Дерван, кнез нације Срба

Khal Drogo

Veoma poznat
Poruka
13.373
Ако изузмемо Плинијев и Птолемејев рукопис, гдје су мишљења историчара подијељена, Срби се први пута помињу у рукопису знаном под именом Фредегарова хроника непознатог аутора из седмог вијека.
И ту се помиње и Дерван (овдје стр 154-155)
sim_monumenta-germaniae-historica_1888 0163-4.jpg

И ту аутор пише да се Дерван, кнез (војвода) нације Срба који су поријеклом Словени (Dervanus dux gente Surbiorum, que ex genere Sclavinorum) који бејаху потчињени франачком краљевству подстакнут Самовим успјесима са својим народом придружио Самовом краљевству.
Tribal_Kingdom_of_Samo-sl_version.png

О овим догађајима у приложеном поглављу којима су започели сукоби Дагоберта, аустразијског краља Франака и Сама, словенског краља писао је и извјесни Марво Орбини у свом рукопису "краљевство Словена" (овдје стр 100), садржај је доста усаглашен са тим поглављем у Фредегаровој хроници па ево у спојлеру тог дијела
Скупини Франака, који путоваху из Новог Рима са својом робом, би путем одузет сав њихов иметак, а онима који се одупреше, Словени одузеше и живот. Дознавши то, Дагоберт одасла краљу Саму једног свога изасланика по имену Сикхар, затраживши од њега да исходи правду. Изасланик, увидевши да краљ Само не жели да га прими, заогрну се словенским хаљама како га овај не би препознао, те тако прерушен једнога дана иступи пред њега и изложи што му господар његов бејаше наложио, додавши како Само не сме потцењивати народ франачки, кад зна да је заједно с тим истим народом подложан Краљевству Франачком. Само би силно огорчен тим речима те одговори како би он, заједно са својим пуком, био одан Францима кад би Дагоберт и његови хтели одржати пријатељство са Словенима. Сикхар му одговори како је немогуће да Христове слуге склопе савез или било какво пријатељство с псима, на шта Само придодајући рече: Ви сасвим сигурно исповедате веру Христових слугу, а ми смо његови пси. Стога оно што ви против његове воље грешнога чините, нама је допуштено угризима зуба осветити, те то изрекавши, сместа га отера. Дагоберт се на то страшно увреди. Окупи тада бирану војску и поби се са Словенима. А они (како каже Аимон у четвртој књизи, поглављу 23.) разбише цвет франачке војске и одведоше много робља. Одмах потом појурише у помоћ својој словенској браћи која бејаху под опсадом франачком у каштелу Вогастру, те насрнувши на непријатеље, натераше их у бег и неколицину побише, отевши им сву опрему и шаторе. Још више осокољени том победом, Словени у великом броју нагрнуше у непријатељском походу у Тирингију и у друга места у франачком суседству. На то војвода Дерван, под чијом управом бејаху они словенски градови који дотада одржаваше пријатељство с Францима, видевши плодне и велике успехе словенске, као и да су Франци свеједнако надјачани, побуни се и приступи Словенима. Они се неко време задржаху у пустошењу Краљевства Франачког, па се затим окренуше против Италије, те ушавши у земљу године 640. или пак 650, како тврди Барди, починише велике штете, затим се, надвладани од Гримоалда, повукоше својим кућама.
Мавро Орбини помиње Дервана и на страници 129
Тадашњи франачки краљ Хилдеберт посла Адулфа, једнога од понајбољих својих војсковођа, да се супротстави Белославу (јер тако се зваше кнез словенски) који се, затекавши се у непријатељској земљи и увидевши како мало има Словена у поређењу с бројним франачким снагама, поколеба у свом науму. Опазивши то, Адулф му препречи пут и затвори све пролазе. Белослав се на то повуче са својима у подножје једног брда, те се оваквом беседом обрати својим људима: Видите, борци и судрузи моји верни, да нас је непријатељ тако опколио да се не можемо друкчије него снагом својих руку спасити. Побећи се не може; па све и кад би се могло, закони нам предака наших не допуштају то. Будући, дакле, да спас и сву наду своју полажемо у снагу руку наших, кренимо дакле добровољно у борбу за спас и част себе самих. Не треба да нас уплаши бројност непријатеља, кад знамо да смо не само једном надјачали најсилније саске, данске и франачке војске. Ако нам је сада у борби с Францима погинути, погинимо славно, да се непријатељ има мало чему радовати, а да синовима и потомцима својим, штовише читавоме свету, пружимо редак пример снаге и срчаности. Изговоривши то, наложи да се сви построје у борбене редове. Адулф, пак, не чекаше дуго, него одмах даде знак за почетак битке у коју се Франци, поуздајући се у своју бројност, радо упустише. Словени им, настојећи искористити свој положај, с једнаком храброшћу одолеваху; штавише, готово без наде у спас, један другога потстицаху на освету. На крају се тако разјарише у свом бесу, да се Франци почеше повлачити и гинути један за другим. Видевши шта се догађа, Адулф се покаја што се уопште бејаше упустио у битку, но ни за кајање му не оста много времена, јер паде и он с великим делом своје војске. Погинуше такође и многи Словени, а војсковођа њихов Белослав буде смртно рањен па убрзо затим на повратку кући напусти овај свет. Дерван, кнез словенски и брат Болеславов, у жељи да освети братовљеву смрт крену на краља Дагоберта, који бејаше наследио Килдеберта на франачком престолу; потукавши се с Дагобертом и његовом бираном војском Франака и Аустријанаца, потуче их до ногу. Ушавши потом у Тирингију и у крајеве уз франачке границе (како извештава монах Аимон у 4. књизи, поглављу 23.), нанесе велике штете и однесе са собом неизмеран плен. Словени Сораби, осокољени том победом, упадоше такође у непријатељском походу у Тирингију и Саску, опљачкавши те две земље, на крају све уништише и спалише. Ти Сораби припадају онима које Лаоник Халкокондил смешта у древну покрајину Трибала у северној Мезији. Према томе, дошавши са севера, заузеше велик део Далмације (како пише Аимон у 4. књизи, поглављу 1.). За владавине цара Константина, дакле у IV. веку, наставаху доњу Панонију, гдје се побунише против цара. Но он им се (како каже Авентинус у 2. књизи) обрати бесједом с проповједаонице, те их склони на мир и на концу их умири. Древно пребивалиште Сораба (према Плинију) бејаше крај око мочваре Меотид. Један их се део запути оданде у смеру Дунава и горње Мезије, док други део крену на пут преко непрегледних пространстава Сарматије, то јест Пољске, да би на крају продрли у германске земље недалеко од Пољске, које се данас зову Лужица. Распршивши се околним крајевима, зауставише се између река Саал и Лабе
Гдје описује догађаје током сукоба франачког војсковође Адулфа и словенског кнеза Белослава, брата Дервановог. И ту пише да су ти Словени Сораби, осокољени победом, упали у непријатељском походу у Тирингију и Саску, опљачкали те двије земље, те све унштили и спалили.
Но занимљив је Орбинијев осврт да ти Сораби (Срби) припадају онима које је Лаоник Халкокондил смјестио у древну покрајину Трибала у сјеверној Мезији. Те да су дошавши са сјевера, заузели велики део Далмације а за владавине цара Константина, настанили се у доњој Панонији, гдје су се побунили против цара.
Даље Орбини пише да древно пребивалиште Сораба (према Плинију) бјеше крај око мочваре Меотис (данас Азовско море) те да је један број кренуо у миграцију у смјеру Дунава и горње Мезије, док је други део кренуо преко непрегледних пространстава Сарматије, да би на крају продрли у германске земље недалеко од Пољске, које се данас зову Лужица. Тако пише Орбини.

