Demencija

[LJILJA MMM]

Pravo kazes,dobro je dok zna da me ceka.To mi dodje kao uteha i nada da jos nije sve izgubljeno.

Kako je malac genijalac?

Stefke je odlično. Raste, malo zaebava, ali je zaista dobra beba i presladak je. I ćera je dobro
Danas, kad završim s poslom, idem sa prijateljicom da ih obiđemo.

 

[blizance]

Stefke je odlično. Raste, malo zaebava, ali je zaista dobra beba i presladak je. I ćera je dobro
Danas, kad završim s poslom, idem sa prijateljicom da ih obiđemo.

Jos malo pa malca na sankanje ako bude snegaMomcina!!!

Mama,juce izjavila da bi isla u pozoriste!!!!

MOzda je i odvedem ako se bude secala narednih dana svoje glasno izgovorene zelje.To bi tek bio korak na Mesec.

 

[bezuslovna ljubav]

Jos malo pa malca na sankanje ako bude snegaMomcina!!!

Mama,juce izjavila da bi isla u pozoriste!!!!

MOzda je i odvedem ako se bude secala narednih dana svoje glasno izgovorene zelje.To bi tek bio korak na Mesec.

Probaj u nekom neobaveznom razgovoru da joj pomenes sta ima na repertoaru. Mozda bi bilo dobro da pre toga sama napravis selekciju onih predstava koje krace traju.

 

[bezuslovna ljubav]

Moja mama ovih dana pravi problem oko hrane. Sta god da joj donesu nije zadovoljna. Mislim da je to jedna od vaznih tema u Domu, a ona se tom temom valjda vise priblizava ostalima. A ja se sekiram. Juce nije htela da uzme rucak. Uvece se zalila kako je jedva pojela neku kiflu... Daju joj tablete za smanjenje secera i strahujem da ce se onesvestiti. Inace joj raspolozenje i stabilnost toliko variraju da sam stalno u nedoumici kako da se postavim. Non-stop prilagodjavanje. Kada se pripremim da je lose ispadne dobro, a kada mislim da je sve u redu a ono katastrofa. Njena cimerka uglavnom spava ili lezi zmureci, jer joj je vid skroz oslabljen. Televizor nece da ukljuce, kazu da ih zamara. Pricala sam sa doktoricom o ukljucivanju nekog antidepresiva, ali ona se samo slozila da postoje, ali nakon pregleda ne vidi razloga da joj napise recept. Ne mogu da objasnim da moja mama nije raspolozena u toku dana kao kada dodju doktori u posetu. Mozda bi bila bolje raspolozena kada bi cesce dolazili,a na to ne mogu da uticem. Niko je od rodbine ne posecuje. Jedva cekam da dodjem za praznike,a opet strahujem kako ce se ponasati...

 

[blizance]

Probaj u nekom neobaveznom razgovoru da joj pomenes sta ima na repertoaru. Mozda bi bilo dobro da pre toga sama napravis selekciju onih predstava koje krace traju.

Bilo bi divno da je ova njena zelja za pozoristem zaista realna.Drago mi je da joj se uopste i javila neka zelja za bilo cima ali mislim da bi tesko bilo izvodljivo ovu zelju ispuniti.Razmotricu sve aspekte pa ako ovo izjavi jos jednom onda cu je i odvesti.Sve i da ona sedi u pozoristu skoncentrisana(sto je moguce po meni jedno 15-20min i to je to)i da bude sve u najboljem redu tu joj je problem urinarni kateter koji bi ja dobro upakovala da se ne vidi ali sedeti s njim duze od par minuta je tesko jer zulja.Najgori moguci polozaj je sedenje.Cak imam utisak da kada seta nije toliki problem kao kada sedi.Iskreno,imam utisak da je ona to rekla vise onako kao da joj se javila zelja u momentu i ona je izgovorila.Svakako cu gledati da joj to priustim ako bude moguce i podseticu je o cemu mi je govorila za neki dan.
Pre dva dana sam je izvela napolje posle skoro deset dana jer nije htela da izlazi iz kuce.Prosetale smo skoro sat vremena i uspela sam da je nagovorim da udjemo u prodavnicu novogodisnjih ukrasa.Cini mi se da ta pozitivna atmosfera sarenisa i sam osecaj praznika dobro utice na svakoga.Moze biti da sam samu sebe obmanula i da je to vise bila moja podsvesna zelja da i ona ucestvuje u tome i da se na trenutak priseti kako smo to nekad radili.Setnja joj je prijala zbog vazduha ali poseta prodavnici je nije bas pomerila u smislu koji sam ja zelela.Bila je prilicno nezainteresovana i uzela je u ruku mozda samo jednu kuglicu tek da meni ucini...verovatno.

 

[blizance]

Moja mama ovih dana pravi problem oko hrane. Sta god da joj donesu nije zadovoljna. Mislim da je to jedna od vaznih tema u Domu, a ona se tom temom valjda vise priblizava ostalima. A ja se sekiram. Juce nije htela da uzme rucak. Uvece se zalila kako je jedva pojela neku kiflu... Daju joj tablete za smanjenje secera i strahujem da ce se onesvestiti. Inace joj raspolozenje i stabilnost toliko variraju da sam stalno u nedoumici kako da se postavim. Non-stop prilagodjavanje. Kada se pripremim da je lose ispadne dobro, a kada mislim da je sve u redu a ono katastrofa. Njena cimerka uglavnom spava ili lezi zmureci, jer joj je vid skroz oslabljen. Televizor nece da ukljuce, kazu da ih zamara. Pricala sam sa doktoricom o ukljucivanju nekog antidepresiva, ali ona se samo slozila da postoje, ali nakon pregleda ne vidi razloga da joj napise recept. Ne mogu da objasnim da moja mama nije raspolozena u toku dana kao kada dodju doktori u posetu. Mozda bi bila bolje raspolozena kada bi cesce dolazili,a na to ne mogu da uticem. Niko je od rodbine ne posecuje. Jedva cekam da dodjem za praznike,a opet strahujem kako ce se ponasati...

