Vidi ovako: drzava je VLAST, sa svi svojim organima, od gore, pa do dole.
Kada se izgubi CENTRALNA VLAST, drzava vise NE FUNKCIONISE, NE POSTOJI.
Pogotovo kod drzava sa ogromnom centralnom vlascu kakve su onda bile.
Takodje drzava ne moze da postoji bez PRINUDE, tj. vojske.
Tamerlan je unistio tursku vojsku (jedino je ostao Stefan sa svojim vojnicima), razorio glavni grad, zarobio (a posale i ubio) gazdu...
Nakon toga DRZAVA VISE NIJE POSTOJALA!
Postojalew su samo RUSEVINE OD DRZAVE koje su Bajazitovi sinovi godinama pokusavali ponovo da sklope u celinu.
Naravno da tada vise nisu postojali ni sudovi, ni lokalna vlast.....Porez se vise nije placao jer nije bilo KOME da ga daju...Ni mogucnost da se prisili neko ko nije hteo da plati..(jer nije bilo vojske)
tako da je Tuska PRESTALA DA POSTOJI U SMISLU DRZAVE.
Stefan je komotno mogao da se proglasi za CARA!
A zasto nije?
Zna li neko?
Овај ти је коментар апсурдан. У најновијој историји имаш пример Белгије, која је један период била без државне управе (напросто нису изабрани, па их није ни било), такође, они немају ни значајнију војску, али су наставили да постоје, раде, богате се, и ништа није пореметило ни Белгију ни њене границе, ни њене становнике. Нико се није ни усудио да, нпр., покуша приграбити њене територије (Британија, Немачка и Француска сигурно имају апетита и данас као некада). Разлог за то је што Белгија има стабилну привреду, те би, у случају било каквог спољног атака (ратног или економског), привредници се ангажовали у одбрани својих интереса у Белгији, те, ако је потребно, организовали и оно што никада није постојало. Из тог разлога нико на Белгију није ни прст ставио. Ништа се није променило ни кад су, коначно, изабрали државну управу.
Пандан данашњим привредницима, у време средњовековне Турске то су били велепоседници.
Никада велепоседнике (привреднике) није бринуо онај ко је на формалној власти, јер га они и држе на тој "столици". Прве Османлије су биле моћне јер су били и способни и богати. Током векова, каснији изданци су били слабији, јер им је сав приход долазио само од пореза, али су их бегови и остали велепоседници држали, напросто је султан био обавезан, јер неко мора бити, макар формално, на челу државе, а он је, што је време више одмицало, радио у складу са њиховим потребама (без њихове подршке, лако би се смакла Османлијска династија и поставила нова).
Узми историју Османског царства и видећеш да међу султанима имаш и малоумника, али је држава и тада постојала. То што је султан био слаб (посматрај период од 15-тог века до пада) није било довољно да се подчињене државе ослободе. Подчињене државе нису имале финансијских средстава, па су се ослободиле тек кад су добиле помоћ од спољних држава, које су опет имале свој интерес да Турска се деградира. Да су Британци или Руси хтели да умање утицај тадашње Турске још у 17 веку, могли су, али им је требала као противтежа на тржишту.
Без спољне помоћи, деспот није могао да сам савлада тадашњу Турску (Османлијско царство). Могао је само продужити агонију за највише 10 година. Угарска је имала своје интересе, Венеција своје, Ватикан своје, Св.Римско царство своје, ... а деспот се морао приклонити мањем злу. С обзиром на тадашње интересе горе наведених хришћана, турци су били подношљиви. Ови горњи су били грабежи који су хтели да попуне рупе у празним касама, а Турска је имала пуне касе и резерве за попуњавање рупа мимо тадашње Србије. То је битна разлика.
.gif "nono3 :nono3:")
