Demencija

[LJILJA MMM]

Miko........saučešće.
Mogu da zamislim tu agoniju i koliko ti je teško. Nemaš šta sebi da prebaciš, mada je, znam......duši prosto tesno u grudima. Moj otac je imao sreće, a i mi sa njim, jer se nije mučio i sve se završilo jako brzo......kao i sve u ovoj njegovoj bolesti.

 

[mikanikolic]

Hvala svima !

 

[Henriet]

Zavrsio se jedan dug , tezak period u mom zivotu.Umrla je majka.Bolest ju je iscedila do kraja, umirala je tesko i polako i to je ono sto me najvise boli, vise i od same njene smrti.Nadao sam se da ce smrt u nekom trenutku preseci njenu agoniju ali nije htela. Nadam se da je njena napacena dusa konacno nasla svoj mir.Pozdrav svima

miko, najiskrenije saucesce.

 

[ducana]

Mogla bih upotpunosti ponoviti reci mikannikolic... I moja majka je umrla ... Pre tri nedelje je prestala da se bori, videla sam, osetila sam da je kraj. Poslednja tri dana je tesko disala, poslednja dva nije jela... Umrla mi je na rukama. Sigurna sam da me je cula i razumela u tim poslednjim trenutcima Bila sam uz nju i to mi je jako vazno. Ma kako sam se namucila sa njom, i ja i moja porodica, ipak bih je vratila da mogu. Nedostaje mi... Trazim je u sobi, razmisljam sta da joj skuvam danas, kad dolazi med. sestra i sl. Covek se navikne na svaku muku kad nekoga volis. Znam samo da ono nije bio zivot, i da ona, da je mogla da bira i da je bila svesna, ne bi ni minut tako zivela. Ma koliko sam sebe dala, opet razmisljam da sam mogla i vise i bolje. Ali valjda je to ljudski da uvek zalis za necim.Znam koliko je tesko kad su psihoticni, agresivni, sebicni... Kako je kad se naljutis, pobesnis i mislis da ne mozes vise. Ali pomislite da ce to sve jednom da prodje... Videcete da je to bila samo bolest a ne oni sami. Borite se zlom nemani koja guta i vas i vase roditelje i vasu porodicu. Zelim vam svima puno hrabrosti i strpljenja, a i zdravlja da kroz sve to prodjete a da ostanete normalni, humani i dobri ljudi... Bicu i dalje uz vas, ako nesto mogu da pomognem.

 

[bezuslovna ljubav]

Mogla bih upotpunosti ponoviti reci mikannikolic... I moja majka je umrla ... Pre tri nedelje je prestala da se bori, videla sam, osetila sam da je kraj. Poslednja tri dana je tesko disala, poslednja dva nije jela... Umrla mi je na rukama. Sigurna sam da me je cula i razumela u tim poslednjim trenutcima Bila sam uz nju i to mi je jako vazno. Ma kako sam se namucila sa njom, i ja i moja porodica, ipak bih je vratila da mogu. Nedostaje mi... Trazim je u sobi, razmisljam sta da joj skuvam danas, kad dolazi med. sestra i sl. Covek se navikne na svaku muku kad nekoga volis. Znam samo da ono nije bio zivot, i da ona, da je mogla da bira i da je bila svesna, ne bi ni minut tako zivela. Ma koliko sam sebe dala, opet razmisljam da sam mogla i vise i bolje. Ali valjda je to ljudski da uvek zalis za necim.Znam koliko je tesko kad su psihoticni, agresivni, sebicni... Kako je kad se naljutis, pobesnis i mislis da ne mozes vise. Ali pomislite da ce to sve jednom da prodje... Videcete da je to bila samo bolest a ne oni sami. Borite se zlom nemani koja guta i vas i vase roditelje i vasu porodicu. Zelim vam svima puno hrabrosti i strpljenja, a i zdravlja da kroz sve to prodjete a da ostanete normalni, humani i dobri ljudi... Bicu i dalje uz vas, ako nesto mogu da pomognem.

