razlog tome je dakle priroda projekcije. Projekcija ne teče od tijela ka razumu, od materije ka duhu, već obrnuto. Razum prihvata vibraciju (informaciju) koju prevodi u čulnu predstavu koju doživljavamo projekcijom 3D materijalne realnosti.

Odozgo i odozdo zavise od smera gravitacije. tako da to o čemu pišeš zavisi od fizičke pojave koja se naziva gravitacija.
A svaka projekcija jeste u umu, ali povezanost uma i strukture koja ga indukuje je neraskidivo. To važi za svaki mogući um u univerzumu, pa makar bio i božji. Ne isključujem mogućnost da smo mi san, halucinacija, ili šta god, nečega što bi mogli nazvati Bog. Ali to ničim ne možemo dokazati.

Jedino u NE-Znanju-o-Sebi kao tom biću-koje-jesmo 'čovjek', kao kreacija, doživljava 'BOG-a' kao biće koje po ugledu na sebe stvara i samog čovjeka. Odatle i zaključak da 'BOG' kao Tvorac jedino može izgledati kao sam 'čovjek'. A da bi se dodala ozbiljnost toj predstavi Tvorca, stvorena je slika 'čiče sa sijedom bradom' koji je oličenje starosti, iskustva, mudrosti koje se na ovozemaljskom planu jedino može uporediti sa patrijarhalnim tipom Oca...STARCA koji je proživio i iskusio sve ono što 'čovjek' kao njegovo 'dijete' tek treba da doživi.

Ni sam Bog, ako ga zaista ima ne može biti siguran da nije svesna ili nesvesna kreacija nekog uma.

'BOG' dakle, nije izmišljen pojam od religije već je religija smišljena da opravda taj pojam.

Iz ideje nastaje pojam, a ne obrnuto. Ne smisli neko pojam pa mu onda traži značenje. Već se prvo dođe do ideje ideja pa se to imenuje.

Istina o 'BOG-u' ostaje nespoznata jer se ni kroz filozofsku misao niti pak kroz religijsku misao samo Biće koje stvara Sebe-'čovjeka' može predstaviti. 'BOG' se ne može spoznati već jedino ZNATI. A kako se to 'BOG' može ZNATI? Šta to znači ZNATI?

Da bi se to moglo objasniti moramo da se vratimo na bit, na esenciju, na samo postojanje koje jeste. Samo postojanje ne zavisi od Znanja-o-sebi-postojanju. Ali ne znajući da postoji, za samo biće-apsolut (za bit) to bi značilo da ono (ona) uistinu i ne postoji...jer se ne bi moglo doživjeti postojećim. Ali to nije moguće. To nije moguće jednostavno zato što apsolut doživljava sebe kao refleksiju ili Duh. Ta refleksija sebe jeste Znanje-o-sebi-apsolutu. Znanje-o-sebi-apsolutu se doživljava kao Jednina svih Znanja-o-sebi u JEDNOM Znanju-o-sebi, te postojanje stoga i doživljavamo kao nešto što SVE JEST u Sebi, tj, kao SVIJEST.
Apsolut + SVIJEST-o-sebi-apsolutu= 'BOG' ili biće-koje-jesmo.

Mnogo komplikuješ a uz to namećeš svoju ideju i shvatanje. Nemam ništa protiv, ali će to odstupa od uvreženog sagledavanja. A tovoje sagledavanje mi jeste bliže i logičnije od onog uvreženog. Samo što po svaku cenu goćeš da udeneš tu reč BOG koju obično koriste na drugi način. Ostaje pomalo nejasan tvoj doživljaj toga što nazivaš apsolut, a što se vidi da pri tome ne misliš na Boga.

Apsolut se ne može pomjeriti iz sebe te se stoga ne može spoznati, ali se zato Znanje-o-sebi-apsolutu može dožijeti kroz spoznaju. To objašnjava i činjenicu da bez obzira na sve promejne koje se dešavaju unutar univerzuma apsolut ostaje nepromejnjiv, netaknut. Tako i sama SVIJEST, tj Znanje-o-sebi-apsolutu uvijek ostaje isto, jer je Znanje-o-sebi uvijek refleksija sebe-postojanja, tačnije refleksija (duh) aspekta postojanja ili bića. Svako jedno Znanje-o-sebi jeste refleksija onoga-što-jeste (refleksija sopstvene essencije) te kao takvo, kao i sama essencija (bit) jeste apsolut. Stoga, svako Znanje-o-sebi može Sebe-apsolut da doživi jedino kroz Sebe kao UM a krajnji rezultat UMNE spoznaje jeste jedan univerzum.

Malo konfuzno i labilno i dvosmisleno objašnjavaš. Ali ti moram napomenuti da ukoliko sam bar donekle shvatio tvoju ideju apsoluta, mora se doneti zaključak da smo mi UM a izvor apsolut, pri čemu to što smo mi nismo apsolut već rezultat apsoluta, odnosno novi kvalitet koga kada osvestimo nazivamo JA.

