Снагу једне државе, и некад и сад, чине њени ресурси (које Тамерлан није значајно оштетио), дакле економска сила. То што је војска била растурена (или уништена) не значи ништа, јер док год има новчаних средстава војска се лако обнавља. Ратови се, такође, воде ради стицања економских добара (уложиш у војску, направиш рат, освојиш територије, вишеструко профитираш - логика покретања ратова). Два Бајазитова сина су заратовала око престола (дакле због интереса), и то није реткост у историји. Рата не би било да је један син убио (према обичајима и законима) другог, па сео на престо. С обзиром да ниједан није био довољно агилан, дошло је до рата. Вазали се тада морају определити чију страну ће држати, осим у случају када су довољно јаки да у потпуност униште државу којој су вазал и све евентуалне њене настављаче и наследнике. Србија то никако није могла. Дакле, вазал (Стеван деспот) је морао одабрати страну једног Бајазитовог сина, према свом нахођењу. Након тог рата између Бајазитових синова, неко би наследио престо, макар ниједан од Бајазитових синова не преживио тај рат. Вазалства се тада поново обнављају, а на ред се позива свако ко није био на правој страни, ма којој. У таквој ситуацији избор је обаезан, а пожељна добра процена. Стеван је добро проценио, а његов брат Вук није. Да су обојица били на истој страни, било би боље, али је Вук имао своје интересе (престо Србије и све што он доноси), па је и он напао свог брата, а на крају изгубио живот (посекли су га Турци, по наређењу новог султана. Султан је имао у интересу да одржи на власти Стевана, који му је био користан, а не Вука који је подржавао његовог супарника - био издајник - а издаја се кажњавала смрћу.) И да Вук није био Стеванов брат, погубили би га, јер је подржавао погрешну страну. Србија је тада (као и сада) била стратешки битна територија, и Турцима није био потребан такав владар као што је Вук. Након тог турског-међубратског рата Вук би свакако био погубљен, макар да је он био деспот а Стеван да није ни постојао.
Кад анализирате историју, обавезно укључите економски фактор, јер без њега су све предпоставке бесмислене.