Demencija

[mali roker]

Jelenavas to sto pises je uobicajeno u demenciji, te promene, i bezuslovna ti je to napisala.
Uh, Bezuslovna ti bas imas gadnu situaciju, em majka, em svekar.Uh.
Ja opet moram da hvalim dedu, poceo je da jede cvrsu hranu, prekljuce je pojeo tri keksa(plazmu), juce je sam trazio da pojedeo hleba i margarina, trebalo mi je vremena da razumem sta trazi jer sapuce kad govori, ali to je bila njegova zelja, skoro da sam uspeva i vodacedevita da popije, namestim ga tako da mu je casa sa sokom na dohvat ruke i nekad uspe da se podigne sam i uzme solju i popije, nekad mu je potrebna pomoc ali samo da se uspravi i onda uzme popije punu casu i opet se vrati u polulezeci polozaj. Kad treba da jede za jedan obrok uspe sam da jede a nekad mu ja dajem i povecao mu se apetit.
Kakav je bio sad je super, izgleda da mu prija ovo vreme kakvo je sad, nije previse vruce.

 

[mali roker]

Znam, imam svest o tome sto cu sada reci, ali razumite me, znam da su moje misli koje mi kroz glavu prolaze krajnje malogradjanske, ali meni prolazi kroz glavu eto koliko nas je voleo i koliko se trudio da nam pruzi ljubavi i svega al da zar u domu zavrsi. E ta moja malogradjanska razmisljanja me ubise u pojam, naviru tako a svest postoji da druge solucije ne postoje. treba mi vremena , znam....Ali mi je milijardu puta lakse sto je tamo jer znam da ima24h negu

Zasto bi tvoje misli bile malogradjanske, volis oca, zelis da mu pruzis najbolje sto mozes i to si i uradio odveo si ga tamo gde mu je bolje, gde moze da mu se pruzi vise nego sto bi ti i tvoja porodica mogli da mu pruzite u kucnim uslovima, a to sto ti je tesko... zato smo mi ovde da saslusamo jedni druge i pruzimo podrsku.
Ja ti ne mogu pisati kako da prevazidjes to sto te ubija krivica sto je otac u domu, jer nisam u tvojoj situaciji, mogu samo da te saslusam i kazem da to kako se tvoj otac ponasa da je sve to uobicajenu u demenciji i sizofreniji, eto primer mog oca, skoro mesec ipo dana jeo je samo kase a sad je poceo da jede i cvrstu hranu, to sto vas ne prepoznaje je uobicajeno, to da prica o tebi kao da nisi prisutan je takodje uobicajeno, dedi se u toku samo jednog dana desavalo da ne zna ko sam, cas sam mu cerka, cas zena, cas ljubavnica, cas....mislim da sam vec to sve pisala, nekad kad dodje jedna porodicna prijateljica mogao je da je prepozna, nekad ne.
Bio mu je jednom prijatelj sa kojim se intenzivno druzio pre bolesti, prepoznao ga je po liku, a kad smo ga pitali ko je to, rekao je da je to njegov brat, posle 10ak minuta ga je pitao, hej, kolega kad si ti stigao, da li danas idemo da radimo?
Neka te ne cude te promene kod oca, znam da to ume da bude zbunjujuce, ali sto pre prihvatis te promene bice bolje za tebe i neka te ne izjeda osecaj krivice jer za oca radis sve sto je u tvojoj moci i neka te to drzi, a sto se tice emocija pusti ih, dozvoli sebi da se iskazu ako ti se place slobodno se isplaci bice ti mnogo lakse, to ne mora niko da zna niti to mora iko da vidi,ti iako si musko si i sin svog oca i ljudsko bice normalno je da te to sve emotivno potresa.
Samo hrabro nastavi dalje kao sto si i dosad i poljubi svoju porodicu i zagrli ih.

 

[bezuslovna ljubav]

