DEPRESIJA

Demister:
Alkohol ublazava anksioznost ali polako povecava depresivnost... Moj predlog ti je da lepo odes kod nekog psihijatra (ne to nije BLAM, samo primitivci tako misle) i popricas malo sa njim. Jer se zavisnost jos gore leci nego depresivnost i anskioznost.
Kliknite za proširenje...

Jao, kakav crni psihijatar. Zamisli, recimo, da je otišao dolepomenuti i dobio još 30 dana medikamenata (a to mu bi mu bilo zagarantovano)... Šta bi bilo tad? Od toga bi svakako postao i anksiozan i depresivan i paranoičan... Najveći broj psihičkih #bolesti" su jatrogene (što će reći - izazvane samom terapijom) tako da je bespredmetno pričati o psihijatrijskom načinu "lečenja".

Rudjer:
Vidi, nisam ja depresivan po bolesti, negi mi nesto srce pocelo preskakati i ja se prepadnem i pocnem brinuti. Odem kod doktora, kaze 45 dana terapija! Isto grom da me puko! Ja sam veseljak, volim druzenje i provod! To je za mene bio zatvor! Ja pio lijekove 45 dana, bilo je bolje, ali ni izbliza da sam se izlijecio! Jednog dana kazem ja sebi: Ma picu opet i veseliti se pa makar umro iste sekunde! Evo me danas posle 3-4 mjeseca ni traga od bolesti. Zdraviji sam nego ikad, cak sam se malo i tjelesno popravio sto dugo nisam mogo!
Necu nikog nagovarati da terapiju zamjeni pivom, ali je meni pomoglo! Najvaznije je ono sto covjeka cinim srecnim i to ce ga najprije izlijeciiti
Kliknite za proširenje...

Jeste bitno da čovek radi ono što mu odgovara, samo, ne bi trebalo da narušava integritete drugih u tom procesu. Alkohol, naravno, jeste loš pri učestalom konzumiranju, to svi dobro znamo, ali još gore su cigarete, ali nije stvar u tome. Poenta je da svako nađe način za sebe uz maksimalno izbegavanje bilo kakvih tableta.

On topic: ja mislim da depresija nema dodirnih tačaka sa umorom. U stvari, depresija nema dodirni tačaka ni sa čime. To je tamo neko izmislio da tako nazove ljude koji po njemu nisu srećni kao da je zabranjeno da čovek bude tužan i nesrećan. Pa svako je od nas osećao toliko puta "loše" emocije - tugu, prezir, mržnju, doživljavao gubitak volje, bio nezainteresovan za socijalno eksponiranje, nije želeo da priča o svom unutrašnjem životu, plakao neko vreme... jednostavno bio čovek. I, otkad je poremećaj biti u takvom stanju? jeste nekad to intenzivnije, ali jedno je ekstremno jasno: tablete toliko odmažu da mi nije jasno kako se i dalje koriste...
 
NaraYan:
Jao, kakav crni psihijatar. Zamisli, recimo, da je otišao dolepomenuti i dobio još 30 dana medikamenata (a to mu bi mu bilo zagarantovano)... Šta bi bilo tad? Od toga bi svakako postao i anksiozan i depresivan i paranoičan... Najveći broj psihičkih #bolesti" su jatrogene (što će reći - izazvane samom terapijom) tako da je bespredmetno pričati o psihijatrijskom načinu "lečenja".
Kliknite za proširenje...

Ovo je notorna glupost, da ne mogu da verujem. Jesi li ikad bio kod nekog pa tvrdis, jesi li konzumirao medikamente? Sta je sa ljudima koji osecaju olaksanje?! Sta je sa ljudima kojima su pomogli medikamenti?!

Ovo je cista projekcija straha od gore pomenutih.

EDIT: Jos samo da dodam. Da postane anksiozan tokom terapije! ahahahahha pa pod samim (recimo ksalolom) sanse za to su nikakve. :) Moras da znas o cemu pricas. Ljudi koji dodju kao depresivni su vec depresivni, a ti pricas da ih psihijatar nacini takvim. U principu ti sve svodis na to da su ljudi zdravi, a tek kada krenu sa terapijom postanu bolesni... DAAAJ!
 