Био сам у дилеми да ли о Дервану отворити засебну тему, но како се на овом потфоруму отварају теме и обичним питањем, копираним чланцима некад и из таблоида или пренесеном тврдњом неких опскурних аутора недостојних озбиљног осврта, сама чињеница да се преко овог владара први пута помињу Срби и да је први забиљежени српски владар даје покриће да се Дервану, кнезу нације Срба, посвети тема.

Циљ је кроз тему и сагледати околности које су владале на том простору VII вијеку, осврнути се на (франачко) Дагобертово и (словенско) Самово краљевство, а осврнућемо се да ли постоји повезница Дервана са Даурентиусом, односно Добретом, првим забиљеженим словенским владаром на овом простору који је владао отприлике 577-9 на простору Паноније (данашња Мађарска) којег помиње Менандар Протектор.

Надам се да ће тема заживјети, како заживи написаће се још која.
 
Poslednja izmena:
Већ сам у уводном посту да је први словенски владар чије име је забиљежено у списима кнез Добрета илити Даурентиус који је предводио племена Склавена (Словена) која су живјела на Доњем Подунављу и на територији некадашње римске провинције Паноније око 570. године.
О кнезу Добрети свједочење је оставио византијски историчар Менандар Протектор (овдје стр.194-195)
Menander Protector 192-5.jpg

Превод на српски;
Цар му је тада послао ово посланство и Бајан је пристао на његову молбу. Јован, који је у то вријеме био управитељ области и надлежан за градове Илирика, је послат да му помогне. Дошао је у земљу Панонију и превезао самог Бајана и аварске снаге на ромејску територију, превозећи мноштво варвара у такозваним "великим транспортима“. Прича се да је око шездесет хиљада тешких коњаника превезено на ромејску територију. Одатле је Бајан прешао Илирик, стигао до Скитије и припремио се да поново пређе Дунав у такозваним "двокрмним“ бродовима. Освојивши далеку обалу, одмах попали села Склавена (Словена) и опустоши њихове њиве, заплијенивши, пошто се нико од тамошњих варвара није усуђивао сукобити се с њим, него се склонише у густу шуму.

Напад Авара на Словене није произашао само из царског посланства и жеље Баиана да узврати услугу Ромејима у замјену за велику великодушност коју је Цезар показао према њему, већ и зато што је Бајан био непријатељски расположен према њима. из личних мотива.
Наиме лидер Авара је послао Добрети и његовом народу ултиматум да се потчини владавини Авара и да се уврсте међу њихове подјармљене народе. Добрета и други лидери Склавена су одговорили: "Који се то човјек родио, који је то човјек обасјан сучевом свјетлошћу који ће нашу силу потчинити својој владавини? Други не освајају нашу земљу, ми освајамо њихову. И тако ће нам бити увијек, све док има ратова и оружја.”
Тако су одговорили Склавени (Словени), а Авари су одговарали сличном охолошћу. Послије тога услиједила су злостављања и увреде, а пошто су они били варвари са својим охолим и тврдоглавим духом, настао је метеж. Склавени су били толико немоћни да обуздају свој бијес те су побили посланике који су послани а Бајан је добио извјештај о овоме од других свједока. Као посљедицу тога, дуго је његовао свој гњев и прикривао мржњу, љут што нису постали његови поданици, а да не помињемо да је претрпио непоправљиву штету од њихових руку. Штавише, мислећи и да придобије наклоност цара и да ће добити за накнаду пуно злата, пошто је Ромејско царство одавно опљачкано од Склавена, и чију земљу никада није тако опустошио неки други народ
И ту нам Менадар Протектор пише да је аварски каган Бајан послао посланство захтијевајући да се Добрета и његови Склавени (Словени) потчине власти Аварског каганата, знајући да су Склавени (Словени) стекли огромно богатство послоје поновљених напада на византијске провинције на Балкану. Добрета је одговорио: "Који се то човјек родио, који је то човјек обасјан сучевом свјетлошћу који ће нашу силу потчинити својој владавини? Други не освајају нашу земљу, ми освајамо њихову. И тако ће нам бити увијек, све док има ратова и оружја"
Око 578. године Бајан је организовао војни поход против Склавена.

Е сад, немамо писаних извора који би указивали на везу, родбинску или неку другу, између Склавена у Панонији под лидером кнезом Добретом и Самовог склавенског краљевства, но временска дистанца између тих дешавања је мала, око 50ак година, двије генерације, ту свакако не треба искључити могућност да је та веза била ближа него ли је сходно ослањању на оскудне списе, а Склавени у тим временима нису оставили на жалост писани траг, прихваћено. А и овај Добрета овако кур*евит морао је бити Србин.

У сваком случају, мислим да није лоше на теми поменути и првог именом забиљеженог склавенског (словенског) владара.
 
Poslednja izmena:
Dervanus dux gente Surbiorum....са својим народом придружио Самовом краљевству.
Био сам у дилеми да ли о Дервану отворити засебну тему, ..
Дивна идеја да се о Дервану прозбори која..Подржавам тему.

