Demencija

Opet moja mama i u ovom tekstu, ova depresivna pseudodemencija. Ovo je već drugi isti slučaj u mojoj porodici, prababa kad je sahranila dvoje odrasle dece u dve godine, pa moja mama kad je sahranila sestru i sina u tri... Prababa mi je doživela devedeset i neku, i do samog kraja bila ista ovakva kao moja mama, bezopasna, neagresivna, nije bežala nigde, nije palila kuću, al jednostavno, nije pamtila ništa. Evo, ova moja ide tim putem.
Sad, ja se ne slažem sa ostajanjem kod kuće koje ovaj doktor preporučuje, sigurna sam da će dom da joj prija jer znam da je usamljena, a da baksuzasta (isto kao i ta njena baba :) ) neće ništa da uradi da se pomeri i nađe društvo. A dovoljno je dobro vaspitana da neće da odbije tamo društvo i eto njoj zabave. Sad su vrućine i ne šeta kao kad je bilo hladnije i opet je počela da lupeta gluposti. Ko zna šta se njoj mota po glavi dok je sama, realno mi to nije bilo jasno ni dok je bila zdrava, ja sam sasvim drugačija, ne potiskujem nego eksplodiram :D
 
I nastavak na temu pseudo-demencija. Sedimo mi večeras, ćaskamo, ja joj kažem da sam pročitala članak na tu temu, da postoji taj pojam i da je to možda kod nje, a ona će: "Pa onda sam ja mnogo sebična". Mica moja blesava, ubije me tako nekad.
 
beket:
U prethodnom komentaru upotrebila sam metaforu, a sad naletela na jednu staru vest u kojoj se to odnosi na nove načine skeniranja. Ne znam da li je članak pouzdan - https://vesti.krstarica.com/zdravlje/demencija-se-okom-vidi/
Kliknite za proširenje...

Zanimljiv članak, i kod moje mame je počelo sa pseudomencijom, o kojoj sada više niko ne govori. Da su antidepresivi dali bolji efekat odn. da se pored raspoloženja popravilo i pamćenje, to bi bila potvrda dijagnoze. Ne znam u kom broju slučajeva važi ono što tvrdi profesor u intervjuu: „Veliki broj demencija je reverzibilan, naročito kod starijih, pa i tumačenje da je u pitanju „put bez povratka“, netačno.“
 
Provela sam 5 dana sa mamom. Na celu stoji krastica I trag od posekotine I zuckasta fleka, a malo I otok na jagodici-jedva primetno. Seca se da je pala. Nekada umanjuje znacaj a nekada kaze da je bilo gadno. Tablete pije, ali su joj uhvatili narav. Sada je flasica za vodu zapravo pivo I spremaju se da idu u kafanu da lumpuju. I dalje jako dobro utice muzika na raspolozenje moje mame. ali samo stare pesme. Ove novije je nerviraju. Ona nikada nije volela da ide u kafanu, ali to sada povezuje sa muzikom I dobrim raspolozenjem. Povremeno iskazuje neke strahove, kao recimo da se boji vuka ili sta se desava sa onom decom... Terapija ostaje ista. Mislim da je taj NEUROZAN jako dobro delovao. Specijalista misli da je oslabila, mada meni ne izgleda drugacije nego prosli put. Pitala sam za to slabljenje I dobila objasnjenje da u 90% slucajeva dementni fizicki propadaju. Prekidaju se neki nervni impulsi... kako god, trudim se da mama ima redovne obroke, a uziva u bananama I kroasanima. Banana je za nju zakon. I dalje postoji problem sa negovateljima, koji joj okrenu stolicu prema zidu. Svadjala sam se I glavna sestra je zalepila naredbu da stolica mora da stoji okrenuta prema
vratima I tv-u. Opet sam ih uhvatila da mami stavljaju one obicne pelene, tanak najlon koji se razlepljuje. A ima uvek 4-5 pakovanja flufsan gacica njenih. Opet sam vikala. Drasticno veca suma novca je potrosena na lekove, a kad sam napokon naterala sestru koja nabavlja lekove da sedne da svedemo racun, ispostavilo se da nema Neurozana I Donasepta. Pukla sam. POdvukli smo crtu. Sledeci put kada ih uhvatim... Jos je bila I drska I zalila se kako mora sto poslova da radi... Ma... :rtfm:
 
@Bezuslovna, svaka ti čast, tačno ću da dam mamu u ovaj ovde državni dom, da mogu da ih prepadam tako. Kako smeju da se igraju sa lekovima, sad sam baš pobesnela, koliko god posla da ima mora da vodi računa o lekovima! Ne znam šta je taj Neurozan, moja mama je u prvoj terapiji imala Donasept i ništa joj nije radio. Ali sigurno nije smeo da se preskače. Grrrrrr.........
 
beket:
@bezuslovna
e jesi lavica, svaka čast...!
A šta je bilo s onim u socijalnom? Jesi li i njega...?
Kliknite za proširenje...

