Demencija

[birdie]

Misti, pije haloperidol 2,5 ; 1/2 od 2,5 i uveče 2,5 mg isto tako i loram u istim količinama. Pije to već četvrtu nedelju, ali halucinacije ne popuštaju kao ni želja za lutanjem. Kad bi samo znao kud on to hoće da ide, sve bi bilo lakše. Večeras sam zvala hitnu jer je bio nesnošljiv i dali su mu injekciju koja ga je obarala kao i lijekovi, ljekar kaže najviše za sat vremena ima da zaspi, međutim, zaspao je tek nakon 2,5 h. On se bori da ne spava, to je nešto nevjerovatno, ja to ni zamisliti nisam mogla da je moguće. Čovjek stoji i spava, ali neće da legne. Inače na smjenu je uvijek neko budan, jer kad se probudi ne zna gdje je, vrši nuždu gdje stigne, uplašen je, priviđaju mu se ljudi....ma sto čuda!

 

[mistika]

Flori zelim ti da se lepo provedes na moru.Stvarno si zasluzila jedan dobar odmor posle svega sto ti se izdesavalo.Opusti se,uzivaj,plivaj,suncaj se i napuni baterije jer ne znas sta jos moze da te snadje sa tatom.Idi setaj, i disi,i previse si bila u kuci sa mamom.Mene ovo zatvaranje u kucu psihicki ubija,Stvarno imam nekad osecaj da nemam dovoljno vazduha i da me ovaj zatvoreni prostor gusi.Zlo je sto mama kad vidi da se spremam da negde krenem,dobije napad besa i sve se zavrsava uglavnom mojim ostankom kod kuce.
Sto se tice Ebixe ja placam 50% od redovne cene i sa tim popustom ga placam 13.800din,sto je stvarno puno.Tolvon placam isto 50% od redovne cene.Kad saberem lekove koje joj je prepisao psihijatar i internisticke lekove koje placamo,njena penzija nije dovoljna.Inace popusi dnevno po kutiju nekad i vise cigareta,a nece neke jeftinije i ljuti se kad joj predlozim neke druge,kupujem joj te specijalne uloske koje me kostaju oko 3000 mesecno,zatim je seceras i naravno moram da pazim sta joj spremam od hrane,a i podigla je neki kredit(rata joj je 30 eura mesecno)koji sad ja moram otplacivati.Predala sam za tudju negu i cekam da je pozovu .Znam da nisu to neki veliki novci,ali bar koliko-toliko finansijski da rasteretim svoj buzdet.Mada iz prica koje sam cula od drugih kako puno odbijaju, ja sumnjam da ce je dobiti.

 

[Jeff M.]

Najnovije informacije u vezi sa Ebixom, juče sam bio u apoteci i novost je da je ebixa pojeftinila
polako sa radovanjem, jeftinija jeste, ali je učešće povećano na 75%
Inače, ostalo je da je za vaskularnu demenciju 100%!
Tako da je uz G30 šifru na receptu, odn, alchajmera, cena pakovanja od 56 tableta 6700 din

Mistika, ne bi trebalo da plaćaš toliko, proveri koju šifru ti piše lekar i šta ti uopšte naplaćuju jer i bez popusta 13800 je mnogo za taj lek!!!!!!!!

Inače, moj ćale je još par dana u bolnici i onda kući, kuk nisu fiksirali, jer kažu da nije neophodno,prelom zarasta, bolovi su prestali i sad je najvažnije da se što više osposobi za hod, uz pomagalo, dubak ili hodalicu, šta uspemo da nabavimo.

Čitao sam postove Kanarinke i video kroz šta je prolazila, moja iskustva su drugačija, što se tiče brige u bolnici ne mogu da kažem ništa loše, svi su stvarno sjajni, lekove daju po utvrđenom dogovoru, kupanje 1-2 nedeljno, sestre su pažljive i strpljive, a zamerke imam na doktore koji su operaciju kuka odbili, prvo bukvalno izmišljajući razlog, a posle uz obrazloženje da je takva politika bolnice!