Moje sucesce, Ducana.

 

[mikanikolic]

Mogla bih upotpunosti ponoviti reci mikannikolic... I moja majka je umrla ... Pre tri nedelje je prestala da se bori, videla sam, osetila sam da je kraj. Poslednja tri dana je tesko disala, poslednja dva nije jela... Umrla mi je na rukama. Sigurna sam da me je cula i razumela u tim poslednjim trenutcima Bila sam uz nju i to mi je jako vazno. Ma kako sam se namucila sa njom, i ja i moja porodica, ipak bih je vratila da mogu. Nedostaje mi... Trazim je u sobi, razmisljam sta da joj skuvam danas, kad dolazi med. sestra i sl. Covek se navikne na svaku muku kad nekoga volis. Znam samo da ono nije bio zivot, i da ona, da je mogla da bira i da je bila svesna, ne bi ni minut tako zivela. Ma koliko sam sebe dala, opet razmisljam da sam mogla i vise i bolje. Ali valjda je to ljudski da uvek zalis za necim.Znam koliko je tesko kad su psihoticni, agresivni, sebicni... Kako je kad se naljutis, pobesnis i mislis da ne mozes vise. Ali pomislite da ce to sve jednom da prodje... Videcete da je to bila samo bolest a ne oni sami. Borite se zlom nemani koja guta i vas i vase roditelje i vasu porodicu. Zelim vam svima puno hrabrosti i strpljenja, a i zdravlja da kroz sve to prodjete a da ostanete normalni, humani i dobri ljudi... Bicu i dalje uz vas, ako nesto mogu da pomognem.

Moje saucesce ducana.Teska, strasno teska bolest

 

[LJILJA MMM]

Ducana......šta da ti kažem, osim žao mi je i da znam .....ja i sad tatka očekujem da se pojavi....kao da će da iskoči iz svoje sobe .....
Pretpostavila sam da je tvoja mama pri kraju borbe, zato nisam ni pisala šta mislim. Nek se odmori

 

[ducana]

Moje saucesce ducana.Teska, strasno teska bolest

Hvala, hvala svima. Moje saucesce za tebe i neka obe pocivaju u miru...

 

[Henriet]

ducana, primi i moje saucesce...
odlaze kao u koloni. vise ih nista ne boli. cuvajte se

 

[blizance]

Mogla bih upotpunosti ponoviti reci mikannikolic... I moja majka je umrla ... Pre tri nedelje je prestala da se bori, videla sam, osetila sam da je kraj. Poslednja tri dana je tesko disala, poslednja dva nije jela... Umrla mi je na rukama. Sigurna sam da me je cula i razumela u tim poslednjim trenutcima Bila sam uz nju i to mi je jako vazno. Ma kako sam se namucila sa njom, i ja i moja porodica, ipak bih je vratila da mogu. Nedostaje mi... Trazim je u sobi, razmisljam sta da joj skuvam danas, kad dolazi med. sestra i sl. Covek se navikne na svaku muku kad nekoga volis. Znam samo da ono nije bio zivot, i da ona, da je mogla da bira i da je bila svesna, ne bi ni minut tako zivela. Ma koliko sam sebe dala, opet razmisljam da sam mogla i vise i bolje. Ali valjda je to ljudski da uvek zalis za necim.Znam koliko je tesko kad su psihoticni, agresivni, sebicni... Kako je kad se naljutis, pobesnis i mislis da ne mozes vise. Ali pomislite da ce to sve jednom da prodje... Videcete da je to bila samo bolest a ne oni sami. Borite se zlom nemani koja guta i vas i vase roditelje i vasu porodicu. Zelim vam svima puno hrabrosti i strpljenja, a i zdravlja da kroz sve to prodjete a da ostanete normalni, humani i dobri ljudi... Bicu i dalje uz vas, ako nesto mogu da pomognem.