Hvala. Jedino tako moze. Zvala sam ministarstvo za rad I socijalna pitanja, pricala sa njihovim pravnikom-uvek mozete pozvati kada imate problem a uputila me je doktorica, Oduvala sam budalu koja umislja da moze kako on hoce.

- - - - - - - - - -

sasandra:
@Bezuslovna, svaka ti čast, tačno ću da dam mamu u ovaj ovde državni dom, da mogu da ih prepadam tako. Kako smeju da se igraju sa lekovima, sad sam baš pobesnela, koliko god posla da ima mora da vodi računa o lekovima! Ne znam šta je taj Neurozan, moja mama je u prvoj terapiji imala Donasept i ništa joj nije radio. Ali sigurno nije smeo da se preskače. Grrrrrr.........
Kliknite za proširenje...

Mama pije Donacept I Nemdatine, a uz to I Neurozan. Od novembra taj Neurozan bas dobro deluje. Pogledajte na google, ima obkjasnjenje, Jest skuplji, ali za sve pare... Eno je I danas pljesce rukama I peva Ivanova korita. I prica sa mnom, a komsinica drzi slusalicu. Idemo dalje...
 
Drage moje, mi smo danas išle da vidimo državni dom u Smederevu i oduševile smo se. Nikakav luksuz, ali je sve čisto, upale smo u 10 ujutru kad nam se niko nije nadao, običan dan, puno dvorište matoraca koji ćaskaju, neki se šetkaju po samoj zgradi, čistačice brišu podove baš tad, korpa sa spakovanim čistim vešom povezanim trakama u paketiće, valjda čeka da ga podele po sobama, velika zastakljena veranda je prostorija za pušače... Socijalna radnica nam je pokazala četvorokrevetne i trokrevetne sobe u toj zgradi za koju misli da je za moju mamu (imaju tri zgrade, jednu za potpuno samostalne, jednu za nepokretne i ovu). Trokrevetne sobe su savršene, pokušaću da se izborim za tu na sve načine. Pao mi je kamen sa srca, ja sam mislila da je štala.

Najvažnije je da se njoj sviđa, ceo dan ponavlja kako je "vrlo pristojno" što je maksimalna pohvala koju može da da moja uobraženkovićka, pošto to mora da se čuje ne mogu da vam opišem, zamislite onu Rođinu taštu iz "Pozorišta u kući" kako izgovara to :) Njen stav je, to mi je danas objasnila da hoće da ide tamo i da je, kad ode, pustim da drami kako ništa ne valja 15 dana, ali da može tamo da živi.
Sad moram da se mlatim sa socijalnim, naravno, mora sve preko njih i nema mesta, pa treba da se upiše na listu čekanja. Pre toga joj trebaju neki besmisleni papiri tipa državljanstvo koje sam mislila da je kao papir ukinuto sa novim ličnim kartama, al ne lezi vraže, iskoči potreba za njim kad se najmanje nadaš... To ću sve da krenem da radim tek sredinom jula, jer ne želim da ide pre novembra.

I, najglavnije, puno im je dvorište pasa lutalica, kaže socijalna radnica da im ceo grad ubacuje kučiće tu jer znaju da ih babe i dede hrane. Ova moja je odmah pitala da li može svoje kuče da dovede, al je mirno prihvatila odričan odgovor, zna da ako ostane u našem gradu da će i kuče redovno da viđa ;)
 
Poslednja izmena:
sasandra:
Drage moje, mi smo danas išle da vidimo državni dom u Smederevu i oduševile smo se. Nikakav luksuz, ali je sve čisto, upale smo u 10 ujutru kad nam se niko nije nadao, običan dan, puno dvorište matoraca koji ćaskaju, neki se šetkaju po samoj zgradi, čistačice brišu podove baš tad, korpa sa spakovanim čistim vešom povezanim trakama u paketiće, valjda čeka da ga podele po sobama, velika zastakljena veranda je prostorija za pušače... Socijalna radnica nam je pokazala četvorokrevetne i trokrevetne sobe u toj zgradi za koju misli da je za moju mamu (imaju tri zgrade, jednu za potpuno samostalne, jednu za nepokretne i ovu). Trokrevetne sobe su savršene, pokušaću da se izborim za tu na sve načine. Pao mi je kamen sa srca, ja sam mislila da je štala.