Univerzum više nije SVIJEST u JEDNOM, jer SVIJEST nagovještava da SVE što u tom JEDNOM jeste (dakle svako jedno Znanje-o-sebi, svako jedno Ja) podjednako ima isto Znanje-o-svemu-što-jest, sadrži ga u sebi. Međutim, u univerzumu samo jedno Ja (jedno projektovano Znanje-o-sebi) ZNA-sadrži sve-što-jest u sebi. Ostala 'Ja', Znanja-o-sebi, nemaju tu privilegiju u datom univerzumu. Jedino kada se jedno Ja (moje tvoje Ja) totalno preda tom univerzalnom Ja, za taj tren potpune predaje izjednačuje frekvenciju sa njim i takođe dobija i pristup univerzalnom Znanju. Dakle, ni univerzum se ne može nazvati 'BOG-om', jer univerzum nije apsolut + SVIJEST-o-sebi apsolutu, već je univerzum Svjesnost-o-sebi kao Jednom Znanju-o-sebi kao apsolutu koji u sebi sadrži sva ostala Znanja-o-sebi-apsolutu a IZVAN apsoluta, izvan Svijesti. Zato se univerzum može nazvati krunom Svjesnosti dok se u hrišćanstvu ta univerzalna Svjesnost, to Znanje-o-sebi, naziva SINOM Božijim, Hristom i simbolično se personifikuje likom Isusa Hrista...nimalo slučajno nazvanim 'KRALJEM Jevreja'. Zašto 'Kraljem'? Upravo zato što je Znanje-o-sebi, koje je Isus kao biblijsko stvorenje 'imao u sebi', isto ono univerzalno Znanje koje po sebi jeste Kruna Svjesnosti.

Ovo što pišeš ne mora biti isključeno, ali je to spekulacija. Ili ako hoćeš, nazovi hipoteza.

Onome koji sve ovo ZNA u sebi ne smeta kako je to Znanje izrečeno, jer ga kao takav-koji-ZNA uvijek 'vidi' za ono što jeste. Takav čovjek ne može biti vjernik (ubijeđen), bilo to da se pod vjernikom smatra čovjek koji je ubijeđen u istinitost religijskih spisa ili pak čovjek koji je ubijeđen u istinitost filozofskih teorija. Ni jedan niti drugi istinu NE ZNAJU. Vjernikom se postaje u NE-ZNANJU.

Malo mi smeta ovaj izraz ZNA i ZNANJE. Ne stoji mi u onom smislu kako to semantika nalaže.
Mislim da si previše iskomplikovao tako da i ti sam pomalo lutaš. A ne mislim da nemaš kapaciteta da sve to središ onako kako sve to može čvrsto da stoji. Ali neki su to već sredili, pa ne vidim razlog za toliki trud, kada već imaš na gotovo. Samo izbegavaj one koji govore o tome kako su sva znanja posisali i mute li mute, a ni sami ne znaju o čemu govore.

 

[minutus]

...Apsolut + SVIJEST-o-sebi-apsolutu= 'BOG' ili biće-koje-jesmo...

ti strašno voliš formule

 

[JA KOJI JESAM]

Ovde moram da stanem u ozijevu odbranu jer ga pogrešno tumečiš, a ništa ne upućuje da se može tako tumačiti. Ako si lepo pročitao shvatićeš da on Boga ne positovećuje sa čikom sa bradom, već to odbacuje. Ali pstavlja pitanje - kada se to odbaci šta onda ostaje? E sad je na onome ko govori o Bogu da to objasni.

A jesi li ti siguran da ga ja nisam dobro shvatio?

Pogledaj ovaj citat:

Какав нужан закључак над искуством? Појам "бог" односи се у својој суштини на (да тако јасно кажемо без улеппшавања), на чичу са белом брадом на небу. Тј. на нешто овакvо као у овом филму, у овој сцени.

Примарно значење појма бог и оно на шта људи помисле када га чују јесте управо тако нешто...Нека индивидуа, нека личност која нешто дела, ствара, која награђује и кажњава. У сваком случају неки индиивудум који је негде споља и који опажа. делује, реагује.

А порекло таквих замисли своди се заправо на оне дечје наивности које сам описао у посту број 5 на овој теми.

А ако кажеш да не замишљаш бога као индидвудум, већ као неку метафизичку супстанцију, као непојмљиво нешто и слично ...онда немој то звати бог. И трпати та блискоисточна наивна веровања као предмет филозофије.

Jesi li pogledao, pročitao?

 

[muzjak]

A jesi li ti siguran da ga ja nisam dobro shvatio?

Jesi li pogledao, pročitao?

Jesam. A šta si ti zaključio?

 

[JA KOJI JESAM]

Jesam. A šta si ti zaključio?

Šta tu ima toliko kompleksno da se zaključuje.
Da ponovim:

Појам "бог" односи се у својој суштини на (да тако јасно кажемо без улеппшавања), на чичу са белом брадом на небу. Тј. на нешто овакvо као у овом филму, у овој сцени.

Примарно значење појма бог и оно на шта људи помисле када га чују јесте управо тако нешто...Нека индивидуа, нека личност која нешто дела, ствара, која награђује и кажњава. У сваком случају неки индиивудум који је негде споља и који опажа. делује, реагује.

А ако кажеш да не замишљаш бога као индидвудум, већ као неку метафизичку супстанцију, као непојмљиво нешто и слично ...онда немој то звати бог. И трпати та блискоисточна наивна веровања као предмет филозофије.

Ovo je najveći biser svih ne-shvatanja. Kaže čovjek: "А ако кажеш да не замишљаш бога као индидвудум, већ као неку метафизичку супстанцију, као непојмљиво нешто и слично ...онда немој то звати бог."



Dakle, iz toga zaključujem, i u jednom i u drugom slučaju u pitanju je 'BOG' kojega pokušavaš zamišljati. Ali ako 'BOG-a' ne-zamišljaš kao 'čiču sa bijelom bradom' onda 'BOG-a' nemoj nazivati 'BOG-om' ...???