Poslednja izmena:
Odgovori mi: šta je psihički zdrav čovek?
Strahove vezane za to nemam, projekcija je ionako overrated... Uglavnom je tako. Sad, razumeću da to pričaš ako si psihijatar i braniš se. :) Ljudi ne dolaze kao depresivni kod psihijatra, dolaze jer ne znaju šta je u pitanju, a odlaze sa dijagnozom koja se razlikuje od psihijatra do psihijatra :)
Ne govorim to gore uzalud. Može ovako: da li poznaješ jednu osobu koja je izlečena medikamentima?
 
NaraYan:
Odgovori mi: šta je psihički zdrav čovek?
Strahove vezane za to nemam, projekcija je ionako overrated... Uglavnom je tako. Sad, razumeću da to pričaš ako si psihijatar i braniš se. :) Ljudi ne dolaze kao depresivni kod psihijatra, dolaze jer ne znaju šta je u pitanju, a odlaze sa dijagnozom koja se razlikuje od psihijatra do psihijatra :)
Ne govorim to gore uzalud. Može ovako: da li poznaješ jednu osobu koja je izlečena medikamentima?
Kliknite za proširenje...

Odmah da odgovorim da poznajem. Ali! Medikamenti su samo pomoc za put koji treba prebroditi, normalno da ne mozes da se kljukas lekovima i nista ne radis po pitanju poboljsanja svog emotivnog stanja. :) Dakle nisu dovoljni sami, ali olaksavaju terapiju.

Drugo su razmazeni ljudi a drugo pravi depresivni. Postoje i bipolarni, sub depresivni itd... Niko ne bi to toliko izucavao da je cisto kukanje. Slazem se da ima ljudi koji prenapumpavaju ono sto im se dogadja.

Sta cemo takodje sa osobama koje pate od anksioznih poremecaja? Tipa prisilnih misli, hronicne anksioznosti, opsesivno kompulzivnog poremecaja (gde spadaju vec gore pomenute prisilne misli ali su tu i ritualne radnje i jos mnogo verzija istog) itd? Sve to moze da prouzrokuje depresiju, alI! I depresija kao nelecena moze biti uzrok pojave novih poremecaja. Sve je usko povezano.

I da, nisam psihijatar. Zacudio bi se kad bi znao. :)
 
Ok, ok... Moraću da se ogradim da pričam od ljudima koji nemaju fizičke poremećaje. Kod određenih lezija CNSa ima određenih simptoma. Problem dijagnostifikovanja bilo kog "psihičkog poremećaja" je toliko ogroman da mi nije jasno kako uopšte cela jedna grana nauke kao što je medicina tako nonšalantno pristupa tome. Dijagnoza jednog istog simptoma se razlikuje od psihijatra do psihijatra. Takvu jednu neozbiljnost nijedna grana medicine ne sme dopustuiti. Jesi li čuo nekad da neko ode sa nekim simptomom (npr kašalj i temperatura) kod 5-6 lekara i svi mu različitu dijagnozu daju?
Ne znam koliko iskustva iz prve ruke imaš sa tim stvarima ali ja do sada nisam primetio neka poboljšanja ljudi koji su stacionirani u specijalizovanim ustanovama i na lekovima su. Ni po dnevnim bolnicama stanje nije dobro, nimalo.
Osobe koje pate od anksioznosti i štatijaznam prisilnih ovih onih ne treba definitivno kljukati tabletama. To što je ta igra ekstremno velika na ekonomskom nivou je teška pozadina farmakoterapije. Sa takvim osobama je poželjan naporan rad i shvatanje konteksta i informisanje. Nije to sve čisto kukanje kako reče, ali lakše je dati tablete, napraviti biljku od čoveka pa sprovoditi neku terapiju (koja se u velikom broju slučajeva svodi na kontraubeđivanje i modelovanje percepcije umesto pronalaženje razloga i motivacije). To je, nažalost, psihijatrija. O averzivnoj i elektrokonvulzivnoj terapiji da i ne pričamo.
I to što poznaješ osobu koja je izlečena lekovima, jednostavno, ne može biti. Ako ljudi sa kojima sam radio ne poznaju, niko od njih, ne možeš je poznavati ni ti niti bilo ko na planeti. Psiha se ne leči tabletama :)
A šta je psihički zdrav čovek, a? :)
 
