Demencija

sasandra:
Baš lep dom, veliki park, meni je to najvažnije, da mogu da sednu sa drugim bakicama i ćaskaju kako je nekad sve bilo bolje :D Uživaće, videćeš, žaliće se ona, naravno, ali će da procveta kad bude stalno u društvu i ne bude morala da misli na grejanje, hranu, lekove...
Cene su slične kao u SD, samo što kod nas nema mogućnosti da se dobije dvokrevetna, silom prilika tu stavljaju samo parove pošto je dom pretrpan, tako su mi rekli u Centru. Mada se ja nisam ni gurala za dvokrevetnu, mislim da je bolje da ih je više. Nekako je uvek bio idealan broj tri drugarice, ako jedna nađe dečka niko ne ostaje sam :zcepanje:
Kliknite za proširenje...

Ima i ovde dvokrevetnih soba, i jednokrevetnih, ali je ona rekla da ne bi volela da je sama. Ona se tesko i jedva krece mala je sansas da ona seta po tom parku
ali ce je valjda izvesti da posedi malo kad otopli, ima onaj ruler za hodanje iz Nemacke je dobila nov samo ne moze da ga koristi ukuci jer je prostor mali, tamo ce moci nadam se. Ma samo da znam da je sita da joj je toplo i da su tu lekari. On asama zna da uzme svoje lekove i uzima sve sama, zna ona ustvari sve samo sto ne moze
fizicki vise puno toga.
 
bezuslovna ljubav:
Javi nam, molim te, kako deluje promena. Mojoj mami su hteli da ukinu neke lekove, jer ih vec bas dugo pije. Mada je prosle nedelje pila redovno I bila dobra.
Kliknite za proširenje...

@bezuslovna, evo nekih zapazanja, vezano za ukidanje lekova za demenciju i antidepresiva.
Mama je u medjuvremenu vrlo malo bila spisobna za neku komunikaciju. Tacnije, nije imala zelju da razgovara, mislim da joj je bilo tesko da nadje rec, pobegne joj misao za tren. Trazila je da joj se prica, ali ne i ona da prica. Ranije je umela da zavoza pricu, koju uopste ne razumem ni smisaono, a i ni reci mi nisu poznate ( neko brzo mrmljanje).
Osim toga, strahovito burno je pocela da reaguje na nase posete. Kad nas vidi, ona krene da tako bolno jauce i zapomaze, da se coveku srce kida. Jedva je smirimo, ali se ispostavi da , kako kaze, place i od radosti. Naravno, uopste se ne seca da joj je 2 dana ranije neko bio u poseti.
Razgovarala sam sa doktorkom i kaze da joj je ponovo uvela neki antidepresiv. Trazicu da mi ispisu terapiju, pa da uporedim.
Uglavnom ceo organizam joj se potrese kad nas vidi, a pogotovu tatu. Videti njih dvoje, kad se uhvate za ruke i razgovaraju ( ona ne vezano prica, a on slabo cuje), pa kamen bi zaplakao.
 
...ljudi moji koliko je sve ovo tesko....a vidim da ce i sa mamom biti tesko iako je na sve pristala i sve hoce..ali....
..juce sam bila u Centru i sve je potpisano, i ona i ja, ostao samo jedan njihov obrazac da se potpise, to ce oni danas ici kod nje da ona
potpise jer bez tog papira ne mogu da salju dokumentaciju...juce im zabagovao komp pa nikuc, i tako ostade za danas...

...jutros je zovem, kaze, znas sta ja cu da idem mesec dana to da vidim kako ce to ici pa cu mozda i da se vratim....a gde da se vratis
kad ne mozes da se okrenes u krevetu sama, gde kad sam juc ekonacno shvatila da bez pelena ne funkiconise, da skuva ne moze nista..ali je
ona navikla da bude po njenom ili nikako...
...vidim ja fino da se me unistiti rodjena majka, jer ja ovo ne mogu hladne glave da istrpim, sve to na mene jako tesko deluje, a trebala bi da sma
mirna, da mislim i o sebi i o svom lecenju koje bas nece biti lako...i sta sad da radim ne znam, ako ja budem u bolnici, a ona smisli da nece tamo
i da hoce kuci....pa to mi je uradila pre nekoliko godina kad je odlucila da ce da zivi kod mene, celi zivot mi je okrenula naglavacke, a onda smislila
da ona to tako nece i ne moze i vratila se u selo...

