Деспот Стефан Лазаревић државник, војсковођа и светитељ

[BLAJBI]

Кад су у питању историјске и овоземаљске ствари, американцима је и те како важна идеологија. То се види у сваком, али баш сваком њиховом филму. А богами и у емисијама Хистори де лажу све у 16.

Ne, brate, ne!

U americkom filmu "Spasilac" svi ucesnici u ratu u Bosni su prikazani bas onakvi kakvi su bili: divlji, surovi, zlocinacki...

Niko nije prikazan ni bolji ni gori nego sto je zaista bio.

 

[BLAJBI]

Шта све бива кад се пише напамет и тера се мак на конац по сваку цену...

1. Хронологија:

Односи краља Жигмунда и кнеза Лазара нису били идилични, објаснићу и зашто, до њиховог измирења дошло је тек почетком 1389. године посредовањем Лазаревог зета Николе Гаре Млађег.

За нас је овде важно да видимо да је лично краљ Жигмунд нападао Лазаревиће у новембру 1389 (иако је био, макар формално, Лазарев сениор па би самим тим требало да заштити кнежеву удовицу и малолетне синове тј. загарантује им њихове поседе и сл), а да су Лазаревићи тј кнегиња Милица уз подршку Државног сабора прихватили вазалне обавезе према новом султану у лето 1390. године.

Дакле, прво иду угарски напади, затим прихватање врховне османске власти.
http://www.scribd.com/doc/204660847/Rokai-Đere-Pal-Kasas-Istorija-Mađara стр. 73

2. Жигмунд - краљ и цар

JBT, vi ovde pisete kao da je u srednjem veku postojala brza posta i internet, pa su svi preko noci znali sve!

A tada je svaka vest putovala NEDELJAMA, MESECIMA....Naravno i tamo i nazad po toliko....

Pa dok se svi koji odlucuju ne skupe, pa dok se ne dogovore, pa dok se ne nadje neki pismen da napise pismo....

To sve je JAKO DUGO TRAJALO!

A vi bi sada najvaznije dogadjaje nakon kosovskog boja sve da sabijete u MESEC- DVA dana!

Vidi se da su ti svi koji to pisu IZVAN LOGIKE I VREMENA.....

Pa mogu biti i dr i mr.....

 

[Konstantin Veliki]

U americkom filmu "Spasilac" svi ucesnici u ratu u Bosni su prikazani bas onakvi kakvi su bili: divlji, surovi, zlocinacki...

.

A to ti je blokbuster ko ja Kinez.

- - - - - - - - - -

Нађеш лепо, има по нету, The New Cambridge Medieval History, vol. VI, стр. 854. па видиш детаље за претпоставку једног историчара, на основу нумизматичког материјала, да је после Муратове смрти на Косову дошло до рата између Бајазита и Јакуба који је потрајао око пола године...

Bas interesantno dosad sam mislio da je ko kod nasih legenda Jakub ubijen odmah posle bitke.

 

[BLAJBI]

A to ti je blokbuster ko ja Kinez.

To je najbolji film o ratu u Bosni koji je snimljen do sada.

Ziveo sam dugo u Bosni, pa ZNAM da je tacno tako bilo!

 

[Moračanin]

Meni je onaj Tamerlan mnogo simpatičniji od Stefana i Bajazita.

Munju-Bajazita je Tamerlan zatvorio u kavez za medveda pa ga vozio okolo i sprdao se sa njim a njegov harem je služio njegovim vojnicima za zabavu.
Kako je Stefan spasio Oliveru i posle je odveo u CG, đe je i umrla to niko ne zna.

 

[BLAJBI]

Meni je onaj Tamerlan mnogo simpatičniji od Stefana i Bajazita.

Munju-Bajazita je Tamerlan zatvorio u kavez za medveda pa ga vozio okolo i sprdao se sa njim a njegov harem je služio njegovim vojnicima za zabavu.
Kako je Stefan spasio Oliveru i posle je odveo u CG, đe je i umrla to niko ne zna.

A Olivera, gola do pola, je morala Tamerlanu da sluzi vino.......

A kasnije se i Tamerlanu gubi svaki trag....

Niko ne zna gde je skoncao ni kako....

 

[Сребрена]

Meni je onaj Tamerlan mnogo simpatičniji od Stefana i Bajazita.
Munju-Bajazita je Tamerlan zatvorio u kavez za medveda pa ga vozio okolo i sprdao se sa njim a njegov harem je služio njegovim vojnicima za zabavu.