A zar pojam 'BOG' ne nosi u sebi istu vrijednost poimanja sa 'nepojmljivim nečim'? 'Nepojmljivo nešto' je podjednako pojam kao i pojam 'BOG'.

'Ono-koje-jeste', 'onaj-koji-jeste', 'to-što-jeste', 'apsolut', čak i 'JAHVE'... 'BOG'...'nepojmljivo'...nazovi kako ti volja...to kako ga ti nazivaš ne mijenja 'to'-što-ono-jeste. I sve dotle dok se boriš da svoju riječ-pojam predstaviš kao jedinu istinu, sam sebe zaluđuješ i postavljaš u niže predjele Svjesnosti. Riječi nisu istine. Riječ 'BOG' nije ono što riječ 'BOG' predstavlja. Riječi su 'znakovi pored puta', ukazuju na postojanje nečega što je pojmom samo predstavljeno. Tako recimo, znak pored puta (koji vodi ka Sidneju) na kojemu je ispisana riječ Sidnej, ne predstavlja Sidnej već predstavlja potvrdu da jesi na putu koji te usmjerenjem tvoje akcije vodi ka Sidneju...

U ozimanovoj glavi, riječ 'BOG' predstavlja 'čiču sa sijedom bradom' (to je što je očito)...ali ne i u mojoj. A šta to znači? To znači da riječ-pojam 'BOG' predstavlja ono što misliš-mislimo (shvatamo) da ona predstavlja. Dakle, zaključujem, da ozimanova tvrdnja da pri pomeni riječi-pojma 'BOG' ljudi automatski zamišljaju 'čiču sa sijedom bradom', uopšte nije istina. Istina bi mogla da bude da neki ljudi 'tako' zamišljaju ono što je predstavljeno riječju-pojmom 'BOG', a oziman je primjer-dokaz toga . Zaključujem još, da je ovakva generalizacija (da pri pomeni riječi-pojma 'BOG' ljudi automatski misle na 'čiču sa sijedom bradom') ozimanovo ubjeđenje, uobrazilja.

 

[oziman]

A zar pojam 'BOG' ne nosi u sebi istu vrijednost poimanja sa 'nepojmljivim nečim'? 'Nepojmljivo nešto' je podjednako pojam kao i pojam 'BOG'.

Не носи исту вредност. "Непојмљиво нешто" јесте "непојмљиво нешто" и реч "бог" је ту сасвим сувишна.
Она се ту заправо подмеће на лукав и подмукао начин. Јер се полази априори од бога као нечег постојећег и самог по себи схватљивог а онда се негира могућност његовог поимања. При чему се постојање неког бога нимало не доводи у питање нити додирује.

Ако је нешто непојмљиво ..оно је сазнању управо то.. непојмљиво и самим тим му не можемо додељивати атрибуте То је овакво, то је онакво. Не можемо ишта мислити под тиме! Мишљења нема.. нема ни никаквих атрибута. А то је оно што теби смета, јер шта ће онда бити са свим тим твојим мишљењима о ја јесам, јеси , он јесте и слично.

Наравно, интуција коју свако наслућује у себи а која делимично додирује трансцендентно или ствар по себи, оно је што је Шопенахуер звао воља, а Бергсон интуиција трајања... то је нешто својеверсно и то није сазнање, то нису мисли, то се не може претворити у појмове и сместити под узрок и последицу . па самим тим и звати "бог" или некако другачије, а да то има позитивно значење под којим нешто можемо мислити.
Мислити о томе као о некој индивидуи која награђује покорне и скрушене а кажњава оне који нису тако покорни и скрушени, тј.некој индивидуи којој се требамо молити и слично.

Dakle, zaključujem, da ozimanova tvrdnja da pri pomeni riječi-pojma 'BOG' ljudi automatski zamišljaju 'čiču sa sijedom bradom', uopšte nije istina. Istina bi mogla da bude da neki ljudi 'tako' zamišljaju ono što je predstavljeno riječju-pojmom 'BOG'

Та реч бог у својој основи управо то представља. Личност, индивидуу негде тамо, која нешто ствара и делује и којој се људи моле и која кажњава или награђује исте.

Коме се ови људи моле ако тог бога не замишљају као објекат, као антромоорфну индивидуу ... као личност која је одвојена од њих и која слуша њихове молитве ?
http://3.***************/_F3lxzf9yDBA/TOE-Z7NVurI/AAAAAAAAMhI/DfyPxz0l4TA/s400/praying-in-church%255B1%255D.jpg

 

[Transcendental]

ti pojam bog poistovećuješ sa pojmom hrišćanski bog.
ti pojmovi nisu identični.
takođe, već sam ti rekao, a mogu i ponovo da citiram samog sebe:

transcendentne ideje posmatrane kao objekti vode u protivrečnost. Tvoje insistiranje na pridavanju forme određenom pojmu koji je po svojoj suštastvenosti bez forme stvara nelogičnost.

dakle, nije pravilan postupak tražiti objektivizovanje pojma BOG u vidu vremensko-prostornog objekta, koliko god to tebi smetalo.

Та реч бог у својој основи управо то представља. Личност, индивидуу негде тамо, која нешто ствара и делује и којој се људи моле и која кажњава или награђује исте.

Netačna tvrdnja, podmetnuta lukavo i podmuklo (tvojim rečima) kao apriorna istina.

