Дерван, кнез нације Срба

Назад хиљаду година у овим крајевима није било, дакле, никаквих Њемаца, него су свуда живјели само Словени и то је била чисто словенска земља.

Imperium_Romanum_Germania.png


Map of the Roman Empire and Magna Germania in the early 2nd century AD

Expansion of early Germanic tribes into Central Europe:
Red - Settlements before 750 BCE
Orange - New settlements by 500 BCE
Yellow - New settlements by 250 BCE
Green - New settlements by 1 CE

Germanic_tribes_(750BC-1AD).png
 
Poslednja izmena:
Када је у питању повезница полапских Срба који су у раном средњем вијеку респектабилна сила и Срба у Далмацији (у франачким списима простор некадашње римске провинције, односно простопр од Јадранске обале до Саве и на исток до Подриња), односно Срба на овим просторима, ту морамо уважавати историјске списе.
Тако извјесни Ајнхард, биограф Карла Великог у свом рукопису "Annales regni Francorum" (овдје) у више наврата описује Србе, како оне у Полабљу, тако пише да владају великим дијелом Далмације. Како користи за тај народ исти етноним Срби (Сораби) те описујући те догађаје и личности, Ајнхард не прави никакву разлику између Срба у Полабљу и Срба у Далмацији, може се закључити да је ван сваке разумне сумње за Ајнхарда у питању исти народ.

У тим временима. VIII-IX вијек успостављењна је граница према Србима у сврху економског, војног и етничког раздвајања између Германа у Франачкој и Словена Око године 806. је дошло до упада у српску земљу, борбе су се водиле код средњег тока Елбе (код Десауа и Србишта), франачку војску је преводио Карло Млађи, син Карла Великог. У бици код Гера у истој години погибе Милидух, кнез Срба Полабља, након чега су српска племена потпала под франачку власт.
О тим догађајима Ајнхард пише у свом дјелу на страницама 121-122
annalesregnifran00anna 0145-6.jpg

Превод на српски;
И одатле, не много дана послије, дошавши у Аквасграни, посла свог сина Карла са војском у земљу Склавена (Словена), који се зову и Сораби (Срби), који пребивају уз ријелу Елбу. У том походу је убијен Милидух, кнез Склавена, а војска је подигла двије утврде, једну на обали ријеке Сале, другу близу ријеке Елбе.
Успостављањем мира са Склавенима, Карло х се вратио са својом војском у мјесто звано Сили и дошао до цара на обали ријеке Мезе.
Наоружану војску је такође послао из Баварске, Алеманије и Бургундије, као и претходне године, у земљу Бохемију, девастирана земља је добрим дијелом враћена под контролу без озбиљнијих проблема.
 
Када је у питању повезница полапских Срба који су у раном средњем вијеку респектабилна сила и Срба у Далмацији (у франачким списима простор некадашње римске провинције, односно простопр од Јадранске обале до Саве и на исток до Подриња), односно Срба на овим просторима, ту морамо уважавати историјске списе.
Тако извјесни Ајнхард, биограф Карла Великог у свом рукопису "Annales regni Francorum" (овдје) у више наврата описује Србе, како оне у Полабљу, тако пише да владају великим дијелом Далмације. Како користи за тај народ исти етноним Срби (Сораби) те описујући те догађаје и личности, Ајнхард не прави никакву разлику између Срба у Полабљу и Срба у Далмацији, може се закључити да је ван сваке разумне сумње за Ајнхарда у питању исти народ.

У тим временима. VIII-IX вијек успостављењна је граница према Србима у сврху економског, војног и етничког раздвајања између Германа у Франачкој и Словена Око године 806. је дошло до упада у српску земљу, борбе су се водиле код средњег тока Елбе (код Десауа и Србишта), франачку војску је преводио Карло Млађи, син Карла Великог. У бици код Гера у истој години погибе Милидух, кнез Срба Полабља, након чега су српска племена потпала под франачку власт.
О тим догађајима Ајнхард пише у свом дјелу на страницама 121-122
annalesregnifran00anna 0145-6.jpg

Превод на српски;
Постоји још један навод делегација из Паноније где присуствују Авари њихову делегацију ће представљати Велетаби(Љутићи) и Боеми
и делегација Словена коју ће представљати Сораби и Абодрити.
Увек се мислило да су ове делегације са севера а ово је уједно и последњи помен Авара у историји
Међутим помињу се Аборити преседенцес и Сораби из Паноније и фуснота.
У објашњењу фусноте стоји објсшњење да се ови Абодрити називају још Преседецес јер живе у суседству Бугара и да су се жалили јер су их Бугари малтретирали.
Осим што показује присуство Срба и Абодрита не само у Далмацији већ у Панонији почетком 9. века већ нам поставља многа питања.
Ту су и Љутићи и Боеми који представљају Аваре.

Како је дошло до формирања лимес сорабикус ид Албе до Трста и именовања границе према једном племену ка свим Словенима.
Као друго немамо податке како је до овога могло доћи немамо података али делује да је експанзија Франака поделила ове народе на северне и јужне који су стали у савез са Ромејима који је лабав јер су Ромеји ту битку губили.
Траже заштиту од Бугара.
Колико је мени познато нико се овим није бавио пуно.
Осим онога да званична наука сматра да Словени долазе у 6. веку на север а половином 6. века Вибијус Секвестар говори да Алба дели Свебе од Сорба.
Претпоставља се да је Секвестар којистио старије податке као хроничар али сећам се раније да је био датиран у 5. век.
 

Back
Top