Saosecam sa tvojom tugom.

Pomalo me strah ovih dana i da prosetam nasim forumom obzirom na ishode...
Nazalost i to je deo ovih nasih napacenih zivota.Nisam sigurna koga mi je vise zao,preminulih ili njihovih porodica.Zao mi je sto smrt nije uvek dostojanstvena kao sto bih ja volela da jeste i sto bolest tako preobrazi coveka da je i odlazak sa ovog sveta duplo tuzan.

 

[Jadranka74]

Zavrsio se jedan dug , tezak period u mom zivotu.Umrla je majka.Bolest ju je iscedila do kraja, umirala je tesko i polako i to je ono sto me najvise boli, vise i od same njene smrti.Nadao sam se da ce smrt u nekom trenutku preseci njenu agoniju ali nije htela. Nadam se da je njena napacena dusa konacno nasla svoj mir.Pozdrav svima

Moje iskreno saučešće Milane.

- - - - - - - - - -

Mogla bih upotpunosti ponoviti reci mikannikolic... I moja majka je umrla ... Pre tri nedelje je prestala da se bori, videla sam, osetila sam da je kraj. Poslednja tri dana je tesko disala, poslednja dva nije jela... Umrla mi je na rukama. Sigurna sam da me je cula i razumela u tim poslednjim trenutcima Bila sam uz nju i to mi je jako vazno. Ma kako sam se namucila sa njom, i ja i moja porodica, ipak bih je vratila da mogu. Nedostaje mi... Trazim je u sobi, razmisljam sta da joj skuvam danas, kad dolazi med. sestra i sl. Covek se navikne na svaku muku kad nekoga volis. Znam samo da ono nije bio zivot, i da ona, da je mogla da bira i da je bila svesna, ne bi ni minut tako zivela. Ma koliko sam sebe dala, opet razmisljam da sam mogla i vise i bolje. Ali valjda je to ljudski da uvek zalis za necim.Znam koliko je tesko kad su psihoticni, agresivni, sebicni... Kako je kad se naljutis, pobesnis i mislis da ne mozes vise. Ali pomislite da ce to sve jednom da prodje... Videcete da je to bila samo bolest a ne oni sami. Borite se zlom nemani koja guta i vas i vase roditelje i vasu porodicu. Zelim vam svima puno hrabrosti i strpljenja, a i zdravlja da kroz sve to prodjete a da ostanete normalni, humani i dobri ljudi... Bicu i dalje uz vas, ako nesto mogu da pomognem.

Moje iskreno saučešće dučana,

 

[blizance]

Mami je danas stigao odgovor zalbu iz PIO fonda za tudju negu i pomoc po zalbi na prvo resenje na koje je odbijena.U ovoj prici sada se slazu da je procenat invaliditeta veci ali da i dalje odbijaju odobrenje jer je polupokretna i vidi.Uhvatili su se za vid jer je to jedino sto valja i toga se drze.Nego...ziveli smo mi i bez tih para...

 

[margareta lepo cveta]

Zavrsio se jedan dug , tezak period u mom zivotu.Umrla je majka.Bolest ju je iscedila do kraja, umirala je tesko i polako i to je ono sto me najvise boli, vise i od same njene smrti.Nadao sam se da ce smrt u nekom trenutku preseci njenu agoniju ali nije htela. Nadam se da je njena napacena dusa konacno nasla svoj mir.Pozdrav svima

Moje iskreno saučešće. Svi koji su ovde znaju kako težak život sa ovom bolešću. Neka ti njeno smirenje bude uteha.
Iskreno saučeđče i Ducani

 

[blizance]