 

[JA KOJI JESAM]

Не носи исту вредност. "Непојмљиво нешто" јесте "непојмљиво нешто" и реч "бог" је ту сасвим сувишна.
Она се ту заправо подмеће на лукав и подмукао начин. Јер се полази априори од бога као нечег постојећег и самог по себи схватљивог а онда се негира могућност његовог поимања. При чему се постојање неког бога нимало не доводи у питање нити додирује.

Ако је нешто непојмљиво ..оно је сазнању управо то.. непојмљиво и самим тим му не можемо додељивати атрибуте То је овакво, то је онакво. Не можемо ишта мислити под тиме! Мишљења нема.. нема ни никаквих атрибута. А то је оно што теби смета, јер шта ће онда бити са свим тим твојим мишљењима о ја јесам, јеси , он јесте и слично.

Vidiš ono što je tebi nepojmljivo meni je pojmljivo...i možda i obrnuto.

Не носи исту вредност. "Непојмљиво нешто" јесте "непојмљиво нешто" и реч "бог" је ту сасвим сувишна.

Ne vidiš sopstvenu zabludu.

Po tome, 'BOG' jeste 'BOG' i podrazumijeva 'nepojmljivo nešto' svima onima koji 'BOG-a' ne mogu pojmiti.

'nepojmljivo nešto' = POJAM.

'BOG' = POJAM = 'nepojmljivo nešto'.

Ono što pojam 'BOG' predstavlja je dakle shvatanje o postojećem 'nečemu'...Šta je to 'nešto' što postoji? Ja to ZNAM (za sebe u sebi) ali to nikako tebi niti ikome drugom do sebi ne mogu dokazati, osim ako si i ti, kao i ja, doživio povratak Sebi-apsolutu (tome-što-jeste). Ali pošto si ti 'neko', koji to još NE ZNAŠ (nisi iskusio), a dokazuješ to svojim upornim tvrdnjama o pojmu 'BOG' kojeg jedino vidiš kao 'čiču sa sijedom bradom', ti ne možeš da shvatiš ono što ti pokušavam reći, bez obzira koliko si knjiga pročitao, bez obzira koliko drugih mišljanja čuo. To nije omalovažavanje, niti pak uzdizanjne sebe iznad tebe. To je jednostavno princip po kojemu duh u jednom čovjeku raspoznaje svoje proživljeno iskustvo u proživljenom iskustvu drugog čovjeka. Vidiš, ja koji ZNAM o čemu govorim, s pravom mogu da stvorim pojam za 'to-što-jeste' i da ga iskažem onako kako mi volja...ali to ne znači da će tebi (niti ikome do meni) taj pojam-riječ značiti išta. Ipak, svaki put, kada pomenem tu riječ-pojam ja ZNAM i na šta se to odnosi...jer za mene, koji sam doživio to o čemu govorim, to je sasvim pojmljivo. 'BOG' (kao ono-što-jeste) je pojmljiv svakome onome koji ga je doživio, tačnije: 'BOG' je pojmljiv svakome onome koji je Sebe doživio 'BOGOM'. Ali, kada kažemo da je 'BOG' ne-pojmljiv i tada smo u pravu, jer svaki onaj koji nije doživio Sebe 'BOGOM' nema načina da ono 'što-BOG-jeste' shvati kroz pojam koji je neko drugi stvorio po sebi, pa bilo da taj neko drugi koristi i samu riječ-pojam 'BOG'. Zato i postoje vjernici. Vjernici su ljudi koji NE ZNAJU (dakle ne mogu da svjedoče postojanje 'nečega nepojmljivog' jer to 'nešto' nisu neposredno doživjeli), stoga, to što sami po sebi NE-ZNAJU, kroz riječ-pojam određen od trećeg lica (kao religijske spise, filozofske teorije) prihvataju zdravo-za-gotovo kao nepobitne istine.

Pojam je posledica neposrednog znanja, doživljaja, iskustva 'nečega', pa bilo to da je u pitanju i sam 'BOG'. Iako biti 'BOG' samo po sebi nije iskustvo već je to biti suština-postojanja-koja-ZNA-da-jeste, ipak, kada se duh iz Sebe-suštine vrati u iskustvo, recimo u Sebe-čovjeka', njemu tad (kao 'čovjeku') u njegovom razumu, povratak Sebi-'BOG-u' predstavlja 'čovjekovo' iskustvo (iskustvo prosvjetljenja).

Kada kažeš 'BOG' (ne znajući šta taj pojam uistinu predstavlja) i stvoriš 'sliku' o 'BOG-u' kao o 'nečemu tebi nepojmljivom, nedokučivom' ti stim uistinu nisi pojmio 'BOG-a' kao ono-što-jeste već si stvorio svoje shvatanje tog nečeg-što-jeste a što tebi neposredno nije nedostupno na osnovu pojma kojeg ti je neko drugi ponudio. To ti je kao kad bi domorodcu, koji čitav svoj život živi u prašumi nikada se ne srećući sa civilizacijom kakvu mi poznajemo, kažeš (pod uslovom da znaš njegov jezik): "Naša civilizacija koristi komjutere i internet!" Ukoliko mu pri tom i fizički ne pokažeš kako komjuter izgleda i na koji način radi, njemu će to što-kopjuter,internet-jeste ostati 'nepojmljivo nešto'. U tom slučaju pojam 'kompjuter' je jednak pojmu 'nepojmljivo nešto', dakle nosi istu vrijednost.