Da li ti u dom smes da odneses nekoliko kutija npr nekog dijetalnog keksa ili tako nesto sto ona voli i da joj ostavis u sobu pa da po potrebi ona to sama moze da uzme kad je gladna?Da li bi mama mogla sama da kontrolise kada i u kojoj meri bi to pojela ili bi neko od osoblja morao da je kontrolise tek da nije bas gladna?Moguce da joj se hrana smucila narocito ako je jednolicna.Mozda se u poslednje vreme vrti na meniju nesto sto joj nije po volji pa zato i gladuje.Kako je organizovana ponuda i da li imaju u vidu da je seceras?Predpostavljam da tu paze i da spremaju posebno za tu vrstu pacijenata.Takva hrana ume da bude bljutava jos ako je kuvarica neka koju mrzi da se trudi onda je sasvim moguce da bas i nije ukusna.
Verujem ti to sto pricas oko antidepresiva jer i sa mojojm mamom je slicna prica.Imam srecu sto ja njenoj doktorki samo prosledim izvestaj psihijatra pa je onda ona obavezna da napise recepte.Inace,sumljam da bi joj u ovom momentu bilo sta prepisala.Onaj lekar koji nije video pacijenta u kriticnim momentima tesko i moze da poveruje da nesto nije u redu ako je pacijent promenljivog ponasanja.Mozda bi neko iz doma od osoblja mogao da ti pomogne i da potvrdi tvoje misljenje i opise mamu u momentima kada joj je lose.Da li oni imaju uvid unjene reakcije u toku dana i da li je uopste neko strucan posecuje?Barem medicinska sestra ili tako neko,ne mora uvek biti doktor.
Da li imas utisak da ona pati u tom smestaju ili da je generalno zadovoljna?

 

[beket]

Inace joj raspolozenje i stabilnost toliko variraju da sam stalno u nedoumici kako da se postavim. Non-stop prilagodjavanje. Kada se pripremim da je lose ispadne dobro, a kada mislim da je sve u redu a ono katastrofa. Njena cimerka uglavnom spava ili lezi zmureci, jer joj je vid skroz oslabljen. Televizor nece da ukljuce, kazu da ih zamara. Pricala sam sa doktoricom o ukljucivanju nekog antidepresiva, ali ona se samo slozila da postoje, ali nakon pregleda ne vidi razloga da joj napise recept. Ne mogu da objasnim da moja mama nije raspolozena u toku dana kao kada dodju doktori u posetu. Mozda bi bila bolje raspolozena kada bi cesce dolazili,a na to ne mogu da uticem. Niko je od rodbine ne posecuje. Jedva cekam da dodjem za praznike,a opet strahujem kako ce se ponasati...

Stvar je u tome da se dementni drugačije ponašaju sa svojim "ispovednicima", nego sa ostalima, tako da --- baš zato što ima poverenja u tebe --- sve će tebi sručiti na glavu, a za okolinu može da održi donekle taj privid normalnosti. Moraš uvek biti spremna na najgore (zbog sebe same, pre svega) i tek onda možeš da kontrolišeš svoje ponašanje (koje opet jako utiče na njeno, mada je i to samo privremeno)...

 

[blizance]

Stvar je u tome da se dementni drugačije ponašaju sa svojim "ispovednicima", nego sa ostalima, tako da --- baš zato što ima poverenja u tebe --- sve će tebi sručiti na glavu, a za okolinu može da održi donekle taj privid normalnosti. Moraš uvek biti spremna na najgore (zbog sebe same, pre svega) i tek onda možeš da kontrolišeš svoje ponašanje (koje opet jako utiče na njeno, mada je i to samo privremeno)...

Prvo da te pozdravim jer se nismo dugo sretale ovde.

Drugo,podsetila si me na ponasanje moje mame pre dijagnoze i terapije.Savrseno ali savrseno je glumila vise uloga za razlicite situacije i publiku.Onda je samo kljoknula psihicki kao pregrejana parna masina.Inace,kad bolje razmislim dobro je i ovoliko izdrzala jer je dvostruka licnost bila u njoj prisutna godinama.Dobro,njeno stanje nije ogranicenu samo na demenciju ali se monogi psihosomatski poremecaji sa njom preplicu.

 

[LJILJA MMM]

Moja mama ovih dana pravi problem oko hrane. Sta god da joj donesu nije zadovoljna. Mislim da je to jedna od vaznih tema u Domu, a ona se tom temom valjda vise priblizava ostalima. A ja se sekiram. Juce nije htela da uzme rucak. Uvece se zalila kako je jedva pojela neku kiflu... Daju joj tablete za smanjenje secera i strahujem da ce se onesvestiti. Inace joj raspolozenje i stabilnost toliko variraju da sam stalno u nedoumici kako da se postavim. Non-stop prilagodjavanje. Kada se pripremim da je lose ispadne dobro, a kada mislim da je sve u redu a ono katastrofa. Njena cimerka uglavnom spava ili lezi zmureci, jer joj je vid skroz oslabljen. Televizor nece da ukljuce, kazu da ih zamara. Pricala sam sa doktoricom o ukljucivanju nekog antidepresiva, ali ona se samo slozila da postoje, ali nakon pregleda ne vidi razloga da joj napise recept. Ne mogu da objasnim da moja mama nije raspolozena u toku dana kao kada dodju doktori u posetu. Mozda bi bila bolje raspolozena kada bi cesce dolazili,a na to ne mogu da uticem. Niko je od rodbine ne posecuje. Jedva cekam da dodjem za praznike,a opet strahujem kako ce se ponasati...