...naucete me ako znate i mozete, previse je ovo za moju psihu trentno, bas previse :sad2: :poludeo:
 
Ti sama moraš sa njom da razgovaraš. Da joj objasniš da je sve što uradiš u njenom interesu. Da joj kažeš da sada ona mora tebe da sluša, kao što si ti nju slušala kada he ona vodila računa o tebi. Nadam se da si je slušala, jer je meni u priči sa mojom majkom to najjači argument.
Nemoj biti u fazonu da kada ode, nema vraćanja. Povlađuj joj, reci da ćete videti šta i kako ćete dalje, da je trenutno ovo najbolje rešenje.
Tvoja majka nije dementna, razumna je. Predoči joj svoju zdravstvenu situaciju, pa joj reci da se u domu strpi bar dok ti ne isprimaš terapije i malo se oporaviš od njih.
Moraš biti diplomata i koristiti "bele laži" da bi uspela.
 
Zadovoljna domacica:
Ti sama moraš sa njom da razgovaraš. Da joj objasniš da je sve što uradiš u njenom interesu. Da joj kažeš da sada ona mora tebe da sluša, kao što si ti nju slušala kada he ona vodila računa o tebi. Nadam se da si je slušala, jer je meni u priči sa mojom majkom to najjači argument.
Nemoj biti u fazonu da kada ode, nema vraćanja. Povlađuj joj, reci da ćete videti šta i kako ćete dalje, da je trenutno ovo najbolje rešenje.
Tvoja majka nije dementna, razumna je. Predoči joj svoju zdravstvenu situaciju, pa joj reci da se u domu strpi bar dok ti ne isprimaš terapije i malo se oporaviš od njih.
Moraš biti diplomata i koristiti "bele laži" da bi uspela.
Kliknite za proširenje...

Slusala sam nego sta sam i sad ja slusam nju bolje nego neka mala deca majke, prosto sam navikla da joj povladjujem i svi smo joj uvek povladjivali, pa je i navikla
da je sve po njenom.
Da sigurno si u pravu da to tako treba, ja nisam, rekla sam joj realno kako jeste da se ona ne moze vracati u to tako jer je sve samo nije vise kuca za zivot
narocito ne jedne starice koja ne moze nista sama, a ja ne mogu jer moram da se lecim. Hoce ona kao sve i sta je meni, ali ako ovo i ali ako ono..onda ce
ona da se vrati...jer moze da joj bude i dosadno tamo :dash:
 
Bićeš jaka jer moraš. Svi smo mi prošli kroz to ovde i dan danas, posle tri godine, ona pravi plan da ide nazad u svoj stan i zove ljude mobilnim da traži advokata da je izbavi.
Neka ona samo ode, a ako dođe do toga da hoće nazad, e onda ideš u csr i izložoš situaciju da nemaš uslove da brineš o njoj i da ona ne može sama...a to će potvrditi i osoblje doma, mada je to sve činjenično stanje i nije nikakva laž.
Onda od csr dobiješ papir gde piše da si privremeni staratelj za smeštaj u dom i da samo ti možeš da odlučiš da ona ode iz njega. Tada dolazi onaj najteži deo, moraš da je lažeš i odlažeš odlazak zbog raznoraznih razloga...takva je to priča kod svih nas
 
Marge Simpson:
Bićeš jaka jer moraš. Svi smo mi prošli kroz to ovde i dan danas, posle tri godine, ona pravi plan da ide nazad u svoj stan i zove ljude mobilnim da traži advokata da je izbavi.
Neka ona samo ode, a ako dođe do toga da hoće nazad, e onda ideš u csr i izložoš situaciju da nemaš uslove da brineš o njoj i da ona ne može sama...a to će potvrditi i osoblje doma, mada je to sve činjenično stanje i nije nikakva laž.
Onda od csr dobiješ papir gde piše da si privremeni staratelj za smeštaj u dom i da samo ti možeš da odlučiš da ona ode iz njega. Tada dolazi onaj najteži deo, moraš da je lažeš i odlažeš odlazak zbog raznoraznih razloga...takva je to priča kod svih nas
Kliknite za proširenje...

Strasno, ali bukvalno strasno.
Bile su danas sluzbenice iz Centra ca potpise jos taj jedan dokument.
Ona menja misljene i komentari su joj kontradiktorni iz sata u sat i iz dana u dan. Jedva ceka da ide jer zna da ce joj biti bolje, pa ako se ne uklopim
ii ako mi se ne svid ja cu da se vratim, a i nece oni mene ni primiti, poslednji razlog je to sto mora cesto da piski pa ko ce to da trpi :dash:

Na svu muku imam problem da od marta odjavim fixni telefon, koji je na njeno ime, i sad kao ona mora licno da dodje ili da mi da ovlascenje u Sudu sto je
potpuno nemoguca misija, ne kapiraju da je zen aneporetna, da ne moze da ode u poslovnicu, drze se svoje procedure i bas ih briga sta ja pricam, cak kazu
ne pomaze ni potrvrda da je u domu da bi se to odradilo. Znaci toliko je sve komplikovano da sam ja frapirana, sta se radi. DA ne pricam da j emini trebalo
da se izborim sa njihovim automatom vise od 3 pokusaja da dodjem uopste do nekog od operatera...e pa ludilo..
 