Za HenrietLjilju MMM,Sumaru,Beket,Bezuslovnu i sve ostale

Hvala na tome sto si jos uvek prisutna i na toj vezanosti koja je dokaz iskrene volje i zelje da se pomogne drugima.Mozda i treba da ova tema malcice stagnira dok se slegnu svi dogadjaji a bilo ih je poprilicno proteklih dana.Volela bih da tema zivi zbog potencijalnih korisnika koji ce je tek spoznati.Sigurna sam da svakome ko je u slicnoj prici ona znaci,bar malo.Nisam naisla na nesto slicno i zato sam sigurna da je ono sto si ti pisala prava stvar za pomoc mnogima.Hvala ti sto si u svim svojim mukama nalazila vremena da se iscrpno oglasavas ovde i pomazes na svoj nacin.Imam utisak da je tvoja prica bila daleko teza od ostalih ali utoliko iskrenija i obavijena jakom pozitivnom energijom koja je zracila iz tvojih postova.Znam da su ti i ostali zahvalni i da su tvoje reci sigurno imale odjeka.

Drago mi je da postoje osobe kao sto je vas nekolicina na ovom mestu.To je ono sto u zivotu napravi balans i dokaze ti da postoje pravi ljudi!!!

Dodje mi breeee da vas sve

 

[beket]

Hvala na tome sto si jos uvek prisutna i na toj vezanosti koja je dokaz iskrene volje i zelje da se pomogne drugima.(...) .Nisam naisla na nesto slicno i zato sam sigurna da je ono sto si ti pisala prava stvar za pomoc mnogima.Hvala ti sto si u svim svojim mukama nalazila vremena da se iscrpno oglasavas ovde i pomazes na svoj nacin.Imam utisak da je tvoja prica bila daleko teza od ostalih ali utoliko iskrenija i obavijena jakom pozitivnom energijom koja je zracila iz tvojih postova.Znam da su ti i ostali zahvalni i da su tvoje reci sigurno imale odjeka.

ovo se valjda odnosi na margaretu (margareta lepo cveta) -

da, nedostala mi je na ovom forumu, baš zbog iskrenosti i nepatvorene snage...

 

[LJILJA MMM]

Mami je danas stigao odgovor zalbu iz PIO fonda za tudju negu i pomoc po zalbi na prvo resenje na koje je odbijena.U ovoj prici sada se slazu da je procenat invaliditeta veci ali da i dalje odbijaju odobrenje jer je polupokretna i vidi.Uhvatili su se za vid jer je to jedino sto valja i toga se drze.Nego...ziveli smo mi i bez tih para...

 

[LJILJA MMM]

Nadam se i ja da će onaj kome bude suđeno da živi sa ovom bolešću imati i sreće da nađe ovu temu, jer znači mnogo ljudima koji brinu i žive sa dementnima.
Znam po sebi. Jedino ovde su ljudi razumeli o čemu pričam. Gde god da sam progovorila, u reali ili virtualu, niko mi ne bi verovao. Zato i nisam pričala da ne opterećujem druge. Zato ova tema i znači ljudima. Meni znači. Ne znam kako bih bez svih vas prošla taj brzopotezni pakao, posebno što je kod mog tatka to bilo neverovatno brzo, bukvalno euforično......kao i on sam što je bio.
Iako ne pišem često, pregledam temu svakog dana. Kad imam šta da posavetujem nekoga, reći ću.

 

[blizance]

Tuzno je sto je u ovoj kao i u mnogim drugim teskim bolestima,covek na kraju prepusten samo onima koji ga vole .Sigurno je da oni ipak nisu dovoljno vispreni da mu pomognu na najbolji nacin.Porodice su prepustene same sebi i jedino sto mogu je da se silno trude.

 

[Henriet]

Mami je danas stigao odgovor zalbu iz PIO fonda za tudju negu i pomoc po zalbi na prvo resenje na koje je odbijena.U ovoj prici sada se slazu da je procenat invaliditeta veci ali da i dalje odbijaju odobrenje jer je polupokretna i vidi.Uhvatili su se za vid jer je to jedino sto valja i toga se drze.Nego...ziveli smo mi i bez tih para...

