savasavanovic
Buduća legenda
- Poruka
- 26.762
Морамо те новце које је Динкић некоме вратио, да самељемо и те честице папира да искористимо за прављење препарата за лечење сиде, проналазак ворп погона и хладне фузије.
-
- Popularno:
- Prijavnica u ćacilendu
- Zajednica bivših država
- Informer i Branko Babić bi da kupe N1 i...
- Da li muškarci imaju oko za lijep...
- Treba li Bošnjaci da podrže ulazak BiH...
- Zaljubljivanje
- Што се Шкабо разочарао у своја...
- Vučić: Beograd konačno dobija metro; Do...
- Да ли је АнтиХрист рођен?
- T R A N S R O D N O S T 🏳️⚧️
Detitoizacija
- Začetnik teme Sotir zvani djubre
- Datum pokretanja
- stanje
.
.
Dok je bio Tito
On se za sve pito.
.
Dok je bio Tito
On se za sve pito.
Ponovo brkaš pojmove i širiš neistine.Još jednom kamata od 12% nije bila za vreme Tita.
Tito je umro 1980 i za vreme Tita ni jedan franak nisam izgubio.
Kada su došle dosmanlije na vlasti doneli su zakon i tako oduzeli oko 40% ko je štedeo
CH franak.Za vreme Milke Planinac kamata je bila 12,5 % i kasnije Branko Mikulić drastično
smanjio.To tvrdim i garantujem.
savasavanovic
Buduća legenda
- Poruka
- 26.762
Тзв. "детитоизација" је само други термин за "денацификацију" и "културну деконтаминацију" коју је предлагао тзв.НВО сектор, и "промену свести" Председника Вучића.
Номинално, "детитоизатори" су неки вајни српски националисти док су "денацификатори" анационални и антисрпски настројени.Но, када се неко мало удуби у расправу са "детитоизаторима", јасно је да је то суштински иста прича коју промовишу Бисерко, Н.Кандић и друге тете из НВО-сектора.
На крају ће се доћи до следеће приче: комуниста Милошевић нас је завадио са нашим вечним западним пријатељима, зато су нас уништавали економским санкцијама, бомбардовањем, наоружавањем наших непријатеља.Зли комунисти су шиканирали наше јадне Швабе који овде нису ни мрава згазили.За наше недаће је крив Броз и његов Устав из 1974 године, то је одредило нашу судбину, а на то никако нису имале утицаја НАТО-бомбе и економске санкције.Ми смо сиротиња због самоуправљања и социјализма, а не због свеопште пљачкашке транзиције.Млади високобразовани људи одлазе из Србије због наслеђа социјализма, иако за време социјализма није забележена неко озбиљније исељавање високобразоване популације, већ су одлазили само мање образовани.
То је прича која се потпуно уклапа у другосрбијанске мантре о "српској кривици".
Један пример поштеног антикомунисте је Милан Ст. Протић.Он отворено каже, шта ми имамо да оспоравамо сецесију Косова, то је прича "комунисте" Милошевића а ми треба да се одрекнемо те сумануте политике.Шта ми имамо да се батргамо око Републике Српске, то је заоставштина комунисте Милошевића, комунистичког генерала Младића и комунистичког апаратчика Караџића.
Номинално, "детитоизатори" су неки вајни српски националисти док су "денацификатори" анационални и антисрпски настројени.Но, када се неко мало удуби у расправу са "детитоизаторима", јасно је да је то суштински иста прича коју промовишу Бисерко, Н.Кандић и друге тете из НВО-сектора.
На крају ће се доћи до следеће приче: комуниста Милошевић нас је завадио са нашим вечним западним пријатељима, зато су нас уништавали економским санкцијама, бомбардовањем, наоружавањем наших непријатеља.Зли комунисти су шиканирали наше јадне Швабе који овде нису ни мрава згазили.За наше недаће је крив Броз и његов Устав из 1974 године, то је одредило нашу судбину, а на то никако нису имале утицаја НАТО-бомбе и економске санкције.Ми смо сиротиња због самоуправљања и социјализма, а не због свеопште пљачкашке транзиције.Млади високобразовани људи одлазе из Србије због наслеђа социјализма, иако за време социјализма није забележена неко озбиљније исељавање високобразоване популације, већ су одлазили само мање образовани.
То је прича која се потпуно уклапа у другосрбијанске мантре о "српској кривици".
Један пример поштеног антикомунисте је Милан Ст. Протић.Он отворено каже, шта ми имамо да оспоравамо сецесију Косова, то је прича "комунисте" Милошевића а ми треба да се одрекнемо те сумануте политике.Шта ми имамо да се батргамо око Републике Српске, то је заоставштина комунисте Милошевића, комунистичког генерала Младића и комунистичког апаратчика Караџића.
A ''tete'' iz NVO sektora su:
1. Nataša Kandić, ćerka majora Ozne Pavla Kandića koji je naredio streljanje Srba u Topoli 1944, potonji general JNA.
2. Sonja Liht, ćerka komunističkog generala.
3. Jelena Milić, unuka partizanskog pukovnika.
4. Vesna Pešić, ćerka partizana i potonjeg funkcionera.
5. Sonja Biserko, ćerka partizana, potonjeg pukovnika Udbe,
6. Latinka Perović, istoričar koju je stvorila udba.
7. Borka Pavićević, ćerka komunističkog generala.
8. Staša Zajović-žene u crnom, ćerka Jole Zajovića iz Kotora, partizana koji je 1944 streljao Beograđane prilikom „oslobođenja“,
9. Olivera Kovačević, ćerka komunističkog generala.
10. Maja Žeželj, ćerka komunističkog generala… Itd, itd.. I svi su u Srbiju došli iz ličkih, bosanskih ili crnogorskih vukojebina kao „oslobodioci
1. Nataša Kandić, ćerka majora Ozne Pavla Kandića koji je naredio streljanje Srba u Topoli 1944, potonji general JNA.
2. Sonja Liht, ćerka komunističkog generala.
3. Jelena Milić, unuka partizanskog pukovnika.
4. Vesna Pešić, ćerka partizana i potonjeg funkcionera.
5. Sonja Biserko, ćerka partizana, potonjeg pukovnika Udbe,
6. Latinka Perović, istoričar koju je stvorila udba.
7. Borka Pavićević, ćerka komunističkog generala.
8. Staša Zajović-žene u crnom, ćerka Jole Zajovića iz Kotora, partizana koji je 1944 streljao Beograđane prilikom „oslobođenja“,
9. Olivera Kovačević, ćerka komunističkog generala.
10. Maja Žeželj, ćerka komunističkog generala… Itd, itd.. I svi su u Srbiju došli iz ličkih, bosanskih ili crnogorskih vukojebina kao „oslobodioci
Cosmopolite
Zaslužan član
- Poruka
- 105.979
Драгослав Бокан: Употреба антикомунизма у функцији служења чистом злу
Велика и сложена тема, коју су на својој кожи осетиле (и још ће је дуго осећати) све земље бившег комунисичког система.
