Када је у питању повезница полапских Срба који су у раном средњем вијеку респектабилна сила и Срба у Далмацији (у франачким списима простор некадашње римске провинције, односно простопр од Јадранске обале до Саве и на исток до Подриња), односно Срба на овим просторима, ту морамо уважавати историјске списе.
Тако извјесни Ајнхард, биограф Карла Великог у свом рукопису "Annales regni Francorum" (
овдје) у више наврата описује Србе, како оне у Полабљу, тако пише да владају великим дијелом Далмације. Како користи за тај народ исти етноним Срби (Сораби) те описујући те догађаје и личности, Ајнхард не прави никакву разлику између Срба у Полабљу и Срба у Далмацији, може се закључити да је ван сваке разумне сумње за Ајнхарда у питању исти народ.
У тим временима. VIII-IX вијек успостављењна је граница према Србима у сврху економског, војног и етничког раздвајања између Германа у Франачкој и Словена Око године 806. је дошло до упада у српску земљу, борбе су се водиле код средњег тока Елбе (код Десауа и Србишта), франачку војску је преводио Карло Млађи, син Карла Великог. У бици код Гера у истој години погибе Милидух, кнез Срба Полабља, након чега су српска племена потпала под франачку власт.
О тим догађајима Ајнхард пише у свом дјелу на страницама 121-122
Превод на српски;