Za HenrietLjilju MMM,Sumaru,Beket,Bezuslovnu i sve ostale
Dodje mi breeee da vas sve

ovo se valjda odnosi na margaretu (margareta lepo cveta) -
da, nedostala mi je na ovom forumu, baš zbog iskrenosti i nepatvorene snage...

beket, lepo je videti te ponovo na temi.

Nadam se i ja da će onaj kome bude suđeno da živi sa ovom bolešću imati i sreće da nađe ovu temu, jer znači mnogo ljudima koji brinu i žive sa dementnima.
Znam po sebi. Jedino ovde su ljudi razumeli o čemu pričam. Gde god da sam progovorila, u reali ili virtualu, niko mi ne bi verovao. Zato i nisam pričala da ne opterećujem druge. Zato ova tema i znači ljudima. Meni znači. Ne znam kako bih bez svih vas prošla taj brzopotezni pakao, posebno što je kod mog tatka to bilo neverovatno brzo, bukvalno euforično......kao i on sam što je bio.
Iako ne pišem često, pregledam temu svakog dana. Kad imam šta da posavetujem nekoga, reći ću.

takodje!

 

[bezuslovna ljubav]

Nisam se javljala ovih dana, jer nekako svi utihnemo kada se okonca necija borba. A ovih dana kod mene je bio haos. Prosle nedelje mama je bas bila konfuzna. Uplasila sam i pozvala doktoricu i zamolila je da, posto dolazi jednom nedeljno u dom, pogleda i moju mamu. Objasnila sam joj da je smetena i da je primetan pad u odnosu na prethodni period. Dogovorile smo da je pozovem nakon obavljene vizite. I zamislite, moja mama je zablistala pred doktoricom koja je leci. Potpuno smirena, lepo je pricala, raspolozena, snalazi se u okviru svojih mogucnosti... to su reci doktorice. I jos dodaje da su te oscilacije uobicajene i da se javljaju kod dementnih u odredjenim intervalima - mesecno, na dva-tri meseca... i da treba vec jednom da prihvatim da ce mozda za 6 ili vise meseci biti na odeljenju za zavisne od negovateljica...i da hje zadovoljna dejstvom terapije koju joj daje-donasept. Pokusam da joj objasnim da imamo treuntno problem, jer ne postoji poluzavisno odeljenje u domu. Kako osobu koja je ponekad potpuno izgubljena a ponekad potpuno svesna smestiti sa skroz izgubljenim pacijentima. Pa ona bi tamo posizila nacisto. Kazem joj da je mojoj majci potrebna delimicna ispomoc negovateljica oko nekih aktivnosti, kao sto je kupanje-da joj nameste vodu a ume sama da se okupa, da joj daju lek u ruke da ga odmah popije u njenom prisustvu, da je animiraju da nesto radi-pletivo i sl..... ali, svi ponavljaju da je to nezavisno odeljenje i da se ljute, zamislite, ljute se negovateljice kada ih angazuju na tom odeljenje, a i medicinsko osoblje kada mora da ceka da neko popije lek a nalazi se na zezavisnom odeljenju, a i animatori koji ne mogu da motivisu onoga ko nije potpuno svestan (kao da potpuno svesnom treba velika motivacija)... Ispade da dom postoji za potpuno sposobne i potpuno nesposobne i da ne smemo da uznemiravamo osoblje u njihovim aktivnostima.Mada su rukovodioci svesni da imaju sve vise tih poluzavisnoih, ali nemaju resenje. Isto popodne pozovem mamu i ona se uz moje podsecanje pohvali da su bile doktorice i da su lepo pricale. A onda kaze - Nesto se cudno desava kod mene, dosta zaboravljam, nekako sam smetena, zbunjena, bojim se ... Kazem da ce dobijati lekove i da ce biti dobro, a mama mi kaze - Ti moras da me cuvas da se ne izgubim! Steglo mi se grlo i ne mogu da progovorim... idem s posla, hodam ulicama a lice mi oblivaju suze... Razliva mi se zivot pred ocima...

