Depresija i sve(t) oko mene

[Neprilagođena]

Da prijavim ja ovog što ne zna da komunicira...

 

[Zephyr93]

Postoji samo jedna vrsta. Ako te napada i dominira kao ova shto postuje, odmah znash da nije depresija. Depresivci su usamljenici i ne pritchaju,
i ne mozh retch da im izvuthesh, kolko su crni u du

Postoji samo jedna vrsta. Ako te napada i dominira kao ova shto postuje, odmah znash da nije depresija. Depresivci su usamljenici i ne pritchaju,
i ne mozh retch da im izvuthesh, kolko su crni u dushi

Postoji mnogo vrsta. Nisu svi depresivci usamljenici. Uzmi slučaj Robina Vilijamsa, ili pjevača Linkin Parka, ili onog kuvara sa CNN-a. Dok nisu izvršili samoubistvo niko nije imao pojma da se nešto s njima dešava.

 

[jevropa]

ne znači uvek da uz depresiju ide i želja da sebi nešto uradiš...Uz depresiju ide samo osećaj da je sve nekako uzalod...i kod nekih se zbog toga javi želja da sebi naude jer im se čini kako im život nema smisla...

da, ja u svojim monolozima kazem sebi
kako bi bilo dobro da me neka vremenska masina
baci negde,....
samo da me nema ovde i sad

 

[Green_Arrow]

 

[Manastirka]

Ne znas bol sve dok nisi nista vise na svetu zeleo osim da ga samo okoncas. Ali, ne mozes. Imas ljude iza sebe za koje ne zelis da ikad, ni da trunku saznaju za bol koji ti osecas svaki dan, svaki sat, svaki minut. Ne mozes da ih ostavis da se osecaju isto kao ti, jer to se ne zeli ni najgorem neprijatelju. Pa se boris, pa grebes, i prezivljavas sa tim teretom na grudima svaki, svakcijati dan. Tesko ti je da pojedes nesto lepo, da obradujes svoj napaceni organizam, da popijes casu vode, da uradis nesto lepo za sebe. Ne samo da ne mozes nista lepo da uradis za sebe, nego svaki udisaj je kao da ti zileti seku grudi i srce. Nije da hocu da umrem, nego hocu da prestane bol. A sta se desi, kada kazete kako se osecate "ljudima za koje ne zelite da ikad saznaju za bol koji osecate svaki dan", kada vam stave do znanja da im vise nije stalo dal ste tuzni i bespomocni? Shvatila sam da ih vise nije briga za mene, i sada vise nemam mehanizme i razloge da ne umrem, sebi oduzmem zivot. Jedino sto me odrzavalo u zivotu je bilo to sto ne zelim da im nanesem bol, ali ocigledno im vise nije stalo

Vadite se iz tog stanja ,što pre!
Ofc,..da niko ne voli i teško podnosi depresivne ljude.Teško je njima samima da sobom, zamislite kako je okolini.To je i sasvim razumljivo.Potražite pomoć, jer samosažaljenje vam neće pomoći!
P.S.By the way,...ne živimo život zbog drugih, već prvenstveno zbog i radi sebe!
Znam da je teško, ali morate pronaći "svetlo na kraju tunela".Beg nije rešenje, to je poraz!

 

[Manastirka]

Depresija nije nikakva bolest, ni duševna niti mentalna.To je stanje, koje je nezdravo i može potrajati.Osim ukoliko se ne manifestuje,što je česta pojava uz neku pridruženu bolest ili poremećaj.Fora je u tome što joj se klinički pristupa kao bolesti, pa kad zađeš duboko u sebe, u to šta te tišti, muči i blokira psiho-fizički, onda vidiš koji je problem koji te baca u takvo stanje, pa mu tek onda tražiš lek (rešenje).To je ključna stvar i to je najteže uraditi, otkriti, dijagnostikovati.Ustvari, to je i jeste suočavanje sa samim sobom ,jer samo tako osoba može naterati sebe i krenuti dalje.Ako se to ne uradi i ne smogne snage, vraća se "depra "opet i kreće sve iznova kao "bumerang"! Svakog svog "unutrašnjeg neprijatelja" moraš uništiti, nije dovoljno samo zaplašiti ga!Da da bi to mogli, potrebno je naoružati se voljom i snagom.Gde vam je volja i snaga i ko vam je to oduzeo? Nije niko, to ste uradili sami sebi, pitanje je samo zašto?

 

[Green_Arrow]

Svako stanje koje je nezdravo po definicij je bolest.