Hvala puno sto odgovarate na postove.
"Mozda mu je suvise jaka terapija za demenciju, a mozda ne dobija u dovoljnoj kolicini antipsihotik. Ili treba potpuno menjati lekove".
On godinama boluje od sizofrenije i pije jake lekove antipsihotike i antidepresive za tu svoju primarnu bolest. terapija je korigovana ali te halucinacije nisu od juce , one traju godinama. Daju mu prilicno jaku dozu lekova mislim na antipshitotike i antidepresive ali kaze njegov neurolog ja jace od toga nemogu da dam. Konsultovani u poslednjih godinu dana svi moguci privatnici, sve moguce analize koje postoje. Da ti ne pricam sta smo se para nadavali.Ono sto je novo za nas da smo u poslednjih mesec dva svi primetili prisustvo alchajmera. niko to nije ni mogao da vidi kad je on svoje vreme provodio lezeci u krevetu.I ako je bilo simptoma pripisivali smo psihozi.
Znaci demencija znaci da ima perioda npr. 15 dana da zna sve paonda nastupi period kada se pogubi, pa onda faza da zna ko je , pa tako naizmenicno?
" Da li ste radili skener?" Sve je radjeno, vise puta i privatno i drzavno.
"Da li ste radili tati krvnu sliku?" Sve radjeno i hormoni i b12 , i to sve privatno opet a znas i sama kako oni nakarikaju i sto treba i sto ne treba
"Da li je on pre dijagnoze demencije imao jos neku bolest? Mozda je samo depresivan?" Nije samo depresivan ima dijagnozu iz drzavnih ustanova sizofrenije . probali su i da ga skinu sa lekova ali to je postalo nepodnosljivo da su morali da vrate.
Kakva je procedura kod vas u domu sto se tice poseta. Nama je savetovano da se razredi na jednom u 20 dana , zbog privikavanja i halucinacija, i sto se njega licno tice mislim da je to ispravno jer njega uznemiri sve sto se desava van nekog normalnog ritma.A kaze negovateljica da njemu to u ovoj fazi ne znaci nista sem sto ga uznemiri. Znam, imam svest o tome sto cu sada reci, ali razumite me, znam da su moje misli koje mi kroz glavu prolaze krajnje malogradjanske, ali meni prolazi kroz glavu eto koliko nas je voleo i koliko se trudio da nam pruzi ljubavi i svega al da zar u domu zavrsi. E ta moja malogradjanska razmisljanja me ubise u pojam, naviru tako a svest postoji da druge solucije ne postoje. treba mi vremena , znam....Ali mi je milijardu puta lakse sto je tamo jer znam da ima24h negu

Koliko sam razumela, demencija se nadovezala na shizofreniju. Veruj mi da je demencija sama po sebi teska, a jos i druga dijagnoza... Moras da shvatis da sa godinama pocinju da se komplikuju okolnosti. Svi bi mi voleli da je idilicna slika kao kada smo bili mali i mladji, ali na zalost kod vecine nije tako. Vazno je kako ces se postaviti prema celoj situaciji. Plakala sam i placem i sada kada dodjem u prazan stan i kada odlazim iz njega, a jos kada vidim da nisu uslovi do kraja kakobi trebalo u domu, a stoji prazan stan... I znam da cu plakati i dalje, ali da moram da se borim sa strasnom bolescu koju napada i moju mamu i mene i sve nas. Uhvati se u kostac i guraj dalje. To dalje znaci da moras svoje misli da preorjentises na osmisljavanje nacina kako ces pratiti stanje svog oca, kako ces ga podrzavati i stititi, kako ces komunicirati sa osobljem doma i lekarima... Negovateljica je iz najbolje namere sugerisala da tvoj otac pita kako su mu unicu, ali veruj mi da dementni ne zele da brinu o drugima. Oni brinu o sebi i ocekuju da drugi pitaju i brinu samo o njima. Placi, ako ti se placi. Vristi nasav glas, ako moras. Ali nemoj dozvoliti da padnes u patetiku, jer time neces pomoci ni ocu ni sebi. Uzivam ja u svim trenucima neznosti i svesnosti moje mame. Ali ako celoj muci dodam jos i patetiku... ma, odoh pod led. Vec pijem antidepresiv i sedativ. Treba nam ohrabrenje, treba nam smeh, treba nam snaga... Svi su mi ovde mnogo pomogli, svakom sam zahvalna na odredjeni nacin. A u ovom kontekstu pomenula bih Beket. Da mi ona nije ukazala na nepotrebnost patetike... uglavnom bih sedela i plakala. A mojoj mami ne bi imao ko da pruzi podrsku. Odnosno pruzala bih joj ja ocoravela od suza i drhtavim rukama, iznemogla od zalosti... ma, svi se mi ponekad tako osecamo. Svi se cesto tako osecamo. Ali ne smemo dopustiti da nas to opsedne i da dugo traje. Jer onda nema pomoci ni roditeljima ni nama. Padnes, ali moras da umes da ustanes. Sapletes se, uspravis se pa dalje. Padnes, ustanes pa nastavis dalje. Tu smo pored tebe.