Najvažnije je da se njoj sviđa, ceo dan ponavlja kako je "vrlo pristojno" što je maksimalna pohvala koju može da da moja uobraženkovićka, pošto to mora da se čuje ne mogu da vam opišem, zamislite onu Rođinu taštu iz "Pozorišta u kući" kako izgovara to :) Njen stav je, to mi je danas objasnila da hoće da ide tamo i da je, kad ode, pustim da drami kako ništa ne valja 15 dana, ali da može tamo da živi.
Sad moram da se mlatim sa socijalnim, naravno, mora sve preko njih i nema mesta, pa treba da se upiše na listu čekanja. Pre toga joj trebaju neki besmisleni papiri tipa državljanstvo koje sam mislila da je kao papir ukinuto sa novim ličnim kartama, al ne lezi vraže, iskoči potreba za njim kad se najmanje nadaš... To ću sve da krenem da radim tek sredinom jula, jer ne želim da ide pre novembra.

I, najglavnije, puno im je dvorište pasa lutalica, kaže socijalna radnica da im ceo grad ubacuje kučiće tu jer znaju da ih babe i dede hrane. Ova moja je odmah pitala da li može svoje kuče da dovede, al je mirno prihvatila odričan odgovor, zna da ako ostane u našem gradu da će i kuče redovno da viđa ;)
Kliknite za proširenje...

Dobro je sto je tvoja mama tako pripremljena I spremna za saradnju. Tako sam I ja dozivela prvi susret sa domom. I sada to izgleda pristojno, ali mora da se nadgleda I vodi borba. To si mogla da procitas u mojim postovima. Nije idealno ni u privatnim domovima. Idu godisnji odmori, pa nije lose da sto pre krenes da sredjujes papire. Posle toga se svi vrate sa godisnjeg I krene guzva. Pokusaj uz neki nalaz specijaliste da ubrzas procedure, da ne bi dugo cekali na smestaj. Mada to moze da utice na odabir sobe, pa budi takticna. Mislim na vas:heart:
 
@sasandra
Da, sa više strana sam čula da je tamo u Smederevu dobar državni dom, naročito za pokretne. I iz Beograda neki žele pre tamo, nego u ove ovde, pošto se za jedan od boljih čeka i po nekoliko godina. Vidi ti da što pre završiš papirologiju i da vas stave na listu čekanja, pa ako bude još u normali, lako ćeš majku da vodiš u šetnju sa sve kučetom.
 
Ma ja sam glupa kao noć, ne odem da pogledam nego slušam priče ljudi koji nemaju nikoga u domu, već su samo puni predrasuda.

Ali sad mi je mirna glava, danas sam joj montirala klimu da ne izludi preko leta i polako ćemo da se spremamo za zimu. Nju i dalje drži dobro raspoloženje, sutra mora moj brat od tetke da je pozove na trač-partijicu pa da vidim dal će i njemu sve to tako lepo da ispriča ili se folira samo da se meni skloni sa očiju :D
 
Drage moje, ja bila na odmoru. Prvu polovinu sam provela razmisljajuci kako se snalaze sestra i tata, posto je za to vreme boravio kod nje. A onda sam mislila na majku, kako je ona. Onda dodjem do toga, da i ne treba nigde da idem kad ovako provodim vreme. Za 10 noci, nisam sveukupno 15 sati spavala. I nije to, da ja nonstop mislim o ovdasnjim problemima, ali
mi se odnekud i te misli jave.Elem poslednja 3 dana su bila kako treba, no dodje vreme povratku.
Danas odem mami u posetu, gleda me, ne zna me. Tacno vidim da pojma nema ko sam. I tatu je gledala kao stranca, ali nije zaboravila da zaplace. Nema tu odgovora cemu suze, nema tu skretanja misli i razgovora, jer razgovora nema. Pokusah na sve nacine da je navedem na pricu. Nije bilo sanse, samo cuti i gleda, vise ocima prica. Ja joj kazem da je mnogo volim, a u oku joj zaigra nesto. Pitam je dal' me voli, ona cuti, a oci joj se rasire.
Tako se site ispricasmo 2 sata, i da sve to uz domacu hranu. To hranjenje nam je svetla tacka drzenja
 
@sonjche :'(

Nemoj da misliš da se ta promena desila zbog vaše odsutnosti. Bolest ide i ne može je ništa zaustaviti.
Moja majka je pre par godina zaćutala skroz, ostale su samo neke grimase na licu. Ali hranu ne odbija, mada će uskoro izgledati kao kostur.
Potresna je ona izjava vaše doktorke, ono kad ti je rekla "mozak se suši, i telo se suši"... To mi se urezalo u pamćenju.