Дошло је до олаке злоупотребе оне природне, непосредне реакције политичког и културног, духовног и идеолошког отпора читавих народа (од Москве до Букурешта, од Источног Берлина до Београда) неподношљивом и нељудском, оловном сивилу и колективној лажи једне дубоко антихумане, антихришћанске и ”обескорењенистичке”, изворно нихилистичке антиутопије.
Нажалост, све оно што је било позитивно, искрено и заиста романтично у овом ”обновљенско”-идентитетском процесу убрзо је упрегнуто у транзиционе, колонијализаторке кочије новог (светског/глобалистичког) поретка.
Против обесмишљених и окрвављених симбола револуционарних ”српова & чекића” дигла се кука & мотика, али, не мање, и пера & мачеви још преостале народне елите Источне Европе, из редова оних ретких некорумпираних језивим уценама и фаустовским обећањима марксистичко-лењинистичког поретка.
Рушили су се и премештали у забачене магацине помпезни идеолошки споменици дигнути (пола века пре тога) на местима на којима су, претходно, брутално рушени неки други белези и знакови истинске националне, отаџбинске славе.
Из заборава и са скривених полица су на светло дана наједанпут изашле толике најбоље, најмудрије и најплеменитије књиге (заједничким протестом уједињених) вековима постојећих, традицијом обликованих, европских нација.
Сабрана дела комунистичких руководилаца су спонтано и са гађењем бачена на ђубриште историје, заједно са свим фалсификатима, лажима и намештаљкама, уџбеницима и ”пионирским марамама”, којима смо били духовно тровани деценијама (на свим нивоима, у свим областима и свим узрастима)…
Поново смо могли да отворимо онај запечаћени, непроцењиво вредни заветни ковчег са Предањем грађеним, кованим и ствараним кроз безбројне битке, јуначке подвиге и молитвена надахнућа свега до тада запретеног, забрањиваног, склањаног од наших очију и недозвољене радозналости.
Пили смо – с чежњом и у сузама, тек прогледали и пробуђени – са тих бистрих и чистих извора, не видевши да се око нас и око наше ослобађајуће радости полако плете паукова мрежа још горег духовног и сваковрсног ропства, ослоњена управо на ово наше наивно и опреза лишено одушевљење.
Поврх свега, проналазили смо уништене и оскрнављене, необележене гробове, онолике несахрањене хероје, побијене наређењима оних источноевропских диктатора који су ђаволски вешто злоупотребили борбу са немачким Вермахтом и Хитлеровим Рајхом у сврху стварања нечег не мање страшног – свих тих огромних, свјеврсних конц-логора (тачно у границама новопроглашених ”Социјалистичких Република”).
И палили смо воштанице за њих, мученике, држали им закаснела опела и молитвене помене, подижући им надгробне споменике који су им (заједно са животом) одузети оних страшних година духовно-идеолошког геноцида над свим национално освешћеним и православно верујућим браниоцима некадашњег друштвеног поретка и традиционално-отаџбинског устројства…
Зло је сада, нажалост, само променило форму, речник и костим, баш као и током Октобарске револуције – овог пута у супротном, само наизглед истинољубивом и слободољубивом смеру.
Уместо празнословља марксистичке лажи о ”свету без неједнакости, без ма каквих грађанских, верских и националних ограничења”, на сцену су скочили нови идеолошки заводници и хипнотизери маса, опремљени одговарајућим ”чаробним фрулама” (моћним медијским оружјем) са вешто аранжираном антикомунистичком, ”десничарском”, те контрареволуционарном мелодијом.
Једино што се иза читаве те карневалске колективне представе демонски ”кварно” крио неки сасвим другачији циљ од оног који се високо и са болном носталгијом дизао увис.
Почела је нова фаза дозвољеног ревизионизма, који је био усмерен искључиво против стаљинизма и совјетског логорског система – а, у ствари (то сада знамо), против Русије и аутентичне руске идеје.
Парадоксално, против стаљинизма су проповедали и револтирано подизали глас исти они који су, седамдесет година пре тога, у царску Русију довели Лењина и његове сатрапе у запечаћеним вагонима прецизно испланиране апокалипсе (са све цареубиством и покушајем уништења православља). И све су финасирали исте државе, организације и завереничке групе као и током 1917-те.
Једном једно, а други пут сасвим супротно – а оба пута са истим циљем и спремношћу да се костима и крвљу невиних поплоча фанатични, безбожни и русофобски пројекат ”продора на Исток”.
Тада су у српске националне редове и патриотске организације ушли и бројни агенти наше (титоистичке) тајне полиције и страних обавештајних служби, а у тројанском коњу великих уличних протеста према Милошевићу сакрили су се нови секретари СКОЈ-а из такозваног ”Отпора” и лажљиви ДОС-овски трибуни са организованом подршком и моћном логистиком америчке Централне Информативне Агенције и њених похлепно пружених, источноевропских пипака.
Дошло је до брзе рокаде дотадашњих острашћених антикомуниста (”жељних истине”) у верне и послушне надзорнике и ”капое” једног новог и не мање злокобног друштвено-цивилизацијског устројства.
После обарања црвене, подигла се, без трунке стида, жута ЕУ звезда, а Коминтерна и Трећи Рајх су уредно замењени новим декором, заставама и слоганима потпуно истих редитеља и продуцената ове планетарне луткарске игре. Са све ”комесарима” (!) такозване ”Европске Уније” (једне дубински и суштински антиевропске организације).
Оно што је остало идентично као и пре, био је системски, организовани отпор и ове ”антидеолошке идеологије”, усмерен према православљу и отаџбинским идејама у тек прогледалој, још неопорављеној Србији (и Русији).
То иде дотле да се украјинским неонацистима после кијевског ”Мајдана” из 2014-те (тако неодољиво сличног покушају ”Минхенског пуча” из 1923-ће) допушта отворено слављење њихових нациста из времена Другог светског рата, јер су се и Степан Бандера и Роман Шухевич и њихови ововремени наследници из ”Десног сектора” борили, крвожедно и са мржњом, против (”црвене”, ”беле”, било какве) Русије.