 

[blizance]

Nisam se javljala ovih dana, jer nekako svi utihnemo kada se okonca necija borba. A ovih dana kod mene je bio haos. Prosle nedelje mama je bas bila konfuzna. Uplasila sam i pozvala doktoricu i zamolila je da, posto dolazi jednom nedeljno u dom, pogleda i moju mamu. Objasnila sam joj da je smetena i da je primetan pad u odnosu na prethodni period. Dogovorile smo da je pozovem nakon obavljene vizite. I zamislite, moja mama je zablistala pred doktoricom koja je leci. Potpuno smirena, lepo je pricala, raspolozena, snalazi se u okviru svojih mogucnosti... to su reci doktorice. I jos dodaje da su te oscilacije uobicajene i da se javljaju kod dementnih u odredjenim intervalima - mesecno, na dva-tri meseca... i da treba vec jednom da prihvatim da ce mozda za 6 ili vise meseci biti na odeljenju za zavisne od negovateljica...i da hje zadovoljna dejstvom terapije koju joj daje-donasept. Pokusam da joj objasnim da imamo treuntno problem, jer ne postoji poluzavisno odeljenje u domu. Kako osobu koja je ponekad potpuno izgubljena a ponekad potpuno svesna smestiti sa skroz izgubljenim pacijentima. Pa ona bi tamo posizila nacisto. Kazem joj da je mojoj majci potrebna delimicna ispomoc negovateljica oko nekih aktivnosti, kao sto je kupanje-da joj nameste vodu a ume sama da se okupa, da joj daju lek u ruke da ga odmah popije u njenom prisustvu, da je animiraju da nesto radi-pletivo i sl..... ali, svi ponavljaju da je to nezavisno odeljenje i da se ljute, zamislite, ljute se negovateljice kada ih angazuju na tom odeljenje, a i medicinsko osoblje kada mora da ceka da neko popije lek a nalazi se na zezavisnom odeljenju, a i animatori koji ne mogu da motivisu onoga ko nije potpuno svestan (kao da potpuno svesnom treba velika motivacija)... Ispade da dom postoji za potpuno sposobne i potpuno nesposobne i da ne smemo da uznemiravamo osoblje u njihovim aktivnostima.Mada su rukovodioci svesni da imaju sve vise tih poluzavisnoih, ali nemaju resenje. Isto popodne pozovem mamu i ona se uz moje podsecanje pohvali da su bile doktorice i da su lepo pricale. A onda kaze - Nesto se cudno desava kod mene, dosta zaboravljam, nekako sam smetena, zbunjena, bojim se ... Kazem da ce dobijati lekove i da ce biti dobro, a mama mi kaze - Ti moras da me cuvas da se ne izgubim! Steglo mi se grlo i ne mogu da progovorim... idem s posla, hodam ulicama a lice mi oblivaju suze... Razliva mi se zivot pred ocima...

Stvarno mi nije jasno kakva im je to organizacija u domu?Kakvi debilni odgovori osoblja i organizatoraZnaci nema sredine?Koja glupost.
Potpuno razumem kako se tvoja mama oseca i ponasa.Tako i moja kad dodju lekari ona sva vazna,skace iz kreveta,nudi ih kafom i sokom a kad sam samo ja tu ona nece da makne iz kreveta!!Jednom prilikom sam pomislila da ce mi oduzeti med.sestru koja dolazi kuci.Mama breee,super kad ona dodje.Caska s njom o svemu i svacemu,prati radnju price,orna za razgovor i lepo se ponasa.Ode s njom u toalet da obave jutarnju toaletu i odrzavanje katetera i pritom razgovaraju o uobicajnim zivotnim aktivnostima.Jedino sto sam primetila da kako vreme prisustva sestre odmice tako mama gubi interesovanje za dalji razgovor i kao da gubi snagu pa ima potrebu da odmah legne i ususka se u krevet.
Cesto nisam sigurna u cemu je trik.Kao da mama prikupi svu snagu i um koji ima i odglumi deo uloge ali da koncentracija pada kako vreme protice i ona ubrzo gubi moc kontrole i razgovora i svih aktivnosti i ima potrebu da legne.Tako je i kad joj lekari dodju u posetu.U prvom momentu je sva haaaj i moze sve sama a onda ubrzo fljjuus i vuce je krevet.To treba dokazati lekarima koji se zadrze 15min i odu a ona je tata skoro sasvim OK.