 

[gost 202584]

пуно њих једе чоколаду а не зна за какао...
пуно њих дише а не знају за ваздух ни плућа...
свака реч говори о свести, говорника ил слушаоца...

 

[muzjak]

Ovo je najveći biser svih ne-shvatanja. Kaže čovjek: "А ако кажеш да не замишљаш бога као индидвудум, већ као неку метафизичку супстанцију, као непојмљиво нешто и слично ...онда немој то звати бог."

Ovde se slažem s tobom jer mogu postojati sinonimi. E sad, ako se Bog shvati drugačije od metafizičke veličine, onda to nije isto. Dakle sve zavisi od našeg shvatanja Boga.

Dakle, iz toga zaključujem, i u jednom i u drugom slučaju u pitanju je 'BOG' kojega pokušavaš zamišljati. Ali ako 'BOG-a' ne-zamišljaš kao 'čiču sa bijelom bradom' onda 'BOG-a' nemoj nazivati 'BOG-om' ...???

Oziman se ovde vezao za pretpostavku o opštoj slici Boga. Odnosno za pretpostavku kako ga "većina" doživljava. Pa otuda ta sugestija. Ako sam shvatio šta je hteo reći.

A zar pojam 'BOG' ne nosi u sebi istu vrijednost poimanja sa 'nepojmljivim nečim'? 'Nepojmljivo nešto' je podjednako pojam kao i pojam 'BOG'.

'Ono-koje-jeste', 'onaj-koji-jeste', 'to-što-jeste', 'apsolut', čak i 'JAHVE'... 'BOG'...'nepojmljivo'...nazovi kako ti volja...to kako ga ti nazivaš ne mijenja 'to'-što-ono-jeste. I sve dotle dok se boriš da svoju riječ-pojam predstaviš kao jedinu istinu, sam sebe zaluđuješ i postavljaš u niže predjele Svjesnosti. Riječi nisu istine. Riječ 'BOG' nije ono što riječ 'BOG' predstavlja. Riječi su 'znakovi pored puta', ukazuju na postojanje nečega što je pojmom samo predstavljeno. Tako recimo, znak pored puta (koji vodi ka Sidneju) na kojemu je ispisana riječ Sidnej, ne predstavlja Sidnej već predstavlja potvrdu da jesi na putu koji te usmjerenjem tvoje akcije vodi ka Sidneju...

Kao što rekoh, sve zavisi šta pod nečim podrazumevaš. Ako podrazumevaš tako kako pišeš, onda BOG i NPOJMLJIVO (metafizičko) mogu da se podvedu pod isto. Ali, s obzirom da se u veri podrazumeva božja promisao, to već zahteva da se ta dva pojma odvoje.

U ozimanovoj glavi, riječ 'BOG' predstavlja 'čiču sa sijedom bradom' (to je što je očito)...ali ne i u mojoj. A šta to znači? To znači da riječ-pojam 'BOG' predstavlja ono što misliš-mislimo (shvatamo) da ona predstavlja. Dakle, zaključujem, da ozimanova tvrdnja da pri pomeni riječi-pojma 'BOG' ljudi automatski zamišljaju 'čiču sa sijedom bradom', uopšte nije istina. Istina bi mogla da bude da neki ljudi 'tako' zamišljaju ono što je predstavljeno riječju-pojmom 'BOG', a oziman je primjer-dokaz toga . Zaključujem još, da je ovakva generalizacija (da pri pomeni riječi-pojma 'BOG' ljudi automatski misle na 'čiču sa sijedom bradom') ozimanovo ubjeđenje, uobrazilja.

Oziman ne govori o svome viđenju Boga već o pretpostavci da je opisana vizija u umu većine koji ga zamišljaju. Da li greši u toj pretpostavci ili ne, stvar je dokazivanja, a to ćemo sada teško dokazati pa je i rasprava oko toga bespredmetna. Najbitnije je da se usaglasi međusobno shvatanje pojmova među učesnicima rasprave.

 

[muzjak]

Vidiš ono što je tebi nepojmljivo meni je pojmljivo...i možda i obrnuto.

Ovo bi bilo tačno kada bi se adilo o subjektivno nepojmljivom. Odnosno, nemanju sposobnosti da se nešto pojmi.
Ali postoji i ono što se bez obzira na sposobnosti ne može pojmiti, i to je metafizičko.

Ne vidiš sopstvenu zabludu.

Po tome, 'BOG' jeste 'BOG' i podrazumijeva 'nepojmljivo nešto' svima onima koji 'BOG-a' ne mogu pojmiti.

'nepojmljivo nešto' = POJAM.

'BOG' = POJAM = 'nepojmljivo nešto'.

I sama reč pojam je pojam.
Između pojam i nepojmljivo nešto ne može stajati znak jednakosti jer ne važi i obrnuto. Po definiciji je pojam zamena za ideju, misao.