Име самог кнеза - Дерван , по мом мишљењу не мора да буде лично име. Верујем да је у апсолутно блиској вези са именом србског племена ДРЕВАНЕН , које је опстало и под Францима и под Германима до 18.века сачувавши матерњи језик, у околини Хамбурга.
Племе истог назива налазило и у Кијевској Русији , ДРЕВЉАНИ, чији је најпознатији владар Кнез Игор из 12.века.
А и у нашој, балканској, традицији име Дервана није непознато. Нережимски историчар М-Милојевић назива цео низ владара из раног средњег века династијом Дрвенаревић а обиље топонима , пре свега у Епиру и на територији којој је владао Јован Владимир, то потврђује.
 
Е сад, немамо писаних извора који би указивали на везу, родбинску или неку другу, између Склавена у Панонији под лидером кнезом Добретом и Самовог склавенског краљевства, но временска дистанца између тих дешавања је мала, око 50ак година, двије генерације, ту свакако не треба искључити могућност да је та веза била ближа него ли је сходно ослањању на оскудне списе, а Склавени у тим временима нису оставили на жалост писани траг, прихваћено. А и овај Добрета овако кур*евит морао је бити Србин.
Они су сви суседи , и саплеменици. Само је уствари успео да уједини више словенских племена .То се види у Фредегаровој хроници , где испред Дерваново помена пише : "ЈОШ ЈЕ и Дерван....(ушао у Самов савез)", значи поред свих осталих, још се и Дерван прикључио.
Пре више одина, истраживала сам откуд се створио тај Само, из ко је он племена и сл...и сада немам више те "своје налазе",али памтим да нађох да је пореклом са територије коју данас зовемо Словенија. Опет, много близу Добретине Паноније.

Наравно да је Добрета Србин. И код Орбинија (често се баш то не цитира) стоји навод о Србима у (доњој) Панонији. Из овог периода постоји сведочанство о Богу са именом Добропан.
 
Poslednja izmena:
Што се тиче племенског имена Дерван одн.Древљан, нађох назнаку у једном раду да се помињу и код Константина Порфирогенита као Дервљен (Дерблен..), требало би проучити.
dervan kod porfirogn.png


И границе Дервановог књажевства нису прецизно утврђене : мисли се да су биле уз франачку "границу" јер, по Фредегару, напустили су савез са Францима. Тешко им је било то време, стиснути су били као у сендвичу између нападача са запада (Франака) и нападача са истока.

dervan teritorija.png


Цитати су из чланка "The Spread of the Slaves. Part III. The Northern Serbs or Sorabians and the Obodriti." (1880) британског аматерског историчара H. H. Howorth-а.
 
Што се тиче племенског имена Дерван одн.Древљан, нађох назнаку у једном раду да се помињу и код Константина Порфирогенита као Дервљен (Дерблен..), требало би проучити.
Да, племе Дервљани (Δερβλενίνοι) помиње се у поглављу 37 посвећеном Печенезима у дијелу који говори о њиховим комшијама (овдје)
DAI 168.jpg

Превод на српски
Четири племена Печенега, племе Kуерчичур, племе Суру-Kул-Беј племе Бору-Толмач и племе Була-Чопан, настањују просторе источно од Дњепра који се граниче са Узијом, Хазаријом, Аланијом, Херсоном и осталим областима. Остала четири племена леже заппадно од Дњепра, према западним и сјеверним просторима, племе Газигалџан је сусјед Бугарској, племе Като-Гила је сусјед Турској (Мађарској), племе Кара-Бај је сусјед Русији, племе Јавдиертим је сусјед придружених племена земље Русије, Олтима, Дервњанима, Лензенима и осталим Склавенима. Пацинациа је удаљена пет дана путовања од Узије и Хазарије, шест дана путовања од Аланије, десет дана путовања од Мордије, један дан путовања од Русије, четири дана путовања од Турске (Мађарске), пола дана путовања од Бугарске; Херсону је веома близу, а Босфору још ближе.
И ту Константин пише о осам племена Печенега, од којих једно граничи са склавенским племенима међу којима је и племе Дервљани
 
Био сам у дилеми да ли о Дервану отворити засебну тему, но како се на овом потфоруму отварају теме и обичним питањем, копираним чланцима некад и из таблоида или пренесеном тврдњом неких опскурних аутора недостојних озбиљног осврта, сама чињеница да се преко овог владара први пута помињу Срби и да је први забиљежени српски владар даје покриће да се Дервану, кнезу нације Срба, посвети тема.
Подршка за тему. Свакако да заслужује посебну пажњу.
 
Под Дерваном се та 'Северна Србија' прикључила Самовом савезу. Уколико је било сеоба како званична историографија сматра, то је био идеалан тренутак за померање једног дела Срба са севера на југ. Авари су тада у расулу а физички је била успостављена директна веза између словенске и византијске територије.
Можда би била вредна разматрања и могућност, да су приликом , условно речено, враћања из околине Солуна у 'домовину' Срби сазнали да се Дерван поново вратио под власт турингијског дукса, па су онда ипак затражили од Цариграда нови простор за живот.
Могуће да је вест о тој Дервановој Србији и нагнала Србе с југа на покушај повратка 'кући'.
Још једном да кажем, Дерван свакако заслужује да има своју тему. @Khal Drogo браво за избор.
 
Када сам се већ осврнуо на Србе у Полабљу, они током VII-IX вијека бејаху респектабилна војна сила, године 766. франачка војска је напала Србе из Полабља у средњем току Зале, а 789.године Карло Велики уз помоћ Срба из Полабља, Фризијаца, Ободрита и Саксонаца успио савладати отпор склавенског племена Велети предвођених Драговитом.
Године 805. успостављењна је граница према Србима у сврху економског, војног и етничког раздвајања између Германа у Франачкој и Словена.
Године 806. је опет дошло до упада у српску земљу, борбе су се водиле код средњег тока Елбе (код Десауа и Србишта), франачку војску је преводио Карло Млађи, син Карла Великог. У бици код Гера у истој години погибе Милидух, кнез Срба Полабља, након чега су српска племена потпала под франачку власт.
О том догађају свједочење у свом рукопису "Annales regni Francorum" је оставио Ајнхард (овдје стр 121-122)
annalesregnifran00anna 0145-6.jpg

Превод на српски;
И одатле, не много дана послије, дошавши у Аквасграни, посла свог сина Карла са војском у земљу Склавена (Словена), који се зову и Сораби (Срби), који пребивају уз ријелу Елбу. У том походу је убијен Милидух, кнез Склавена, а војска је подигла двије утврде, једну на обали ријеке Сале, другу близу ријеке Елбе.
Успостављањем мира са Склавенима, Карло х се вратио са својом војском у мјесто звано Сили и дошао до цара на обали ријеке Мезе.
Наоружану војску је такође послао из Баварске, Алеманије и Бургундије, као и претходне године, у земљу Бохемију, девастирана земља је добрим дијелом враћена под контролу без озбиљнијих проблема.
 