Najbolje bi bilo da se njoj tamo dopadne, pa da tebe ne boli glava.

A i ako joj se ne dopadne, pa hoće kući, eto kaže Mardž, i za to postoji rešenje. Jeste da ti neće biti prijatno, ali ako tako mora, ako ne postoji drugi izbor, stisnućeš zube, pa i to izgurati. Ono što će praviti problem, ako ona bude potencirala na tome da hoće kući, je to što se opet ti moraš muvati po CSR da bi dobila privremeno starateljstvo. Što iziskuje tvoje putovanje, a pitanje je kako ćeš se ti osećati.

Nadam se da će te to zaobići, i da će mama uživati u domu.
 
Zadovoljna domacica:
Najbolje bi bilo da se njoj tamo dopadne, pa da tebe ne boli glava.

A i ako joj se ne dopadne, pa hoće kući, eto kaže Mardž, i za to postoji rešenje. Jeste da ti neće biti prijatno, ali ako tako mora, ako ne postoji drugi izbor, stisnućeš zube, pa i to izgurati. Ono što će praviti problem, ako ona bude potencirala na tome da hoće kući, je to što se opet ti moraš muvati po CSR da bi dobila privremeno starateljstvo. Što iziskuje tvoje putovanje, a pitanje je kako ćeš se ti osećati.

Nadam se da će te to zaobići, i da će mama uživati u domu.
Kliknite za proširenje...

Hvala vam obema na razumevanju i podrsci, stvarno mi treba. Nisam se skoro ovako osecala.
Ona kaze kao da zna da ja ne mogu mada je vidljivo koliko negira i ignorise moju bolest, ne moze da je prihvati kao cinjenicno stanje,
vec se veoma cesto ponasa kao da se radi o nekom drugom ili da se to uopste nije ni desilo.
Sto budem morala odradicu, kako mi bude bice, plakacu verovatno kao sto sam i jutros ali plakala sam i juce kad sam se vracala
kuci i zahvaljivala bogu sto ce ici tamo gde ce joj biti bolje. Inace nisam neka placljivica, samo me u zadnje vreme stigne od nemoci
pa mi grunu suze, mozda i bolje, jer bi u protivnom pukla totalno.
 
..nema za sad potrebe za tim...

...ona odbija da prihvati moje zdravstveno stanje kao takvo, mozda se time brani od straha za mene, mozda ne moze da se izbori sa tim saznanjem,
a mozda prosto ne razume koliko to moze biti opasno po mene....ili ju je to saznanje dovelo do stanja u kome je sada....ne znam...iznerviram se jako,
a jos vise mi je zao i tesko, dusa moja me boli...od onakve zene sta se napravi...ona jedva i govori po nekad...

..malopre zove da mi kaze za neke racune pa ne moze da mi procita racun za struju (iznos), par puta je pokusala i ne ide..rekoh ajde nema veze...:(
 
Što se tiče odjavljivanja telefona, i to sam ja prošla. Jednostavno je. Sledeći put kad budeš išla u csr, ili možeš i telefonom, traži papir gde piše da si staratelj za poslove sa telefonijom jer ona nije u stanju fizičkom da odradi to što ste se dogovorili, tj da odjavi telefon. Dobiješ potpisan papir od csr da možeš da odjaviš telefon. Tako sam ja uradila.
U stvari, za sve što je potrebno možeš tražiti starateljstvo za to. Jedino kompletno starateljstvo je od suda a to ne možeš dobiti tako lako, to tek nakon lišavanja poslovne sposobnosti, a tvoja majka nije u tom stanju.
 
Marge Simpson:
Što se tiče odjavljivanja telefona, i to sam ja prošla. Jednostavno je. Sledeći put kad budeš išla u csr, ili možeš i telefonom, traži papir gde piše da si staratelj za poslove sa telefonijom jer ona nije u stanju fizičkom da odradi to što ste se dogovorili, tj da odjavi telefon. Dobiješ potpisan papir od csr da možeš da odjaviš telefon. Tako sam ja uradila.
U stvari, za sve što je potrebno možeš tražiti starateljstvo za to. Jedino kompletno starateljstvo je od suda a to ne možeš dobiti tako lako, to tek nakon lišavanja poslovne sposobnosti, a tvoja majka nije u tom stanju.
Kliknite za proširenje...