Pričaju da je Bajazita vezao naopako na magarca, da mu miriše stražnjicu i tako ga vodao "kao mečku na vašaru".
I jedna anegdota iz Timurovog detinjstva je meni mnogo interesantna- želeo je da pobedi u dečačkoj trci, a pošto je bio hrom i spor u odnosu na ostale (odatle mu nadimak Timur-Lenka, gde lenka znači hrom), on je svoju kapu s glave nabacio na finalni štap izdaleka...Sudijama trke se to lukavstvo dopalo. pa su presudili da jeste da su tela drugih dečaka stigla ranije na cilj od njega, ali njegova je glava stigla pre njih.

I ja mislim da je Timur-Tamerlan imao neki posebno razvijen osećaj za čast i dostojanstvo, s obzirom da je posle Angore pustio kući zarobljene Srbe, poklonio im život i slobodu jer su ga oduševili u bici iako su bili na strani neprijatelja, a zadržao je samo 70ak graditelja i neimara.

Узбекистански град Самарканд у библиотеци медресe Хидриз, међу многобројним књигама и списима, сачувао је и хронику династије Тимур Ленка(Tamerlana) , господара Самар-канда, града који је познат као раскрсница и "саобраћајна петља" на старом Путу свиле

Spojler

СРБИ У САМАРКАНДУ

Тимур Хроми, рођен испод Хинду-куша, освојио је, као татарски емир, Персију, Индију, Месопотамију и велики дио Мале Азије. Ратовао је и са турским султаном Бајазитом, кога је потукао у бици код Ангоре 1402. године. У хроници династије Тимур једно поглавље посвећено је бици код Ангоре (Анкаре) 1402.-ге године, у којој су Срби под вођством деспота Стефана Лазаревића учествовали на страни побеђеног турског султана Бајазита.



У књизи о заробљеним србским ратницима, након сукоба две азијске силе, стоји:"Шта од Бајазитове војске не погину, паде у ропство Емиру Тимуру Гургану - Тесалаца и Трачана 10000, Арапа 15000, Татара 90000 и 8000 Срба.
И заповеди емир Тимур Гурган у праведном гневу свом да се посеку свих 10000 Тесалаца и Трачана, сваки други Арапин, сваки пети Татарин и нико да се не посече од Срба.
Јер изрече емир Тимур Гурган: "Ја видио бољих јунака нисам ни у Могулистану, ни у Норезми, ни у Персији, ни у Арменији, ни у руској земљи на Волги, ни у Индији, ни под Багдадом."

Одводећи у ропство све које није посекао, заповеди да се Срби одмах пусте у свој крај и да им се не узима ни оружје, ни коњи, ни опрема коњска.
Само не хтеде 70 Срба, вештих градњи камених стубова (мостова), кула и богомоља, јер му рекоше Грци, који бејаху стигли из Константинопоља с даровима да су Срби вешти као и мајстори од Млетака. Тако поведе емир Тимур Гурган из Ангоре 1402.-ге године у свој Самарканд 70 Срба - неимара и мајстора."
У време његове владавине, Самарканд је постао епицентар Азије.

Српски неимари Самарканда

Некадашњи главни град Согдијане и део Кушанског царства; Мара-канд у време освајања Александра Македонског (који ће се ту оженити лепом Сарматкињом Роксаном, ћерком Вашувадарма); - Самар-канд припада групи најстаријих градова Азије.


Врхунски српски мајстори неимарства зидали су за Тимура џамије ,а многи од њих су примили, током времена ислам и пооженили се Самаркађанкама..Памти се и један који, ни по цену живота, није хтео да прихвати исламску веру.Имена неколицине тих Срба, заробљених у Ангори (Анкари) и одведених заувек у Самарканд, позната су:
Ђедоје Мађеровић, Рађен Беривојић (који остаде у православљу и ожени се ћерком руског кнеза Калоте), сарач Ниноје Богдул и сарач Мартин Шљемано из Новог Брда .
Заробљени Срби 1402 г. потекли су родом из Србања, Бориковца на Ибру, Призрена, Топлице, Дебра,Скадра, Гостиња, Лимског Градца,Зетског Градца, Крушевца, Голубика, Лесковца, Плава,Скопља, Бобовца, Слатине, Старог селишта, Гoстивара и Прилепа.

https://www.academia.edu/3678309/Ce...ts_prisonniers_lors_de_la_bataille_de_Kosovo_
http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/redovnici-zmaјevog-odlicј
http://evroazija.com/index.php/evro...24-26/2013-03-09-07-38-27/108-tamerlan-i-srbi
http://www.travelphotoreport.com/20...erlane-timur-gur-emir-mausoleum-in-samarkand/

 

[Konstantin Veliki]

To je najbolji film o ratu u Bosni koji je snimljen do sada.