Данашњи ”Азов”, ”Донбас” и ”Викинг” настављају ”традицију” некадашње СС дивизије ”Галиција” (са чак 80.000 украјинских добровољаца), без икаквих протеста (за сличне покушаје иначе веома осетљиве) западне јавности…
Код нас се дешава нешто слично са потпуном амнестијом свих бивших српских националиста који су се у ходу преоријентисали (од Русије и Републике Српске) ка Ленглију и Вашингтону, Бриселу и Лондону. Ови прелетачи су ”само” заменили правац и савезнике, настављајући са својим антикомунистичким тирадама и тобожњом ”бригом о интересима српског народа”. Само што су некада прокламоване идеале заменили реал-политичким терминима, изникле из оне кукавичке и нечасне идеје о императиву компромиса са злом (под изговорима типа: ”не може шут са рогатим”, ”сила Бога не моли”, ”још смо ми добро прошли како смо могли да страдамо”…).
И тај тренд се овде наставља, из разних праваца исте стратешке формације – са ”НАТО националистима” (драшковићевског и миланстпротићевског типа), са антицрквеним зилотима-расколницима, квази-православним атеистима и дарвинистима либерал-”екуменистичког” типа, са прагматично удруженим другосрбијанцима и пећинским шовинистима (у истом поретку), са успехом опседнутим метросексуалним менаџерима и на све спремним силиконским старлетама, са чудноватим ”родоверним” и ”атеистичким” савезом против светосавске традиције у српском друштву и нашој историји…
Лудило у свим дугиним бојама.
Зато будите веома опрезни када неко покуша да вас увуче у некакве идеолошке приче, десничарско-левичарске и грађанско-ратне полемике (и обавезне свађе), у митологизације и демистификације разних врста… јер се ту крију многе не тако видљиве сенке и опасни покушаји свакаквих превара.
Одбаците сву ту тешку реторику и тако варљиве симболе и сведите читаву ствар на њену суштину, на конкретна и јасна питања вашим саговорницима:
”Да ли сте православни, идите ли на литургију и шта мислите о Српској Православној Цркви?”,
”Како вам се чини путиновска обнова Русије у последње две деценије?”,
”Шта мислите о отаџбинском рату Срба из деведесетих?”,
”Какво је ваше мишљење о Републици Српској, њеним оснивачима, браниоцима и садашњим вођама?”,
”Чији је по вашем мишљењу Крим и да ли пратите дешавања у Новорусији?”,
”Да ли и даље сматрате да је НАТО злочиначка организација (као што смо сви мислили 1999-те) или, можда, данас имате другачији став по овом питању?”.
То ће бити сасвим довољно да осетите пулс, ставове и осећања вашег саговорника, да не бисте узалуд губили време и речи са онима који то апсолутно не заслужују.
Уместо великих речи и (одавно застарелих и превазиђених) политиколошких и идеолошких назива, користите, више од свега, свој (трезвени) ум и једноставне, непогрешиве методе за откривање отровног кукоља у златном, плодоносном житу ”српске ствари”.
https://cirilizovano.blogspot.com/2019/01/blog-post_24.html
Велика и сложена тема, коју су на својој кожи осетиле (и још ће је дуго осећати) све земље бившег комунисичког система.
Дошло је до олаке злоупотребе оне природне, непосредне реакције политичког и културног, духовног и идеолошког отпора читавих народа (од Москве до Букурешта, од Источног Берлина до Београда) неподношљивом и нељудском, оловном сивилу и колективној лажи једне дубоко антихумане, антихришћанске и ”обескорењенистичке”, изворно нихилистичке антиутопије.
Нажалост, све оно што је било позитивно, искрено и заиста романтично у овом ”обновљенско”-идентитетском процесу убрзо је упрегнуто у транзиционе, колонијализаторке кочије новог (светског/глобалистичког) поретка.
Против обесмишљених и окрвављених симбола револуционарних ”српова & чекића” дигла се кука & мотика, али, не мање, и пера & мачеви још преостале народне елите Источне Европе, из редова оних ретких некорумпираних језивим уценама и фаустовским обећањима марксистичко-лењинистичког поретка.
Рушили су се и премештали у забачене магацине помпезни идеолошки споменици дигнути (пола века пре тога) на местима на којима су, претходно, брутално рушени неки други белези и знакови истинске националне, отаџбинске славе.
Из заборава и са скривених полица су на светло дана наједанпут изашле толике најбоље, најмудрије и најплеменитије књиге (заједничким протестом уједињених) вековима постојећих, традицијом обликованих, европских нација.
Сабрана дела комунистичких руководилаца су спонтано и са гађењем бачена на ђубриште историје, заједно са свим фалсификатима, лажима и намештаљкама, уџбеницима и ”пионирским марамама”, којима смо били духовно тровани деценијама (на свим нивоима, у свим областима и свим узрастима)…
Поново смо могли да отворимо онај запечаћени, непроцењиво вредни заветни ковчег са Предањем грађеним, кованим и ствараним кроз безбројне битке, јуначке подвиге и молитвена надахнућа свега до тада запретеног, забрањиваног, склањаног од наших очију и недозвољене радозналости.
Пили смо – с чежњом и у сузама, тек прогледали и пробуђени – са тих бистрих и чистих извора, не видевши да се око нас и око наше ослобађајуће радости полако плете паукова мрежа још горег духовног и сваковрсног ропства, ослоњена управо на ово наше наивно и опреза лишено одушевљење.
Поврх свега, проналазили смо уништене и оскрнављене, необележене гробове, онолике несахрањене хероје, побијене наређењима оних источноевропских диктатора који су ђаволски вешто злоупотребили борбу са немачким Вермахтом и Хитлеровим Рајхом у сврху стварања нечег не мање страшног – свих тих огромних, свјеврсних конц-логора (тачно у границама новопроглашених ”Социјалистичких Република”).
И палили смо воштанице за њих, мученике, држали им закаснела опела и молитвене помене, подижући им надгробне споменике који су им (заједно са животом) одузети оних страшних година духовно-идеолошког геноцида над свим национално освешћеним и православно верујућим браниоцима некадашњег друштвеног поретка и традиционално-отаџбинског устројства…
Зло је сада, нажалост, само променило форму, речник и костим, баш као и током Октобарске револуције – овог пута у супротном, само наизглед истинољубивом и слободољубивом смеру.