У бици код Гера у истој години погибе Милидух, кнез Срба Полабља, након чега су српска племена потпала под франачку власт.
Он је у колективној свести што и (нама) Марко Краљевић:
.Марко није погинуо, као ни Милдух..
Са Шарцем се склонио у једну дубоку пећину (као и Милдух), у којој спава дубоким сном (као и Милдух), чекајући тренутак (као и Милдух) кад ће ускрснути српско царство.

Не зна се где је Милдух сахрањен, али о томе постоји једна дирљива легенда: он није погинуо, него са свим српским краљевима спава у једној пећини код Горјелца (данас Герлиц) и пробудиће се кад дође време да поново ускрсне српско краљевство.
Да Лужички Срби нису били лак плен сведочи и наредба Карла Великог из 807. године, у којој се каже: ако нас нападну Чеси, треба у борбу да ступи трећина војске, а ако нападну Срби, онда сва војска.
Обнова србског царства

СЕДАМ СРПСКИХ КРАЉЕВА

http://bkerac.tripod.com/heroes/

.. и данас у Лужици живи предање настало после (косовског) Ломчинског боја, записано је у књизи Драшка Шћекића "Сораби".:

''Седам краљева у пећинама Лубина има зачаран гроб. Они се у одређеним временским размацима дижу из гробова и тада им златне круне бљеште на главама. У тим тренуцима њиховог буђења они гледају доље на српске равнице, заплачу и опет се враћају у своје пећине, падајући у сан.
Али - доћи ће дан, када ће ових седам српских краљева васкрснути усред Лужица, узети мач у руке, узбуркати крв у српским жилама и опрати некадашњу српску срамоту''.
Колико је српски краљ Милдух -König Miloduch oder Miliduch,---овековечен у српском (лужичком) предању, толико је и српски краљ(евић) Марко овековечен у српском (свебалканском) предању.
Марку се придају многе особине митског српког Божанства- живео је 300 година..легенде различито испредају...узео га је себи Древни бог на планини Урвини(Судбини)...у сваком случају ...Марко није погинуо, као ни Милдух..
Са Шарцем се склонио у једну дубоку пећину (као и Милдух), у којој спава дубоким сном (као и Милдух), чекајући тренутак (као и Милдух) кад ће ускрснути српско царство.

Мит о седам српских краљева који чекају своје време, дубоко је архетипски утиснут у српску свест. Примери из данашњице:

...Коњ је спавао као и његов јахач, одевен у стару српску ношњу.
На стени, покрај њега био је урезан натпис:

"Овде спава Краљевићу Марко,
коме буде у воље, невоље
нек му Шарца за узде повуче,
јунак ће се одмах пробудит"



Седмоврата Жича код Краљева, црвене рашке боје- место где је крунисано СЕДАМ средњевеквних владара
Седмокруни грб града Карановца-Краљева
Grb Kraljeva je crveni štit sa sedam zlatnih kruna (3+3+1).

Još neke paralele iz ovoga teksta proizilaze:
Stradanje na Lomčinu- polju, na reci Labi... jednako je stradanju na Kosovu polju,na reci Sitnici

Smrt Milduhova i srpskih vitezova pored Gere jednaka je smrti Kralja Vukašina i srpskih vitezova na Marici... obe su označile početak raspada srpskih carstva pod naletima hordi i stvaranje novih evropskih nacija:na zapadu od horde Franaka nastaju, tokom vremena Francuzi i Germani...na istoku od hordi turko-tatarskih plemena nastaće, tokom vremena Bugari i Šiptari..
Iz današnje perspektive, u zapadnoj Evropi ogroman je broj germanizovanih , verovatno i frankizovanih Srba, kao što je u istočnoj Evropi ogroman broj islamiziranih i bugarizovanih Srba.

Zato legenda i traje..oteto je prokleto, a kad dođe vreme za pravdu- srpski kraljevi će biti, sa samur-kalpakom i vitim perom na njemu-;).. ispred srpskog naroda

7.век
Северни Срби долазе у помоћ балканским Србима

- каже предање и штури записи

...Око 500. године српска племена су представљала самосталну политичко-војну целину, са својим жупанима и војводама, који би се пред опасностима и ратовима на краће време уједињавали, а после опет остајали раздвојени, све до појаве Франака и њихових освајачких похода.
"Одинаковое название лужицких сербов и балканских сербов не случайна. Она происходит из праисторических времен, когда сербским именем все тогдашние славяне назывались, перед тем, как появилось славянское имя."(Добровски, Чех)
 
Под Дерваном се та 'Северна Србија' прикључила Самовом савезу. Уколико је било сеоба како званична историографија сматра, то је био идеалан тренутак за померање једног дела Срба са севера на југ. Авари су тада у расулу а физички је била успостављена директна веза између словенске и византијске територије.
Можда би била вредна разматрања и могућност, да су приликом , условно речено, враћања из околине Солуна у 'домовину' Срби сазнали да се Дерван поново вратио под власт турингијског дукса, па су онда ипак затражили од Цариграда нови простор за живот.
Могуће да је вест о тој Дервановој Србији и нагнала Србе с југа на покушај повратка 'кући'.
Још једном да кажем, Дерван свакако заслужује да има своју тему. @Khal Drogo браво за избор.
Има још једна могућност : да су , пре аварских разбојника који су се уметнули као клин у словенски простор, били без међусобних граница . Нека буде да говорим само о периоду од 4- 6ог века и простору Паноније.
Слично овој оквирној мапи, код које је лако замислити јединство људства пре упада Авара:
sloveni2-1024x576.jpg

https://petrovgrad.org/kultura-srp/академик-предраг-пипер-словенски-етн/

..с тим што мислим да је граница између Франака и Срба/Словена била западније него на приложеној мапи јер знамо да су Франци из своје основне области реке Рајне у етапама освајали словенски простор.
(И наравно, што се тиче сеоба, па сви потиснути Аварима побегли су у неком правцу )