Drži se!
 
Evo i mene...
Tetka je stabilno, vesela,raspolozena, prica kao navijena, smeje se :zag:
Sve vise ima problem da se seti odgovarajucih reci, pa pravi svoje kovanice, potpuni besmisao slova i glasova. Tok bolesti,znam.
Dobila sam starateljstvo, predala sam i za tudju negu. Videcemo sta ce od toga biti. Pitam je pre neki dan koliko godina ima, a ona kaze ne znam, i odmah je pocela nesto drugo da prica.
Prepoznaje me.
I na kraju biser- Ustaje sa fotelje i kaze - bole me butkice u tri p.m. ...i jos 3 km dalje
Nemam pojma odakle joj terminologija,ona inace nije nikad psovala. Ali sad:zper:

:heart:
 
To mršavljenje. Ja sada ne verujem da ona ima preko 40 kg. Baš je oslabila a vidim da je sita kad ja dođem i donesem joj nešto da pojede. Ne pojede više od dve pohovane tikvice (koluta) i 5 štapića krompira pečenog. Da li je u pitanju to što malo jede ili demencija ?
 
Mamu obilazimo svaki drugi dan, ali uvek pitamo kako je jela.Uvek dobijamo odgovor da joj je dobar apetit. Ali pojede kompletno sve sto donesemo, bilo da stignemo pre ili posle rucka. Desavalo se da pojede domacu hranu, a ubrzo posluzuju njihovu. Ja kazem da nema pitrebe da je hrane jer je vec rucala, alu se mama buni i trazi da jede, kao nista nije jela od jutros. Ona je potpuno nepokretna i cudim se gde nestane uneta energija, kad je fizicki neaktivna.
Mnogo me sekira ta njena tuga, nevoljnost, placljivost. Kaze sve je boli , a srce najvise. Duze vreme nema ni onog lupetanja svega i svacega, sto je moglo obostrano da nas nasmeje.
 
sonjche:
Mamu obilazimo svaki drugi dan, ali uvek pitamo kako je jela.Uvek dobijamo odgovor da joj je dobar apetit. Ali pojede kompletno sve sto donesemo, bilo da stignemo pre ili posle rucka. Desavalo se da pojede domacu hranu, a ubrzo posluzuju njihovu. Ja kazem da nema pitrebe da je hrane jer je vec rucala, alu se mama buni i trazi da jede, kao nista nije jela od jutros. Ona je potpuno nepokretna i cudim se gde nestane uneta energija, kad je fizicki neaktivna.
Mnogo me sekira ta njena tuga, nevoljnost, placljivost. Kaze sve je boli , a srce najvise. Duze vreme nema ni onog lupetanja svega i svacega, sto je moglo obostrano da nas nasmeje.
Kliknite za proširenje...

Tuga moze da bude samo prolazna faza. Moja mama je jedno vreme stalno ponavljala kako je boli dusa I kako niko ne zna kako je njoj I kako niko nista ne razume... uvek sam proveravala da nije nesto sa infekcijom ili da je iritira neko iz okruzenja... ima negovatelja koji se lose postave ili ne umeju da pridju ... ili neko iz sobe unosi nervozu I tugu I suze...

- - - - - - - - - -

Marge Simpson:
To mršavljenje. Ja sada ne verujem da ona ima preko 40 kg. Baš je oslabila a vidim da je sita kad ja dođem i donesem joj nešto da pojede. Ne pojede više od dve pohovane tikvice (koluta) i 5 štapića krompira pečenog. Da li je u pitanju to što malo jede ili demencija ?
Kliknite za proširenje...

Da li ima problem sa dijabetesom? Da li uzima nesto za masnocu u krvi ili za smanjenje secera? Da li pije neki lek koji moze da utice? Dva koluta tikvica su bas malo. Negovatelji im uglavnom pasiraju hranu, a to se ne lepi...

- - - - - - - - - -

pahuljicagm:
Evo i mene...
Tetka je stabilno, vesela,raspolozena, prica kao navijena, smeje se :zag:
Sve vise ima problem da se seti odgovarajucih reci, pa pravi svoje kovanice, potpuni besmisao slova i glasova. Tok bolesti,znam.
Dobila sam starateljstvo, predala sam i za tudju negu. Videcemo sta ce od toga biti. Pitam je pre neki dan koliko godina ima, a ona kaze ne znam, i odmah je pocela nesto drugo da prica.
Prepoznaje me.
I na kraju biser- Ustaje sa fotelje i kaze - bole me butkice u tri p.m. ...i jos 3 km dalje
Nemam pojma odakle joj terminologija,ona inace nije nikad psovala. Ali sad:zper:

:heart:
Kliknite za proširenje...