- - - - - - - - - -

U domu bi valjda trebali da urade nesto sa slicim osobama kao sto je tvoja mama.Da ih stimulisu da one momente kada su dobro odrzavaju kako bi duze trajali.Momente kada su lose isto tako da podizu i pokusaju da ih dovedu bar u stepen bolju poziciju.
Nazalos,mi previse ocekujemo od tih domova misleci da ce oni tamo biti bolji od nas i samih kucnih uslova.Sve se vodi da i njihovo osoblje uglavnom otaljava posao i skida sebi s vrata veci deo odgovornosti.U inostranstvu je sve bolje organizovano.Tamo se lekari i osoblje u domovima bore za mentalno zdravlje svojih bolesnih korisnika.

 

[LJILJA MMM]

retko koji dom je specijalizovan za rad sa dementnima. Ako i postoji takav, a mislim da postoji, jako je skup. To prosto nije za naše džepove. U ostalima, je baš ovako, bez sredine, a dementni jesu u sredini jako dugo. To je suludost ove naše države. Ako dementnu osobu ostavite među "normalnima" onako sluđenu i sa ogromnim amplitudama u ponašanju, nije dobro, jer im to samo pokazuje koliko su različiti od ostalih stanara doma koji nisu dementni. Ako dementnu osobu stavite među "zavisne" korisnike, njima neće biti bolje, naprotiv, onda samo podpešujete ubrzan razvoj ostalih bolesti na psiho bazi, a one ubrzavaju razvoj drugih organskih bolesti, i sve zajedno izbaci demenciju kao iz katapulta. Alchajmer progresivno napreduje.

 

[blizance]

retko koji dom je specijalizovan za rad sa dementnima. Ako i postoji takav, a mislim da postoji, jako je skup. To prosto nije za naše džepove. U ostalima, je baš ovako, bez sredine, a dementni jesu u sredini jako dugo. To je suludost ove naše države. Ako dementnu osobu ostavite među "normalnima" onako sluđenu i sa ogromnim amplitudama u ponašanju, nije dobro, jer im to samo pokazuje koliko su različiti od ostalih stanara doma koji nisu dementni. Ako dementnu osobu stavite među "zavisne" korisnike, njima neće biti bolje, naprotiv, onda samo podpešujete ubrzan razvoj ostalih bolesti na psiho bazi, a one ubrzavaju razvoj drugih organskih bolesti, i sve zajedno izbaci demenciju kao iz katapulta. Alchajmer progresivno napreduje.