Ziveo sam dugo u Bosni, pa ZNAM da je tacno tako bilo!

Ali malo gledan izvan nasih prostora, inace je rezizer nas.

Ali da se vratimo na Stefana, gde su tvoji argumenti da je manje vise svaki muskarac na dve noge bio mobilizovan na Kosovu.

- - - - - - - - - -

A Olivera, gola do pola, je morala Tamerlanu da sluzi vino.......

A kasnije se i Tamerlanu gubi svaki trag....

Niko ne zna gde je skoncao ni kako....

Covek je umro kad je pokusao da osvoji Kinu.

To pise na vikipediju.

- - - - - - - - - -

A Olivera, gola do pola, je morala Tamerlanu da sluzi vino.......

A kasnije se i Tamerlanu gubi svaki trag....

Niko ne zna gde je skoncao ni kako....

Covek je umro kad je pokusao da osvoji Kinu.

To pise na vikipediju.

 

[hogarius]

Нема Лазаревића? Значи Стефан није имао млађег брата Вука са којим је, рецимо, почетком 15. века живописан у манастиру Љубостињи, Миличиној задужбини, а исто тако и у Руденици ? Вук није био важна личност у периоду после Ангоре све до своје смрти 1410. године када је убијен по наређењу Бајазитовог сина Мусе?

U pravu si, ovu cinjenicu sam zanemario. Hvala na upozorenju.

 

[Сребрена]

Pa, stvar stoji ovako. .. U Srbiji nikada nije ni došlo zapravo do izgradnje neke nove centralne vlasti poslije maričkog kraha 1371. godine (što je po mnogo čemu zapravo bio važniju i pogubniji boj od onog na Kosovu); mi smo samo imali kneza Lazara koji je pretendovao na neku poziciju samodršca. To znači da se situacija ponovno vraća u određeno anarhično stanje,... Vuk Branković je svakako najveći junak Kosovske bitke, a neko je ovdje iznio i vrlo interesnantnu iako vrlo smjelu tvrdnju čak da je lično on najodgovorniji za Muratovu srmt. Smatram da je on u samome sebi prepoznao čovjeka koji bi mogao stati na čelo Srbalja.
Koalicija Ugri-Brankovići i Turci-Lazarevići, jednostavno, prosto se nameće kao prirodna opcija (i začetak onoga što ćemo docnije vidjeti kao dugotrajna borba dvije stranke u Srbiji, turkofilne i ugrofilne..).

Sažeto: Vuk Branković jeste bio naklonjeniji Ugrima, preko kojih je vidio način da postane srpski samodržac; patrijarh je po mom mišljenju bio nepopravljivi sanjar u Nemanjištvo i vrlo vjerovatno samo Miličina marioneta; kneginja Milica je, sa dosta razloga, u Vuku vidjela glavnu opasnost za sebe i svoje naslijeđe.

Хвала ти на детаљном одговору и утрошеном времену
Ја сам помишљала да је Обилић био из Бранковићевих војних снага, јер свакако није био из централне војне (Лазареве) групе у току битке, а да је био из Влатковићеве групе, то би Твртко разгласио надалеко... те да је зато сакривано његово право име, али, да је сам Бранковић убио Мурата, то је превише смела тврдња, с обзиром да је Бранковић преживео битку, а "онај који је задао смртни ударац Мурату" свакако није.
Исто ме је бунило зашто нису сарађивали млада удовица Милица Грбљановић и Вук Бранковић , с обзиром да су генерацијски блиски (она много млађа од Лазара, а он зет).Но, та ситуација да су Срби разапети између две велике војне силе, западне и источне, понавља се монотоно али доследно, кроз даљу историју, све до данашњег дана.
Што се Милициних амбиција тиче, слично је било и неку деценију раније, кад је Душанова удовица, царица Јелена, узела себи парче територије.