U toku je odlučivanje o invalidskoj penziji, a usput smo predali i zahtev za tuđu negu i pomoć pa ću preneti i ta iskustva, možda će nekome značiti!

Florena, srećan put i lep odmor

 

[birdie]

Florena, sretan put i uživaj u svakom danu odmora.

 

[mistika]

Jeff hvala ti puno na ovim informacijama. ...Florena je ucinila pravu stvar kad je otvorila ovu temu.Eto pomazemo jedni drugima i razmenjujemo iskustva sto licno meni mnogo znaci.Sto se Ebixe tice,izvinjavam se,moja greska,nisam bila dovoljno jasna.Istu cenu otprilike i ja placam,ali moja mama pije svako jutro po 2 tablete tako da to pakovanje njoj traje 28 dana,znaci nema ih dovoljno za ceo mesec i moram joj onda mesecno uzimati 2 pakovanja i to je onda ta suma od 13800.

 

[FLORENA]

Hvala svima na lepim zeljama
Birdie vidim da imas iste probleme koje sam ja imala na pocetku sa mojom mamom i da se tesko nosis sa tim
Sve to sto radi tvoj tata radila je i moja mama...
Posle silnih muka saznala sam da je kuca kojoj hoce da ide njena rodna kuca..
Halucinacije su bile povecane posle gledanja tv-a,,
Probaj da promenis temu i da pricas o nekim sitnicama koje on zna ...price iz njegovog detinjstva ili proslosti koje se seca..Meni je mnogo pomoglo sto sam mami pored svih lekova dala i Bromazepam od 3 mg..Probaj od 1.5mg da vidis da li ce se smiriti..Jer ni moja majka nije reagovala na terapiju onako kako su ocekivali lekari.
I ona se zanosila i bila dezorijentisana...Sve ostalo sto pises je normalan tok bolesti samo ga mi moramo tako prihvatiti..I ako su to nasi roditelji od kojih smo uvek ocekivali paznju i podrsku toga vise nemaSada smo mi njima potrebni isto kao sto bi malo dete ucili da hoda i da ne dira opasne stvari po kuci...
Ja jos uvek pronalazim stvari po kuci koje je moja pok.majka sakrila
I toliko se obradujem kada ih nadjem a tako mi je sada sve to zabavno i tuzno..
Nedostaje mi i ako sam imala toliko problema sa njom...
Kada sam pri kraju njenog zivota sve prihvatila i pocela sa njom da se igram i pricam koje kakve gluposti bilo je mnogo lakse i zabavnije nego dok sam se sa njom ubedjivala i pokusavala da radim ono sto je normalno...
Naj neverovatnije je to sto se na samrti dozvala pameti i vodila tako neobican razgovor ..A poslednje reci koje mi je uputila bile su - Tako te puno volim
Tog trenutka su sve moje muke i trud oko nje bili nagradjeni za ceo zivot
Ala sam postala njanjava ...a
Zato sam sada tako spremna za oca jer znam da to nije covek koji me je voleo najvise na svetu nego neka bolesna dusica kojoj treba moja ljubav

 

[birdie]