Мапе
http://istorijasrba.weebly.com/uploads/6/1/4/7/6147299/2468712_orig.jpg?340
https://www.worldhistory.org/img/r/p/750x750/3136.jpg.webp?v=1624129203
https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2021/09/1024px-Slavic_tribes_in_the_7th_to_9th_century.jpg
 
Ако изузмемо Плинијев и Птолемејев рукопис, гдје су мишљења историчара подијељена, Срби се први пута помињу у рукопису знаном под именом Фредегарова хроника непознатог аутора из седмог вијека.
Иво Вукчевић ("Словенска Германија",Београд, 2007) наводи да у Бохемији такође живе Срби..на стр 341 пише

SIRFISCHE SLAVEN
Da su Bohemljani bili Srbi u VI veku jasno sledi iz izveštaja jednog nemačkog istoričara o sukobu Bavarske sa Bohemijom, to jest Sirfische Slaven 596.godine : "Znači mi čitamo da je Tabilo, bavarski kralj, u godini DXCV protiv Slovena Sirfa u Bohemiji veliku pobedu odneo".


Iz Opisa Evrope kralja Alfreda:


alfred surfi.png


alfred fusnota 22.png



alfred 3.png
 
Има још једна могућност : да су , пре аварских разбојника који су се уметнули као клин у словенски простор, били без међусобних граница . Нека буде да говорим само о периоду од 4- 6ог века и простору Паноније.
Слично овој оквирној мапи, код које је лако замислити јединство људства пре упада Авара:
sloveni2-1024x576.jpg

https://petrovgrad.org/kultura-srp/академик-предраг-пипер-словенски-етн/

..с тим што мислим да је граница између Франака и Срба/Словена била западније него на приложеној мапи јер знамо да су Франци из своје основне области реке Рајне у етапама освајали словенски простор.
(И наравно, што се тиче сеоба, па сви потиснути Аварима побегли су у неком правцу )

Мапе
http://istorijasrba.weebly.com/uploads/6/1/4/7/6147299/2468712_orig.jpg?340
https://www.worldhistory.org/img/r/p/750x750/3136.jpg.webp?v=1624129203
https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2021/09/1024px-Slavic_tribes_in_the_7th_to_9th_century.jpg
Добро, овај пример који си навела важио би у случају да није било сеоба. Свакако би га требало имати у виду и поткрепљивати аргументима . 'Клин' међу словенским народима свакако постоји, то није спорно.
 
О овим догађајима у приложеном поглављу којима су започели сукоби Дагоберта, аустразијског краља Франака и Сама, словенског краља писао је и извјесни Марво Орбини у свом рукопису "краљевство Словена"....
Превод и обрада Сњежане Хусић, стр.100 (овдје)
Kraljevstvo Slavena - Mavro Orbini 100.jpg

И стр.129-130 (овдје)
Kraljevstvo Slavena - Mavro Orbini 129.jpg
 
Превод и обрада Сњежане Хусић, стр.100 (овдје)
Pogledajte prilog 1273233
Није немогуће да су Дерванови ратници, после Италије, кад су кренули у "повлачење кући", ишли преко Епира (напр. Валоне). То би објаснило постојање бројних топонима "Дерван" у самом Епиру , "сусрет" Срба пагана и Срба хришћана у Епиру, као и , по нережимским историчарима, постојање престоница владара "династије Дрвановић" у Епиру, у сливовима река Војуше, Деснице и сл.
 
..или нису стигли из Италије (напр Апулије) до Валоне, него су, према Порфирогениту, прво стигли у Сервију на Бистрици.
..iako toponima Derven- ima od Grčke do Prizrena..verujem da je utvrđenje bilo u dan. Tepelenu, oblast Drinopolja , kao centar Dervanove Krajine...Tepelena is located in the province of Derven, in the south of Albania....
Srpski vladar Dervan pomenut je 659.godine kod franačkog hroničara Fredegara . U njegovoj trodelnoj hronici Liber Historiae Francorum pominje se srpski vladar Dervan -dux gente Surbiorum que ex genere Sclavinorum.

Моја сазнања, еклектичке природе, су да су Дерван и брат, по очевој жељи поделили царство и Дерван је тај ("непознати архонт из 32. поглавља ДАИ) паганин који доводи Беле Србе на Балкан, јужну половину царства. Порфирогенит наглашава да је прво пристаниште, одн. прво станица/станиште Белих Срба солунска област Сервиа/Србија .
Топонимика присутна до 21. века смешта "Дерванову Србију" у област на реци Војуши и ниже Војуше, до реке Дрине (а можда и ниже реке Дрине) на којој је прелепи Дринопољ (дан.Аргирокастрон). Наравно, у Епиру..... у непосредном суседству са Десником, градом који је био престоница Дервановог сина Звонимира и недалеко од покрштених области Србије, која је покрштена у време Дервановог унука, Будимира.

Pogledajte prilog 867493

Pogledajte prilog 867494
iako toponima Derven- ima od Grčke do Prizrena..verujem da je utvrđenje bilo u dan. Tepelenu, oblast Drinopolja , kao centar Dervanove Krajine

Tepelenë is a city and a municipality in Gjirokastër County. The town is located on the left bank of the Vjosa River, about three kilometres downstream from its union with the Drino.
Tepelena is an early settlement related to the construction of a castle in the 7th century, erected in this strategic point at the crossroads of Vjosa, Këlcyre gorge, Drinos and Mallakastra. The earliest settlement for the city is associated with a castle, which is erected on a strategic point, at the intersection of roads that cross the river valley of Vjosa and Drino.
Tepelena is located in the province of Derven, in the south of Albania.
Tepelena ndodhet ne krahinen e Dervenit, ne jug te Shqiperise.

Srpski vladar Dervan pomenut je 659.godine kod franačkog hroničara Fredegara . U njegovoj trodelnoj hronici Liber Historiae Francorum pominje se srpski vladar Dervan -dux gente Surbiorum que ex genere Sclavinorum.

