ПРЕТЊОМ КОД СОТОНУ НА ГРОБ
Исповест Живојина Лазића: Не знате ви, ђецо, шта се у мојој кући дешавало и како сам уцењен. Бануше, пред сумрак двојица непознатих људи - испод мантила вире им пиштољи.
Одлучено је, Живојине, да један твој син буде - мртав! Ти изабери: хоћеш ли да убијемо овог заменика шефа железничке станице у Београду или овог који ради у Новом Саду? Мислио сам да ће ме смрт покосити. Кумим и молим: немојте, децо, тако вам Бога, збијати шалу са мном, видите, ваљда, да сам стар и болестан. Они ни да чују: тако је, кажу, одлучено на важном месту. Дрхтим од страха за своју децу... Један се, као смилова, па ће ми рећи: има само један излаз: Види ову јабуку, треба да је однесеш на гроб - рекоше они на чији гроб. Ми ћемо те возити аутомобилом, а повремено снимати као да идеш пешице. Уцена је била страшна. Пристао сам како бих сачувао једног од својих добрих синова.
Возили су ме, а често извлачили из кола и снимали како пешачим.
Да су мене уценили не бих пристао - ма, знао сам за његову регименту и злочине које је она починила у Мачви и Подрињу... А за оно шапутање на гробу, које телевизија није снимила, овако је рекао: „Задужио си нас, ни наши праунуци неће моћи да врате твоје дугове, а Србија неће моћи да се опорави на за 100 година.“
Pogledajte prilog 493469
Живојин Лазић, село Санковић, општина Мионица, митраљезац Дринске дивизије.
Eto tako su radile sluge hrvatskog kaplara sa srpskim junacima
Zato je i potrebna detitoizacija,što pre i što nemilosrdnije
Otvoriti za javnost sve komunističke-udbaške arhive,uraditi lustraciju i resituciju kako treba,zakonom zabraniti veličanje lika i dela hrvatskog diktatora,premestiti grob dotičnog u zemlju njegovog oca i majke a o trošku diktatorovih sledbenika..................