Допало ми се Шкриванићево мишљење да се почетак таласа несреће- бој код Черномена 1371.г.- није ни мгао избећи, колико је велика била турска сила, једноставно незаустављива.http://www.scribd.com/doc/233343323/Bitka-Na-Marici-26-Septembra-1371-Godine
Но, у том раду, Шкриванић наводи цитат да је и Лазар, подједнако као и Мрњавчевићи (Вукашин и Угљеша) учествовао у "отимању" и "распарчавању" велике Душанове/Урошеве територије, с разликом што се у томе истиче "дрски" Вукашин, док су остали ваљда били отменији., иако са истим учинком.

А у свим тим поделама и савременим писанијима о подели, нико да разреши територије трећег Мрњавчевића- Гојка, о коме је записао патријарх Пајсије да је добио трновску област (на сабору ), лакше је било да га неки прогласе "неисторијским братом", иако га има у "Руварчевом родослову" сачуваном у препису из 18. века
" Ugljesi dade Serez i nazva ga kesarem ; Gojka prozva despotom u Trnovu, a sam ostade u Srpskoj zemlji." (Patrijarh Pajsije Janjevac).

 

[sokolska]

zar tu ne pise prilicno jasno da je to napisao jedan od Danilovih nastavljaca? gte tu nadje fra Maura i njegovu kartu sveta?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Zar nisu Srbima Madjari hriscani bili prihavtljiviji od Turaka islamista?

Luka Notar, jedan od posljednjih velikih Romeja (inače, čovjek je praktično vodio odbranu Konstantinopolja, izgubio svu djecu i na kraju i sam svoj život, pružajući otpor Turcima):

Radije bih gledao turski turban u sred Grada, negoli latinsku mitru.

Nema sumnji da su animoziteti između rimokatolicizma i pravoslavlja bili veliki; teško popravljivi poslije IV krstaškog rata. Ova Notarova izjava dobrim je dijelom pod utiskom svih propalih pregovora o Uniji sa Rimom, i razočaranja od neuspjeha romejske zapadne politike i nezainteresovanosti rimokatolika iz zapadnih država da odlučnije uskoče u pomoć (carigradski su katolici vrlo strastveno branili svoj grad), ali u svom stanovištu on nije bio usamljen. Za Romeje je pad Vizantijskog carstva i njegova smjena Osmanskim ipak manje zlo od podmuklog čina 1204. godine.

To stanovište se moža ne može u toj istoj mjeri primijeniti na Srbiju kao i na pravoslavnu Vizantiju, koja je dobrim dijelom bila spoj sa katoličkom civilizacijom, ali sva tradicionalna netrpeljivost između pravovjernika i poluvjeraca, nije mogla zaobići Srbe-pravoslavce.
U docnije će vrijeme doći i do ponekih peripetija u kojima taj stav bila malo izraženiji; a sve do XX stoljeća skoro Notarove riječi će rezonovati, kada ga i crnogorski kralj Nikola I Petrović prenosi navodeći da su za Crnogorce mnogo bliži Turci Osmanlije, negoli rimokatolici...

Zar Bosanci nisu bili [..] pravoslavci?

Nisu.

Kralj je bio katolik, a masa plemstva upravo to i krstjani (ili kriptokrstjani kao katolici).
Pravoslavaca i nije bilo nešto. Jedina feudalna porodica za koju znamo da je bila nesporno pravoslavna, i to čitava, bili su Pavlovići. Vlatko Vuković je mogao biti pravoslavac, ili bar kao takav rođen, ali dolazi iz perioda i vremena kada na kraju krajeva nije to više ni pretjerano bitno, odnosno mogao je biti krstjanin-pravoslavac, po potrebi (sjetimo se slučajeva Vukana ili Dragutina - obojica katolici/pravoslavci), a da se našla ikoja situacija da priča sa nekim katolikom mogao je u tom trenutku postati i to (s obzirom da mu je i država, odnosno dinastija, zvanično bila katolička)

 

[Сребрена]

zar tu ne pise prilicno jasno da je to napisao jedan od Danilovih nastavljaca? gte tu nadje fra Maura i njegovu kartu sveta?

у фусноти 47, уместо у фусноти 48, превид..Добро да си видео на време док још могу да едитујем текст, сад ћу да поправим.

П.С.
Исправљено.

 

[BLAJBI]

Nema sumnji da su animoziteti između rimokatolicizma i pravoslavlja bili veliki; teško popravljivi poslije IV krstaškog rata. Ova Notarova izjava dobrim je dijelom pod utiskom svih propalih pregovora o Uniji sa Rimom, i razočaranja od neuspjeha romejske zapadne politike i nezainteresovanosti rimokatolika iz zapadnih država da odlučnije uskoče u pomoć (carigradski su katolici vrlo strastveno branili svoj grad), ali u svom stanovištu on nije bio usamljen. Za Romeje je pad Vizantijskog carstva i njegova smjena Osmanskim ipak manje zlo od podmuklog čina 1204. godine.