Pa samo kaži doktorki da popriča sa osobljem, pa će joj oni reći kakva je.
Sve ostalo je tako.kako je.

 

[LJILJA MMM]

Prvo da te pozdravim jer se nismo dugo sretale ovde.

Drugo,podsetila si me na ponasanje moje mame pre dijagnoze i terapije.Savrseno ali savrseno je glumila vise uloga za razlicite situacije i publiku.Onda je samo kljoknula psihicki kao pregrejana parna masina.Inace,kad bolje razmislim dobro je i ovoliko izdrzala jer je dvostruka licnost bila u njoj prisutna godinama.Dobro,njeno stanje nije ogranicenu samo na demenciju ali se monogi psihosomatski poremecaji sa njom preplicu.

idi begaj.....pa moj tatko je decenijama višestruka ličnost. Tolko ih je bilo da nije mogao da ih sve na gomilu sabere. Niko živ nije mogao verovati šta radi i kako radi, kako se ponaša kući. Decenijama je bio savršen za spoljni svet, a mi ispadosmo grdobe

Evo jedne pričice....svi se smejemo kad se setimo.
DakleM......u našem dvorištu je dug zid od crvene fasadne cigle koji polazi od zida kuće pa ide sve do kapije. Tako izgradjeno smo kupili. Posadim ja neku ukrasnu lozu, tj. korovčinu da pokrije zid....onako mi bilo nekako hladno. Donela sam kodža toga od prijateljice. Samo gurneš grančicu u zemlji i ona se primi. Zvala sam je petoprsta. I stvarno je nevidjeni korov. Rasla je kao luda. Mož' ladno da uzmeš hoklicu i da sediš i gledaš kako džiklja.Kad cveta, cveta u cvastima sitnim cvetovima koji posle postanu ljubičaste biobice, a u jesen, nema boje koja nije na njoj. Stvarno lepo izgleda. E, stalno mora da se upliće oko kanapa, da se usmeravaju vrhovi. Moja zamisao je bila da uslapovima pada preko zida. I sa druge strane zida sam je pustila a komšije oduševljeni. E, moj ti je tatko nju mnogo voleo. Voleo je da je zalama, čisti, upliće, a najviše je voleo da ga vidi komšiluk kako radi i pomaže porodici. Kako ga je bog stvorio, u povećem raskoraku sa ostatkom sveta, i u totalnom raskoraku sa vremenom, on je to radio u neka čudna vremena.....ili u podne na 40 stepeni....ili noću....a obavezno kad je kijamet I tako, lije kiša ko iz kabla, duva vetar i lomi kišobrane...ama pašče ne izlazi....a moj ti tatko, s vrišti crvenim kišobranom, u jakni, ćizmama i obaveznim kapčetom na glavi zalama onu lozu. Posle komšije kažu, jao Ljiljo što je divan tvoj otac. Kako on lepo brine o ovoj lozi čak i po lošem vremenu.Blago vama .....ma divaj je, zaista, oćeš komšinice da ti ga pozajmim

 

[bezuslovna ljubav]

Bilo bi divno da je ova njena zelja za pozoristem zaista realna.Drago mi je da joj se uopste i javila neka zelja za bilo cima ali mislim da bi tesko bilo izvodljivo ovu zelju ispuniti.Razmotricu sve aspekte pa ako ovo izjavi jos jednom onda cu je i odvesti.Sve i da ona sedi u pozoristu skoncentrisana(sto je moguce po meni jedno 15-20min i to je to)i da bude sve u najboljem redu tu joj je problem urinarni kateter koji bi ja dobro upakovala da se ne vidi ali sedeti s njim duze od par minuta je tesko jer zulja.Najgori moguci polozaj je sedenje.Cak imam utisak da kada seta nije toliki problem kao kada sedi.Iskreno,imam utisak da je ona to rekla vise onako kao da joj se javila zelja u momentu i ona je izgovorila.Svakako cu gledati da joj to priustim ako bude moguce i podseticu je o cemu mi je govorila za neki dan.
Pre dva dana sam je izvela napolje posle skoro deset dana jer nije htela da izlazi iz kuce.Prosetale smo skoro sat vremena i uspela sam da je nagovorim da udjemo u prodavnicu novogodisnjih ukrasa.Cini mi se da ta pozitivna atmosfera sarenisa i sam osecaj praznika dobro utice na svakoga.Moze biti da sam samu sebe obmanula i da je to vise bila moja podsvesna zelja da i ona ucestvuje u tome i da se na trenutak priseti kako smo to nekad radili.Setnja joj je prijala zbog vazduha ali poseta prodavnici je nije bas pomerila u smislu koji sam ja zelela.Bila je prilicno nezainteresovana i uzela je u ruku mozda samo jednu kuglicu tek da meni ucini...verovatno.

A mozda samo da odete autom do pozorista, popijete kaficu u restoranu ... Ili da joj pustite kod kuce nesto sa interneta, ima divnih snimaka pozorisnih predstava, a da napravite atmosferu kao u pozoristu... Tvoja mama bar hoce da udje u prodavnicu, a moju kada je uvedem jedva ceka da izadje napolje. Mada se obraduje kada proba ili pogleda kod kuce ono sto smo kupile. Valjda je cini nervoznom guzva i gomila stvari... i tako dobija stalno zelju da pretura kod kuce i u domu po ormanima i nesto trazi ili premesta, krije... zamisli u prodavnici koji je izazov za traganje a haos od nagomilanih predmeta. Ko zna stajoj pada na pamet da se krije ili koji su to strahovi da ce izgubiti nesto svoje... U poslednjih par meseci ne seca se vecine stvari koja se desila pre par sati, tako da uzivamo u trenutku desavanja, pa posle ako se seti ... setila se, ako ne i ne pokusavam da je podsetim jer se zbunjuje i ljuti. Ipak mislim da je svaki trenutak uzivanja vredan truda.