 

[Manastirka]

Dok je osoba u depresiji, svet oko nje ne postoji! Postoji,... ali ga ne registrujemo.Tipa, neko ti može reći da ti je upravo preminuo neko od bližnjih, daleko bilo.Niti si živ ,niti mrtav! Zato je to čudno i mučno stanje svima.I depresivnoj osobi i njenom okruženju.Dok sam bila u teškoj depresiji, bila sam na bolovanju.Za to vreme si za druge nedostupan.Jedini ko je imao "dometa" dopreti do mene ,bio je psihoterapet, 24 h.

 

[Manastirka]

Svako stanje koje je nezdravo po definicij je bolest.

Živimo u prilično bolesnom svetu ,ali to ne znači da smo svi takvi ili da moramo takvim postati.

 

[Manastirka]

Dobra stvar,... u inat "depri"!

 

[DarkMoon]

Лекови за депру никада нису и неће бити лек и решење. Само чврста воља појединца да крене да мења своје навике,људе који га окружују,окружење.. Промена посла,мењање хобија и било чега другог. Свака позитивна промена је позитивна промена и по саму психу. Али за то треба бити мудоња па стиснути зубе. А не да се јеца на јастуку,и одеш по рецепт па у апотеку.

Apsolutno !

 

[Neprilagođena]

Depresija nije nikakva bolest, ni duševna niti mentalna.To je stanje, koje je nezdravo i može potrajati.Osim ukoliko se ne manifestuje,što je česta pojava uz neku pridruženu bolest ili poremećaj.Fora je u tome što joj se klinički pristupa kao bolesti, pa kad zađeš duboko u sebe, u to šta te tišti, muči i blokira psiho-fizički, onda vidiš koji je problem koji te baca u takvo stanje, pa mu tek onda tražiš lek (rešenje).To je ključna stvar i to je najteže uraditi, otkriti, dijagnostikovati.Ustvari, to je i jeste suočavanje sa samim sobom ,jer samo tako osoba može naterati sebe i krenuti dalje.Ako se to ne uradi i ne smogne snage, vraća se "depra "opet i kreće sve iznova kao "bumerang"! Svakog svog "unutrašnjeg neprijatelja" moraš uništiti, nije dovoljno samo zaplašiti ga!Da da bi to mogli, potrebno je naoružati se voljom i snagom.Gde vam je volja i snaga i ko vam je to oduzeo? Nije niko, to ste uradili sami sebi, pitanje je samo zašto?

Depresija jeste bolest.
Anksioznost ne spada u bolest ..To je .. poremećaj ..
U gomili drugih poremećaja ..
A stanja su sve to.

Dok je osoba u depresiji, svet oko nje ne postoji! Postoji,... ali ga ne registrujemo.Tipa, neko ti može reći da ti je upravo preminuo neko od bližnjih, daleko bilo.Niti si živ ,niti mrtav!

Netačno .
Takve deprimirajuće vesti još više guraju na dno..
Za svet koji se ne registruje se donekle slažem,no, ja svet ne registrujem ni sada nešto posebno ,jer me ne zanima.

 

[Neprilagođena]

Apsolutno !

Šta je apsolutno?

 

[Manastirka]

Depresija jeste bolest.
Anksioznost ne spada u bolest ..To je .. poremećaj ..
U gomili drugih poremećaja ..
A stanja su sve to.

Netačno .
Takve deprimirajuće vesti još više guraju na dno..
Za svet koji se ne registruje se donekle slažem,no, ja svet ne registrujem ni sada nešto posebno ,jer me ne zanima.

Jasno,...ali su i takve vesti sastavni deo nečijeg života i niko ne mora hodati po jajima, samo zato što je neko drugi u "depri".U redu je potražiti i dobiti pomoć, ali mora se i raditi na sebi.Niko se ne rađa lud, u ludilo se beži!

 

[Neprilagođena]

Jasno,...ali su i takve vesti sastavni deo nečijeg života i niko ne mora hodati po jajima, samo zato što je neko drugi u "depri".

S tim se slažem..Ne mora..
Ja od nikoga nisam ni očekivala , ni tražila ,ionako su mi svi išli na živce ..
Rekla sam samo da me svi ostave na miru jer mi nisu potrebni ..
I ostavili su me...
I to sam htela ,tako je najbolje ..
Jer mi ničija pomoć nije potrebna.

 

[DarkMoon]

Šta je apsolutno?

Apsolutno tacno!

 

[Neprilagođena]

Apsolutno tacno!