Уместо празнословља марксистичке лажи о ”свету без неједнакости, без ма каквих грађанских, верских и националних ограничења”, на сцену су скочили нови идеолошки заводници и хипнотизери маса, опремљени одговарајућим ”чаробним фрулама” (моћним медијским оружјем) са вешто аранжираном антикомунистичком, ”десничарском”, те контрареволуционарном мелодијом.
Једино што се иза читаве те карневалске колективне представе демонски ”кварно” крио неки сасвим другачији циљ од оног који се високо и са болном носталгијом дизао увис.
Почела је нова фаза дозвољеног ревизионизма, који је био усмерен искључиво против стаљинизма и совјетског логорског система – а, у ствари (то сада знамо), против Русије и аутентичне руске идеје.
Парадоксално, против стаљинизма су проповедали и револтирано подизали глас исти они који су, седамдесет година пре тога, у царску Русију довели Лењина и његове сатрапе у запечаћеним вагонима прецизно испланиране апокалипсе (са све цареубиством и покушајем уништења православља). И све су финасирали исте државе, организације и завереничке групе као и током 1917-те.
Једном једно, а други пут сасвим супротно – а оба пута са истим циљем и спремношћу да се костима и крвљу невиних поплоча фанатични, безбожни и русофобски пројекат ”продора на Исток”.
Тада су у српске националне редове и патриотске организације ушли и бројни агенти наше (титоистичке) тајне полиције и страних обавештајних служби, а у тројанском коњу великих уличних протеста према Милошевићу сакрили су се нови секретари СКОЈ-а из такозваног ”Отпора” и лажљиви ДОС-овски трибуни са организованом подршком и моћном логистиком америчке Централне Информативне Агенције и њених похлепно пружених, источноевропских пипака.
Дошло је до брзе рокаде дотадашњих острашћених антикомуниста (”жељних истине”) у верне и послушне надзорнике и ”капое” једног новог и не мање злокобног друштвено-цивилизацијског устројства.
После обарања црвене, подигла се, без трунке стида, жута ЕУ звезда, а Коминтерна и Трећи Рајх су уредно замењени новим декором, заставама и слоганима потпуно истих редитеља и продуцената ове планетарне луткарске игре. Са све ”комесарима” (!) такозване ”Европске Уније” (једне дубински и суштински антиевропске организације).
Оно што је остало идентично као и пре, био је системски, организовани отпор и ове ”антидеолошке идеологије”, усмерен према православљу и отаџбинским идејама у тек прогледалој, још неопорављеној Србији (и Русији).
То иде дотле да се украјинским неонацистима после кијевског ”Мајдана” из 2014-те (тако неодољиво сличног покушају ”Минхенског пуча” из 1923-ће) допушта отворено слављење њихових нациста из времена Другог светског рата, јер су се и Степан Бандера и Роман Шухевич и њихови ововремени наследници из ”Десног сектора” борили, крвожедно и са мржњом, против (”црвене”, ”беле”, било какве) Русије.
Данашњи ”Азов”, ”Донбас” и ”Викинг” настављају ”традицију” некадашње СС дивизије ”Галиција” (са чак 80.000 украјинских добровољаца), без икаквих протеста (за сличне покушаје иначе веома осетљиве) западне јавности…
Код нас се дешава нешто слично са потпуном амнестијом свих бивших српских националиста који су се у ходу преоријентисали (од Русије и Републике Српске) ка Ленглију и Вашингтону, Бриселу и Лондону. Ови прелетачи су ”само” заменили правац и савезнике, настављајући са својим антикомунистичким тирадама и тобожњом ”бригом о интересима српског народа”. Само што су некада прокламоване идеале заменили реал-политичким терминима, изникле из оне кукавичке и нечасне идеје о императиву компромиса са злом (под изговорима типа: ”не може шут са рогатим”, ”сила Бога не моли”, ”још смо ми добро прошли како смо могли да страдамо”…).
И тај тренд се овде наставља, из разних праваца исте стратешке формације – са ”НАТО националистима” (драшковићевског и миланстпротићевског типа), са антицрквеним зилотима-расколницима, квази-православним атеистима и дарвинистима либерал-”екуменистичког” типа, са прагматично удруженим другосрбијанцима и пећинским шовинистима (у истом поретку), са успехом опседнутим метросексуалним менаџерима и на све спремним силиконским старлетама, са чудноватим ”родоверним” и ”атеистичким” савезом против светосавске традиције у српском друштву и нашој историји…
Лудило у свим дугиним бојама.
Зато будите веома опрезни када неко покуша да вас увуче у некакве идеолошке приче, десничарско-левичарске и грађанско-ратне полемике (и обавезне свађе), у митологизације и демистификације разних врста… јер се ту крију многе не тако видљиве сенке и опасни покушаји свакаквих превара.
Одбаците сву ту тешку реторику и тако варљиве симболе и сведите читаву ствар на њену суштину, на конкретна и јасна питања вашим саговорницима:
”Да ли сте православни, идите ли на литургију и шта мислите о Српској Православној Цркви?”,
”Како вам се чини путиновска обнова Русије у последње две деценије?”,
”Шта мислите о отаџбинском рату Срба из деведесетих?”,
”Какво је ваше мишљење о Републици Српској, њеним оснивачима, браниоцима и садашњим вођама?”,
”Чији је по вашем мишљењу Крим и да ли пратите дешавања у Новорусији?”,
”Да ли и даље сматрате да је НАТО злочиначка организација (као што смо сви мислили 1999-те) или, можда, данас имате другачији став по овом питању?”.
То ће бити сасвим довољно да осетите пулс, ставове и осећања вашег саговорника, да не бисте узалуд губили време и речи са онима који то апсолутно не заслужују.
Уместо великих речи и (одавно застарелих и превазиђених) политиколошких и идеолошких назива, користите, више од свега, свој (трезвени) ум и једноставне, непогрешиве методе за откривање отровног кукоља у златном, плодоносном житу ”српске ствари”.
https://cirilizovano.blogspot.com/2019/01/blog-post_24.html
Poslednja izmena od moderatora:
Tito je bio antidemokrata. Iz toga logično proizilazi da je svaki demokrata po definiciji detitoizator.
Svaka čast tom sugrađaninu što je 67-e imao da donese pola milijona maraka iz CH.Pa čoveče uključi malo mozak
u to vreme marka je bila 315 a franak 285 starih dinara.Kakav poso je radio da bi doneo tolike pare u to vreme?