Моја сазнања, еклектичке природе, су да су Дерван и брат, по очевој жељи поделили царство и Дерван је тај ("непознати архонт из 32. поглавља ДАИ) паганин који доводи Беле Србе на Балкан, јужну половину царства. Порфирогенит наглашава да је прво пристаниште, одн. прво станица/станиште Белих Срба солунска област Сервиа/Србија .
Топонимика присутна до 21. века смешта "Дерванову Србију" у област на реци Војуши и ниже Војуше, до реке Дрине (а можда и ниже реке Дрине) на којој је прелепи Дринопољ (дан.Аргирокастрон). Наравно, у Епиру..... у непосредном суседству са Десником, градом који је био престоница Дервановог сина Звонимира и недалеко од покрштених области Србије, која је покрштена у време Дервановог унука, Будимира.

Pogledajte prilog 867493

Pogledajte prilog 867494
iako toponima Derven- ima od Grčke do Prizrena..verujem da je utvrđenje bilo u dan. Tepelenu, oblast Drinopolja , kao centar Dervanove Krajine

Tepelenë is a city and a municipality in Gjirokastër County. The town is located on the left bank of the Vjosa
"Дервицан", Δερβιτσάνη ,топоним подвучен на мапи Грци објашњавају као име византијског деспота ( ῖν τοῖς χρόνοις τῆς Βυζαντινῆς Αὐτοκρατορίας ἐλέγετο «Δέρβη» )


У једном од насеља са називом Дервени, између Лесника и јањинског Коњица, у дан. Грчкој, неколико километара од данашње албанске границе, налазе се неиспитане и неистражене руине


Alternative Names:Derveni, Dervéni, Dherveni, Dhervéni, Ereipia Derveniou, Ereípia Derveníou, Δερβένι
Type:Ruin(s) - a destroyed or decayed structure which is no longer functional
Mindat.org Region:Ioannina, Epirus, Greece
Region:Dimos Konitsa, Nomós Ioannínon, Epirus, Greece
Latitude:40° 4' 50" N
Longitude:20° 40' 40" E

[
а има још топонима на списку:


Dervekistapopulated place
Derven Fourkapopulated place
Derven Kariapopulated place
Dervendipopulated place
Dervenipopulated place
Derveniruin
Derveniapopulated place
Dervenikosstream
Dervenosalesipopulated place
Dervisadhespopulated place
Dervisistream
Dervitsianapopulated place
Dervizianapopulated place
Dervohill
Pogledajte prilog 869984

River, about three kilometres downstream from its union with the Drino.
Tepelena is an early settlement related to the construction of a castle in the 7th century, erected in this strategic point at the crossroads of Vjosa, Këlcyre gorge, Drinos and Mallakastra. The earliest settlement for the city is associated with a castle, which is erected on a strategic point, at the intersection of roads that cross the river valley of Vjosa and Drino.
Tepelena is located in the province of Derven, in the south of Albania.
Tepelena ndodhet ne krahinen e Dervenit, ne jug te Shqiperise.
Evo još toponima vezanih za Dervana iz mojih starih foldera:
Derven(ova) planina
Pogledajte prilog 868272

Dervanova kula i Dervanov kamen
Pogledajte prilog 868277
ali da odredim Tepeleni kao Dervanovu prestonicu presudilo je što se nalazi u Krajini Dervanovoj i danas, što je blizu tesalijske Servije i na putu od Servije "preko Dunava nadomak Belagrada" prema PFgenitu, što je Dervanov sin izmestio prestonicu na ušće Desnice u Vojušu dok je Dervanova (Tepeleni) na ušću Drine u Vojušu, znači blizu i u slivu iste reke (kao danas preseljenje iz BGa u NSad), i zato što su registrovane ruine utvrdjenja baš iz 7.veka
 
Poslednja izmena:
Није немогуће да су Дерванови ратници, после Италије, кад су кренули у "повлачење кући", ишли преко Епира .... постојање престоница владара "династије Дрвановић" у Епиру, у сливовима река Војуше, Деснице и сл.

Ево мапе из 1875.године на којој се баш лепо виде и река Десница и град Десник (овде опет Десница), Звонимирова престоница.

desnica-i-desnikmapa-1875.png


Према Ф. Каницу, "Десница" је била седиште ''великог жупана'', као највишег међу свим осталим српским жупанима. "Овде је Петар, Гојников син, који је од Мутимирових синова преотео закониту власт, потукао војску коју је против њега повео (897. г.) његов брат од стрица Клонимир; он је после тога владао 20 година у миру, а онда је у једном рату с Бугарима издајом пао у руке непријатеља и убијен. Кад је бугарски цар Симеон у борби с Грцима 924. г. целу Србију претворио у пустињу, могла је тада и Десницу задесити слична судбина. Часлав је 934. г. обновио државу и с њом вероватно и старо седиште великог жупана, јер Константин Порфирогенит међу шест градова помиње (924. г.) и град Десницу" (Каниц Ф., 1904).

Desnica oblast opet, još bolje se vidi

Pogledajte prilog 847862
 
Превод и обрада Сњежане Хусић, стр.100 (овдје)

И стр.129-130 (овдје)
Pogledajte prilog 1273234
U "Povijesti Saske" zovu se Sorabi. (Mislim da su Sakska i Turingija-Duringa kako je zovu Luzicki Srbi,bile mešanog stanovništva_da Franci u vreme Dervana još nisu stigli da ih preuzmu).
A često se nalazi da su vezani za Bohemiju , napr. Sorrabi ili Sarabi...Ovo je iz Istorije Germanije sa početka 16. veka, autor je protestant
Franciscus Irenicus
content


Ne umem detaljno da prevedem, ali jasna su imena reka, oblasti i plemena.
content
content

Chronicon Gotwicense, seu Annales liberi et exempti Monasterii Gotwicensis ... Godefridus Bessel, 1732..g

 
И успут, мишљење Александра Ломе:
Дерваново кнежевство не може бити ништа друго до Порфирогенитова Бела Србија која je, дакле, по савременом сведочанству, заиста постојала негде између Лабе и Сале у Ираклијево доба. (Неки славистички аспекти српске етногенезе, Нови Сад, 1993)

И поводом тога:
Слично је веома: Лаба, Алба, Албис , Елба и Бела.
The Romans called the Elbe Albis, White River, apparently for its extensive light-coloured sand beaches in which the river could freely change its flow at the time. Значи , Србија на обалама Беле реке дуге 1200 км која данас тече кроз 4 земље (кроз Чешку и (Саксу+) Немачку, али и кроз Аустрију и Пољску), а слив Беле реке обухвата 148 268 квадратних километара
Elbe_basin.png