Ono što pojam 'BOG' predstavlja je dakle shvatanje o postojećem 'nečemu'...Šta je to 'nešto' što postoji? Ja to ZNAM (za sebe u sebi) ali to nikako tebi niti ikome drugom do sebi ne mogu dokazati, osim ako si i ti, kao i ja, doživio povratak Sebi-apsolutu (tome-što-jeste). Ali pošto si ti 'neko', koji to još NE ZNAŠ (nisi iskusio), a dokazuješ to svojim upornim tvrdnjama o pojmu 'BOG' kojeg jedino vidiš kao 'čiču sa sijedom bradom', ti ne možeš da shvatiš ono što ti pokušavam reći, bez obzira koliko si knjiga pročitao, bez obzira koliko drugih mišljanja čuo. To nije omalovažavanje, niti pak uzdizanjne sebe iznad tebe. To je jednostavno princip po kojemu duh u jednom čovjeku raspoznaje svoje proživljeno iskustvo u proživljenom iskustvu drugog čovjeka. Vidiš, ja koji ZNAM o čemu govorim, s pravom mogu da stvorim pojam za 'to-što-jeste' i da ga iskažem onako kako mi volja...ali to ne znači da će tebi (niti ikome do meni) taj pojam-riječ značiti išta. Ipak, svaki put, kada pomenem tu riječ-pojam ja ZNAM i na šta se to odnosi...jer za mene, koji sam doživio to o čemu govorim, to je sasvim pojmljivo. 'BOG' (kao ono-što-jeste) je pojmljiv svakome onome koji ga je doživio, tačnije: 'BOG' je pojmljiv svakome onome koji je Sebe doživio 'BOGOM'. Ali, kada kažemo da je 'BOG' ne-pojmljiv i tada smo u pravu, jer svaki onaj koji nije doživio Sebe 'BOGOM' nema načina da ono 'što-BOG-jeste' shvati kroz pojam koji je neko drugi stvorio po sebi, pa bilo da taj neko drugi koristi i samu riječ-pojam 'BOG'. Zato i postoje vjernici. Vjernici su ljudi koji NE ZNAJU (dakle ne mogu da svjedoče postojanje 'nečega nepojmljivog' jer to 'nešto' nisu neposredno doživjeli), stoga, to što sami po sebi NE-ZNAJU, kroz riječ-pojam određen od trećeg lica (kao religijske spise, filozofske teorije) prihvataju zdravo-za-gotovo kao nepobitne istine.

Evo sam si sada razgraničio pojam BOG od nepojmljivog - nesaznajnog. Ako je nešto nepojmljivo, onda je nepojmljivo i ne možeš o tome ništa znati sem da eventualno mora da postoji. Čim nešto o tome ZNAŠ, to više nije nepojmljivo i nesznajno.

Pojam je posledica neposrednog znanja, doživljaja, iskustva 'nečega', pa bilo to da je u pitanju i sam 'BOG'. Iako biti 'BOG' samo po sebi nije iskustvo već je to biti suština-postojanja-koja-ZNA-da-jeste, ipak, kada se duh iz Sebe-suštine vrati u iskustvo, recimo u Sebe-čovjeka', njemu tad (kao 'čovjeku') u njegovom razumu, povratak Sebi-'BOG-u' predstavlja 'čovjekovo' iskustvo (iskustvo prosvjetljenja).

Ali mislim da mi je jasno o čemu ti pišeš. Ti si spojio nesaznajno i saznajno. To saznajno si ti sam. I zaista postoji veza između saznajnog i nesaznajnog, samo što veza ta dva ne čini da ono što je nesaznajno i ono postaje saznajno. Ili ovako - mi smo posledica nesaznajnog i novi kvalitet, posledica tog nesaznajnog. Ali ono što je posledica tog nesaznajnog, odnosno naš um, nikada neće moći da ZNA suštinu tog nezasnajnog.

Kada kažeš 'BOG' (ne znajući šta taj pojam uistinu predstavlja) i stvoriš 'sliku' o 'BOG-u' kao o 'nečemu tebi nepojmljivom, nedokučivom' ti stim uistinu nisi pojmio 'BOG-a' kao ono-što-jeste već si stvorio svoje shvatanje tog nečeg-što-jeste a što tebi neposredno nije nedostupno na osnovu pojma kojeg ti je neko drugi ponudio. To ti je kao kad bi domorodcu, koji čitav svoj život živi u prašumi nikada se ne srećući sa civilizacijom kakvu mi poznajemo, kažeš (pod uslovom da znaš njegov jezik): "Naša civilizacija koristi komjutere i internet!" Ukoliko mu pri tom i fizički ne pokažeš kako komjuter izgleda i na koji način radi, njemu će to što-kopjuter,internet-jeste ostati 'nepojmljivo nešto'. U tom slučaju pojam 'kompjuter' je jednak pojmu 'nepojmljivo nešto', dakle nosi istu vrijednost.

Upravo tako. Samo uvek postoji potencijalna mogućnost da domorodac sazna šta je to kompjuter, a kod metafizičkog ne postoji ta mogućnost. Ako bi postojala, to ne bi bilo metafizičko.

Da se malo vratimo unazad. Kada oziman napiše:

Та реч бог у својој основи управо то представља. Личност, индивидуу негде тамо, која нешто ствара и делује и којој се људи моле и која кажњава или награђује исте.

On upravo ilustruje da predstava ljudi o Bogu nije nešto što shvataju kao nesaznatljivo, a takvih je, moraš priznati, dosta.

 

[oziman]

ti pojam bog poistovećuješ sa pojmom hrišćanski bog.
ti pojmovi nisu identični.

Појам бог постоји у монотеистичким и политеистичким религијама и нигде другде. А у свима њима уз разлике у форми нема разлике у суштини значења тог појма који се може свести на ову дефиницију:

"Bog je jedan od termina koji opisuje savršeno, nadljudsko biće, za koje se vjeruje da je stvoritelj svijeta i upravljač čovjekove sudbine. Princip vjerovanja u jednog boga je monoteizam, a u više politeizam. Vjerovanje u boga zove se religija, a obredi u njegovu čast bogoslužje. Poricanje postojanja zove se ateizam, a sumnja agnosticizam".