 

[jelenavas]

Da, prvo sizofrenija a sada u poslednjih mesec, dva dana jos i demencija.ali sizofrenija nije prestala, prisutne su halucinacije a vidis demencija kao da stagnira , sada zna sve o sebi i prepoznaje nas. Hvala puno, puno svima na podrsci!!!!! Vi sa foruma razumete jer ste u slicnim situacijama a drugi ljudi nemaju takva iskustva i onda nemam zelju ni da pricam, jer ce me svski put kad me vide ali bukvalno gnjaviti a kako ti je otac, Nemam snage da pricam o tome sa drugim ljudima, sem sa vama ovde....
Kazu da odbija da se kupa, da lepo jede i daje uspostavio kontakt sa cimerom(sto bas za njegai nije karakteristicno jer je dominantan,zatvoren i ne bas komunikativan)

 

[mali roker]

jer ce me svski put kad me vide ali bukvalno gnjaviti a kako ti je otac, Nemam snage da pricam o tome sa drugim ljudima, sem sa vama ovde....

nemoj onda ni pricati drugima o ocu ili kazi samo nesto kratko, ako zele da razumeju razumece, ako ne zele... njihov problem, i mene su neki pitali, posebno kad su videli da ga vise nema na ulici, kazem dobro je, lose je, pozovem da dodju da ga vide ako im je zelja toliko jaka, uglavnom svi posle toga nadju izgovor da ne mogu i obilazim ih u sirokom luku, nemam vremena za takva naklapanja i price i savete i sta ti znam sta sve, pricam sa onima kojima je stalo a i ja dodjem ovde na temu jer su ovde ljudi koji razumeju moju situaciju.
Pricaj sa zenom o onome sto te muci, nemoj sve zadrzavati u sebi, bice ti lakse, lepo je kad mozes sa nekim bliskim da podelis svoje brige, strahove, emocije...
Mogu ti samo reci da je muz lakse podneo kad je njegovom ocu pozlilo kad je samnom o tome otvoreno razgovarao, umesto da je sve zakopao u sebi, rekao mi je kako se oseca i bila sam pored njega, kao sto je i on pored mene i iz tih razloga ga jos vise volim i postujem i u mojim ocima je postao jos veci muskarac bas zato sto je u stanju da podeli svoje emocije sa mnom.
A istina je da se retko kad otvara emotivno, to samo jos vise zblizava dvoje ljudi koji se vole i postuju.

 

[beket]

Kad mene neko pita "kako ti je majka" - ja samo kažem "isto je", ako je to neko ko zna o čemu se radi i kakva je bila pre, a ako ne zna - kratko kažem "bolesna je". Srećom, sve manje i pitaju. A nema tu ni šta da se priča: sad je u fazi kad joj neophodna samo svakodnevna nega, nije joj više potrebna ni pažnja ni ugađanje kao pre. Ali da, i ja sam je odavno otplakala (samo nikad pred njom!), čovek prosto mora sebi da da oduška kad se suoči sa ovako nečim...

Detalji su naravno jako bitni, ali to - prirodno - zanima samo one koji su u sličnom problemu. Načitala sam se, ne samo iz jedne knjige, od Pavlovića koji je stručan i uopšten, do stranih koji su više subjektivni i pisali na osnovu ličnog iskustva, pa i istraživanja. Otud znam da je demencija toliko individualna i nepredvidljiva i to je upravo ono najgore, ne samo što se često javlja samo kao nuspojava uz druge bolesti, nego čak i kad počne da dominira (kao što je bilo kod moje majke koja je prethodnih 20 godina bila težak srčani bolesnik)...

Ponašanje psihijatrijskih bolesnika, a tu spadaju i dementni, mada su kod njih psihički problemi slabiji, više je kod dementnih dezorijentacija u prostoru i vremenu, gubljenje motoričkih i logičkih sposobnosti - ponašanje svih njih zavisi od opšteg stanja organizma (to se podrazumeva: povišena temperatura, povišen ili snižen šećer ili krvni pritisak - jako utiču na njihovo "raspoloženje"), dobrim delom i od terapije (koju je teško potrefiti, naročito ako treba paziti da lekovi ne budu u koliziji sa drugim) - a najviše od okruženja. Zato je pažljivo ophođenje ono što treba prvo naučiti: ne treba ih tretirati ni kao decu, ni kao nemoćne starce, zato je njima bolje sa onima koji se ne potresaju previše oko njihovih ispada...