 

[bezuslovna ljubav]

Stvar je u tome da se dementni drugačije ponašaju sa svojim "ispovednicima", nego sa ostalima, tako da --- baš zato što ima poverenja u tebe --- sve će tebi sručiti na glavu, a za okolinu može da održi donekle taj privid normalnosti. Moraš uvek biti spremna na najgore (zbog sebe same, pre svega) i tek onda možeš da kontrolišeš svoje ponašanje (koje opet jako utiče na njeno, mada je i to samo privremeno)...

Slazem se s tobom, Beket. Konfuzija nastane kada nije sigurna kome se zalila. Da li sam ja njena majka ili kcerka. Pocela sam da se ozbiljno predstavljam preko telefona,a onda i u sali spomenem nadimak. Znam da joj je potreban neko ko ce joj pruzati zastitu kao njena majka kada je moja mama bila dete, ali necu joj dozvoliti -dok god mogu- da mi se obraca tako. Kada odgovorim odsecno, ona pita gde joj je majka. Jaaako je tesko komunicirati i dovijati se. Osoblje doma crvrkuce sa njima i ne pita ih za detalje, a oni zele da ostave sto bolji utisak pa su zadovoljni sa svim. Hrana je neslana i nije masna-kazu mi da strucno osoblje prilagodjava meni njihovim godinama i bolestima. I to se nikome ne dopada. Nije jednolicno, bas se trude,m ali ne vredi svi su besni na ukus hrane. A svi su punacki. Gotovo da nema mrsavog u domu.

 

[bezuslovna ljubav]

idi begaj.....pa moj tatko je decenijama višestruka ličnost. Tolko ih je bilo da nije mogao da ih sve na gomilu sabere. Niko živ nije mogao verovati šta radi i kako radi, kako se ponaša kući. Decenijama je bio savršen za spoljni svet, a mi ispadosmo grdobe

Evo jedne pričice....svi se smejemo kad se setimo.
DakleM......u našem dvorištu je dug zid od crvene fasadne cigle koji polazi od zida kuće pa ide sve do kapije. Tako izgradjeno smo kupili. Posadim ja neku ukrasnu lozu, tj. korovčinu da pokrije zid....onako mi bilo nekako hladno. Donela sam kodža toga od prijateljice. Samo gurneš grančicu u zemlji i ona se primi. Zvala sam je petoprsta. I stvarno je nevidjeni korov. Rasla je kao luda. Mož' ladno da uzmeš hoklicu i da sediš i gledaš kako džiklja.Kad cveta, cveta u cvastima sitnim cvetovima koji posle postanu ljubičaste biobice, a u jesen, nema boje koja nije na njoj. Stvarno lepo izgleda. E, stalno mora da se upliće oko kanapa, da se usmeravaju vrhovi. Moja zamisao je bila da uslapovima pada preko zida. I sa druge strane zida sam je pustila a komšije oduševljeni. E, moj ti je tatko nju mnogo voleo. Voleo je da je zalama, čisti, upliće, a najviše je voleo da ga vidi komšiluk kako radi i pomaže porodici. Kako ga je bog stvorio, u povećem raskoraku sa ostatkom sveta, i u totalnom raskoraku sa vremenom, on je to radio u neka čudna vremena.....ili u podne na 40 stepeni....ili noću....a obavezno kad je kijamet I tako, lije kiša ko iz kabla, duva vetar i lomi kišobrane...ama pašče ne izlazi....a moj ti tatko, s vrišti crvenim kišobranom, u jakni, ćizmama i obaveznim kapčetom na glavi zalama onu lozu. Posle komšije kažu, jao Ljiljo što je divan tvoj otac. Kako on lepo brine o ovoj lozi čak i po lošem vremenu.Blago vama .....ma divaj je, zaista, oćeš komšinice da ti ga pozajmim

Bas tako, Ljlijo. Dok se okrenem da nesto uradim, ona je na terasi popela se na stolicicu i premesta ves na zici, jer ja nisam umela da ga lepo poredjam. Dolazim u dom da je odvedem na par dana i zaticem je u kupatilu pere ves u lavoru, ves pustio dugine boje... ona nervozna sto je prekidam u velikom poslu...ko da sam morala bas sad da dodjem. Medicinska sestra ulazi i kaze> A, vidi kako je vredna, ziva zeravica. Mama sva ponosna brise ofarbanim rukama celo, ostavljajuci trag na licu... ali medicinarka je vec izasla i nije je briga za nastavak price. Lavor se omace i prosu se voda po kupatilu, pa su sada i plocice u zivim bojama, a cime cemo da obrisemo - pa ima sundjer u ormanu - nema veze sto sluzi za sudove... jao, ljudi moji.... ajde sada da opere ruke, jer je vreme rucku, a zasto bi ih prala kada su do sada bille u vodi, pravim je da je aljkava a svi joj se dive...

 

[Jolita]

@Ljiljo,
ti uvijek sa nekim pricicama o svom tatki, pa uneses dozu smijeha u ovo sve

@mikanikolic, ducana,
moje iskreno saucesce vama
Stvarno mi je zao ali misljenja sam da ovo donese i dozu olaksanja... Njima da se ne pate vise, a i cijeloj porodici. Koliko god tesko bilo.