Psihicki poremecaj nije polomljena kost ili natekla vena da bi svi dijagnostifikovali isto. Ljudska psiha je najsavrseniji deo vec pomenutog. Ako si iole zasao u psihologiju znaces da medicina ne pristupa tako nonsalantno ljudskoj psihi kao sto si pomenuo. To sto Ameri, recimo, krljaju antidepresive kao nenormalni to je druga stvar, i nema nikakvog pravljenja biljke od coveka putem koriscenja lekova. I ne mozes tako lako da pristupas neuroticnoj prisilnosti i "sta ti ja znam" ostalim stvarima. Nije to boza nezasecerena.

Psihicki zdrav covek je onaj koji ne oseca nikakvu mentalnu tegobu, ne racunajuci dnevni stres i ostale stvari. (moje laicko misljenje)

Sto se osobe tice, posto si vec do te mere isprovocirao, sta bi ti znacilo kada bih ti rekao da sam ta osoba ja?
 
To bi značilo da tek sada postaje zanimljivo. Svejedno, mislim da se to ne može postići.
Samo što je previše javno da bi diskutovali o tome. Provokacija mi nije bila namera, mislio sam da vodimo konstruktivan razgovor.
Poenta i jeste da to nije polomljena kost i sl zato i kažem da se van konteksta nikako ne sme posmatrati. E sad, meni je vrlo, vrlo teško da zamislim (a tek da postoji) osoba koja je izlečena tabletama. I stojim iza toga što sam rekao. Svako treba naći svoj način za to. u psihologiju sam zašao, video svašta, ne dopada mi se mnogo toga. Trenutno pričam o psihijatriji. To je već dosta klimavo i tu ima mnogo štatijaznam. Ako već misliš da si se izlečio lekovima, usudio bih se da kažem da tvoje stanje verovatno nije bilo mnogo teško (ako može da se shvati teže i lakše u tom slučaju jer svako je stanje teško onom ko ga doživljava, mislim na "naučni" okvir) ili si imao retku priliku da radiš sa nekim kome je zaista stalo.
No hard feelings, ja sam se toliko puta u životu osećao toliko loše, ni jednom se nisam latio tableta. Neke ljude (koji su išli kod psihijatra) sam odgovarao da se manu toga i bivalo im je bolje vrlo brzo pošto sam im objasnio situaciju i zajednički našli izvor (de)motivacije za određeno ponašanje. Tako da ja iz svog iskustva nikad ne bih preporučio tablete osim ako se ne radi o fizičkom oštećenju.
 
Pazi ovako, nije nikako SAMO od tableta, kao sto sam naveo, tablete su tu da olaksaju ali SAME nikako ne resavaju problem! Olaksavaju proces prevazilazenja. Ima puno prica vezanih za lekove, evo navescu jedan, da ubijaju sexualnu zelju. Eto, nije tacno. :) Moja zelja se cak povecala, a emotivnost mi je dostigla ponovo onaj nivo koji je bio i ranije. :) :) :) Nisam se ja latio lekova iz prve, ali nekad stvari postaju ozbiljne. Nema niste lose u upotrebi lekova, ali nikako samo upotreba istih. Tu se treba sloziti.

Ipak, mislim da je ovo previse javno mesto da bih pricao... Poznajem jos jednu osobu, ali u tudje ime ne pricam.

P.S. Vreme je konacno za san, tako da se nemoj ljutiti sto ne mogu nastaviti debatu. I da! Osobi sa kojom radim je stalo! A to znaci da je dobar terapeut! :ok:
 
Yes, olakšaju... ne znam... koliko je to olakšanje, to je rizik koji se ne isplati mnogo puta. Džaba ti i to ako "lekar" nije moralna i empatična osoba (ženskog pola - lična preferencija :mrgreen:), sve to stoji. Nikako lek bez adekvatne terapije (mada bih ja rekao nikako lek :lol:), mislim, ako je već izbor pao na to, terapija mora biti dobra. Ne mora se niko osećati loše od tableta ali većina stvara zavisnost, pad balansa humoralnog sistema, promenu funkcionisanja pojedinih organa etc, na duže korišćenje, naravno, a to je u velikom broju slučajeva. Nekako mi se sve čini da, u stvari, nisi radio sa klasičnim bolničkim psihijatrom. :)
Pošto smo se složili malo, lepo se ispričali i nismo zapali u neku nesporazumsku svađu, ostaje da ti poželim laku noć sada i da izrazim poštovanje usled prevazilaženja dotičnih ličnih teškoća. :bye:
 