Hvala svima na lepim zeljama
Birdie vidim da imas iste probleme koje sam ja imala na pocetku sa mojom mamom i da se tesko nosis sa tim
Sve to sto radi tvoj tata radila je i moja mama...
Posle silnih muka saznala sam da je kuca kojoj hoce da ide njena rodna kuca..
Halucinacije su bile povecane posle gledanja tv-a,,
Probaj da promenis temu i da pricas o nekim sitnicama koje on zna ...price iz njegovog detinjstva ili proslosti koje se seca..Meni je mnogo pomoglo sto sam mami pored svih lekova dala i Bromazepam od 3 mg..Probaj od 1.5mg da vidis da li ce se smiriti..Jer ni moja majka nije reagovala na terapiju onako kako su ocekivali lekari.
I ona se zanosila i bila dezorijentisana...Sve ostalo sto pises je normalan tok bolesti samo ga mi moramo tako prihvatiti..I ako su to nasi roditelji od kojih smo uvek ocekivali paznju i podrsku toga vise nemaSada smo mi njima potrebni isto kao sto bi malo dete ucili da hoda i da ne dira opasne stvari po kuci...
Ja jos uvek pronalazim stvari po kuci koje je moja pok.majka sakrila
I toliko se obradujem kada ih nadjem a tako mi je sada sve to zabavno i tuzno..
Nedostaje mi i ako sam imala toliko problema sa njom...
Kada sam pri kraju njenog zivota sve prihvatila i pocela sa njom da se igram i pricam koje kakve gluposti bilo je mnogo lakse i zabavnije nego dok sam se sa njom ubedjivala i pokusavala da radim ono sto je normalno...
Naj neverovatnije je to sto se na samrti dozvala pameti i vodila tako neobican razgovor ..A poslednje reci koje mi je uputila bile su - Tako te puno volim
Tog trenutka su sve moje muke i trud oko nje bili nagradjeni za ceo zivot
Ala sam postala njanjava ...a
Zato sam sada tako spremna za oca jer znam da to nije covek koji me je voleo najvise na svetu nego neka bolesna dusica kojoj treba moja ljubav

Nisi njanjava, ti si jedna emotivna i jaka žena. Sasvim je prirodno da posle svega što si prošla sve to osjećaš.
A tata se zanosi kad popije tablete, kad ga gledam izgleda potpuno isto kao nekad dok je bio zdrav pa kad se napije. Nekad je volio popiti, pušio je toliko mnogo da kad je imao infarkt nije znao objasniti ljekaru koliko puši jer nije pušio samo kad spava. Prestao je prije 10 godina, nikada nije spominjao da bi opet zapalio, ali juče kad smo skuvali kafu da pijemo, donio je pepljaru i stavio na sto i rekao da bi više nego išta volio zapaliti jednu uz kafu. No, nije tražio cigarete, samo je prokomentarisao onako sa čežnjom.
Juče i danas je poprilično dobar, ako izuzmemo to da je jutros otišao po burek u pekaru koja je daleko od zgrade 50-ak metara i onda promašio zgradu i završio 2 km dalje. Kad ga je našla moja drugarica, sjedio je na nekoj klupi, jeo burek i rekao joj da bi trebao ići kući da meni donese doručak. Kao i to da smo imali noćas malo ubjeđivanja oko toga da je kod svoje kuće i da nema potrebe bilo gdje da ide, međutim onda sam mu dala pola lorama da popije pa je ponovo zaspao. Najveći problem su nam te halucinacije i ta stalna želja da ide kući, kao i to što ne spava noću. Spava svega po par sati. Zapravo, ta nesanica je možda bila prvi od simptoma ove bolesti, ali on jednostavno nije htio nikada ništa uzeti za spavanje. Godinama spava svega po par sati noću. Dok je bio bolje, noću je čitao, gledao tv i sl. Sada to više nije u stanju da radi, kad se probudi prvo je pogubljen ne zna ni gdje je kupatilo, a onda kad se malo pribere išao bi kući. Ali, na stranu sve to, mislim da bi definitivno trebao više spavati da odmori malo mozak, da ga osvježi, a to nikako ne postižemo.