Ne znaš ti šta je depresija..
Stvarno mi nije jasno zašto je mnogi porede sa lenjošću ili kukumavčenjem..

Jer ona zaista nije to ...
A opet , ne razumem ni čemu takvi komentari na temi osamoj Depresiji ..
Lično to kontam kao pljuvanje teme i pravljenje parodije ..
Nepotrebno ..
Postoje drugi delovi ovoga foruma gde ljudi jedva čekaju da se uhvate u raspravu , teranje krive Drine i pljuvačinu ..
Psihologija nije mesto za to.

 

[markocheda]

Imate li mozda neke preporuke za psihijatre? Pila sam neke lekove koji su mi samo pogorsavali simptome,

Nemam nijednu drugaricu vise. Pre 3 godine mi se desilo nesto jako traumaticno, tako da je pocela totalna izolacija, i upoznavala sam devojke, pokusavala da ostvarim nesto dublje, ali mi samo stvara jos vecu anksioznost i kao da moram da odgovorim i na poruku i na poziv, a ne zelim. Pokusala sam i sa starim drugaricama, ali se na kraju sve svelo na to da svakog ispaljujem uvek. Imam decka 2 i nesto god, al on nije od neke pomoci, jer je i on mlad i nikad nije imao slicne probleme da bi me razumeo. Izgleda da vodim bitku sama

Više fizičke aktivnosti, trčanje pomaže, ali zaista...izmori telo trčanjem, počni dok se ne umoriš, pa svaki dan po malo više, ako radiš preko dana, najbolje je odmah nakon posla, jer tad imaš želju da prestaneš sa svačim, i tad je najbolje....ako sedneš, nećeš ni da se setiš da trčiš. Izmori se jednostavno dok ne kažeš, sad želim da sednem. I tako svaki dan. Ne veruješ, ali pokušaj. Ispira mozak od sr$nja, čak i kad dodju, ignoriše to sr&nje, jer telo kaže, koji će mi....
Skroz je druga stvar ako ignorišeš šta sam ti sad rekao...pa se nastavi, osećaj u glavi, zbog odluke ignorisanja...
A alkohol probaj da uzmeš, kad si umorna...ne kad si odmorna.....kada dodje želja za alkoholom, prvo istrči, dok se ne umoriš, pa se seti alkohola...ako je želja tu, cepaj...bar ćeš lakše da zaspiš...

 

[markocheda]

@tinapasic jer nije fora "ne znam za bolje" jer ako čuješ za bolje, onda je "izabrala sam tako"...
Ne umem bolje više ne postoji, postoji samo izabrano gore...a gore je uvek lakše...ja sam ti rekao šta da radiš...izmori se fizički,trči...a ti se smej koliko hoćeš....prvo moraš da izvedeš šta sam rekao, da bi dala zaključak, jer praksa daje zaključke i ocene.

 

[hm337]

Ne znas bol sve dok nisi nista vise na svetu zeleo osim da ga samo okoncas. Ali, ne mozes. Imas ljude iza sebe za koje ne zelis da ikad, ni da trunku saznaju za bol koji ti osecas svaki dan, svaki sat, svaki minut. Ne mozes da ih ostavis da se osecaju isto kao ti, jer to se ne zeli ni najgorem neprijatelju. Pa se boris, pa grebes, i prezivljavas sa tim teretom na grudima svaki, svakcijati dan. Tesko ti je da pojedes nesto lepo, da obradujes svoj napaceni organizam, da popijes casu vode, da uradis nesto lepo za sebe. Ne samo da ne mozes nista lepo da uradis za sebe, nego svaki udisaj je kao da ti zileti seku grudi i srce. Nije da hocu da umrem, nego hocu da prestane bol. A sta se desi, kada kazete kako se osecate "ljudima za koje ne zelite da ikad saznaju za bol koji osecate svaki dan", kada vam stave do znanja da im vise nije stalo dal ste tuzni i bespomocni? Shvatila sam da ih vise nije briga za mene, i sada vise nemam mehanizme i razloge da ne umrem, sebi oduzmem zivot. Jedino sto me odrzavalo u zivotu je bilo to sto ne zelim da im nanesem bol, ali ocigledno im vise nije stalo