...to je bezobrazluk po meni, od strane Telekoma...ali nema veze...dogovorila sam se sa bratom koji ce da je vozi u Dom, da usput stanu pored MTS poslovnice
i da on izadje sa maminom lk da to odjavi, a oni neka izadju da je vide...i stvar resena...
..komplikovano mi je da idem u mesto gde je njen nadlezni centar pa u Sabac da odjevljujem telefon, ovako mi je jednostavnije...ostalo je taj isti brat vecinu
stvari odjaviti lako...doduse nema sta, kad se sve poplaca ostaje smao da vidim koliko se placa struja ustvari to merno mesto ili kako se vec zove, jer ne bih
da odjavim potpuno...ali mogu komunalne usluge u stvari smece koje ona placa...i tako neke jos bezvezarije koje odnose novac bez potrebe...
 
Struja se za prazan stan plaća oko 700 dinara, sa tv pretplatom, ja se nisam cimala da dokazujem da tu niko ne živi pa da je ne naplaćuju. Verovatno je za kuću još manje jer nema zajedničke potrošnje na stepeništu.

I ne plači, ti si sad nervozna, ovo je za tebe veliki korak isto kao za nju, ne pecaj se na njene priče, dobro je da misli da ima gde da se vrati, da ne padne u depresiju. Tako joj i pričaj, ideš da probaš, pa do proleća, pa evo, sad su tu majstori, krečimo ti i sređujemo, pa samo da prođu vrućine... Za čas prođe godina. Nema šanse da joj bude loše, od sto baba tamo jedna će da joj odgovara sigurno, tvrdim da će da se preporodi. Bezbrižan život, društvo i prilika da pričaš svoj život od početka do kraja novim ljudima, iha-haj, šta ćeš više. Sigurno će da imaju neku priredbu za 8. mart, onda za Uskrs, društveni život koji ona kod kuće nema će da je preporodi.

Samo bez sekiracije :heart:
 
sasandra:
Struja se za prazan stan plaća oko 700 dinara, sa tv pretplatom, ja se nisam cimala da dokazujem da tu niko ne živi pa da je ne naplaćuju. Verovatno je za kuću još manje jer nema zajedničke potrošnje na stepeništu.

I ne plači, ti si sad nervozna, ovo je za tebe veliki korak isto kao za nju, ne pecaj se na njene priče, dobro je da misli da ima gde da se vrati, da ne padne u depresiju. Tako joj i pričaj, ideš da probaš, pa do proleća, pa evo, sad su tu majstori, krečimo ti i sređujemo, pa samo da prođu vrućine... Za čas prođe godina. Nema šanse da joj bude loše, od sto baba tamo jedna će da joj odgovara sigurno, tvrdim da će da se preporodi. Bezbrižan život, društvo i prilika da pričaš svoj život od početka do kraja novim ljudima, iha-haj, šta ćeš više. Sigurno će da imaju neku priredbu za 8. mart, onda za Uskrs, društveni život koji ona kod kuće nema će da je preporodi.

Samo bez sekiracije :heart:
Kliknite za proširenje...

..nadam se da si u pravu....volela bih da se uklopi i sto ti kazes preporodi...zato samm naglasila da se ponese onaj takozvani ruler ili hodalica prosto receno
da moze sa njom da ode dalje od sobe, a da se ne plasi da ce pasti...
...moram da smanjim troskove na maximum, jer ce ona tamo imati jos troskova sigurno sem samog placanja doma, a moja primanja su mala i ne prelaze
20.000,00, a imam i svojih troskova koji nisu mali, plus moje lecenje koje iziskuje neke troskove...nema sanse da sve to pokrijem...samo se nadam da
nece ca "rebnu" neku cenu doma da mi se zavrti u glavi...

...bilo bi lepo kad bi ja umela da iskuliram, a ne umem :heart:
 
Ne ume niko, ja se pravim hrabra zato što još čekamo mesto, a onda ću da plačem, mnogo je to veliki stres.

Sa tatom mi je bilo lako, ali on je pozitivniji od mame, čovek na samrti, smeštam ga u dom i lažem kako će tu da bude samo dok se ne oporavi od operacijie, a on onda kreće da planira kako će iz doma u banju pa onda kući. Na njega sam blesava :D On u Domu nije našao mnogo drugara jer je bio nepokretan i jedva je pričao, ali mu je jedan drug svakog dana čitao novine, sve je sestre vrbovao da dođu kod njega da rade kad prohoda i ode kući... Zbog tih njegovih poslednjih meseci života ja verujem u domove, jednostavno, dođe momenat u životu kad čovek više ne treba da brine o računima, ručku, lekovima, nek to radi neko drugi... Žao mi je samo što ga je bolest snašla pre vremena pa smo ga kasno smestili. Tvoja mama je dobro, samo su godine pritisle, snaći će se ona još bolje.
 
sasandra:
Ne ume niko, ja se pravim hrabra zato što još čekamo mesto, a onda ću da plačem, mnogo je to veliki stres.