 

[melita-m]

Hvala svima na lepim zeljama
Birdie vidim da imas iste probleme koje sam ja imala na pocetku sa mojom mamom i da se tesko nosis sa tim
Sve to sto radi tvoj tata radila je i moja mama...
Posle silnih muka saznala sam da je kuca kojoj hoce da ide njena rodna kuca..
Halucinacije su bile povecane posle gledanja tv-a,,
Probaj da promenis temu i da pricas o nekim sitnicama koje on zna ...price iz njegovog detinjstva ili proslosti koje se seca..Meni je mnogo pomoglo sto sam mami pored svih lekova dala i Bromazepam od 3 mg..Probaj od 1.5mg da vidis da li ce se smiriti..Jer ni moja majka nije reagovala na terapiju onako kako su ocekivali lekari.
I ona se zanosila i bila dezorijentisana...Sve ostalo sto pises je normalan tok bolesti samo ga mi moramo tako prihvatiti..I ako su to nasi roditelji od kojih smo uvek ocekivali paznju i podrsku toga vise nemaSada smo mi njima potrebni isto kao sto bi malo dete ucili da hoda i da ne dira opasne stvari po kuci...
Ja jos uvek pronalazim stvari po kuci koje je moja pok.majka sakrila
I toliko se obradujem kada ih nadjem a tako mi je sada sve to zabavno i tuzno..
Nedostaje mi i ako sam imala toliko problema sa njom...
Kada sam pri kraju njenog zivota sve prihvatila i pocela sa njom da se igram i pricam koje kakve gluposti bilo je mnogo lakse i zabavnije nego dok sam se sa njom ubedjivala i pokusavala da radim ono sto je normalno...
Naj neverovatnije je to sto se na samrti dozvala pameti i vodila tako neobican razgovor ..A poslednje reci koje mi je uputila bile su - Tako te puno volim
Tog trenutka su sve moje muke i trud oko nje bili nagradjeni za ceo zivot
Ala sam postala njanjava ...a
Zato sam sada tako spremna za oca jer znam da to nije covek koji me je voleo najvise na svetu nego neka bolesna dusica kojoj treba moja ljubav

Pošto sam kako već napomenuh ne jednom, nepismena po pitanju boldovanja, volela bih da citiram florenin samo jedan deo ovog posta, ono: kada sam pri kraju njenog života..... mislim da će svima biti jasno šta sam htela reći. Florena je mesecima pisala koje i kakve probleme ima sa bolesnom dementnom majkom, a tek posle njene smrti shvatila šta i kako je trebala i mogla da uradi da i sebi i njoj olakša život, mislim da bi svima na ovoj temi bilo lakše da ovaj njen post pročitaju par puta.

 

[marijarara]

Ja sam u godinama kada se plašim da mogu oboleti od demencije. Strašan je osećaj gubiti intelektualne sposobnosti, dok još to shvataš. A kada se već desi volela bih da me daju u dom i da se ne sekiraju

 

[margareta lepo cveta]

Nadam se da Florena uživa!
Povodom ovog nespavanja noću, to je stalno mesto svih sa demencijom, makar u jednoj fazi bolesti. Mi smo tada imali rasprave, molili se i kumili, ali je sve slabo pomagalo. Jedino kad joj je neurolog propisao flormidal uspevali smo da je stavimo u krevet makar u 1 posle ponoći. Ni on nije delovao onako brzi kako se priča, nekada joj je bilo potrebno i dva sata da je uvuče u san. U toj fazi uglavnom sam išla na spavanje s njom, u isti krevet, grlila je kao dete. Nekako mi je bilo jasno da se užasno plaši da zaspi, čak i kad bi sve ključalo u meni. I kad ona konačno zaspi, ustanem i odem u svoju sobu. Tada je još uvek mogla ostatak noći da spava sama.
Sad već dosta dugo nemamo problem sa zaspivanjem, ali neko stalno stalno spava sa njom u sobi.
Što se tiče haloperidola, i moja mama ga pije, 1 uveče, ali sa još nekim lekovima. U početku kada je počela sa lekovima iz te grupe, imala je halucinacije, ali to nije dugo trajalo. Međutim, uticali su na motoriku i mislim da su prilično doprineli njenoj nepokretnosti. Istina, ona je postala nepokretna posle 6-7 godina bolesti i lekari kađu da je baš dugo izdržala.