Ако ти под тим појмом бог мислиш нешто сасвим друго, то је оно што је неисправно и на то ти указујем.

Po tome, 'BOG' jeste 'BOG' i podrazumijeva 'nepojmljivo nešto' svima onima koji 'BOG-a' ne mogu pojmiti.

'nepojmljivo nešto' = POJAM.

'BOG' = POJAM = 'nepojmljivo nešto'.

Ono što pojam 'BOG' predstavlja je dakle shvatanje o postojećem 'nečemu'...Šta je to 'nešto' što postoji? Ja to ZNAM (za sebe u sebi) ali to nikako tebi niti ikome drugom do sebi ne mogu dokazati, osim ako si i ti, kao i ja, doživio povratak Sebi-apsolutu (tome-što-jeste).

Оно важи и за тебе. Немаш никаквог права потезати појам бог...ако не мислиш на оно што се под њиме мисли у свим монотеистичким и политеистичким религијама.
Дакле, ако узмеш појам бог као субјекат реченице да би га објашњавао, додавао или одузимао атрибуте. поставио си то што та реч значи у религијама и сада ти том појму нешто додајеш нешто одузимаш, нешто исправљаш али си пошао од њега или оног основног ..да је бог :

"Јedan od termina koji opisuje savršeno, nadljudsko biće, za koje se vjeruje da je stvoritelj svijeta i upravljač čovjekove sudbine. Princip vjerovanja u jednog boga je monoteizam, a u više politeizam. Vjerovanje u boga zove se religija, a obredi u njegovu čast bogoslužje. Poricanje postojanja zove se ateizam, a sumnja agnosticizam".

тИ ТО ДАКЛЕ ПРИЗНАЈЕШ и узимаш као дато . А ако тврдиш да није тако и да ти том појму одузимаш све то што он садржи... зашто га уопште потежеш??? Зашто поплазиш од њега?

Можеш поћи рецимо од појма "шешир" и онда одузети сво значење коју та реч има,,,да би јој затм додао те твоје метафизичке замисли а које имају везе са шеширом као бунар и шеширџија.

 

[JA KOJI JESAM]

Оно важи и за тебе. Немаш никаквог права потезати појам бог...ако не мислиш на оно што се под њиме мисли у свим монотеистичким и политеистичким религијама.

???
Osvijesti se!

 

[muzjak]

???
Osvijesti se!

Bolje zvuči ono: "pokaj se".

 

[JA KOJI JESAM]

Može i tako.

 

[minutus]

kad razmišljaš u nestvarnim kategorijama, ni jedna od tvojih zamisli i zaključaka ne može biti realna i istinita. spusti se na prosto značenje riječi, koje su određene vrlo ograničenim svojstvima i potrebama našeg tijela u svojoj životnoj okolini. tako ćeš možda prepoznati barem ono malo što nam može dojaviti tijelo. ovak u brdu šrota ne nađeš ni ona dva šarafa, koja doista trebaš.

postala je velika moda proizvesti neko sranje, a onda si izmišljati, kako ga nekom prodati. pa ako ne ide drukčije, a ne ide, u jednokratni upaljač se ugradi penkala i svjetiljka i kompas, što nikom drugom ne treba/koristi, do li onome tko si je to izmislio. kad na kraju držiš u ruci švicarski nož, debeo kao biblija, koji sadrži sve funkcije kućanskih i navigacijskih uređaja, od miksera, do memory-sticka i gps-a, na kraju si njime možeš 2 x upaliti džoint, što si jedino htio i nakon toga baciti sve u smeće. smećem postaje naša životna okolina, u čemu se onda koprcamo i sami postajemo dio toga.
stoga razboriti već hiljade godina pozivaju na povratak ka jednostavnosti, ka najvećem mogućem bogatstvu i izobilju.

Не носи исту вредност. "Непојмљиво нешто" јесте "непојмљиво нешто" и реч "бог" је ту сасвим сувишна...

u potpunosti se slažem s izlaganjem ozimana. bog je personifikacija nekog imaginarnog nadređenog, nadmoćnog bića, kojem se pripisuju svojstva i funkcije, zapravo preslika iskompleksirane budale, koja bi rado sama takva bila. da tako nešto stvarno postoji, bilo bi jasno kao sunce, a djelovanje stalno, sveprisutno i nedvojbeno. ako govorim o sili i zakonitosti, ne govorim o bogu. pa kad počnem razlikovati kršćanskog boga od nekakvog drugog ili drugih, besmislica postaje očigledna.
da se vratim na iskompleksiranog, samovoljnog, svirepog razbojnika, oslikanog u dragom bogu pustinjskih razbojnika, jahvetu: glavni urednik glasa koncila, ivan miklenić, npr. na ovakav način promiće idiotizaciju: „Božić 2010. godine u sadašnjem povijesnom času hrvatskoga društva i hrvatskoga naroda najizvrsniji je odgovor na najdublje, najzahtjevnije i najvažnije potrebe i probleme svih hrvatskih građana. Slavlje Božića još jednom otkriva da je Bog postao čovjekom i da je čovječnost tako izvrstan oblik postojanja najsavršenijih živih bića na Zemlji da joj je dionikom poželio biti i postao - i sam Bog...“

 

[Transcendental]

Појам бог постоји у монотеистичким и политеистичким религијама и нигде другде.