Iako ni sama ne pisem dovoljno cesto, smatram da ova tema mora da zivi.
Zbog nas koji smo trenutno tu, kao i zbog svih ostalih koji ce nekad doci ovdje u traganju za informacijama i odgovorima.
Ja na cijelom internetu nisam naisla ni na sta slicno i generalno vlada manjak informacija ili se informacije ne prikazuju u pravom svjetlu.

 

[Jolita]

Da napisem ponesto kako je i kod nas...

Vladala mirna situacija nekoliko dana.
Oca sam cak vodila sa nama i u shopping, gledao stvari kao malo dijete, pa uzme nesto, pa mu objasnjavam da moramo ici na kasu platiti, pa tek onda se to moze pojesti.
Onda hoce da svaki artikl dotakne rukom, pa svasta nesto.
Nakon jedan sat se unervozio, poceo da vuce noge za sobom kao da su od olova, nece da sidje niz stepenice, pa patnja...

I onda nakon mirnog perioda, dodje bura.
Jucer nije mogao sacekati da se ohladi fildzan kafe, skocio, prosuo kafu, poceo mlatiti rukama dajdju, mamu, izasao vani bos, urlikao po basti,
onda se kasnije i upisao i uneredio,....
Meni snaha rekla sta je bilo kad sam dosla kuci, onda ja vristala, derala se, plakala, bas sam pukla, nisam se mogla suzdrzati vise.
Ja ne znam kako moja mama sve ovo izdrzava i trpi. Ja bar odem na posao i pobjegnem od svega, a onda je tu konstantno i sve trpi i opet i nakon svega,
da mu da jede, opere ga, stavi na spavanje, sve...

Ja ga sinoc nisam mogla ni gledati.

 

[LJILJA MMM]

Bas tako, Ljlijo. Dok se okrenem da nesto uradim, ona je na terasi popela se na stolicicu i premesta ves na zici, jer ja nisam umela da ga lepo poredjam. Dolazim u dom da je odvedem na par dana i zaticem je u kupatilu pere ves u lavoru, ves pustio dugine boje... ona nervozna sto je prekidam u velikom poslu...ko da sam morala bas sad da dodjem. Medicinska sestra ulazi i kaze> A, vidi kako je vredna, ziva zeravica. Mama sva ponosna brise ofarbanim rukama celo, ostavljajuci trag na licu... ali medicinarka je vec izasla i nije je briga za nastavak price. Lavor se omace i prosu se voda po kupatilu, pa su sada i plocice u zivim bojama, a cime cemo da obrisemo - pa ima sundjer u ormanu - nema veze sto sluzi za sudove... jao, ljudi moji.... ajde sada da opere ruke, jer je vreme rucku, a zasto bi ih prala kada su do sada bille u vodi, pravim je da je aljkava a svi joj se dive...

Mogu da zamislim situaciju Da izludiš bre
I moj tatko je radio nenormalne stvari. Nekad pošašavimo ali smo se većinom smejali. Ipak, lakše je jer je muškarac, zato što muško nema toliko raznovrsan život prepun obaveza, osećanja kao što ima žena. Naravno, nema ni toliko informacija, tj. tragova informacija u muškim mozgovima kao u ženskim. Naravno, ovo pod uslovom da Alchajmer nije izazvao agresivnost. To je i kod muških i kod ženskih bolesnika....kraj porodice, brige...svega.

- - - - - - - - - -

Da napisem ponesto kako je i kod nas...

Vladala mirna situacija nekoliko dana.
Oca sam cak vodila sa nama i u shopping, gledao stvari kao malo dijete, pa uzme nesto, pa mu objasnjavam da moramo ici na kasu platiti, pa tek onda se to moze pojesti.
Onda hoce da svaki artikl dotakne rukom, pa svasta nesto.
Nakon jedan sat se unervozio, poceo da vuce noge za sobom kao da su od olova, nece da sidje niz stepenice, pa patnja...

I onda nakon mirnog perioda, dodje bura.
Jucer nije mogao sacekati da se ohladi fildzan kafe, skocio, prosuo kafu, poceo mlatiti rukama dajdju, mamu, izasao vani bos, urlikao po basti,
onda se kasnije i upisao i uneredio,....
Meni snaha rekla sta je bilo kad sam dosla kuci, onda ja vristala, derala se, plakala, bas sam pukla, nisam se mogla suzdrzati vise.
Ja ne znam kako moja mama sve ovo izdrzava i trpi. Ja bar odem na posao i pobjegnem od svega, a onda je tu konstantno i sve trpi i opet i nakon svega,
da mu da jede, opere ga, stavi na spavanje, sve...

Ja ga sinoc nisam mogla ni gledati.

šššššš

 

[LJILJA MMM]

Iskreno, nisam guglala niti tražila sličnu temu. Ovde sam na Krstarici dugo i samo sam ukucala demencija i izašlo je ovo....i eto.
Manjak je informacija,