Tetka je carica!!!:zcepanje::heart:
 
beket:
@sonjche :'(

Nemoj da misliš da se ta promena desila zbog vaše odsutnosti. Bolest ide i ne može je ništa zaustaviti.
Moja majka je pre par godina zaćutala skroz, ostale su samo neke grimase na licu. Ali hranu ne odbija, mada će uskoro izgledati kao kostur.
Potresna je ona izjava vaše doktorke, ono kad ti je rekla "mozak se suši, i telo se suši"... To mi se urezalo u pamćenju.

Drži se!
Kliknite za proširenje...

Tako nekako je objasnila I doktorica moje mame. Samo je opisivala kao prekid impulse izmedju mozga I tela:sad2: Moja mama ne izgleda mrsavo. Cak ima I stomacic. Ali nadlaktica I ramena su bas mrsava. I kao da se smanjuje.:( Sada ne nosi vise vesacku vilicu, tako da I to utice. Kada je moj suprug slikao digitalnim aparatom, da bi smo uradili slike za licnu kartu, jer nije bilo drugog nacina... jedva je uspeo da je slika tako da izgleda uobicajeno. Digitalna fotografija je izgledala uzasno. To su bili izrazi lica koji ne lice na nju kakvu je znamo. Cak me podsecala na svoje roditelej vise nego ikada pre.Kada je prebacena na drugo odeljenje I kada smo pojacali prethodno terapiju sa Q10 I slicno, malo se oporavila. Kada sam je slikala mojim starim mobilnim telefonom I hvatala odredjene uglove, tu je vec izgledalo sasvim drugacije. Ali insistitram da joj komsinice donose kroasane I banane I proveravam da li je odbijala neki obrok.
 
Moja se već osušila, a jede kao prase. Srećom je kontrolišem šta jede, nadrljala je kad ode u dom zbog tog trpanja svega i svačega. Mi porodično imamo loš želudac i moramo da pazimo, a ona više ne ume da pazi, pa se natovari nečeg što joj škodi i onda kuka. Zato i ne kupujem više ništa što je rizično, pa sad ja patim za švarglom i kavurmom :D
 
Hvala Beket što brineš, ali ništa joj nije :D

Njoj je tako bolest i krenula, kad joj je se mlađa sestra razbolela od raka i za samo par meseci umrla, tad su počeli patuljci da skrivaju stvari po kući i ona da mršavi. Sve preglede moguće je uradila, počistili je iz bolnice kao poslednjeg hipohondra, tad joj je i MMSI bio 29/30 iako je ona neprestano ponavljala da nije kao što je bila. To je bilo 2012. Sad je za Pavlovića opet radila milion analiza i sve je savršeno osim B i D vitamina.

Možda ima veze kakav si u samom startu bolesti i, u ovom njenom slučaju, kakav si u depresiji. Mi smo porodica baksuzastih svaštojeda, svi smo vitki a jedemo kao provaljeni. Da je ušla u ovo sa 70 kila ne bi sad bila kao grana, a sa njenih maksimalnih 55 se za čas istopila. A mene je pretvorila u onu pravu babu što po ceo dan nudi hranu svima okolo. I kučetu sam počela da kuvam :D
 
Biseri
Pricamo mama i ja...
-Mama, koliko me volis?
- Ihaaa, odgovara ona i siri oke ovolikooo
- A koliko ja tebe volim?
- Ihaaa
I idem tako redom, koliko voli unuke, muza, praunuka i samo cujem ono "ihaa" sve duze.
- Dobro, a sad mi kazi koluko volis Aleksandra Vucica?
Kad ona udari u plac, pa kaze : Volim i njega!
- A Tomu jel volis?
- I njega volim
- A Maju Gojkovic?
- Pa nju i ne bas, nekako mi nije lepa

Sledeca poseta, pocinje smehom kad nas je videla.
- Da vam kazem, a necete mi verovati. Cetiri dana nisam nista jela. Nit dorucak, nit rucak ni vecera.Niko mi nista nije dao da jedem.
A cudo jedno, ne osecam glad uopste.
Sad se otac ubacuje: Pa nisi bas u pravu....
Ja ga vucem za rukav, da ne razvija diskusiju, i kazem: Nema problema, reci cu da ne smeju da zaborave da ti daju obrok. Nego kazes da nisi gladna, a ja ti donela rucak, verovatno neces da jedes?
- More daj to ovamo sve....sve cu da pojedem
I tako i bi, plus kafa i kolac koji su stigli iz njen redovni rucak (koji kako rece ne dobija).
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top