To stanovište se moža ne može u toj istoj mjeri primijeniti na Srbiju kao i na pravoslavnu Vizantiju, koja je dobrim dijelom bila spoj sa katoličkom civilizacijom, ali sva tradicionalna netrpeljivost između pravovjernika i poluvjeraca, nije mogla zaobići Srbe-pravoslavce.
U docnije će vrijeme doći i do ponekih peripetija u kojima taj stav bila malo izraženiji; a sve do XX stoljeća skoro Notarove riječi će rezonovati, kada ga i crnogorski kralj Nikola I Petrović prenosi navodeći da su za Crnogorce mnogo bliži Turci Osmanlije, negoli rimokatolici...



Nisu.

Kralj je bio katolik, a masa plemstva upravo to i krstjani (ili kriptokrstjani kao katolici).
Pravoslavaca i nije bilo nešto. Jedina feudalna porodica za koju znamo da je bila nesporno pravoslavna, i to čitava, bili su Pavlovići. Vlatko Vuković je mogao biti pravoslavac, ili bar kao takav rođen, ali dolazi iz perioda i vremena kada na kraju krajeva nije to više ni pretjerano bitno, odnosno mogao je biti krstjanin-pravoslavac, po potrebi (sjetimo se slučajeva Vukana ili Dragutina - obojica katolici/pravoslavci), a da se našla ikoja situacija da priča sa nekim katolikom mogao je u tom trenutku postati i to (s obzirom da mu je i država, odnosno dinastija, zvanično bila katolička)

Nije tacno.

Opet pokusavate da KRIVITE ISTORIJU prema dnevnim potrebama.

Animozitet izmedju katolika i pravoslavaca NIJE POSTOJAO sve do XX-og veka!

To je mnogo, mnogo, mnogo ...novijeg datuma!

 

[903]

Nije tacno.

Opet pokusavate da KRIVITE ISTORIJU prema dnevnim potrebama.

Animozitet izmedju katolika i pravoslavaca NIJE POSTOJAO sve do XX-og veka!

To je mnogo, mnogo, mnogo ...novijeg datuma!

sedi jedan

 

[Лички гусар]

Nije tacno.

Opet pokusavate da KRIVITE ISTORIJU prema dnevnim potrebama.

Animozitet izmedju katolika i pravoslavaca NIJE POSTOJAO sve do XX-og veka!

To je mnogo, mnogo, mnogo ...novijeg datuma!

Ово је досад најбоље!

 

[BLAJBI]

sedi jedan

Bolje pitaj Srebrenu koliko su se katolici i pravoslavni medjusobno zenili i udavali u srednjem veku.......

- - - - - - - - - -

Ово је досад најбоље!

A ti se raspitaj koje vere su bili vojnici hrvatskog baruna Trenka....I da li je bilo problema zbog toga u vojsci?

 

[gost 357796]

Luka Notar, jedan od posljednjih velikih Romeja (inače, čovjek je praktično vodio odbranu Konstantinopolja, izgubio svu djecu i na kraju i sam svoj život, pružajući otpor Turcima):



Nema sumnji da su animoziteti između rimokatolicizma i pravoslavlja bili veliki; teško popravljivi poslije IV krstaškog rata. Ova Notarova izjava dobrim je dijelom pod utiskom svih propalih pregovora o Uniji sa Rimom, i razočaranja od neuspjeha romejske zapadne politike i nezainteresovanosti rimokatolika iz zapadnih država da odlučnije uskoče u pomoć (carigradski su katolici vrlo strastveno branili svoj grad), ali u svom stanovištu on nije bio usamljen. Za Romeje je pad Vizantijskog carstva i njegova smjena Osmanskim ipak manje zlo od podmuklog čina 1204. godine.

To stanovište se moža ne može u toj istoj mjeri primijeniti na Srbiju kao i na pravoslavnu Vizantiju, koja je dobrim dijelom bila spoj sa katoličkom civilizacijom, ali sva tradicionalna netrpeljivost između pravovjernika i poluvjeraca, nije mogla zaobići Srbe-pravoslavce.
U docnije će vrijeme doći i do ponekih peripetija u kojima taj stav bila malo izraženiji; a sve do XX stoljeća skoro Notarove riječi će rezonovati, kada ga i crnogorski kralj Nikola I Petrović prenosi navodeći da su za Crnogorce mnogo bliži Turci Osmanlije, negoli rimokatolici...