Mora da si bio još u pelenama i poverovao u hiperbola pa od muve napravi vola.
Сајенс
Veoma poznat
- Poruka
- 12.749
оливера ковачевић ртс, маја жежељ б92, усташа зајовић...
ал најсмешнија је латинка перовић, чуј имена латинка па још перовић...
Između 67-e i 79-e,jel ti imaš problem i sa čitanjem Srpskog?Pročitaj ponovo...To što ti nisi mogao da zaradiš na baušteli radeći proste poslove ne znači da i drugi nisu...
Uspešan preduzetnik u Nemačkoj je mogao lagano da zaradi 100.000 godišnje...ili stomatolog...ugostitelj...šta misliš koliko je zarađivao Dušan Gruden tih godina?
Nije čudo što ti ne daju pasoš kad ne znaš da čitaš...
Nagradno pitanje za tebe:
Kolika je bila kamata u nekoj Swiss banci 1975-e ?Ili u Deutsche bank?
A kolika u npr. Beogradskoj banci?
Pričamo o CH i ne skači ko kengur sa teme na temu.Ukoliko je došo u CH nije mogo da bude preduzetnik.
Nije ni imao stalnu dozvolu boravka jer se to dobija posle 10 godina boravka u CH.U svakom slučaju pre bi ja
bio merodavan da pričam o 67-oj godini u CH.Da dodam dolazio je Čkalja u Cirih-erlikon tada i koštala me ulaznica
oko 4 franaka. Jedan Američki dolar tada je koštao 4,30 franaka sada se zna koliko sada vredi.Što mi nisu dali
pasoš dobro je jer kada je problem čovek napne mozak i rešava problem i rešio sam ga.Kamate u Beogradskoj
banci i ostalim bankama su bile do 10% i tada se nije plaćao porez u Jugoslaviji.Možda neznam da čitam ali sam
dalekovid jer još tada sam predvideo čta će biti tada kada budemo izgubili domaćina tj.Tita tako je i bilo.
''Domaćin'' davao bogovske kamate ''do 10 %''
Ne reče ti nama koliko su davale banke u Swiss?
2,5 %?
1,75 % ?
P.S
Misliš da ni u Ch neki Srbin nije mogao za 20 godina da skupi pola miliona?
Ko je vlasnok fabrike satova ''Nevada'' u Ch ?
Švajcarac nije....
Ne reče ti nama koliko su davale banke u Swiss?
2,5 %?
1,75 % ?
P.S
Misliš da ni u Ch neki Srbin nije mogao za 20 godina da skupi pola miliona?
Ko je vlasnok fabrike satova ''Nevada'' u Ch ?
Švajcarac nije....
Kamata je bila i 4% u CH. Ja sam imao 1.5% hoće li biti i ove godine nisam u toku.
Znam od jednog Hrvata da je njegov zet imao svojevremeno 400 hiljade franaka ali
je imao i "kefalo".O CH ti mogu puno pričati a i o Titu šta je sve dobro napravio
pogotovu za radnike na privremenom radu jer sa ovde decenijama.
Eto vidiš da znaš,1.5 do 4%
A kod tita koliko ?
7-9 % najmanje,na oročenu štednju 10,kasnije i 12...
Navlačio narod da im izmuze pare,valjda ti je jasno...
Pazi molim te DB davala 2,75 % a Beogradska 9%
Jel ima tu logike??
Igrom slučaja sam u toku šta se smatralo logikom toga vremena.Ne sećam se kako se taj zvao ali
dao je sledeći predlog: naši ljudi štede u inostranstvu,a isti taj novac uzimamo kao kredit po daleko
većoj kamati."Bolje je da mi dajemo veliku kamatu našim radnicima koji ujedno ostavljaju istu tu
kamatu u Jugoslaviju".Koliko je tu bilo logike tada neka prosude sami forumaši.Da dodam danas
nikakve kamate nema u Srbiji,ali nije dozvoljeno ni devizni račun otvoriti.Raspitaj se pa javi.
Чим те неко шећером мами буди опрезан.
Нико несрећницима није рекао да ће се њихове паре претворити у ''стару девизну штедњу''...
Упркос толиким штедишама СФРЈ се опет енормно задуживала и то са каматама до 15 %...јер ни оно што доносе гастарбајтери није било довољно за те распикуће...
О томе знамо све...
Можеш у Србији да отвориш девизни рачун,па како би смо плаћали путем ''пеј пала'' робу коју наручујемо у иностранству?
Или да узмеш било коју картицу...све то може само ти не долазиш 'вамо па не знаш...
capitosinora
Veoma poznat
- Poruka
- 14.190
Употреба комунизма у функцији служења чистом злу
Ruska revolucija, Tito, Staljin itd, itd, itd.
70ih i 80ih kamate na strane valute su u jugoslovenskim bankama bile 2% vece nego u zemljama iz koje valuta dolazi sto je dovoljno da posle dvadesetak godina takvog poslovanja banka bankrotira a jugobanke nisu zato sto su bile subvecionisane iz novih kredita.
Poslednja izmena:
O tome je i tema.Da smo kojim slučajem dolazili u Jugoslaviji za vreme Tita kako bi otvorili račun
Jugoslavija ni petla nebi imala a neka nešto drugo.
Сајенс
Veoma poznat
- Poruka
- 12.749
матер вам титосаурску усташку турску треба вас све поубијати
Prvo pokopaj ove što si već pobio.
Сајенс
Veoma poznat
- Poruka
- 12.749
још никог ал ако Бог да среће и здравља доћи ће ускоро време освете а онда сте најебали говнари
чекамо само да о5 први почнете
savasavanovic
Buduća legenda
- Poruka
- 26.762
Домаће банке нису никада банкротирале, јер су имале већа потраживања него дуговања.Добар део домаће привреде је дуговао огромне новце нашим банкама, стечајни поступак и данас траје и сада се наплаћују дугови према нашим банкама у стечају.
Млађа је декретом угасио наше 4 банке, да би их елиминисао из процеса приватизације, да не би банке наплатиле своја потраживања према предузећима која се приватизују.Тако су страни и домаћи купци наших фирми ослобођени плаћања дугова према нашим банкама.