1.zato što je ljude sramota da pišu.
2 Osećaju se krivim zato što je demencija kasno uočena (kada joj nema leka), te im sama ta činjenica da nisu pomogli dovoljno roditeljima otežava pisanje.
3. Ljude je sram da priznaju da imaju listu prioriteta koja je sasvim normalna, i na čijem vrhu nije dementan roditelj, već deca, muž, žena...porodica.
4. Ljudi se stide da kažu jer oboleli rade nenormalne stvari, sulude stvari koje ne bi nikada radili da nisu oboleli, a one, opet, kod ukućana izazivaju silan strah da se neka vrsta ludila uselila u porodicu, te i oni reaguju onako kako nikada ne bi da nisu stavljeni u tu situaciju.
5. Demencija je prevrtljiva, lažljiva bolest koja voli da igra skrivalice godinama. Sakrivena iza odlaska u penziju i normalne stračke demencije koja ide sa godinama, kao i normalan pad motorike i funkcija mozga, ona čeka u zasedi. Nema pravila koga dohvati, učene, pametne, neškolovane...Na kraju, dohvati celu porodicu obolelog.
6. Stradaju svi, mladi, stari, prijatelji više ne dolaze, silno vreme i novac, silan trud prvo oko ustanovljenja dijagnoze pa nadalje, ukućani su usresredjeni na obolelog i članove porodice i gube vezu sa ostatkom sveta...to je bolest broj 1 u svetu.
7. Naša država....šta da kažem, kad znate i sami koliko je uopšte svesna ovog problema. Maca je gledao neku reportažu o tome valjda u popodnevnom programu. Kao otvoren je u Bg neki centar za pomož obolelima i članovima porodice. Smejao se svemu onome. Treba da dovedeš bolesnika na par sati kod njih, na edukaciju, rad,pomoć, a i članovi porodice da se edukuju .....i naravno da ga vratiš posle kući...pa jel oni misle da svi mi ne radimo? I da li su oni, pored silnog teoretskog znanja, ikada proveli par sati sa dementnom osobom? Znaju li kako izgleda odvesti ga negde? I da li znaju koliko košta to vozikanje po gradu?...Na sva usta priča o tolikoj pomoći...nemoj da pomažu tako, jer to samo govori koliko nemaju pojma o čemu pričaju.
8. Zato je ova tema bitna.....jer kod demencije NIKO NIJE KRIV....ali stradaju svi.

 

[Jolita]

Ljiljo,
ne bih ni ja to bolje napisala

 

[blizance]

idi begaj.....pa moj tatko je decenijama višestruka ličnost. Tolko ih je bilo da nije mogao da ih sve na gomilu sabere. Niko živ nije mogao verovati šta radi i kako radi, kako se ponaša kući. Decenijama je bio savršen za spoljni svet, a mi ispadosmo grdobe

Evo jedne pričice....svi se smejemo kad se setimo.
DakleM......u našem dvorištu je dug zid od crvene fasadne cigle koji polazi od zida kuće pa ide sve do kapije. Tako izgradjeno smo kupili. Posadim ja neku ukrasnu lozu, tj. korovčinu da pokrije zid....onako mi bilo nekako hladno. Donela sam kodža toga od prijateljice. Samo gurneš grančicu u zemlji i ona se primi. Zvala sam je petoprsta. I stvarno je nevidjeni korov. Rasla je kao luda. Mož' ladno da uzmeš hoklicu i da sediš i gledaš kako džiklja.Kad cveta, cveta u cvastima sitnim cvetovima koji posle postanu ljubičaste biobice, a u jesen, nema boje koja nije na njoj. Stvarno lepo izgleda. E, stalno mora da se upliće oko kanapa, da se usmeravaju vrhovi. Moja zamisao je bila da uslapovima pada preko zida. I sa druge strane zida sam je pustila a komšije oduševljeni. E, moj ti je tatko nju mnogo voleo. Voleo je da je zalama, čisti, upliće, a najviše je voleo da ga vidi komšiluk kako radi i pomaže porodici. Kako ga je bog stvorio, u povećem raskoraku sa ostatkom sveta, i u totalnom raskoraku sa vremenom, on je to radio u neka čudna vremena.....ili u podne na 40 stepeni....ili noću....a obavezno kad je kijamet I tako, lije kiša ko iz kabla, duva vetar i lomi kišobrane...ama pašče ne izlazi....a moj ti tatko, s vrišti crvenim kišobranom, u jakni, ćizmama i obaveznim kapčetom na glavi zalama onu lozu. Posle komšije kažu, jao Ljiljo što je divan tvoj otac. Kako on lepo brine o ovoj lozi čak i po lošem vremenu.Blago vama .....ma divaj je, zaista, oćeš komšinice da ti ga pozajmim

Covece,kad ti pises o tvom tatku covek da pozeli jednog takvog dekana u svom okruzenju.Davno sam ja imala sliku o njemu smusenom,simpaticnom i dragomDrago mi je da ga se secas s toliko pozitivnih emocija i to sto na tako suptilno-nezen nacin pises o njegovim dogodovstinama.Daleko da ti je bilo lako i da bi se moglo na njegovoj muci pozavideti ali on je meni takav-kakav je sa ove strane ekrana od pocetka bio zanimljiv.Lepo je kad neko od familije sve preokrene na salu i zanimaciju pa i bolest dobije neki vedriji ton.

 

[blizance]

Bas tako, Ljlijo. Dok se okrenem da nesto uradim, ona je na terasi popela se na stolicicu i premesta ves na zici, jer ja nisam umela da ga lepo poredjam. Dolazim u dom da je odvedem na par dana i zaticem je u kupatilu pere ves u lavoru, ves pustio dugine boje... ona nervozna sto je prekidam u velikom poslu...ko da sam morala bas sad da dodjem. Medicinska sestra ulazi i kaze> A, vidi kako je vredna, ziva zeravica. Mama sva ponosna brise ofarbanim rukama celo, ostavljajuci trag na licu... ali medicinarka je vec izasla i nije je briga za nastavak price. Lavor se omace i prosu se voda po kupatilu, pa su sada i plocice u zivim bojama, a cime cemo da obrisemo - pa ima sundjer u ormanu - nema veze sto sluzi za sudove... jao, ljudi moji.... ajde sada da opere ruke, jer je vreme rucku, a zasto bi ih prala kada su do sada bille u vodi, pravim je da je aljkava a svi joj se dive...