Nisu.

Kralj je bio katolik, a masa plemstva upravo to i krstjani (ili kriptokrstjani kao katolici).
Pravoslavaca i nije bilo nešto. Jedina feudalna porodica za koju znamo da je bila nesporno pravoslavna, i to čitava, bili su Pavlovići. Vlatko Vuković je mogao biti pravoslavac, ili bar kao takav rođen, ali dolazi iz perioda i vremena kada na kraju krajeva nije to više ni pretjerano bitno, odnosno mogao je biti krstjanin-pravoslavac, po potrebi (sjetimo se slučajeva Vukana ili Dragutina - obojica katolici/pravoslavci), a da se našla ikoja situacija da priča sa nekim katolikom mogao je u tom trenutku postati i to (s obzirom da mu je i država, odnosno dinastija, zvanično bila katolička)

Za kralja se zna da je bio krsten u obadve crkve , iako sebe vise definisao kao Srbina ( ne ulazim zasto je tako cinio, dali je interes ili sta drugo).
Postoji povelja gde on govori o Srbiji kao zemlji svojih praotaca, bio je i dokumentarac sa svim prilozenim spisama ali ne znam kako se zove , mozda neko bude imao srece i nadje na netu.
Vukovic je iz srpske kuce , kao i vecina navedenih .
U svim poveljama bosanskih vladara se spominju najvise Srbi i Vlasi ( drugi veoma malo) .
Iz toga zakljucujem da su i sami vladari imali blizi osecaj srpstvu nego bilo cemu drugome , naravno svoj interes pre svega .

 

[903]

Bolje pitaj Srebrenu koliko su se katolici i pravoslavni medjusobno zenili i udavali u srednjem veku.......

- - - - - - - - - -



A ti se raspitaj koje vere su bili vojnici hrvatskog baruna Trenka....I da li je bilo problema zbog toga u vojsci?

Da li se danas katolici zene pravoslavkama i obrnuto?

Mislim nije mi jasno sta hoces ovim da dokazes.

Ali opet kazem SEDI JEDAN

 

[BLAJBI]

Da li se danas katolici zene pravoslavkama i obrnuto?

Mislim nije mi jasno sta hoces ovim da dokazes.

Ali opet kazem SEDI JEDAN

Zene se i danas.

I uvek su se zenili i uvek ce se zeniti.

Animoziteti postoje samo kod budala koji ne gladaju LJUDE, vec im je vaznija vera i druge GLUPOSTI.


Ozbiljna trvenja medju katolicima i pravoslavnima su se javila tek u 20-tom veku i kulminirala su pojavom Jasenovca i cetnickih i ustaskih zlocina..

 

[Pumpaj Dinstanović]

Nije tacno.

Opet pokusavate da KRIVITE ISTORIJU prema dnevnim potrebama.

Animozitet izmedju katolika i pravoslavaca NIJE POSTOJAO sve do XX-og veka!

To je mnogo, mnogo, mnogo ...novijeg datuma!

BLAJBI, to što sam napisao je opšte poznato; ako svi istoričari na svijetu krive istoriju prema dnevnim potrebama - što mnogi zaista i čine - koji je smisao onda uopšte to pominjati?

To što si napisao je potpuna neistina. Da nije bilo animoziteta, ta ne bi se Crkva uopšte ni raspolučila.

Evo da odaberem jedan vrlo rani izvor, iz X stoljeća; Liutprand Kremonski (ca. 920 - ca. 972):

Septimo autem Idus, ipso videlicet sancto die pentecostes, in domo, quae dicitur Στεφάνα, id est Coronaria, ante Nicepnorum sum deductus, hominem satis monstruosum, pygmaeum, capite pinguem, atque oculorum parvitate taplinum, barba curta, lata, spissa et semicana foedatum, ceruice digitali turpatum, prolixitate et densitate comarum satis hyopam, colore Aethiopem, cui per mediam nolis occurrere noctem, ventre extensum, natibus siccum, coxis ad mensuram ipsam brevem longissimum, cruribus parvum, calcaneis pedibusque aedualem, villino sed nimis veternoso vel diuturnitate ipsa foetido et pallido ornamento indutum, Sicioniis calceamentis cacleatum, lingua procacem, ingenio vulpem, periurio seu mendacio Ulyxem. Semper mihi, domini mei imperatores augusti, formosi, quanto hinc formosiores visi estis? Semper ornati, quanto hinc ornatiores? Semper potentes, quanto hinc potentiores? Semper mites, quanto hinc mitiores? Semper virtutibus pleni, quanto hinc pleniores? Sedebant ad sinistram, non in eadem linea, sed longe deorsum duo parvuli imperatores, eius quondam domini nunc subiecti, cuius narrationis initium hoc fuit.