probaj drugačije da modeluješ život. Umesto što si fokusirana na patnju zamisli da je život igraonica i škola u kojoj učimo kroz iskustva i da si ti astronaut koji u skafanderu koji se zove ljudsko telo istražuješ život na Zemlji. Uz to cilj je da osluškujući srce otkriješ sebe i druge pa i Boga i da otkriješ svoje ciljeve u životu. Kad ti padne na pamet samoubistvo samo ostavi te misli za neki drugi dan i koncentriši se na to da si (kao i svi mi) večna moćna duša koja vredi i koja zaslužuje da bude voljena i zaslužuje da joj se u životu dešavaju lepe stvari. Nema potrebe da mučiš sebe kroz patnju. Moraš da naučiš da iskreno voliš sebe pre svega (da voliš sebe takva kakva si a ne da idealizuješ). Izbegavaj da se porediš sa drugima naročito sa onima koji su daleko dogurali. Poredi se sa sobom kakva si bila juče i pokušaj da budeš bolja od toga danas. .Daj životu smisao naprimer da učiš o sebi, životu i ljudima i da naučiš da se raduješ i da budeš borac.

 

[Susan Sto Helit]

Ne znas bol sve dok nisi nista vise na svetu zeleo osim da ga samo okoncas. Ali, ne mozes. Imas ljude iza sebe za koje ne zelis da ikad, ni da trunku saznaju za bol koji ti osecas svaki dan, svaki sat, svaki minut. Ne mozes da ih ostavis da se osecaju isto kao ti, jer to se ne zeli ni najgorem neprijatelju. Pa se boris, pa grebes, i prezivljavas sa tim teretom na grudima svaki, svakcijati dan. Tesko ti je da pojedes nesto lepo, da obradujes svoj napaceni organizam, da popijes casu vode, da uradis nesto lepo za sebe. Ne samo da ne mozes nista lepo da uradis za sebe, nego svaki udisaj je kao da ti zileti seku grudi i srce. Nije da hocu da umrem, nego hocu da prestane bol. A sta se desi, kada kazete kako se osecate "ljudima za koje ne zelite da ikad saznaju za bol koji osecate svaki dan", kada vam stave do znanja da im vise nije stalo dal ste tuzni i bespomocni? Shvatila sam da ih vise nije briga za mene, i sada vise nemam mehanizme i razloge da ne umrem, sebi oduzmem zivot. Jedino sto me odrzavalo u zivotu je bilo to sto ne zelim da im nanesem bol, ali ocigledno im vise nije stalo

Moja je depresija bila sebična, na kraju, jer je niko nije zarezivao ni obraćao pažnju na nju, već se podrazumevalo od mene da "prestanem da se glupiram". U pravu si - niko ne zna da se može biti toliko bezvoljan i toliko anksiozan da nemaš snage ustati iz kreveta, i čak i ako pomisliš da ustaneš, počneš misliti o sto hiljada loših stvari koje će se deifinitivno desiti ako ustaneš. Sve što si nekada voleo, što ti je bilo zanimljivo, u čemu si nalazio zadovoljstvo i inspiraciju - sve je to izgubilo snagu, postalo besmisleno.

Moja je reakcija, najposle, bila možda malo radikalna - ja sam sve ljude koji su sprdali moj problem i prozivali ga, i dolazili da mi drže lekcije kako se samo glupiram umesto da ustanem i napravim nešto od svog života - a bilo je i mnogo gorih stvari koje su mi govorili - ja sam sve njih odstranila iz svog života. To nije bilo namerno, nisam imala nameru da ih odstranim. Prosto sam uvidela da se posle kontakta s njima osećam još gore. Nisam htela da se osećam još gore, bilo mi je dovoljno gadno. Zato sam prekinula sve kontakte, i ako ništa, barem sam, za početak, odstranila dodatni osećaj krivice koji su mi nabacivali. Ne kažem da je to rešenje, ne kažem da to svako treba da uradi (mada čak i psiholozi preporučuju da se depresivan čovek pomeri iz okruženja u kojem je i došlo do depresije), kako god, meni je pomoglo. Nije mi rešilo sve probleme, ali jeste najbitinije.

 

[paketije]