 

[birdie]

Nadam se da Florena uživa!
Povodom ovog nespavanja noću, to je stalno mesto svih sa demencijom, makar u jednoj fazi bolesti. Mi smo tada imali rasprave, molili se i kumili, ali je sve slabo pomagalo. Jedino kad joj je neurolog propisao flormidal uspevali smo da je stavimo u krevet makar u 1 posle ponoći. Ni on nije delovao onako brzi kako se priča, nekada joj je bilo potrebno i dva sata da je uvuče u san. U toj fazi uglavnom sam išla na spavanje s njom, u isti krevet, grlila je kao dete. Nekako mi je bilo jasno da se užasno plaši da zaspi, čak i kad bi sve ključalo u meni. I kad ona konačno zaspi, ustanem i odem u svoju sobu. Tada je još uvek mogla ostatak noći da spava sama.
Sad već dosta dugo nemamo problem sa zaspivanjem, ali neko stalno stalno spava sa njom u sobi.
Što se tiče haloperidola, i moja mama ga pije, 1 uveče, ali sa još nekim lekovima. U početku kada je počela sa lekovima iz te grupe, imala je halucinacije, ali to nije dugo trajalo. Međutim, uticali su na motoriku i mislim da su prilično doprineli njenoj nepokretnosti. Istina, ona je postala nepokretna posle 6-7 godina bolesti i lekari kađu da je baš dugo izdržala.

I ja se nadam da Florena baš uživa, zaslužila je.
A što se tiče nespavanja Margreta, čitajući sve i svašta po netu o demenciji, simptomima...vidjela sam da je jedan od simptoma i poremećaj u spavanju. Tata zadnjih 20 godina slabo spava. Iz godine u godinu to je bilo sve manje, a uvijek je bio svojeglav i tvrdoglav i tablete za spavanje smatrao "drogom" koju mu ne pada na pamet uzimati. Ni jedna moja molba nije vrijedila, čak me je znao napadati i optuživati kako hoću da ga drogiram. Isto tako kao i vi i mi sada radimo; molimo ga, kumimo, preklinjemo, jedno vrijeme je mama znala leći s njim izagriliti ga kao bebu i on bi isto tako zaspao. Međutim, sad je problem što on mamu ne prepoznaje i ne da "tuđoj ženi" sa sobom u krevet. A što se tiče flomidala, imao je namjeru neurolog to ubaciti u terapiju, međutim rekao nam je da je njegovo srce slabo i plaši se da li bi to srce moglo podnijeti.Noge mu otiču, vidim da se ta voda i dalje skuplja uprkos diureticima koje pije, vagali smo ga, nije dobio na težini, ali su mu baš otečene noge.
Inače, juče je izlazio u šetnju. Nekad je dobro i ode fino prošeta i sam se vrati, pa pošto je djelovalo da je jedan od tih dana, pustili smo ga malo.Mi ne živimo u velikom mjestu, svi se skoro poznajemo i kome god sam mogla reći da nije dobro, rekla sam, a i vide ljudi. Čisto zbog toga ako ga vide na ulici da nam jave. Međutim, on je lijepo otišao pravo u ustanovu u kojoj je nekad radio. Raspitivao se kako stoje stvari, ima li problema i slično. Jer on čovjek sad kad se sprema da ide između ostalog (osim kad ide kući), ide i na posao. Ima hitno da završi nešto, čekaju ga ljudi i tako...Nazovu nas ljudi otuda i kažu da je tamo i onda ga vratimo kući.
I još mi je interesanto, desi se da ili ne prepozna mamu ili mene i brata, ali na ulici sve ljude prepoznaje, kad neko dođe u kuću kod nas takođe prepoznaje. I fino on komunicira s njima, pita ih sasvim logične stvari, vodi skoro normalan razgovor. Mislim da i ne halucinira toliko više, osim naravno što mora ići kući ili na posao, za šta ne znam da li je halucinacija ili kako već.
A što se tiče haloperidola, jeste, i ja vidim da utiče na motoriku, vidim ga kako se obazrivo kreće kad počnu da djeluju. Popije haloperidol i loram po pola tablete u podne, baulja po kući do kupatila i onda se umiva do besvijesti i još kaže:"nešto mi se oči lijepe", ali ne dozvoljava sebi da sjedne i spava.
Ja znam da je većina Vas već dugo u ovome, mi nismo, tek par mjeseci. Možda i djelujem kao neko ko previše kuka i stid me je što je tako, ali sve nekako mislim da ako napišem kakav problem imam, neko će pročitati i reći mi neki savjet, neko svoje iskustvo....Čitala sam ja svaki post koji je napisan, ali eto...opet...