Sam sebe pobijaš, jer si naveo ranije da su isti pojam koristili Dekart, Spinoza itd.
Nebitno, insistiram na tome da je pojam boga širi od čike s bradom, da predstavlja viši princip UOPŠTE i da je to najadekvatniji mogući termin kada baratamo teološkim spekulacijama, izrazi kao metafizička supstancija, stvar po sebi, apsolut, volja itd. su nategnuti termini, suviše vezani za nemački filozofski idealizam što bi trebalo izbeći.

 

[oziman]

u potpunosti se slažem s izlaganjem ozimana. bog je personifikacija nekog imaginarnog nadređenog, nadmoćnog bića, kojem se pripisuju svojstva i funkcije, zapravo preslika iskompleksirane budale, koja bi rado sama takva bila.

Одлично речено. А најбоље од свега је када неко почне говорити шта бог жели, шта не жели, зашто он допушта ово а зашто не оно и слично, несвестан да заправо описује своју сопствену личност и оно што би он лично радио када би поседовао такву свемоћ.

da se vratim na iskompleksiranog, samovoljnog, svirepog razbojnika, oslikanog u dragom bogu pustinjskih razbojnika, jahvetu: glavni urednik glasa koncila, ivan miklenić, npr. na ovakav način promiće idiotizaciju: „Božić 2010. godine u sadašnjem povijesnom času hrvatskoga društva i hrvatskoga naroda najizvrsniji je odgovor na najdublje, najzahtjevnije i najvažnije potrebe i probleme svih hrvatskih građana. Slavlje Božića još jednom otkriva da je Bog postao čovjekom i da je čovječnost tako izvrstan oblik postojanja najsavršenijih živih bića na Zemlji da joj je dionikom poželio biti i postao - i sam Bog...“

Систем се толико држи религије јер је она од вајкада служила да контролише масе. Сама та изопачена хијерахија у којој имамо господаре и робове а која је вековима владала( а која и дан данас влада под шминком демократије) а у којој имамо оне који владају и оне који робују тим владарима. Владари су такву ситуацију одувек оправдавали божанским правом. За врхунац тога можемо узети дело Робета Филмера "Патриарха" чији наслов говори сам за себе:

"Одбрана природне власти краљева од неприродне слободе народа".

А у којој Филмер покушава да уз помоћ библије оправда апслутну власт монарха над народом.

Ово покзује у чему је снага религије уопште и зашто је режими толико чувају и вековима намећу сировом народу. Просветитељство је тој аждаји само мало свезало чељуст јер је камара оних који не мисле него слушају оно што им се каже а неспсобни су за било какву дубуљу филозофску мисао. Зато и данас имамо религију.
Ипак, захваљујући можда интернету и ширењу знања уопште верујем да ће у будућности религија бити потпуно одбачена. Овакве сцене можемо узети са веснике тога. На једној старни закопчани и уштогљени "скрушени" грађани спремни за превођење жедних преко воде а на другој прави симбол слободе и одбацивања традиционалних вредности.

 

[Dionys]

E pa nije tako gospodo. Postoji dekadentna ali i evoluciona verzija boga. Jedan je bog koji samo tvrdi da je realnost "takva i takva" - to je bog propalica, a drugi je bog heroja, koji je savladjivao i pokoravao zivotinjske vrste, jednu po jednu, i to bez znanja o pojmu "realnost". Bog improvizacije!

Uzdaj se u se i u svoje ... koplje.

 

[minutus]

... insistiram na tome da je pojam boga širi od čike s bradom, da predstavlja viši princip UOPŠTE i da je to najadekvatniji mogući termin kada baratamo teološkim spekulacijama, izrazi kao metafizička supstancija, stvar po sebi, apsolut, volja itd. su nategnuti termini, suviše vezani za nemački filozofski idealizam što bi trebalo izbeći.

ako imaš osjećaj, slutnju, razlog za predodžbu, ili čak znanje o općenitom višem principu, slici koju opisuju (ateisti i anarhisti) lao tse i čuang tse, najznačajnija imena taoizma, šta će ti još teo i logija? teologija služi jedino opravdanju djelovanja, koje naša stvarnost opisuje (djelovanje judejskih bogomoljaca) kao 18-stoljetni niz zločina.
a sve lijepe riječi i namjere su to i ostale.

deprimira me tako veliki broj ljudi, kojima se može pričati: slušaj šta ti govorim, ne gledaj šta činim.
tada izbezumljeni pišu (index.hr, ali ne samo pojedinačno): ja vjerujem u boga, ja sam katolik, ali katolička crkva me, blago rečeno, odbija.

 

[Ankora]

Svi se zarazili Isusom, svuda samo o njemu... Isus kao filozof, ajde pali

di da palim.. tebi triskom iza uva ili posrid nosa?

 

[Ankora]

Sve je to ista stvar, jedina razlika je u institucionalizovanju jednog filozofskog razmišljanja.
Bog je predmet filozofije.
Hrišćanstvo kao razvoj ljudske filozofske misli, prelazak sa politeizma na monoteizam usled spoznaje generalne organizacije bivstva nauštrb ideje pojedinačne organizacije.
A blokada nastaje kad se misao podredi koristi, sofistički manir, samo što su grčki sofisti bili mnogo veći filozofi od današnjih teologa.

nadasve zanimljiv odg..

 

[Ankora]

Uh.. ima tu materijala uz caj, grijota..a ja zaboravi da san otvorila topik.