Hvala na lepim zeljama i slazem se da ovde treba da stavimo tacku. Iz licnog iskustva kazem da pomazu, iz licnog iskustva kazem da nema zavisnosti, barem sto se serotonin inhibitora tice. Psihijatar sa kojim sam radio i jos radim je primarius i jaako empaticna osoba. :) Eto tako. Hvala jos jednom na lepim zeljama. ;) :bye:
 
NaraYan:
Ok, ok... Moraću da se ogradim da pričam od ljudima koji nemaju fizičke poremećaje. Kod određenih lezija CNSa ima određenih simptoma. Problem dijagnostifikovanja bilo kog "psihičkog poremećaja" je toliko ogroman da mi nije jasno kako uopšte cela jedna grana nauke kao što je medicina tako nonšalantno pristupa tome. Dijagnoza jednog istog simptoma se razlikuje od psihijatra do psihijatra. Takvu jednu neozbiljnost nijedna grana medicine ne sme dopustuiti. Jesi li čuo nekad da neko ode sa nekim simptomom (npr kašalj i temperatura) kod 5-6 lekara i svi mu različitu dijagnozu daju?
Ne znam koliko iskustva iz prve ruke imaš sa tim stvarima ali ja do sada nisam primetio neka poboljšanja ljudi koji su stacionirani u specijalizovanim ustanovama i na lekovima su. Ni po dnevnim bolnicama stanje nije dobro, nimalo.
Osobe koje pate od anksioznosti i štatijaznam prisilnih ovih onih ne treba definitivno kljukati tabletama. To što je ta igra ekstremno velika na ekonomskom nivou je teška pozadina farmakoterapije. Sa takvim osobama je poželjan naporan rad i shvatanje konteksta i informisanje. Nije to sve čisto kukanje kako reče, ali lakše je dati tablete, napraviti biljku od čoveka pa sprovoditi neku terapiju (koja se u velikom broju slučajeva svodi na kontraubeđivanje i modelovanje percepcije umesto pronalaženje razloga i motivacije). To je, nažalost, psihijatrija. O averzivnoj i elektrokonvulzivnoj terapiji da i ne pričamo.
I to što poznaješ osobu koja je izlečena lekovima, jednostavno, ne može biti. Ako ljudi sa kojima sam radio ne poznaju, niko od njih, ne možeš je poznavati ni ti niti bilo ko na planeti. Psiha se ne leči tabletama :)
A šta je psihički zdrav čovek, a? :)
Kliknite za proširenje...

A kako se leci? :think: Mislim, ok, pored tableta.
 
Tezi oblici depresije kao i bipolarna depresija ne mogu se leciti samo psihoterapijom.
Astrice,
sta podrazumevas pod samopsihoterapijom?

Mislim da je previse reci da se psiha ne leci tabletama.
Teski psih. problemi iziskuju i farmakoterapiju.
 
NaraYan:
Jao, kakav crni psihijatar. Zamisli, recimo, da je otišao dolepomenuti i dobio još 30 dana medikamenata (a to mu bi mu bilo zagarantovano)... Šta bi bilo tad? Od toga bi svakako postao i anksiozan i depresivan i paranoičan... Najveći broj psihičkih #bolesti" su jatrogene (što će reći - izazvane samom terapijom) tako da je bespredmetno pričati o psihijatrijskom načinu "lečenja".
Kliknite za proširenje...

Da li si ikada koristio medikamente za neki psihicki problem pa to tvrdis?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

I
  • Zatvorena
Depresija, anksioznost i vaspitni stilovi roditelja
Odgovora
1
Pregleda
150
Džudi S
Džudi S
Ortak2
Šta je gore- depresija ili anksioznost?
3 4 5
Odgovora
109
Pregleda
1.845
Ortak2
Ortak2

Back
Top