Упоредо са Млађиним активностима у вези банкарског сектора, "реформска" влада премијера др Ђинђића је донела уредбу која уводи општу забрану принудне наплате дугова према предузећима која се приватизују,све док се приватизација не оконча.Судови нису могли да испоштују такву уредбу, јер је била у супротности са Законом о извршном поступку, а закон је старији од уредбе.Онда је Ђинђићева влада предложила закон о приватизацији који је такође предвиђао забрану принудне наплате дугова према предузећима која се приватизују и такав закон је усвојен у скупштини .Судови нису поштовали те одредбе Закона о приватизацији, јер је био у супротности са Законом о извршном поступку, а ЗИП је био савезни закон а Закон о приватизацији је био републички закон.Савезни закон је јачи од републичког.Након тога је Закон о извршном поступку из савезног закона претворен у републички закон и коначно је наступила суспензија наплате дугова према предузећима у приватизацији.
Након тога, менаџмент фирми у приватизацији је добио апсолутно одрешене руке, могли су да раде шта год пожеле.Улазили су у разне ризичне и штетне послове, јер су знали да им се дугови не могу наплатити.Нису исплаћивали плате радницима, нису плаћали обавезе према другим фирмама, нису морали да враћају кредите банкама, једноставно они су могли да раде шта год пожеле.Добар део менаџмента су чинили чланови тзв."кризних штабова" које је ДОС именовао а нове власти су укинуле СДК (тада се звала Служба за платни промет) да би махинације могле да се несметано обаве.
На тај начин је нанета огромна штета и извршена пљачка енормних размера.Драстично су оштећене друштвене фирме које су легитимно пословале, приватници који су пословали са предузећима у приватизацији, радници којима нису исплаћиване плате, фонд ПИО коме нису уплаћивани доприноси итд.У том периоду, скоро цела тзв."велика" привреда је била у статусу приватизације и морало се пословати са тим фирмама.
Фирме чији менаџмент је био "реформски" нису плаћале своје обавезе према друштвеним фирмама које су легитимно пословале, па су тако са собомповукле у пропаст и део друштвене привреде који се није одао махинацијама и нелегитимном пословању.
На тај начин, друштвена предузећа су намерно уништена, и продата у бесцење и све је то последица континуираног и срачунатог деловања наших реформатора.Ми смо продали већи део привреде за 2 милијарде долара, а до сада смо више платили страним инвеститорима(питање је да ли је заиста реч о странцима) кроз субвенције.
Другим речима, ми смо платили страном капиталу да узме наше фирме, они су то добили бесплатно.
Млађа је декретом угасио наше 4 банке, да би их елиминисао из процеса приватизације, да не би банке наплатиле своја потраживања према предузећима која се приватизују.Тако су страни и домаћи купци наших фирми ослобођени плаћања дугова према нашим банкама.
Упоредо са Млађиним активностима у вези банкарског сектора, "реформска" влада премијера др Ђинђића је донела уредбу која уводи општу забрану принудне наплате дугова према предузећима која се приватизују,све док се приватизација не оконча.Судови нису могли да испоштују такву уредбу, јер је била у супротности са Законом о извршном поступку, а закон је старији од уредбе.Онда је Ђинђићева влада предложила закон о приватизацији који је такође предвиђао забрану принудне наплате дугова према предузећима која се приватизују и такав закон је усвојен у скупштини .Судови нису поштовали те одредбе Закона о приватизацији, јер је био у супротности са Законом о извршном поступку, а ЗИП је био савезни закон а Закон о приватизацији је био републички закон.Савезни закон је јачи од републичког.Након тога је Закон о извршном поступку из савезног закона претворен у републички закон и коначно је наступила суспензија наплате дугова према предузећима у приватизацији.
Након тога, менаџмент фирми у приватизацији је добио апсолутно одрешене руке, могли су да раде шта год пожеле.Улазили су у разне ризичне и штетне послове, јер су знали да им се дугови не могу наплатити.Нису исплаћивали плате радницима, нису плаћали обавезе према другим фирмама, нису морали да враћају кредите банкама, једноставно они су могли да раде шта год пожеле.Добар део менаџмента су чинили чланови тзв."кризних штабова" које је ДОС именовао а нове власти су укинуле СДК (тада се звала Служба за платни промет) да би махинације могле да се несметано обаве.
На тај начин је нанета огромна штета и извршена пљачка енормних размера.Драстично су оштећене друштвене фирме које су легитимно пословале, приватници који су пословали са предузећима у приватизацији, радници којима нису исплаћиване плате, фонд ПИО коме нису уплаћивани доприноси итд.У том периоду, скоро цела тзв."велика" привреда је била у статусу приватизације и морало се пословати са тим фирмама.
Фирме чији менаџмент је био "реформски" нису плаћале своје обавезе према друштвеним фирмама које су легитимно пословале, па су тако са собомповукле у пропаст и део друштвене привреде који се није одао махинацијама и нелегитимном пословању.
На тај начин, друштвена предузећа су намерно уништена, и продата у бесцење и све је то последица континуираног и срачунатог деловања наших реформатора.Ми смо продали већи део привреде за 2 милијарде долара, а до сада смо више платили страним инвеститорима(питање је да ли је заиста реч о странцима) кроз субвенције.
Другим речима, ми смо платили страном капиталу да узме наше фирме, они су то добили бесплатно.
Poslednja izmena:
prsho
Veoma poznat
- Poruka
- 14.695
a sto cete s Rusima drugovi,nu li opijet preko NDH za argentinu oli ameriku
eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.177
SVAKO BI DOBIO PO 50.000 DOLARA! Kako je Tito zavrnuo Srbiju za ratnu odštetu Nemačke, od koje je trebalo da dobijemo 355 milijardi!
AUTOR: Telegraf; D.K. : 07.11.2018.
Srbiji isplaćen tek jedan promil od 10 odsto ukupne reparacione mase koja je Jugoslaviji pripala na Pariskoj konferenciji u januaru 1946. godine.
U Evropi je ponovo aktuelizovano pitanje ratne odštete tokom Drugog svetskog rata posle prošlonedeljne posete nemačke kancelarke Angele Merkel Poljskoj. Da li će i Srbija pokrenuti pitanje nemačkog duga u iznosu približnom sadašnjih 355,13 milijardi dolara, i ako ne, kakva je uloga Josipa Broza Tita i nemačkog kacelara Vilija Branta bila u tome?
Naime, više od 70 godina kasnije, poljski premijer Mateuš Moravijecki i predsednik Andžej Duda smatraju da pitanje reparacije nikada nije formalno završeno, zbog čega oni i dan danas očekuju isplatu 85 milijardi dolara, novčano, robno ili nekom drugom uslugom.