Саксонија око 1000.-те године
Herzogtum_Sachsen_1000.png


И још једна мапа, из времена Римског царства, где се види терен на коме још није освојена будућа Дуринга(Турингија) и Сакска (Саксонија).
Imperium Romanum Anno 454

Imperium Romanum Anno 454.jpg
 
Циљ је кроз тему и сагледати околности које су владале на том простору VII вијеку, осврнути се на (франачко) Дагобертово и (словенско) Самово краљевство, а осврнућемо се да ли постоји повезница Дервана са Даурентиусом, односно Добретом, првим забиљеженим словенским владаром на овом простору који је владао отприлике 577-9 на простору Паноније (данашња Мађарска) којег помиње Менандар Протектор.
Заборавили смо Влка_ Вука (Валук):)
Wallucus dux, Wallucum ducem Vinedorum, Wallucus dux Winedorum

Истина или не, може се прочитати да је његова престоница била смештена у месту Крнскіград/ Карнбург /Целовец , недалеко од савременог града Клагенфурт у Аустрији.
 
Имали смо и реку Залу или Салу у Панонији протоку Блатонског језера ту је била негде Прибинина престоница.
Сад тај идентитет блатонске кнежевине коју ће добити на полчон нитрински кнез Прибина Порфирогенит једном аномалијом приписује Далматским Хрватима где каже да су Хрвати под својим кнецом Коцељем независни од Франака.

Ја бих рекао да је део Срба остао у Панонији пре сеобе на север јер се тамо налазе на самој граници аварског утицаја и нису били погођени аварском инвазијом.
Они рекло би се балансирају између Франака и Авара.
Сасвим сигурно као и Баварци склапају савезе са Аварима.
Јер тешко да би могло постојати мало српско војводство које се дуго опире Францима а нема никаквих вести о рату са Абарима са којима се граниче.

Псеудофедеригарова хроника каже да су устанак подигли синови Абара и мајки Словенки који нису могли трпети јарам.
А ко су ти синови Авара и мајки Словенки?
Тих дана много је Абара било побијено од вендског мача!
Сад када помиње дукса Дервана који није учествовао у рату против Абара а губи савезника добија Самона као суседа. Аутор каже Дерван дукс Сораба који је већ дуго бацао око на франачко краљевство!
Самнон са Сорабима савлађује Франке и тај савез до Самнонове смрти остаје независан од Абара и Франака.
Аутор је јако упознат са приликама у Византији и потиче из близине ромејске Италије из Баварске или саме Италије јер му је јако прљав и лош латински.
Он показује приврженост Самнону и оптужује надобудност франсчког генерала који је одбио услове мира од Самнона и рексо не можемо ми живети у миру и пити и јести са псима!
Преобучен је био у Словена у словенске хаљине што аутор на нашу велику штету није описао али је франачки чиновник преобучен у словенске хаљине ушао у Самнонов логор. Дакле подтојали су начини одевања карактеристични и за једне и за друге.
Ако то укстимо са истовременим МСД или Чудима Светог Димитрија које делом говоре о побуни у абарском каганату.
Синови Авара мајки Словенки.
Прво пише о Куверу који добија на управу део очигледно у срцу аварског каганата Сирмиумски део где пита људе шта би желели а они кажу да се врате кући.
У овом рингу је било римских грађана до зида Цариграда које су Абари повели са собом и направили посебан ринг.
Били су ту око 60. година и нису изгубили хришћанске навике али су се помешали са Словенима и Бугарима.
Ово не треба да заборавимо да су предходно Готи пробивши до Драча одвели у Панонију око 100 хиљада људи па и Словени пре Абара.

Сад поставља се питање син абарског кагана испуњава жељу поданицима и води их испред Солуна и поражава оца великог кагана који му се успротивио.
Да му није мајка и остатак породице у рингу?
Да није распад настао баш тако синови Абара и маји Словенки?
Хммм...

Срби на северу нису погођени Абарима остављају тргове на средњем Дунаву . Према Седову прасавез из доба Анта добили су име у првој интеракцији Иранаца и Словена .
Они се повлаче са Дунава на север и крајеве који ће бити поштеђени од Абара и Хуна.
Каже јужни Срби су били много више погођени аварском инвазијом они се не задржавају на Дунаву већ га одмах прелазе!

Сад Срби на северу су значајно дуже јер имају извештај Вибиуса секвестара у распону од 4-6. века да река Алба дели Субе од Сорба.
Претпоставља се да је имао и раније римске изворе јер су Римљани још покушавали пренети границу са Рајне на Албу.
То су успели Франци са Рајне на Албу сад Алба дели Тиринђане од Сораба!
Дакле Срби су дуго ту на Зали истоименој и у Панонији где се десио легендарни бој између Маркомана Сармата и Острогота.
Где субски принц од Галиције кога Тодомир , Теодорићев или Теодорихов отац хвата Хунимунда са војском на спавању. Хунимунда принца суебске Галиције Теодомир присваја Хунимунда као сина.
Хунимунд подиже Скире који упадају у логор и убијају остроготског краља Валдемира Суеби остаци Маркомана и Квада у Панонији како описују упадају из Далмације у Панонију са Сарматима и после крвавог боја неизвесног преовлађују Остроготи и Теодомир постаје краљ.
Хунимунд принц Галиције одлази на планину Херц у Баварију где постаје краљ одметника и пљачкаша.

Међутим имамо један податак Прокопија да копнену Далмацију држе Сисчани и Сауви не они подрађени Францума већ други!

Е сад они на Алби ови у Далмацији и Панонији познају Хунимунда принца Суеба у Португалији?
Ово сам поменуо јер су Маркомани и Квади поштовали своје краљеве из лозе Маробода и Тудруса нарочито Тудруса чак и овско географски одаљени???

Подсетило ме на детаље код Порфирогенита о једном српској особености. Ромеји нити Бугари нити Хрвати не могу наметнути свог владара. Једино могу прихватити неког у егзилу и поставити га на престо из актуелне владарске династије!
Слично се дешава и за време жупана који се често враћају из заробљеништва на престо.
Ту једном Лав Мудри помиње да су Словени одани само својим господарима али ми смо их ослободили од својих господара!
Врло малициозно и перфидно!