Sa tatom mi je bilo lako, ali on je pozitivniji od mame, čovek na samrti, smeštam ga u dom i lažem kako će tu da bude samo dok se ne oporavi od operacijie, a on onda kreće da planira kako će iz doma u banju pa onda kući. Na njega sam blesava :D On u Domu nije našao mnogo drugara jer je bio nepokretan i jedva je pričao, ali mu je jedan drug svakog dana čitao novine, sve je sestre vrbovao da dođu kod njega da rade kad prohoda i ode kući... Zbog tih njegovih poslednjih meseci života ja verujem u domove, jednostavno, dođe momenat u životu kad čovek više ne treba da brine o računima, ručku, lekovima, nek to radi neko drugi... Žao mi je samo što ga je bolest snašla pre vremena pa smo ga kasno smestili. Tvoja mama je dobro, samo su godine pritisle, snaći će se ona još bolje.
Kliknite za proširenje...

..upravo je ovo razlog sto je meni stalo da ona tamo ode sto pre...jer vise ne moze da brine ni o cemu koliko god se pravila da moze..ajd o lekovima moze
i racunima, ali o kuci, o hrani, ne moze....da ne pominjem ogrev i te stvari....
..nadam se da hoce, nadam se da ce da se vrati ona moja majka, duhovita i uvek spremna za salu i zavitlaciju...
..videcemo...sreca je sto ce ona tamo brzo jer ima mesta, rekose do sledeceg cetvtka sigurno....pa da se onda ja malo mirnije spremim za bolnicu...
 
Affro*:
..upravo je ovo razlog sto je meni stalo da ona tamo ode sto pre...jer vise ne moze da brine ni o cemu koliko god se pravila da moze..ajd o lekovima moze
i racunima, ali o kuci, o hrani, ne moze....da ne pominjem ogrev i te stvari....
..nadam se da hoce, nadam se da ce da se vrati ona moja majka, duhovita i uvek spremna za salu i zavitlaciju...
..videcemo...sreca je sto ce ona tamo brzo jer ima mesta, rekose do sledeceg cetvtka sigurno....pa da se onda ja malo mirnije spremim za bolnicu...
Kliknite za proširenje...

E to sto je spremna za salu je odlicna stvar. Ima tamo uvek korisnika koji su spremni za zavitlavanje, a pridruzuju se I oni koji nisu pa se dopunjuju I svima dobro... Moja majka ne samo sto je pokazivala otpor prema domu, nego su je I njene sestre nagovarale da se vrati kuci ili da ima neke druge varijante. Pomogli su mi socijalni radnici, psiholog, bake iz okruzenja... vodila sam mamu u njen stan na par dana jednom mesecno... nervirala sam se... ali, eto sada mama misli da je kod svoje kuce. Pooovremeno pomene da ide kuci, kao bila je kod komsinica... ali, brzo se vrati na prethodnu pricu. Ja sam mislila da ce je osoblje doma odmah spakovaci cim se ona pobuni, medjutim oni su tu da saslusaju I razumeju I pomognu. Pogotovo sto si ti bolesna, a to treba da predocis strucnom osoblju. Onda ce je oni malo animirati ili malo vise. Nemoj unapred da se nerviras I pravis konstrukcije.
 
bezuslovna ljubav:
E to sto je spremna za salu je odlicna stvar. Ima tamo uvek korisnika koji su spremni za zavitlavanje, a pridruzuju se I oni koji nisu pa se dopunjuju I svima dobro... Moja majka ne samo sto je pokazivala otpor prema domu, nego su je I njene sestre nagovarale da se vrati kuci ili da ima neke druge varijante. Pomogli su mi socijalni radnici, psiholog, bake iz okruzenja... vodila sam mamu u njen stan na par dana jednom mesecno... nervirala sam se... ali, eto sada mama misli da je kod svoje kuce. Pooovremeno pomene da ide kuci, kao bila je kod komsinica... ali, brzo se vrati na prethodnu pricu. Ja sam mislila da ce je osoblje doma odmah spakovaci cim se ona pobuni, medjutim oni su tu da saslusaju I razumeju I pomognu. Pogotovo sto si ti bolesna, a to treba da predocis strucnom osoblju. Onda ce je oni malo animirati ili malo vise. Nemoj unapred da se nerviras I pravis konstrukcije.
Kliknite za proširenje...