Grčki premijer Aleksis Cipras takođe ne odustaje od naplate odštete za nacističku okupaciju i od Berlina traži obeštećenje od oko 278,7 milijardi evra.
Statistika pokazuje da je u Drugom svetskom ratu Jugosloviji načinjena višestruka šteta u ljudstvu - 1.685.000 poginulih građana prosečne starosti od 22 godine, 425.000 građana onesposobljeno je za rad, 170.000 ljudi oterano u zarobljeničke logore, 320.000 ljudi internirano u koncentracione logore, 270.000 ljudi odvedeo na prinudni rad, infrastrukturi - uništeno je ili trajno oštećeno 6.690 zgrada i javnih ustanova, 59.810 gradskih stambenih objekata, 372.660 seoskih zgrada, privredi - a sličnu sudbinu je dočekalo i 237 rudnika, 251 električna centrala, 3.438 raznih industrijskih preduzeća, 29.000 zanatskih radnj, 6.100 kilometara železničke pruge, 68.000 kilometara puteva, 3.573 mosta, 56 brodova duge plovidbe, motorna vozila i avioni iz civilnog vazduhoplovstva, trgovačka i hotelska skladišta, mašine, alati, sirovine, gotova roba...
Advokat Dragan Novović, predsednik UO Zajednice udruženja žrtava Drugog svetskog rata (koje više nema svoju kancelariju) i koordinator Vladine komisije za procenu ratne štete (koja je izgubila mandat 2010. godine), za Telegraf kaže da je Srbiji isplaćen tek jedan promil od 10 odsto ukupne reparacione mase koja je Jugoslaviji pripala na Pariskoj konferenciji u januaru 1946. godine gde su su se nalazili i predstavnici SAD, Francuske, Engleske, Belgije, Holandije...
- Državna komisija FNRJ je ratnu štetu procenila na 46,9 milijardi američkih dolara, od čega je 85 odsto te brojke procena štete prema Srbiji. Vrednost te sume danas bi iznosio oko 355,13 milijardi dolara - objašnjava Novović i dodaje da je glavni i jedini problem to što Jugoslavija (odnosno Srbija kao naslednica) i Nemačka nikada nisu potpisale mirovni sporazum jer bi tada stvar morala da se stavi na dnevni red i reši kao i u slučaju država saveznica.
Novović kaže da su naši ljudi samo po osnovu prinudnog rada za četiri do pet godina u logorima trebalo da dobiju preko 290 milijardi dolara.
- Nemački Savezni sud doneo je presudu 1996. godine, što je bio jedan presedan, dozvolili su jevrejskim radnicima da pojedinačno mogu da tuže Nemačku za naknadu za prinudni rad koji su ostvarili za vreme zarobljeništva tokom Drugog svetskog rata. Na osnovu te presude se otvorila jedna mogućnost koja do tada nije postojala u međunarodnom pravu da - pojedinac bude subjekt međunarodnog prava.
- Nemačka je od 2000. do 2010. godine po Zakonu o formiranju fondacije "Sećanje, odgovornost, budućnost" isplatila oko 7.500 ljudi koji su bili u koncentracionim logorima. Međutim, ne i ratne vojne zarobljenike, civile za odmazde, streljanja, vešanja i spaljivanje imovine. Tako je napravljena jedna diskriminacija među žrtvama, zbog čega oko 200.000 preživelih, ali i naslednika preminulih, i dalje čeka na pravdu - naveo je Novović.
On je u čitavu borbu ušao zbog svoje porodice, tačnije 11 članova, uključujući i oca Ratka Novovića, koji su ratne godine proveli u logorima Norveške i Nemačke.
- Moj otac se zaklinjao da neće umreti "dok mu ti gadovi što su mi svašta radili, lomili mu rebra i grudi", kako je pričao, ne plate svaki dinar. Nažalost, to nije dočekao - priča neutešni Novović i naglašava da ratni zločin u pravu nikada ne zastareva i da će žrtve i njihovi naslednici kad tad naplatiti ono što im pripada.
Šta je razlog zbog kog Srbija nije dobila obeštećenje objašnjava profesor istorije u Računarskoj školi u Beogradu Aleksandar Glavnik, koji je inače magistrirao na temi ratne reparacije.
- Posle rata bila je formirana Međusaveznička komisija za reparacije u koju su ulazile sve zemlje pobednice nad Nemačkom, s tim što je Sovjetski savez bio priča za sebe. Mi smo ulazili u reparacionu masu sa SAD, Francuskom, Engleskom, Belgijom, Holandijom... Bila je formirana tabela gde je procentualno bilo predstavljeno koliko će koja zemlja dobiti udeo u reparacionoj masi u zavisnosti od procenjene težine učešća, važnosti učešća, gubitaka itd. Jugoslavija je bila pri samom vrhu te liste, na 4. ili 5. poziciji i dogovoreno je da se reparacije isplaćuju u mašinama, postrojenjima...
- Ipak, zapadni saveznici su svesno išli na drastično smanjivanje ukupne reparacione mase, pošto im je interes bio da se zapadni deo Nemačke ne oslabi suviše, kako bi se sprečilo postepeno širenje komunizma i komunističkih ideja. Poznato je koliko su para Amerikanci kroz Maršalov plan namerili da se slije na naše prostore. Poenta je da je drastično smanjena ukupna reparaciona masa, a kada se stvar vremenom razvodnila, kada je nemačka krenula putem zapadnih integracija, posle par godina su potpuno prestali sa isporukama- objašnjava Glavnik.
Kako kaže, nameće se čuvena teza o tome šta su u ime država ugovorili Tito i Brant, prilikom potpisivanja Brionskog sporazuma 1963. godine.
- Ugovoren je jedan jako povoljan kredit za Jugoslaviju koji smo mi vratili, ali je možda i napravljen sporazum o "prebijanju duga" - mi njima ratnu odštetu, oni nama odštetu zbog proterivanja "folksdojčera" iz Vojvodine - kaže Glavnik koji smatra da je ovaj istorijski pode završen.
AUTOR: Telegraf; D.K. : 07.11.2018.
Srbiji isplaćen tek jedan promil od 10 odsto ukupne reparacione mase koja je Jugoslaviji pripala na Pariskoj konferenciji u januaru 1946. godine.
U Evropi je ponovo aktuelizovano pitanje ratne odštete tokom Drugog svetskog rata posle prošlonedeljne posete nemačke kancelarke Angele Merkel Poljskoj. Da li će i Srbija pokrenuti pitanje nemačkog duga u iznosu približnom sadašnjih 355,13 milijardi dolara, i ako ne, kakva je uloga Josipa Broza Tita i nemačkog kacelara Vilija Branta bila u tome?