AAA,to sa vesom je moja godinama dramila.Nikad nije bila zadovoljna kako izgleda na zici a veruj mi da je izgledao savrseno kao i kad se osusi i pripremi za peglanje.Uvek sam pazila na krajeve majci i dzempera,pa da nema one linije po odeci od zice,pa da nema tragova stipaljki.Skoro da sam ga slagala i po bojama da bude dekorisana terasa.Sva sereca da je moja mama u ovom sto joj se desilo zaboravila na takve gluposti inace bi sada ja bila sano-duso od svakakvih zakeranja.Ajd,to cemo da pripisemo pedanteriji.
Dakle,kao i tvoja mama i moja je mislila da joj se rugam kad sam je kritikovala da obrati paznju na pis-pis po kuci pre no sto ce joj se desiti totalni haos.Primecivala sam da joj mokraca curi a ona ispod npr spavacice nece da obuce gacice.To je ostavljalo tragove gde stigne i nikom nista.Kad joj onako pedantnoj i cistoj(takva je bila pre bolesti)pomenem da kuca smrdi bila bi uzasno ljuta na mene kao da sam kriva sto uopste to primecujem.Onda je jedno vreme bacala odpadke po kuci svuda unaokolo i uzasno se ljutila sto cistim.Sad toga nije uopste svesna niti joj to pominjem.
Tvoja mama u najboljoj nameri pere taj ves ali nije svesna posledica i problema koje napravi kao ishod.Ona se seca da se to tako radi ali ako nesto krene naopako kao sto je to prolivanje vode iz lavora njoj nije jasno zasto je do toga doslo niti da je ona tu uopste kriva.Naravno da i nije kriva.Problem je u nama sa strane koji to gledamo,ali mi smo zdravi!

- - - - - - - - - -

Da napisem ponesto kako je i kod nas...

Vladala mirna situacija nekoliko dana.
Oca sam cak vodila sa nama i u shopping, gledao stvari kao malo dijete, pa uzme nesto, pa mu objasnjavam da moramo ici na kasu platiti, pa tek onda se to moze pojesti.
Onda hoce da svaki artikl dotakne rukom, pa svasta nesto.
Nakon jedan sat se unervozio, poceo da vuce noge za sobom kao da su od olova, nece da sidje niz stepenice, pa patnja...

I onda nakon mirnog perioda, dodje bura.
Jucer nije mogao sacekati da se ohladi fildzan kafe, skocio, prosuo kafu, poceo mlatiti rukama dajdju, mamu, izasao vani bos, urlikao po basti,
onda se kasnije i upisao i uneredio,....
Meni snaha rekla sta je bilo kad sam dosla kuci, onda ja vristala, derala se, plakala, bas sam pukla, nisam se mogla suzdrzati vise.
Ja ne znam kako moja mama sve ovo izdrzava i trpi. Ja bar odem na posao i pobjegnem od svega, a onda je tu konstantno i sve trpi i opet i nakon svega,
da mu da jede, opere ga, stavi na spavanje, sve...

Ja ga sinoc nisam mogla ni gledati.

Tvoja mama je pozrtvovana i ima puno strpljenja koje nama uvek nedostaje jer jurimo za milion obaveza.Svesna je da tvoj tata vise nije onaj isti covek i saoseca sa bolescu.Uostalom nema mnogo ni izbora.Sigurno ga nece gledati uneredjenog i prljavog.Ona je mozda trezvenija od tebe u tom kontekstu sto joj je mozda na drugi nacin tesko.Nama kao deci je to sto im se desava mnogo upecatljivije i teze,jer smo navikli da su oni stariji od nas a ponasaju se sasvim suprotno.

 

[blizance]

AAA,to sa vesom je moja godinama dramila.Nikad nije bila zadovoljna kako izgleda na zici a veruj mi da je izgledao savrseno kao i kad se osusi i pripremi za peglanje.Uvek sam pazila na krajeve majci i dzempera,pa da nema one linije po odeci od zice,pa da nema tragova stipaljki.Skoro da sam ga slagala i po bojama da bude dekorisana terasa.Sva sereca da je moja mama u ovom sto joj se desilo zaboravila na takve gluposti inace bi sada ja bila sano-duso od svakakvih zakeranja.Ajd,to cemo da pripisemo pedanteriji.
Dakle,kao i tvoja mama i moja je mislila da joj se rugam kad sam je kritikovala da obrati paznju na pis-pis po kuci pre no sto ce joj se desiti totalni haos.Primecivala sam da joj mokraca curi a ona ispod npr spavacice nece da obuce gacice.To je ostavljalo tragove gde stigne i nikom nista.Kad joj onako pedantnoj i cistoj(takva je bila pre bolesti)pomenem da kuca smrdi bila bi uzasno ljuta na mene kao da sam kriva sto uopste to primecujem.Onda je jedno vreme bacala odpadke po kuci svuda unaokolo i uzasno se ljutila sto cistim.Sad toga nije uopste svesna niti joj to pominjem.
Tvoja mama u najboljoj nameri pere taj ves ali nije svesna posledica i problema koje napravi kao ishod.Ona se seca da se to tako radi ali ako nesto krene naopako kao sto je to prolivanje vode iz lavora njoj nije jasno zasto je do toga doslo niti da je ona tu uopste kriva.Naravno da i nije kriva.Problem je u nama sa strane koji to gledamo,ali mi smo zdravi!