 

[margareta lepo cveta]

Naravno da ne kukaš, ovde svako samo priča ono što mu se događa i može tako da vidi da li je to uobičajeno ili šta bi, možda, mogao da preduzme.
I ja se često osećam glupo kada nešto napišem i već odmah shvatim da su naši roditelji u vrlo različitim fazama bolesti i da smo mi različitog temperamenta i da naš nežan i miroljubiv ton ne prolazi svuda, pa i ja nailazim na nerazumevanje. Ali demencija ne bira, pa su i naši roditelji pre nje bili različiti ljudi, tako da ista faza bolesti bude prihvaćena drugačije.
Moja majka je uvek bila tanana nežna devojčica, pre nego majka u pravom smislu reči. Uvek i nepokolebljivo na strani svoje dece, čak i kada greše. Njena deviza je bila: Pusti ih, shvatiće same, nemoj ih još i ti pritiskati, dovoljno im je teško i samima. Mislim da nikada nisam uspela niti ću biti takva majka. Eto, to je jedan od razloga zašto je nikada nismo dali u dom – ona bi presvisla bez nešnosti i ljubavi.
Ovo pišem samo zbog toga što mi nismo mogle da imamo dilemu kako da se ophodimo prema njoj. Istina, moja sestra je povremeno bivala ljuta na nju, umela da uđe u nepotreban konflikt, činilo joj se da mama namerno radi neke stvari, samo da bi nam terala inat i a tada je nastajao pakao. Bilo je to u vreme mamine agresivne faze. Ali postojala je jedna velika razlika između nas dve, koja je uslovila i razliku u ponašanju. Mama je uvek preterano štitila moju sestru i ona je navilka da se oslanja na nju, pa kada se situacija izokrenula nije mogla to lako da prihvati i to je dodatno ljutilo. Opet, sticajem nekih ranijih okolnosti, ja sam imala uvek zaštitnički odnos prema majci i valjda je normalno što sam produžila, kada su stvari krenule nizbrdo, da je i dalje štitim.
Dakle, ugušila sam! Ne pišem, ne pišem, a kad počnem ne umem da se zaustavim. Izvinite.

 

[birdie]

Ma kakvi gušiš! Ja jedva čekam da s nekim pričam o ovome ko je preživio ili preživljava isto kao i ja.
Moj otac je uvijek bio autoritet i u kući i na poslu. I uvijek je bio "nezgodne" naravi. Njegova je riječ uvijek morala biti zadnja. Sad, u bolesti to je sve deset puta izraženije. Svo vrijeme majka je s njim, a brat i ja na smjenu smo kući. Majka je uvijek bila blaga i imala strpljenja za sve, ali i ona je nježnog zdravlja i brinem se i za nju. Desi se nekada da i ja "poludim", ali po navici ne smijem da reagujem burno (nisam to smjela ni kad je bio zdrav), nego znam da je to bolest i da je sada zaista kasno za ispravljanje "krivih Drina". O domu ne razmišljamo još uvijek, smatram da je još rano, a osim toga nemam ni finansije za dom. Njegova penzija ne bi bila dovoljna, moja plata je baš mala. Nekako sve ovo funkcioniše dok smo brat i ja na odmoru, ali šta poslije toga? Baš se brinem