...odnosno:

Sedmog dana Ida, dakle samog svetog dana Pedesetnice, izveden sam pred Nićifora u palatu koju oni nazivaju 'Stefana', to jest, 'Krunska palata'. On je bio čovjek monstrouznog izgleda, nalik na Pigmeja, debele glave, sa krtičjim očima, unakažen kratkom, širokom, gustom i prosijedom bradom, vratom dugim jedva kao prst, sa čekinjastom kosom nalik na svinju, crn kao Etiopljanin, koga ne bi voleo da sretneš usred noći; širokog trbuha i vitke pozadine, veoma dugog u kukovima s obzirom na kratak stas, kratkih nogu, jednakih peta i stopala; obučen u odoru od finog platna ali staru i smrdljivu, i izbledelu od starosti; obuven u sikionijske papuče; smio na jeziku, lisica po prirodi, po laganju i lukavosti kao Odisej. Moji gospodari i blaženi carevi, uvijek ste mi izgledali divni, ali sada ste mi još divniji! Uvijek veličanstveni, a koliko tek sada veličanstveniji! Uvijek moćni, a sada koliko još moćniji! Uvijek plemeniti, a sada koliko još plemenitiji! Uvijek puni vrlina, a sada koliko još puniji! S njegove lijeve strane, ali ne u istoj liniji već mnogo niže, sedjeli su dva cara-dječaka, nekada njegovi gospodari a sada podanici.

Iako je animoziteta između latinskog i grčkog svijeta bilo i prije X stoljeća, smatra se da je Liutprandova gotovo rasistička predstava cara Romeja definisala i utemeljila grkofobne i antipravoslavne predstave na zapadnom svijetu.

Da animozitet nije postojao sve do XX stoljeća ne znam kako da komentarišem sem da dodam da on upravo tada prestaje. Pa papa i vaseljenski patrijarh su 1964. godine simultano digli anateme (u Jerusalimu, čini mi se).

 

[hogarius]

Када је Јакубова смрт настала?

Postoje dve verzije, po prvoj, Bajazit ga je ubio jos na Kosovu, dok po drugoj tek kada se vratio u Bursu i kada je ucvrstio svoju vlast 1390. Verovatno da postoje jos nekoliko verzija. Ocekujem da ces uspesno da ih prezentiras.
Inace, na osnovu sledeceg teksta na turskom jeziku, bice da je zadavljen jos dok je bio na Kosovu (1362-1389). Naravno, moze se reci i da je Jakup zadavljen kada su oba brata stigla u Bursu, sto nije iskljuceno.

Yakup Çelebi Zaviyesi (İznik)
Yakup Çelebi Zaviyesi’ni Sultan I.Murad’ın (1362-1389) oğlu, Karesi Valisi olan Yakup Çelebi yaptırmıştır. Yakup Çelebi, Sultan I.Murad’ın Kosava Savaşı’nda, 1389’da şehit olması üzerine kardeşi Yıldırım Beyazıt tarafından saltanat iddiasında olmaması için boğdurularak öldürülmüştür. Yakup...

У јулу 1389. године у Венецији се још не зна име новог султана, тако да емисар који путује на турски двор носи два писма, једно за Бајазита, друго за Јакуба, зависи кога затекне на престолу. У Паризу у октобру 1389. такође се не зна за име новог султана.

Vidim da pratis sta se sve pricalo i prepicavalo u ondasnjim evropskim dvorovima. Po svoj prilici da jos uvek nisu imali sofisticiran sistem prisluskivanja, niti dobro organizovane obavestajne agencije, a ni NVO koje se finansiraju iz inostranstva, pa su slali alternativna pisma za oba potencijalna sultana, pa ko je preziveo dobice pismo.