 

[jelenavas]

Hvala, hvala puno na podrsci svih vas!!! Upravo tako, zbunjenost je dominirala u meni juce, ali zbunjenost zbog ne poznavanja bolesti, tj ova vasa iskustva vise govore nego bilo koja procitana literatura.Naime, odveli smo ga u dom u periodu kada nije nikoga znao, nije poznavao kucu, a gle cuda sada sve zna, iaoko znam da je to progresivna bolest bez mogucnosti izlecenja, prvi put se srecem sa tim i u realnosti sve drugacije izgleda nego u knjizi.Onda pomislih, vidis bolje mu je, onda shvatim da ima halucinacije i da mu nije bolje...Kada se radi o nekom tvom bliskom covek kao da bezi od realnosti.

 

[Jolita]

Ja s vremena na vrijeme odlutam.. pa se svaki put iznova vratim na ovu temu...
Cinjenica je da vi najbolje znate sta se nama svima desava i sta prolazimo i kako se nositi sa tim.

Moj otac je i dalje bolestan i kopni mi pred ocima.
Jako je smrsao mada pokusavam da se ne zabrinjavam oko toga jer lakse je manipulisati sa covjekom od 60ak kg nego od 90.
Fizicki je zdrav, svi nalazi su mu u najboljem redu. Kaze doktor kao kod momka
Ali sve manje je samostalan. Ukoliko ga mi stavimo da lezi, ostat ce tako.... Ako kazemo da ustane, onda cemo mu pomoci da ustane i ostat ce tako dok mi ne kazemo sta treba dalje...
Bas nista ne shvata i ne kapira. Primjecujem i da mu je nekako lijeva strana slabije funkcionise od desne. Ko zna.. mozda ti mali udari su bas pogodili tu stranu.
Moramo ga voditi u wc inace se sam nikad ne bih sjetio da ode... Brijanje, kupanje, sve isto. To za sad radi mama. Ja ne. Nekako mama jos ne moze da svari da kcera gleda golog oca. Valjda...
Ja pomazem u svemu ostalom.

Nece da jede... pojede dva zalogaja i kaze da je zavrsio.. Nekad nece ni da popije tablete nego ih pljuje i sakriva, pa ih nadjemo kad usisavamo kucu

Ova knjiga "Kao stari kralj u izgnanstvu" mi izgleda odlicno. Procitala sam nesto na netu i rado bih je kupila. Da li je neko ima i je li citao?

Ljubim vas sve redom

 

[mali roker]

Nekako mama jos ne moze da svari da kcera gleda golog oca. Valjda...

Veruj mi, draga Jolita i bolje je tako. Jos uvek ne mogu da se priviknem na cinjenicu da moram tatu da sredjujem, sve je i podnosljivo, i ne pada mi tesko i samo kupanje nije toliko strasno, jedino osetim, ne mogu objasniti to osecanje ,stid, nelagodnost kad treba njega dole da operem jer deda to vise ne moze sam. Zato pomazi sve drugo mami a kupanje prepusti njoj ona mu je ipak zena.

Nece da jede... pojede dva zalogaja i kaze da je zavrsio..

Ne opterecuj se previse zbog apetita,ako si citala mogu da ti preporucim sirup za imunitet koji dajem ocu, evo sad jede lepo.
Neka jede vise puta u toku dana po manje.
Za lekove nemam savet, osim da stojite pored njega i cekate dok ne proguta ili da mu otopite u sok i tako date da popije.
Ljubim i ja tebe.

 

[beket]

Ova knjiga "Kao stari kralj u izgnanstvu" mi izgleda odlicno. Procitala sam nesto na netu i rado bih je kupila. Da li je neko ima i je li citao?

Arno Gajger neke delove sam ovde citirala -
zvanično je to roman, dakle fikcija, ali to je autentično svedočanstvo, mada malo doterano (sakrio je ružne stvari, zato je knjiga malog obima) - vredi pročitati svakako, ništa tamo nije laž -

neke poente su zaista na mestu -

 

[Jolita]

Veruj mi, draga Jolita i bolje je tako. Jos uvek ne mogu da se priviknem na cinjenicu da moram tatu da sredjujem, sve je i podnosljivo, i ne pada mi tesko i samo kupanje nije toliko strasno, jedino osetim, ne mogu objasniti to osecanje ,stid, nelagodnost kad treba njega dole da operem jer deda to vise ne moze sam. Zato pomazi sve drugo mami a kupanje prepusti njoj ona mu je ipak zena.

Potpuno te razumijem.
Iako kada je u pitanju bolest, ne treba biti nikakvog stida i nelagodnosti.
To je bolest.