Naime, više od 70 godina kasnije, poljski premijer Mateuš Moravijecki i predsednik Andžej Duda smatraju da pitanje reparacije nikada nije formalno završeno, zbog čega oni i dan danas očekuju isplatu 85 milijardi dolara, novčano, robno ili nekom drugom uslugom.
Grčki premijer Aleksis Cipras takođe ne odustaje od naplate odštete za nacističku okupaciju i od Berlina traži obeštećenje od oko 278,7 milijardi evra.
Statistika pokazuje da je u Drugom svetskom ratu Jugosloviji načinjena višestruka šteta u ljudstvu - 1.685.000 poginulih građana prosečne starosti od 22 godine, 425.000 građana onesposobljeno je za rad, 170.000 ljudi oterano u zarobljeničke logore, 320.000 ljudi internirano u koncentracione logore, 270.000 ljudi odvedeo na prinudni rad, infrastrukturi - uništeno je ili trajno oštećeno 6.690 zgrada i javnih ustanova, 59.810 gradskih stambenih objekata, 372.660 seoskih zgrada, privredi - a sličnu sudbinu je dočekalo i 237 rudnika, 251 električna centrala, 3.438 raznih industrijskih preduzeća, 29.000 zanatskih radnj, 6.100 kilometara železničke pruge, 68.000 kilometara puteva, 3.573 mosta, 56 brodova duge plovidbe, motorna vozila i avioni iz civilnog vazduhoplovstva, trgovačka i hotelska skladišta, mašine, alati, sirovine, gotova roba...
Advokat Dragan Novović, predsednik UO Zajednice udruženja žrtava Drugog svetskog rata (koje više nema svoju kancelariju) i koordinator Vladine komisije za procenu ratne štete (koja je izgubila mandat 2010. godine), za Telegraf kaže da je Srbiji isplaćen tek jedan promil od 10 odsto ukupne reparacione mase koja je Jugoslaviji pripala na Pariskoj konferenciji u januaru 1946. godine gde su su se nalazili i predstavnici SAD, Francuske, Engleske, Belgije, Holandije...
- Državna komisija FNRJ je ratnu štetu procenila na 46,9 milijardi američkih dolara, od čega je 85 odsto te brojke procena štete prema Srbiji. Vrednost te sume danas bi iznosio oko 355,13 milijardi dolara - objašnjava Novović i dodaje da je glavni i jedini problem to što Jugoslavija (odnosno Srbija kao naslednica) i Nemačka nikada nisu potpisale mirovni sporazum jer bi tada stvar morala da se stavi na dnevni red i reši kao i u slučaju država saveznica.
Novović kaže da su naši ljudi samo po osnovu prinudnog rada za četiri do pet godina u logorima trebalo da dobiju preko 290 milijardi dolara.
- Nemački Savezni sud doneo je presudu 1996. godine, što je bio jedan presedan, dozvolili su jevrejskim radnicima da pojedinačno mogu da tuže Nemačku za naknadu za prinudni rad koji su ostvarili za vreme zarobljeništva tokom Drugog svetskog rata. Na osnovu te presude se otvorila jedna mogućnost koja do tada nije postojala u međunarodnom pravu da - pojedinac bude subjekt međunarodnog prava.
- Nemačka je od 2000. do 2010. godine po Zakonu o formiranju fondacije "Sećanje, odgovornost, budućnost" isplatila oko 7.500 ljudi koji su bili u koncentracionim logorima. Međutim, ne i ratne vojne zarobljenike, civile za odmazde, streljanja, vešanja i spaljivanje imovine. Tako je napravljena jedna diskriminacija među žrtvama, zbog čega oko 200.000 preživelih, ali i naslednika preminulih, i dalje čeka na pravdu - naveo je Novović.
On je u čitavu borbu ušao zbog svoje porodice, tačnije 11 članova, uključujući i oca Ratka Novovića, koji su ratne godine proveli u logorima Norveške i Nemačke.
- Moj otac se zaklinjao da neće umreti "dok mu ti gadovi što su mi svašta radili, lomili mu rebra i grudi", kako je pričao, ne plate svaki dinar. Nažalost, to nije dočekao - priča neutešni Novović i naglašava da ratni zločin u pravu nikada ne zastareva i da će žrtve i njihovi naslednici kad tad naplatiti ono što im pripada.
Šta je razlog zbog kog Srbija nije dobila obeštećenje objašnjava profesor istorije u Računarskoj školi u Beogradu Aleksandar Glavnik, koji je inače magistrirao na temi ratne reparacije.
- Posle rata bila je formirana Međusaveznička komisija za reparacije u koju su ulazile sve zemlje pobednice nad Nemačkom, s tim što je Sovjetski savez bio priča za sebe. Mi smo ulazili u reparacionu masu sa SAD, Francuskom, Engleskom, Belgijom, Holandijom... Bila je formirana tabela gde je procentualno bilo predstavljeno koliko će koja zemlja dobiti udeo u reparacionoj masi u zavisnosti od procenjene težine učešća, važnosti učešća, gubitaka itd. Jugoslavija je bila pri samom vrhu te liste, na 4. ili 5. poziciji i dogovoreno je da se reparacije isplaćuju u mašinama, postrojenjima...
- Ipak, zapadni saveznici su svesno išli na drastično smanjivanje ukupne reparacione mase, pošto im je interes bio da se zapadni deo Nemačke ne oslabi suviše, kako bi se sprečilo postepeno širenje komunizma i komunističkih ideja. Poznato je koliko su para Amerikanci kroz Maršalov plan namerili da se slije na naše prostore. Poenta je da je drastično smanjena ukupna reparaciona masa, a kada se stvar vremenom razvodnila, kada je nemačka krenula putem zapadnih integracija, posle par godina su potpuno prestali sa isporukama- objašnjava Glavnik.
Kako kaže, nameće se čuvena teza o tome šta su u ime država ugovorili Tito i Brant, prilikom potpisivanja Brionskog sporazuma 1963. godine.
- Ugovoren je jedan jako povoljan kredit za Jugoslaviju koji smo mi vratili, ali je možda i napravljen sporazum o "prebijanju duga" - mi njima ratnu odštetu, oni nama odštetu zbog proterivanja "folksdojčera" iz Vojvodine - kaže Glavnik koji smatra da je ovaj istorijski pode završen.
- stanje