- - - - - - - - - -



Tvoja mama je pozrtvovana i ima puno strpljenja koje nama uvek nedostaje jer jurimo za milion obaveza.Svesna je da tvoj tata vise nije onaj isti covek i saoseca sa bolescu.Uostalom nema mnogo ni izbora.Sigurno ga nece gledati uneredjenog i prljavog.Ona je mozda trezvenija od tebe u tom kontekstu sto joj je mozda na drugi nacin tesko.Nama kao deci je to sto im se desava mnogo upecatljivije i teze,jer smo navikli da su oni stariji od nas a ponasaju se sasvim suprotno.

Tako je LJILJO,sve sto si napisala od 1 do 8 je sasvim tacno.To je ono sto nas sve ovde prisutne povezuje i zato se dobro razumemo.
Mene je takodje bilo sramota.Kao sto rece,otudjila sam se od ljudi i predala kuci i svemu sto se tamo desava.Sve sam drzala upakovano u foliju i sklonjeno od tudjih pogleda.Pomalo sam i ja igrala dvosturuku ulogu.Glumila sam da je sve uredu i pokusavala da sakrijem od ljudi sta je sa mamom.Onda je sve postalo toliko ocigleno da bih ja ispala sasvim luda da sam nastavila da se pretvaram.Tada sam shvatila da mi je pao kamen sa srca sto nemam vise potrebu da krijem pred drugima sta se desava.Sva sreca vrlo sam brzo prestala i otvorila karte shvativsi da nikome necu pomoci ako tako radim a najmanje majci i sebi.Bilo mi je lakse kad su ljudi shvatili da je bolesna a ne tamo neka nadzak baba.Onda je bila opravdana pred drugima a ja je se nisam nimalo stidela.Medjutim,covek mora da prodje neku skolu,da se osvesti i prihvati cinjenice i onda je sve mnogo lakse.
Jedino mi je zao sto su se prijatelji udaljili.Sto sam ja iskocila iz koloseka u odnosu sa ljudima u smislu druzenja.To je neminovno.Bolest bukvalno ZDERE porodicu i normalne zivotne tokove.Ipak,nekako sam zadovoljna sobom i time sto padam na nos.Nekad je tesko i psihicki i fizicki ali svaki mamin osmeh,ponekad i zagrljaj i poljubac automatski obrisu sve i osetim da mi nesto lepo i milo treperi u grudima.Valja je to,TO!

 

[blizance]

Jos nesto da vam se pozalim pa odoh za danas jer smorih ovu jadnu tastaturu i sve vas.

Zamislite!!!
Med.sestra koja mami dolazi svakog jutra,inace vrlo fina zena ovih dana mami prica neke price koje nemam pojma kako da eliminisem.Ona ima svekrvu koja je ocigledno jako bolesna i dementrna.Mojoj mami ta sestra prica u detalje sta po kuci radi njena svekrva.Dakle,kako vrsi defekaciju gde stigne i time se igra i jos puno slicnih detalja.To sam cula slucajno boraveci u drugoj sobi dok je ona mami merila pritisak.Doslo mi je bio da izletim i kazem joj aman zeno imas li mozga?Kome se ti zalis i pricas takve stvari?Meni mozes ali mojoj mami za koju znas kakve dijagnoze ima ti to pricas!!!Alooo!!!
Onda sam pomislila da to nije neki trik,onako psiholoski...pa reko,nije bre...Vidim da joj to ponavlja povremeno i opisuje detalje nekih neprijatnih situacija pa mi nije pravo.Nemam ideju kako da joj na finajka kazem da to nisu price za moju majku a da ne poremetim njen dobar odnos prema mojoj mami.

 

[LJILJA MMM]

Za sve vas

blizanče, kad podje, pa budete nasamo, reci joj da te mama, malo-malo pa pita razna pitanja o nekakvom igranju sa izmetom, nekakvim (ponovi onako po nešto (ne sve) od onog što je ona rekla tvojoj mami), kako je ništa ne razumeš šta pita i kaži da ne znaš odakle joj sve te ideje, jer ih ne čuje od ukućana. Da li ona možda zna, da li joj mama možda u poverenju nešto kaže jer je gotivi i ceni.

 

[LJILJA MMM]

Covece,kad ti pises o tvom tatku covek da pozeli jednog takvog dekana u svom okruzenju.Davno sam ja imala sliku o njemu smusenom,simpaticnom i dragomDrago mi je da ga se secas s toliko pozitivnih emocija i to sto na tako suptilno-nezen nacin pises o njegovim dogodovstinama.Daleko da ti je bilo lako i da bi se moglo na njegovoj muci pozavideti ali on je meni takav-kakav je sa ove strane ekrana od pocetka bio zanimljiv.Lepo je kad neko od familije sve preokrene na salu i zanimaciju pa i bolest dobije neki vedriji ton.

pa on jeste bio NEporodičan čovek, veseo, društven, izuzetno pokretan, solista i ekstremno sebičan....oću da kažem skitara bre i kao takvog ga je bilo jako teško zadržati.....čuda je on pravio
Ali svi smo bili tu, pa je smeh lakši ...naš je i bio je član našeg čopora

 

[blizance]

pa on jeste bio NEporodičan čovek, veseo, društven, izuzetno pokretan, solista i ekstremno sebičan....oću da kažem skitara bre i kao takvog ga je bilo jako teško zadržati.....čuda je on pravio
Ali svi smo bili tu, pa je smeh lakši ...naš je i bio je član našeg čopora

Draga moja imala si srecu da se sve to njegovo nekako ispoljavalo tako da je uglavnom uveseljavao ljude oko sebe.Vazno je da ga takvog pamtis i dobro je sto bolest nije eskalirala u agresiju i grubost.Neka mu je laka zemlja.