Ali eto, sreca pa je mama tu i sto je jos uvijek u snazi i moze raditi oko njega. Mada vidim da je i njoj svaki dan teze i teze.
Ovako cemo dokle mozemo.

Ovaj vikend kupujem knjigu jer me bas zainteresovala

 

[blizance]

Hvala, hvala puno na podrsci svih vas!!! Upravo tako, zbunjenost je dominirala u meni juce, ali zbunjenost zbog ne poznavanja bolesti, tj ova vasa iskustva vise govore nego bilo koja procitana literatura.Naime, odveli smo ga u dom u periodu kada nije nikoga znao, nije poznavao kucu, a gle cuda sada sve zna, iaoko znam da je to progresivna bolest bez mogucnosti izlecenja, prvi put se srecem sa tim i u realnosti sve drugacije izgleda nego u knjizi.Onda pomislih, vidis bolje mu je, onda shvatim da ima halucinacije i da mu nije bolje...Kada se radi o nekom tvom bliskom covek kao da bezi od realnosti.

Vidis,najveci problem nas u porodici koji imamo ovako i slicno obolele je da se pomirimo sa cinjenicom da Dom nije mesto gde smestamo nekoga da umre i otkacimo obaveze od sebe.Tu je poenta price,kad kazes,<zar je zasluzio posle svega sto je ucinio za nas da ga smestimo u dom>Nas problem je sto dom tako dozivljavamo.Mada,neretko u nasem narodu mozes naici na osudu okoline sto je neko nekoga smestio u dom.Moguce je da ima i takvih ali onaj ko svom najblizem u teskom stanju zeli najbolje jeste ipak smestanje u dom.Neki ljudi koriste bolnice koliko god mogu da odugovlace boravak svojih bolesnika i da ih sto kasnije dovoedu kuci ali to nije resenje na duge staze.Neki ljudi se plase da nece biti dovoljno strucni i sposobni da lece svog obolelog.Dom je zaista pravo resenje i kao sto vidis mnogi od ovih ljudi koje mozes ovde da upoznas nisu ni zaboravili,ni napustili svoje drage time sto su ih odveli u dom.Naprotiv,potpuno su u toku svakog dana i sata sta se s njima desava,budno prate i ucestvuju u njihovoj nezi i lecenju,samo sto im je lakse da funkcionisu sa svojim porodicama.
Bila sam na prekretnici za svoju majku da je dam u dom ali na svu srecu njeno psihicko stanje se dovelo u podnosljivo uz pomoc moje relativno brze reakcije i dobrih kombinacija lekova od strane citavog tima lekara.Necu ti pominjati koliko mi je bilo tesko kad sam obilazila pojedine domove gledajuci gde bih je smestila i hvala bogu ta vrsta emocija je iza mene.Savetujem ti kao i svi ovde,da nisi ni malogradjanin,ni slabic ako o domu razmisljas a jos manje slabic i mekusac.Dom je odlicno resenje za neke ljude pod uslovom da ispunjava vecinu tvojih ocekivanja i bolesnikovih potreba.Sva sreca da takva mesta posotoje.Problem je samo prevazici emocije nas koji ostajemo u svojim kucama i onda je sve mnogo lakse.Ovde mozes nauciti od nekih ljudi kako se to prevazilazi i ublazava.Dom nije kazneno popravna ustanova za odbacivanje i sto pre to shvatis bice ti lakse.Srecno!

- - - - - - - - - -

Hvala, hvala puno na podrsci svih vas!!! Upravo tako, zbunjenost je dominirala u meni juce, ali zbunjenost zbog ne poznavanja bolesti, tj ova vasa iskustva vise govore nego bilo koja procitana literatura.Naime, odveli smo ga u dom u periodu kada nije nikoga znao, nije poznavao kucu, a gle cuda sada sve zna, iaoko znam da je to progresivna bolest bez mogucnosti izlecenja, prvi put se srecem sa tim i u realnosti sve drugacije izgleda nego u knjizi.Onda pomislih, vidis bolje mu je, onda shvatim da ima halucinacije i da mu nije bolje...Kada se radi o nekom tvom bliskom covek kao da bezi od realnosti.

Svi se mi hvatamo za slamku kad vidimo da im je bolje.Razmisljamo da li su uopste boleseni?Da li smo doneli prave odluke?Ponekad nas grize savest da smo preuranili itd.Sve je to normalna pojava u nama kao njihovoj deci i potrebno je vreme da se prilagodimo na nova saznanja o bolestima,da ih prihvatimo i prilagodimo se.Daj sebi vremena.