Карло Велики успоставља границу на Алби до Трста између Словена и Франска и Германа.
Грубо речено Латина.

Сад његов биограф Ајнхард говори да је краљ ратовао 40 година и да је много веће народе победио и подредио себи али не могсше победити само Сорабе , Боеме , Абодрите и Велетабе.
Углавном је са њима и ратовао.

Е сад зашто читаву границу зове по Србима са Словенима иско зна да су Срби ма Зали Алби у Далмацији
Да ли Словене сматра секундарним Сорабима или сорабским савезом племена а Сорабе на Зали Сорабе у ужем смислу преко којих очигледно Франци врше утицај на све Словене!?
Она је трајала до 12. века па је укинута.

Међутим на жалост позадину нити прави садржај Ахенског мира 812. не знамо то нам не говори нити Порфирогенит нити Ајнхард.
Све што знамо да је обновљена римска провинција Далмација и ја мислим ,превалис Дукља да би Византија заштитила свој излаз на Јадран по Диоклецијановим реформама.
Однос наш и шта су одредбе учиниле не знамо .
Посредно археолошки знамо да је привремено пао Хум.
Да се престоница пренела из Хума или Травуније на границу према Расу до Властимира.
Ту Порфирогенит говори да су до Властимира Срби били Срби..анпосле. Остао недоречен .
Међутим у причи са орођевсњем са Белојем травуњским жупаном са ћерком Краијином којој поклања независност?!
Хммм а да није изгубио власт на приморју па се морао ородити можда са новим профрамсчким племством???

Ајхард стално спомиње да су Франци избегавали Бугаре и преговоре о разграничењу са Бугарима где видимо да су многа племена отпала од Бугара нашли подршку код Франска и настају најоштрији сукоби са Бугарима.
Срби су у савезу са Византијом примају Људевита и непријатеље Франака.
Франци су пасивни према Србима јер им одговара њихов рат са Бугарима и померање граница на штету Бугарске

Дакле праве последице Анхенског мира 812. ћемо у будућности знати мало боље археолошки али праве одредбе непознате. Јер очигледно да је Византија принуђена да призна обновљен Рим под два краља сувладара источног и западног
У њеној правној власти је Превалис и делови Далмације , јужне Италије , Венеције..северни део је франсчки са новим војводством од Далмације и Борном која је припојена новој франачкој Аквилејској патријаршији.
Доцније Хрватскиј која ће бити франсчки део Далмације.
Ромеји ће преко савеза са Србима ширити свој утицај у Далмацији.

Али шта се заиста десило на терену не знамо, према Порфирогениту знамо да смо тада први пут почели ратовати са Бугарима са којима смо се поштовали и живели у миру пре тога.

Тако да једна породична неиспрекидана линија српсих владара која је опстала непрекинута у време судара цивилизација и супер сила.
Дакле преживети то под Францима и сталним ратовима са Бугарима звучи потпуно невероватно .
 
Mislim da su Sakska i Turingija-Duringa kako je zovu Luziцki Srbi,bile mešanog stanovništva....da Franci u vreme Dervana još nisu stigli da ih preuzmu
Одакле су се доселили Туринжани/Дуринчани није још решено, има различитих теорија..али мене је мучио овај сорбски назив Дуринг, пре свега зато што ми није деловао као српски назив.
Међутим, израз се заборавио временом, али је постојао и био битан: дурунгача је врста куће (слична чатмари) одн.талпара, брвњача......, а дурунга се користи као синоним за талпу , одн. обрађену (храстову) даску која се полаже водоравно преко стубова. односно чини "зид".

Дурунг је цепана даска, што значи да су биле ове грађевине темељније и конфорније за живот. Дурунгаре су имале дрвене оџаке, а на прозорима су биле дрвене коленике... На спољашњој страни прозора били су дрвени капаци, а назад коленика. Таван се покривао шашовцем, споља су постављане дуруге, док су унутрашњи зидови због топлоте и лакшег одржавања били облепљени блатом и плевом. Кровна конструкција је лежала на дрвеним стубовима, била су то углавном четири пободена дебља стуба, или сохе.

Куће су имале оџаке, звали су их комини. За разлику од малих и неудобних кућа из ранијег периода, дурунгаре су биле веће и подељене на три просторије. Кухиња са огњиштем је била највећа, у централном делу куће, друге две су биле собе за спавње. Споља се улзило директно у кухињу, а из кухиње у собе за коначиште. Кухиње су имале мале прозоре, док су у собама окна била већа.
http://www.planamedia.rs/index.php/2014-02-28-13-24-26/1545-s-r-uc-i-b-ri
стр 212
https://books.google.rs/books?id=6If9CAAAQBAJ&pg=PA191&lpg=PA191&dq=тројанка+двојанка&source=bl&ots=G_kbOJKcvR&sig=ACfU3U1DdhStIL5G63_Xm_wGwzG0YeA9cA&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwimhp3c5678AhUFXvEDHRVxAFAQ6AF6BAgPEAM#v=onepage&q=тројанка двојанка&f=false

то значи да су наши преци , Срби са Лабе, наденули име суседима на западу по типу кућа које су градили..као напр. што се у имену Буњеваца такође садржи врста примитивне настамбе-буње.,...и да је име Дурунг старије од Турунг, он. да су Франци преузели име од Срба за крајину између њих.
 
Код Акјарда река Албис дели Сорабе од Тиринђана.
400 година пре
Вибијус Секвестар Река Алба дели
Свебе од Сораба.
Дакле грубо говорећи Сораби , Велетаби , Боеми , Абодрити су остаци свебско-алеманске коалиције која се борила са Францима за превласт у Галији.
Обзиром да се Маркоманска држава граничила 300 година са Протословенима.
Врло очигледно да су ступили у савез са Словенима и стопили се.
Ово је била прво галска коалиција против германске.

Јако ми је чудно да наводи Дерван дукс Серборум гентес славорум.
Наглашава да су ови Сораби Словени као да постоје још неки Германски јер се на другим местима не заокружаваа нити описује етницитете.
На једном месту каже за Баварце да су Гали

Међутим они сви живе измешано једни међу другима јер се крећу у ратовима.

Наслућије се да су Ромеји такође скупљали и груписали непријатеље Франака да би спречили експанзију.
Ма тај начин су неки скупи лични архифакти баварског војводе завршили на нашим просторима од 7-9. века.
 

Back
Top