..da, ona je uvek bila omiljena gde god da je bila zato sto je takva, uvek da se nasali da poprica, da posavetuje ako je pitaju i tako jedna siroka dusa puna duha...ali
je sad bez snage i da prica po nekad, sto je meni narocito bolno kad god je vidim takvu ili cujem telefonom da jedva govori...valjda je i nju sve to "smlatilo", valjda se
tamo malo sabere kad vidi da je nece niko ni muciti ni kritikovati zato sto nije stigla do wc-a ili sta vec....ima strahove sto je valjda normalno, ali ne prica ona o tome
nego sinoc kaze, ne britni ti o meni, brini o sebi :heart: a onda mi jos teze sve to padne...sto nam je zivot sve to tako priredio da ja kojoj je nona sve u zivotu dala
nisam u stanju da se porinem za nju ni malo....pa budem jako tuzna i ne mogu da zaustavim suze, bez obzira sto necu da placem, ni da oplakujem ni nju ni sebe...bas me nervira kod mene sto sam postala takva..valjda od stresa...valjda prodje..videcemo...

...sreca je sto cu ja moci da odem kad bude prijem u dom, pa da porazgovaram sa njima tamo, mozda da ponesem svoju dokumentaciju, cisto da me misle da
pricam tek onako, ko zna cime se sve ljudi sluze,a da me ne shvate neozbiljno....sta znam, nisma pametna...i da nadam se da ce imati razumevanja zbog cele
situacije pa da ce joj pomoci i malo vise posvetiti bar dok se malo ne privikne...

- - - - - - - - - -

...nego citam tamo na sajtu onaj deo gde pise sta je sve potrebno da se ponese..pa izmedju ostalog pise....obezbediti sredstva za licne potrebe korisnika dok
ne pocnu da dobijaju svoj dzeparac....
...mozda sam malo zaglupela ovih dana, ali meni nije jasno sta se pod tim podrazumeva...mama ne pusi, kafu ne pije...ako se to kojim slucajem na to misli,
da li je neophodno da se donesu stvari za licnu higijenu, mada to nigde nije navedeno i valjda to oni pokrivaju....nije problem da joj spakujem ni sapu ni
sampon ni marmice i jedne i druge....ali mene zanima sta oni pod tim podrazumevaju.....bas sam zatupela sskroz:rumenko:
 
Pa to ti je recimo krema za lice, dezodorans, papirne maramice, ogledalo, ako koristi one tablete za zube, čašu...ako voli neke bombone, sok, keks, možeš joj dati malo para , par stotina dinara, jer hoće osoblje da kupi ako nešto žele, tipa cigare, banane...
A kafu oni njima kuvaju i to se plaća na kraju meseca, mislim da je kafa 8 dinara i to treba da se prijavi hoće li jednom ili dva puta na dan, nes ili običnu...
 
Marge Simpson:
Pa to ti je recimo krema za lice, dezodorans, papirne maramice, ogledalo, ako koristi one tablete za zube, čašu...ako voli neke bombone, sok, keks, možeš joj dati malo para , par stotina dinara, jer hoće osoblje da kupi ako nešto žele, tipa cigare, banane...
A kafu oni njima kuvaju i to se plaća na kraju meseca, mislim da je kafa 8 dinara i to treba da se prijavi hoće li jednom ili dva puta na dan, nes ili običnu...
Kliknite za proširenje...

...aha, ok, tako sam i mislila, ali opet rekoh bolje da pitam ovde nego tamo da se brukam....

...mama ne pije kafu, nikad nikakvu, ne pusi...pije caj kad mora, inace jako retko...te tablete za zube ne koristi kaze gadno joj ne moze....ostalo cu joj kupiti
za pocetak ja, mada mislim da cu joj od poset do posete to tako i donositi....

...hvala Margo, sva sam kao pala s Marsa, ne zameri....
 
Affro*:
..nadam se da si u pravu....volela bih da se uklopi i sto ti kazes preporodi...zato samm naglasila da se ponese onaj takozvani ruler ili hodalica prosto receno
da moze sa njom da ode dalje od sobe, a da se ne plasi da ce pasti...
...moram da smanjim troskove na maximum, jer ce ona tamo imati jos troskova sigurno sem samog placanja doma, a moja primanja su mala i ne prelaze
20.000,00, a imam i svojih troskova koji nisu mali, plus moje lecenje koje iziskuje neke troskove...nema sanse da sve to pokrijem...samo se nadam da
nece ca "rebnu" neku cenu doma da mi se zavrti u glavi...

...bilo bi lepo kad bi ja umela da iskuliram, a ne umem :heart:
Kliknite za proširenje...