 

[bezuslovna ljubav]

Hvala, hvala puno na podrsci svih vas!!! Upravo tako, zbunjenost je dominirala u meni juce, ali zbunjenost zbog ne poznavanja bolesti, tj ova vasa iskustva vise govore nego bilo koja procitana literatura.Naime, odveli smo ga u dom u periodu kada nije nikoga znao, nije poznavao kucu, a gle cuda sada sve zna, iaoko znam da je to progresivna bolest bez mogucnosti izlecenja, prvi put se srecem sa tim i u realnosti sve drugacije izgleda nego u knjizi.Onda pomislih, vidis bolje mu je, onda shvatim da ima halucinacije i da mu nije bolje...Kada se radi o nekom tvom bliskom covek kao da bezi od realnosti.

Desava se da vise ne prepoznaju svoju kucu. Naime, pamte kucu iz detinjstva i sigurno ih cini nervoznim cela atmosfera. Odlazak u dom i distanciranje iz te konfuzne okoline, dovodi do poboljsanja stanja. Isto se desilo i sa mojom mamom. E sad, na tebi je da mu stalno govoris da je dosao na lecenje i da mora da slusa doktore i osoblje. Suvise informacija o desavanjima kod kuce i u porodici mogu samo da ga iritiraju. Usredsredite se na pricu o ljudima iz negovog sadasnjeg okruzenja. Upoznaj se sa cimerima i komsijama, organizuj druzenje, komentarisi desavanja sa njima, okupi ih i pocasti... ponasaj se kao da si deo njih, sto zapravo i jesi. Budi stalno u kontaktu sa osobljem. Pohvali ih, zamoli da obrate paznju... Proveravaj da li redovno dobija terapiju i adekvatnu negu. Osoblje mora da shvati da ces voditi racuna da sve bude dobro.

 

[bezuslovna ljubav]

Ja s vremena na vrijeme odlutam.. pa se svaki put iznova vratim na ovu temu...
Cinjenica je da vi najbolje znate sta se nama svima desava i sta prolazimo i kako se nositi sa tim.

Moj otac je i dalje bolestan i kopni mi pred ocima.
Jako je smrsao mada pokusavam da se ne zabrinjavam oko toga jer lakse je manipulisati sa covjekom od 60ak kg nego od 90.
Fizicki je zdrav, svi nalazi su mu u najboljem redu. Kaze doktor kao kod momka
Ali sve manje je samostalan. Ukoliko ga mi stavimo da lezi, ostat ce tako.... Ako kazemo da ustane, onda cemo mu pomoci da ustane i ostat ce tako dok mi ne kazemo sta treba dalje...
Bas nista ne shvata i ne kapira. Primjecujem i da mu je nekako lijeva strana slabije funkcionise od desne. Ko zna.. mozda ti mali udari su bas pogodili tu stranu.
Moramo ga voditi u wc inace se sam nikad ne bih sjetio da ode... Brijanje, kupanje, sve isto. To za sad radi mama. Ja ne. Nekako mama jos ne moze da svari da kcera gleda golog oca. Valjda...
Ja pomazem u svemu ostalom.

Nece da jede... pojede dva zalogaja i kaze da je zavrsio.. Nekad nece ni da popije tablete nego ih pljuje i sakriva, pa ih nadjemo kad usisavamo kucu

Ova knjiga "Kao stari kralj u izgnanstvu" mi izgleda odlicno. Procitala sam nesto na netu i rado bih je kupila. Da li je neko ima i je li citao?