Vecina clanaka o depresiji su uglavnom prevodi iz americke literature, i odrazava americki nacin zivota, gde su zivotne promene brze, dusevni pritisak velik, konkurencija za pozicije pocinje prakticki od obdanista, i bilo koji oblik stalnosti ( zelja da se covek "smiri" na jednom mestu), je vec znak "gubitnika".Americki lekari su vrlo lagani na prepisivanju lekova, psihoterapijom mogu da se bave lekari , ucitelji, socijalni radnici, cak i oni koji su zavrsili univerzitete, koji kao kriterij za upis uzimaju "zivotno iskustvo" kandidata, pa su uspesi psihoterapije minimalni, osoba zavrsava na lekovima, od kojih nekih , ako se prekinu dovode do jos gore situacije.Osoba tek onda postaje "bolesnik"
U zemljama nastalih od SFRJ, nakon ratova, koji su stvorili ogroman broj osoba sa razlicitim stepenom PTSD (postraumatski stres ), gde su ekonomije nedovoljne da stvore nova radna mesta,ljudi vrlo cesto nemaju cak ni za hranu, imamo situaciju koja je drasticno drugacija od americke.Nemogucnost privredjivanja, nedostatak ekonomske samostalnosti, bez koje nema ni licne, su sigurno tezak udarac na samopostovanje pojedinca, sasvim sigurno ga cine bespomocnim, sasvim sigurno ima osecaj da ne moze da upravlja svojim zivotom, sasvim sigurno je zalostan, sasvim sigurno je nesiguran.Znaci, zadovoljio je kriterij da bude proglasen "depresivnim". Da li je on stvarno bolestan od depresije? Rekao bih da nije...

Definicije iz medicinskog leksikona:

Depressio, depresija, (psih.) stanje povišenog afekta u smislu tuge, praćeno usporenošću mišljenja i pokreta s neodredjenim
strahom, opadanjem volje i raznim hipohondričnim senzacijama, naročito izraženim ujutru. Može biti endogena (melanholija) ili egzogena, kao reakcija na teške doživljaje.

Mentalno zdravlje, stanje u kome jedinka ima odgovarajući kapacitet za rad, za relacije s drugima, u kome je sposobna da
voli nekog drugog više nego sebe, u kome je oslobodjena odredjenih simptoma kao što su ozbiljan psihički pritisak,
strah, depresija i fobija ili, pak, psihički konflikti. To je i sposobnost da se savladavaju svakodnevni zahtevi i situacije,
uključujući i naše sopstvene emocione probleme, bez posebnog stresa koji će se pri tom izazvati. Mentalno zdrava osoba radi regularno, misli normalno, vlada svojim emocijama, uživa u životu i održava razumno dobre odnose sa svojom okolinom.

Svi mi , bez obzira tko smo i sto smo (lekari, pravnici, bogatasi, siromasi, prosjaci, lopovi , indijanske poglavice) , imamo svoje uspone, i padove.I vrhunski eksperti za lecenje depresije, tu i tamo dotaknu dno, i zadrze se na njemu.Ali ono sto strucnjak za depresiju zna iz iskustva je da svaki slucaj depresije, bez obzira na tezinu,i ozbiljnost, nije trajan, i da je povratak na stanje mentalnog zdravlja pravilo,

Vecina nasih depresija je zapravo osecaj melanholije (od osecaja danas mi se ne ide iz kreveta, do osecaja da me je zivot usisao usisavem, da sam odbacen). Tja, zivot je ogromno razocarenje, ono sto je sigurno je smrt i porezi . I sta onda.Gde pise da se osoba ne moze osecati zalosno? Nista lose u tome, ako prihvata to kao privremeno stanje. Ne znaci, da ako se ja osecam zalostan, da zbog toga moram postati, ili biti jos zalosniji

Ono sto je vrlo vazno, je pricati s nekim o svojim osecajima, i kako se osecate.Podelite to s nekim.Setite se nekog lepog i veselog dogadjaja.Igrajte sah, imajte seks...vozite bicikl.Isplacite se. Nista bolje od dobrog placa

Analizirajte situaciju.Vrlo brzo ce te znati sta je uzrok vase depresivnosti.Onog trenutka kada pravilno definirate i postavite problem, sami ce te ga resiti...

Klinci i pubosi , imaju svoje vizije o zivotu (kako bi zivot trebao da izgleda po njima).Na zalost , te vizije se vrlo brzo pokazu ne-realisticne, ali , iz upornosti, ti klinci, koje su, eto odrasli, i dalje teraju te svoje nemoguce ciljeve, pa ih to dovede da postanu depresivni...Pomirite se da nesto ne ide..Kazite sami sebi; U redu, probao sam najbolje sto sam mogao, vreme je da odustanem....

Nemojte izmisljati neciji zivot u svojoj masti...Sumnjati u nevernost partnera, je dovoljan razlog depresiju...Nemojte "sumnjati"..pitajte .Moze biti da ste u krivu

Nemojte, ici u kupovinu, kada ste depresivni, i nemojte visiti pred friziderom

Usporite malo s radnim obavezama, i pruzite si malo mira

Ponasajte se pristojno prema okolini, i izbegavajte odluke, kada se osecate depresivnim