Uh,to sto pises je najveci problem kad sagledas demenciju.Dementan covek,nije prispeo nigde.Gde god da ga stavis ima da strci.Tuzno je sto su takvi ljudi odmah obelezeni i po stihijskim tokovima eliminisani iz svakog moguceg daljeg angazovanja u zivotu.To su ljudi koji mogu ziveti dugo s ovim problemima ali nije dobro sto nemaju svoje mesto.Gledam moju majku,delimicno ocuvanih mozdanih kapaciteta i nije mi svejedno,naravno.U 65 oj,godini na izgled lepo negovana i ocuvane spoljasnjosti,dovedena u sasvim pristojno fizicko i psihicko stanje ali ipak...Ipak,tu negde nad njom lebdi taj mracni oblak koji svakog momenta moze da se obrusi na sve nas i na nju ponovo i nemilosrdno.
Kad je budna obicno proseta par koraka po stanu,sedne da pojede obrok za sto,ukljuci TV ali retko prati radnju i uglavnom sedi zamislljena i zagledana u pod ili zidove...kao da u njima trazi odgovore na svoja pitanja.Odgovara kratkim recenicama,pogled joj je bistar ali zamisljen,kao da nesto trazi i ceka.Sta ceka??Ceka da prodje vreme od dorucka do rucka,ceka da prodje vreme od mog odlaska do mog dolaska sa posla.Ceka noc,da spava a spava nekoliko puta u toku dana po sat-dva.Zahvaljujem bogu sto je ziva ali i sama je svesna da joj se zivot sveo uglavnom na cetiri zida.Ponekad,komentarise kako to i nije neki zivot.Ponekad se osmehne ali sve redje.Pokusavam da je nasmejem,blesavim se,pravim budalu od sebe,izigravam dvorsku ludu.Vidim da se nekad napregne da izvuce iz sebe glas pri osmehu ali tesko,kao da zeli da zadovolji formu i kaze mi...eto,nasmejala si me,jel mogu sad da nastavim da gledam u pod?
Opet,da nije lekova bila bi agresivna a to tek nije neki zivot.Ovako je bar uredna i lepa ako je to uopste vazno.Meni jeste.Sve mi je vazno sto ima veze s njom.Kupih joj neki dan lepe snale za kosu.Sad joj je kosa porasla,uvek je nosila kratku.Lepo je zacesljam pa joj stavim snalice,primerene njenim godinama.Onda mi je jos lepsa i mladja.Uvek joj to govorim.Prija joj ali...samo blagi osmeh zatreperi...nije joj bitno kao nekad....I tako,prolaze dani...svi isti i po unapred izplaniranom scenariju.Unuka joj u toku dana uzkovitla prasinu i napravi emotivni tornado ili je ljubeci ili je cutke ignorisuci ali i to je nesto.Neko je prosao kroz stan,necija energija je zazujala prostorom,neciji zivot je vuce da ustane iz kreveta i pomeri noge i ruke...neko joj daje volju da zivi...

- - - - - - - - - -

Ovih dana rodjaka iz inostranstva ima problem.Majka joj je bolesna,u komi,nada je skoro sasvim zamrla.Baka od oko sedamdeset i neke.Rodjaka osim mene nema nikoga u Srbiji.Postavlja se pitanje sta s njenim ocem od oko osamdeset godina.Star i bolestan...ako mu supruga umre a verovatno hoce nece imati ko da ga gleda.Cerka da ga vodi preko okeana sigurno nece dopustiti deka u ovim godinama.Ona mora da se vrati jer joj je tamo posao i porodica.Deka ovde sam i prepusten sebi nece moci nikako.Dom?Morace...a onda susreti sa cerkom jednom-dva puta godisnje...Tuga!!!

 

[LJILJA MMM]

Šta da ti kažem, kad sve znaš. Dobro je dok je tako, i ne očekuj da se promeni. Imaće sve redje osmehe....ona je u svom tihom svetu dobrim delom zahvaljujući lekovima za smirenje.I dok zna da te čeka....dobro je....

Deka će morati u dom. Ako nije teško bolestan, postoji mala šansa da se prilagodi koliko toliko. Nema alternative.

 

[blizance]

Šta da ti kažem, kad sve znaš. Dobro je dok je tako, i ne očekuj da se promeni. Imaće sve redje osmehe....ona je u svom tihom svetu dobrim delom zahvaljujući lekovima za smirenje.I dok zna da te čeka....dobro je....

Deka će morati u dom. Ako nije teško bolestan, postoji mala šansa da se prilagodi koliko toliko. Nema alternative.

Pravo kazes,dobro je dok zna da me ceka.To mi dodje kao uteha i nada da jos nije sve izgubljeno.

Kako je malac genijalac?