Ljubim vas sve redom

Jolita, to je tako i znam da je mnogo tesko. Spremam se da odem kod mame na 5-6-7 dana i prosto me strah sta cu sve zateci. Ne znam da li je teze gledati svakog dana ili otici jednom mesecno ili na mesec i po i zateci sve i svasta. Opet... tvoj tata sedi tamo gde ga stavite. Znam da je tesko gledati kada je neko tako statican i nemocan. Ali veruj mi da je strasno kada ne mozes da obuzdas svog roditelja, kada krene negde, kada je agresivan... svako vece proverim da li je mama vecerala, kazem joj da legne da spava i da ne izlazi nigde jer se ljute doktori, ona sve lepo obeca... kad ujutru mi kaze komsinica da je opet lutala po hodnicima i trazila mene.Misli da sam dete ili devojka i da sam odskitala. A nikada nisam bila sklona skitnji. Ali eto, to je u njenoj glavi. Ni moja mama nece uvek da jede, ali kada ogladni najede se. Samo se bojim da ce joj opet pasti secer, pre nego sto stigne da se najede, pa ce biti strasno kao zimus. Ni moja mama se ne seca da ide u WC. Ne da se ne seca nego verovatno vise nemaju osecaj za to. Nekada ima i lepo ode u kupatilo, ali uglavnom ne stigne na vreme ili ne primeti da se upiskila. Najgore je kada to obavi rano ujutru na terasi ili u sobi.A ima pampers gace i nema potrebe da ih svlaci. Da li ste razmisljali da angazujete geronto domacicu? Veliko je opterecenje za tovju mamu da non-stop brine njemu. Mozda samo na sat-dva za kupanje, brijanje, presvalcenje posle kupanja? Sto se tice knjige, najvise sam naucila na ovom forumu. Mada iz odlomka vidim da ima dobrih sugestija, s tim da sam ja vecinu toga naucila kada sam se vec pokidala u startu i na svu srecu onda srela vas. I beskrajno sam zahvalna Floreni i svima vama koji ste sve vreme uz mene dok prozivljavam uzase demencije.

 

[bezuslovna ljubav]

Dragi moji, mama je dobila tudju negu! Sedim na poslu i placem, suze mi same teku. Posle 3 godine borbe, izlazaka na komisiju, priprema, pisanja doktora... Ne mogu prosto da verujem dok ne odem u racunovodstvo Geronto centra. Nije jos stiglo resenje, ali je novac legao na racun, tako mi je rekao socijalni radnik. Budite uporni. Pod kojim sam samo psihickim pritiskom bila posto radim od procenta, a sa malom fiksnom zaradom. Svakog meseca u strahu da li cu imati novca za geronto centar i za lekove. Sutra idem kod mame na 7 dana. Nastavljam borbu. Mislim na vas.

 

[LJILJA MMM]

 

[mali roker]

Bezuslovna, cestitke od srca.

 

[blizance]

Dragi moji, mama je dobila tudju negu! Sedim na poslu i placem, suze mi same teku. Posle 3 godine borbe, izlazaka na komisiju, priprema, pisanja doktora... Ne mogu prosto da verujem dok ne odem u racunovodstvo Geronto centra. Nije jos stiglo resenje, ali je novac legao na racun, tako mi je rekao socijalni radnik. Budite uporni. Pod kojim sam samo psihickim pritiskom bila posto radim od procenta, a sa malom fiksnom zaradom. Svakog meseca u strahu da li cu imati novca za geronto centar i za lekove. Sutra idem kod mame na 7 dana. Nastavljam borbu. Mislim na vas.

Konacno nesto lepo!

 

[FLORENA]

Taman sam dobila posao i cekala prvi slobodan dan da vam se javim i napisem sve po redu ...
Prvi slobodan dan i cujem ujutru kako moj otac razgovara sa snajom koja mu je donela hleb...Uzmem da properem neki ves i izadjem u dvoriste da isti prostrem da se susi...Ajde da pogledam tatu i da vidim hoce li kafu ili sta vec...Kad ... on lezi pored kreveta preminuo...hladan,ne mrda
Nigde nikoga ..svako svojim poslom a ja ocajna...
Dosli posle svi ali ....
I eto ode moj tata kod mame ...tiho da ga niko nije cuo,
Sve sudove za sobom oprao,krevet zategao,soljicu i dzezvu uredno slozio...
A ja jos uvek ne mogu da dodjem k sebi kako mi ode tako brzo ispred nosa ...
Ni dobro jutro da mu pozelim..ni kafu da popijemo ...
Bio je to moj prvi slobodan dan na poslu i eto...

 

[mali roker]

Florena, saosecam sa tvojim bolom. bez reci uzimam tvoju ruku i samo jedan zagrljaj

 

[blizance]

Taman sam dobila posao i cekala prvi slobodan dan da vam se javim i napisem sve po redu ...
Prvi slobodan dan i cujem ujutru kako moj otac razgovara sa snajom koja mu je donela hleb...Uzmem da properem neki ves i izadjem u dvoriste da isti prostrem da se susi...Ajde da pogledam tatu i da vidim hoce li kafu ili sta vec...Kad ... on lezi pored kreveta preminuo...hladan,ne mrda
Nigde nikoga ..svako svojim poslom a ja ocajna...
Dosli posle svi ali ....
I eto ode moj tata kod mame ...tiho da ga niko nije cuo,
Sve sudove za sobom oprao,krevet zategao,soljicu i dzezvu uredno slozio...
A ja jos uvek ne mogu da dodjem k sebi kako mi ode tako brzo ispred nosa ...
Ni dobro jutro da mu pozelim..ni kafu da popijemo ...
Bio je to moj prvi slobodan dan na poslu i eto...