Nisam bila dugo da Vas obiđem, ali da budem iskrena, još me sve jako zaboli kad čitam o problemima sa dementnim osobama pa se sklanjam.
Afro, samo da je smjestite i da možeš to sve finansijski iznijeti nekako. Moj otac nije bio u domu, ali je uporno tražio da ide kući iako je bio cijelo vrijeme baš u svojoj kući. To je išlo toiko daleko da smo ga vodili u sve moguće stanove i kuće u kojima je ikada živio i uvijek je tražio da ide kući. Postoji još jedna stvar koja ti je sigurno poznata: njima je sasvim izmijenjena ličnost i postaju jako sebični i egoisti. U samom početku tatine bolesti (dok još nismo bili sigurni da je u pitanju demencija), pričali smo uz kafu o bratovom 23-ogodišnjem drugaru koji umire od leukemije. Mi se svi zgrozili, a moj tata konstatuje da je prehlađen. Ali pazi, to je početni stadijum bolesti, možeš zamisliti koliko je to izraženo kasnije. Što prije ode u dom prije će se privići na okruženje. Izvini što ću ovo reći, jednog dana kada dođe do toga da nje više ne bude ti ćeš i dalje nastaviti da živiš, što je sasvim prirodno i normalno, potrudi se da to koliko toliko bude podnošljivo.
Prošlo je dvije godine od smrti mog oca, promijenila sam posao dvije nedelje prije njegove smrti, ogromni stresovi na poslu, evo sad sam završila kod neuropsihijatra na antidepresivima i na terapijama kod psihologa. Tek tamo sam shvatila koliko me je sve izjedalo zbog tate, krivila sam se za njegovu bolest, mislila da se sekirao zbog mene, grizla me savjest što nisam više pomogla i jednostavno se slomila kod psihologa. Sada uz terapiju je dobro, osjećam se bolje i lakše podnosim i stres. Predlažem ti da se ne mučiš sama sa tim, otiđi psihologu, psihijatru, potraži pomoć. Trebaće ti snaga i za tebe i za mamu.

Sve Vas puno pozdravljam i nedajte se! Jake ste, sve će jednom proći, treba i poslije toga živjeti!:heart:
 
birdie:
Nisam bila dugo da Vas obiđem, ali da budem iskrena, još me sve jako zaboli kad čitam o problemima sa dementnim osobama pa se sklanjam.
Afro, samo da je smjestite i da možeš to sve finansijski iznijeti nekako. Moj otac nije bio u domu, ali je uporno tražio da ide kući iako je bio cijelo vrijeme baš u svojoj kući. To je išlo toiko daleko da smo ga vodili u sve moguće stanove i kuće u kojima je ikada živio i uvijek je tražio da ide kući. Postoji još jedna stvar koja ti je sigurno poznata: njima je sasvim izmijenjena ličnost i postaju jako sebični i egoisti. U samom početku tatine bolesti (dok još nismo bili sigurni da je u pitanju demencija), pričali smo uz kafu o bratovom 23-ogodišnjem drugaru koji umire od leukemije. Mi se svi zgrozili, a moj tata konstatuje da je prehlađen. Ali pazi, to je početni stadijum bolesti, možeš zamisliti koliko je to izraženo kasnije. Što prije ode u dom prije će se privići na okruženje. Izvini što ću ovo reći, jednog dana kada dođe do toga da nje više ne bude ti ćeš i dalje nastaviti da živiš, što je sasvim prirodno i normalno, potrudi se da to koliko toliko bude podnošljivo.
Prošlo je dvije godine od smrti mog oca, promijenila sam posao dvije nedelje prije njegove smrti, ogromni stresovi na poslu, evo sad sam završila kod neuropsihijatra na antidepresivima i na terapijama kod psihologa. Tek tamo sam shvatila koliko me je sve izjedalo zbog tate, krivila sam se za njegovu bolest, mislila da se sekirao zbog mene, grizla me savjest što nisam više pomogla i jednostavno se slomila kod psihologa. Sada uz terapiju je dobro, osjećam se bolje i lakše podnosim i stres. Predlažem ti da se ne mučiš sama sa tim, otiđi psihologu, psihijatru, potraži pomoć. Trebaće ti snaga i za tebe i za mamu.

Sve Vas puno pozdravljam i nedajte se! Jake ste, sve će jednom proći, treba i poslije toga živjeti!:heart:
Kliknite za proširenje...