Бајазитово повлачење било је разумљиво ако се прихвати друга верзија догађаја позната из појединих османских извора по којој Јакуб Челебија није пратио оца у походу против Срба 1389. већ је током тог периода боравио у Анадолији. Јакуб, старији по годинама од Бајазита, наводно је у време Косовске битке регрутовао туркменске одреде у Малој Азији. Муратова изненадна смрт на бојном пољу у ствари је помогла Бајазиту као једином принцу из Османове династије присутном уз Мурата, да приграби престо током битке и да га тако прихвате и они елементи у војсци којима је Јакуб био ближи. Штавише, пошто је Бајазит почео да кује сребрни новац тек шест месеци после Косовске битке сасвим је могуће да је рат између Муратова два сина потрајао неколико месеци након султанове погибије.

Dakle, sta bi bilo da je bilo. Sve same neoborive pretpostavke.

http://www.istorijskabiblioteka.com/art:bajazit-i

Klaudije II Gotski[/B]]па видиш детаље за претпоставку једног историчара, на основу нумизматичког материјала, да је после Муратове смрти на Косову дошло до рата између Бајазита и Јакуба који је потрајао око пола године...

Kazes, Човек је био Јакуб, не Јакоб. Ako vec hoces da teras mak na konac onda covek nije bio Jakub, vec Jakup (Yakup Calebia), a Bajazit je bio Bayezid

Нађеш лепо, има по нету, The New Cambridge Medieval History, vol. VI, стр. 854.

I sta dobijas???

 

[Klaudije II Gotski]

Postoje dve verzije, po prvoj, Bajazit ga je ubio jos na Kosovu, dok po drugoj tek kada se vratio u Bursu i kada je ucvrstio svoju vlast 1390. Verovatno da postoje jos nekoliko verzija. Ocekujem da ces uspesno da ih prezentiras.
Inace, na osnovu sledeceg teksta na turskom jeziku, bice da je zadavljen jos dok je bio na Kosovu (1362-1389). Naravno, moze se reci i da je Jakup zadavljen kada su oba brata stigla u Bursu, sto nije iskljuceno.



Vidim da pratis sta se sve pricalo i prepicavalo u ondasnjim evropskim dvorovima. Po svoj prilici da jos uvek nisu imali sofisticiran sistem prisluskivanja, niti dobro organizovane obavestajne agencije, a ni NVO koje se finansiraju iz inostranstva, pa su slali alternativna pisma za oba potencijalna sultana, pa ko je preziveo dobice pismo.

Dakle, sta bi bilo da je bilo. Sve same neoborive pretpostavke.

http://www.istorijskabiblioteka.com/art:bajazit-i


Kazes, Човек је био Јакуб, не Јакоб. Ako vec hoces da teras mak na konac onda covek nije bio Jakub, vec Jakup (Yakup Calebia), a Bajazit je bio Bayezid

I sta dobijas???

Добијеш библиографску јединицу историографског рада у коме се излаже зашто, на основу нумизматичког материјала (и појединих наративних и других писаних извора), се може дозволити могућност да је неколико месеци до пола године вођен рат између Јакуба и Бајазита, синова Мурата I (не Мурада ).

Ако би Јакуб био Јакоб/Јаков, онда би и Сулејман могао да буде просто Соломон, Муса Мојсије, а Иса Исус...Примеђујеш ли, можда, разлог зашто османског принца не можемо звати Јакоб ?

Не бих те даље ометао у пребројавању обојице браће Лазаревића, утврђивању да ли је (повампирени ?!) Вук Бранковић после Ангоре дочекивао Стефана Лазаревића, кога се бојао цар Жигмунд 1389...

 

[Сребрена]

..Добијеш библиографску јединицу историографског рада..

Готски, где може да се нађе било шта из "пећког рукописа", тзв. српска хроника, везано за Косовски бој?

 

[Klaudije II Gotski]

Готски, где може да се нађе било шта из "пећког рукописа", тзв. српска хроника, везано за Косовски бој?

http://www.scribd.com/doc/125764086/Ljubomir-Stojanovic-Stari-Srpski-Rodoslovi-i-Letopisi

Има ли га овде негде?

Видех на брзину да Љубомир Стојановић расправља о пећком рукопису као најстаријем нашем летопису после копорињског. Погледај стр. XXXIV ту се спомињу једно раније Јагићево и Стјановићево издање у Споменику СКА III, 94.

Шта каже о Косовској бици погледај на стр. XXXVII-XXXVIII. Погледај где је тачно у оном низу летописачких белешки у одговарајућем делу књиге...


ПС Пошаљи ми, молим те, линк за ту књигу из које је исечак који си поставила, или ми бар јави која је у питању. Хвала унапред.