Primi moje saucesce draga Florena.Zao mi je sto si morala sve da vidis i sto si bila sama u tom teskom momentu koji te je iznenada zadesio.Ako je neka uteha,bar nisi gledada tatu unajtezim mukama kao sto ovde to neki gledaju i muce se sa roditeljima.Tvoj tata je jos u nekom podnosljivom obliku bolesti bio.Ko,zna cega se spasio a time i tebe i tvoje blize.Nije uteha znam...ali pokusaj ovih dana da to tako vidis.Budi jaka.

- - - - - - - - - -

Imam novi problem.Mama je pored urinarnog katetera izgleda pocela da gubi i moc da zadrzava stolicu.Nije to jos tako strasno ali evo vec treci put za 1,5 mesec se dogodilo da nije u stanju da je zadrzi i delimicno to obavi po stanu.Nece da nosi donji ves,jer kaze da joj smeta zbog creva od katetera pa to uz spavacicu bude higijenski problem.Nije svesna da joj ponesto ispadne uzput do WCa cak i ne oseca mirise po stanu iako su vrrrlo ocigledni na ove vrucine.Brinem se da ce joj se dogoditi isto sto i sa mokracnim kanalima a to je onda katastrofa!Ima li neko ideju kao da ovaj problem sprecim ili sta da radimo da ga barem odlozimo za starije dane?Mogu li se neke vezbe raditi po tom pitanju ili to sve ide iz mozga?Ona je vec duze vreme mnogo bolje psihicki pa me sada ove novosti malo iznenadjuju.Da li je to samo fizioloski ili i mentalni problem?Ima li neko ideju?

 

[beket]

Saučešće, Florena. Šta da se radi, tako obično bude, kad neko preživi šlog, sledeći je obično fatalan.

 

[beket]

Imam novi problem.Mama je pored urinarnog katetera izgleda pocela da gubi i moc da zadrzava stolicu.Nije to jos tako strasno ali evo vec treci put za 1,5 mesec se dogodilo da nije u stanju da je zadrzi i delimicno to obavi po stanu. (...) Nije svesna da joj ponesto ispadne uzput do WCa cak i ne oseca mirise po stanu iako su vrrrlo ocigledni na ove vrucine. (...) Mogu li se neke vezbe raditi po tom pitanju ili to sve ide iz mozga?Ona je vec duze vreme mnogo bolje psihicki pa me sada ove novosti malo iznenadjuju.Da li je to samo fizioloski ili i mentalni problem?

Stvarno ne znam. To što ne oseća smrad, to je svakako blagi simptom demencije. Ali čini mi se da to još nije tako strašno ako je jednom u dve nedelje, omaklo se malo, možda je nešto od hrane i pića to izazvalo, neki miks... Jer kad dementnima otkaže kontrola sfinktera ("zatvarač") - onda se to dešava stalno, svaki put. Ako ima redovnu stolicu, u vašem slučaju bi možda pomoglo uvođenje neke rutine, preventnivni odlazak u wc, pre nego što oseti potrebu. A možda ima nekih problema sa varenjem? Ili previše konzumira nešto što izaziva proliv, a može to da bude i na nervnoj bazi, nevezano za demenciju -

 

[FLORENA]

Hvala svima na recima utehe...
Moj otac je bio jedan hrabar covek koji nikada nije hteo u krevet ma koliko mu bilo lose jer je moja baba govorila ...
~Krevet je samo za spavanje i umiranje~
I nikada nije hteo u krevet koliko god mu bilo tesko...
Tako da nismo ni znali koliko mu je lose dok nije bilo kasno...

 

[bezuslovna ljubav]

Hvala svima na recima utehe...
Moj otac je bio jedan hrabar covek koji nikada nije hteo u krevet ma koliko mu bilo lose jer je moja baba govorila ...
~Krevet je samo za spavanje i umiranje~
I nikada nije hteo u krevet koliko god mu bilo tesko...
Tako da nismo ni znali koliko mu je lose dok nije bilo kasno...

Moje saucesce, draga Florena. Koliko god je bilo problema, otisao je tiho na svoj nacin. Znam da nema reci utehe. Budi jaka, kao sto si do sada bila