Zao mi je zbog tvog tate :( ja sam mog izgubila jos pre 23 godina kad mu nije bilo vreme da ode ali mu srce nije izdrzalo :(

Mama nije dementna, nalaz psihijatra je da je psihicki dobro ocuvana, da je svesna i razumna, da malo sporije prica ali da se to ne pripisuje
psihicim tegobama. Ona se plasi da se nece uklopiti, strah je tu presudan, plus sto ona tamo zivi sama vec od tatine smrti, i nikad ni sa kim
sem sa mnom povremeno nije delila zivotni prostor. To je ono sto nju plasi, da se nece uklpiti, i sam stres u tim godiama zbog promene
zivotnog okruzenja. Jako je iscpljena, da li od bolesti ili od starosti samo se nadam da ce se oporaviti kad bude bezbriznija i ne ubde
imala potrebu da misli ni o cemu sem o nama koji je volimo i brinemo o njoj.
Dom cemo placati njemom penzijom plus doplata koju ce finansirati moje cerke. Ja nemam tu mogucnost, ali eto one mogu i hoce.
Svesna sam ja da niko nije vecan, i da svako ima svoj kraj pa sad kako cu pregurati kad to dodje videcemo.
Sto se tice psihijatra, idem ja na redovne kontrole i pijem terapiju jos od operacije tumora i zracenja, da nije toga pitanje je kako bi se sama sa sobom
i svojim strahovima izborila. Mama zna da ja moram na hemo terapiju, pa se i zbog toga sikira, ali da joj nisam rekla ona ne bi prihvatila da ide tamo
jer bi njoj bilo nomalno da ja radimo ono sto ona ne moze, prosto sam morala da joj predocim kompletu situaciju.

Drzi se :heart:
 
...zvali iz Doma, fali nalaz interniste i jos jednos specijaliste za plucna, a nije pulmolog, kako se zove pojma nemam ne zna ni rodjaka koju su zvali,
sutra popodne ide kod mamine doktorke da vidi sa njom prvo zasto joj je dala nepotpune upute, i drugo kako da to sad resi u sto kracem roku...
..da su nalazi bili svi na broju kako smo mislili da jesu, mama je u utorak mogla biti u Domu...

- - - - - - - - - -

...neki ljudi su previse neozbiljni za mesto na kome rade...
 
birdie:
Nisam bila dugo da Vas obiđem, ali da budem iskrena, još me sve jako zaboli kad čitam o problemima sa dementnim osobama pa se sklanjam.
Afro, samo da je smjestite i da možeš to sve finansijski iznijeti nekako. Moj otac nije bio u domu, ali je uporno tražio da ide kući iako je bio cijelo vrijeme baš u svojoj kući. To je išlo toiko daleko da smo ga vodili u sve moguće stanove i kuće u kojima je ikada živio i uvijek je tražio da ide kući. Postoji još jedna stvar koja ti je sigurno poznata: njima je sasvim izmijenjena ličnost i postaju jako sebični i egoisti. U samom početku tatine bolesti (dok još nismo bili sigurni da je u pitanju demencija), pričali smo uz kafu o bratovom 23-ogodišnjem drugaru koji umire od leukemije. Mi se svi zgrozili, a moj tata konstatuje da je prehlađen. Ali pazi, to je početni stadijum bolesti, možeš zamisliti koliko je to izraženo kasnije. Što prije ode u dom prije će se privići na okruženje. Izvini što ću ovo reći, jednog dana kada dođe do toga da nje više ne bude ti ćeš i dalje nastaviti da živiš, što je sasvim prirodno i normalno, potrudi se da to koliko toliko bude podnošljivo.
Prošlo je dvije godine od smrti mog oca, promijenila sam posao dvije nedelje prije njegove smrti, ogromni stresovi na poslu, evo sad sam završila kod neuropsihijatra na antidepresivima i na terapijama kod psihologa. Tek tamo sam shvatila koliko me je sve izjedalo zbog tate, krivila sam se za njegovu bolest, mislila da se sekirao zbog mene, grizla me savjest što nisam više pomogla i jednostavno se slomila kod psihologa. Sada uz terapiju je dobro, osjećam se bolje i lakše podnosim i stres. Predlažem ti da se ne mučiš sama sa tim, otiđi psihologu, psihijatru, potraži pomoć. Trebaće ti snaga i za tebe i za mamu.

Sve Vas puno pozdravljam i nedajte se! Jake ste, sve će jednom proći, treba i poslije toga živjeti!:heart:
Kliknite za proširenje...

Draga Birdi, to sto se javljas na ovaj forum prosle svega dokazuje iznova koliko veliko srce imas:zag: Cuvaj se draga. povremeno opominjem ostale da sam vec na antidepresivima i da sam se obratila psihijatru jos nakon prve godine kako je mama u domu. Na opominjanje moje mame da se mnogo sekiram i da placem i da imam problema sa stitnom zlezdom i zelucem...odgovarala je "Nek se sekira kad je blesava". Ne mozemo im zameriti. To ne govore oni, vec demencija. Ljubim te
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top