 

[mistika]

Svi mi dodjemo u situaciju da pomislimo da gusimo,a jednostavno ovo je mesto gde mozemo da razgovaramo i razmenjujemo iskustva sa ljudima koji su u slicnim sitacijama i meni je mnogo lakse kad sam ovde sa vama.Birdie i moja mama je svojevremeno bila autoritet ,sad je to kao sto kazes mnogo izrazenije.Onog trenutka kad joj se sad usprostavim u bilo cemu,pa makar u najmanjoj sitnici,ona pocne da histerise,da se svadja,pocne da scenira,i to mi je najveci problem sa njom.Neko je tu rekao da okrenemo na salu....kod nje ne postoji sala,ako ona nije raspolozena za to.To sto ona zeli to i radi.Inace je u nekoj fazi kad po ceo dan sedi u svojoj sobi u fotelji i gleda u pod.Vise nema nikakvog interesovanja,ne ukljucuje u opste tv,nista ne cita,vise i ne hekla.Pre je znala da ishekla jedan red,pa ga opara ,a sad vise ni to....Jedino sto trazi je da stalno negde ide.Posaljem je kod njene sestre svaki drugi dan da proseta,ali cim se vrati od nje,ona bi opet negde isla i tad se strasno unervozi,pocne da seta tamo-vamo po kuci,po dvoristu i naravno posle toga slede njena histerije,optuzivanje da je ovde kod mene drzim u pritvoru,pocne da se pakuje da ide svojoj kuci i tako nastane citav haos u kuci

 

[mirjana11]

joj evo me opet... sve sam mogla da procitam na netu u vezi domova, demencije, svasta nesto...
smestila sam majku u privatni dom i NAGRABUSILA... znaci ovako... malo sam nervozna izvinite : O
za nepunih dva meseca moja majka postade invalid u domu... pala je jednom, pa drugi put eeeeeeee sad je SLOMILA RUKU ! A IMA NADZOR 24 SATA....
hocu da ih tuzim... kako, gde, kome.. prosto NIKAD TO NISAM RADILA a NEMAM NI PARE.
DOM PLACAM 30000, kazu bila je HIPERAKTIVNA, pa su je nakljukali lekovima da sad ne moze sama da hoda.
nije mi dobro...

 

[mirjana11]

 

[mirjana11]

tudja nega i pomoc na podrucju Beograda, se dobija brzo. Prvo se saceka mesec dana da vas pozovu( o tome sam vec pisala) znaci, ne obracati paznju na ono
poslati TELEGRAM i javiti im da ne moze doci, VEC SE NEKO MORA POJAVITI u zakazano vreme, da bi bilo ok. Posle toga, za sledeci mesec, dobije se retro novac, uz penziju,
od dana podnosenja zahteva, tako da je moja majka dobila za tri meseca unazad.
to je za ljude kojima nisam odgovorila onda, a koji su ljubazno pitali, a ja nisam ulazila na net.
ostalima pozdrav od srca.

 

[margareta lepo cveta]

Više puta sam pisala da demencija, naročito uznapredovala ili u fazi potrebe za neprekidnim kretanjem, je nešto o čemu lekari, pa i medicinsko osoblje, malo znaju ako se nisu susretali u praksi. Tako u privatnim domovima oni uglavnom nisu obučeni, a ni raspoloženi za je dan takav rad, jer dementni bolesnik traži potpuni nadzor od 24 sata. Zato je to i užasno teško za negovatelje, bez obzira da li su kod kuće ili u domu. U Domu na Bežanijskoj kosi postoji posebno odeljenje za demenciju i oni tačno znaju o čemu se radi, pa ko nema uslova ili ne može da neguje u kući takvog bolesnika on jeste rešenje, iako ni sa njim nećete biti u potpunosti zadovoljni.
Istini za volju, takav bolesnik može uvek i svakom da padne, ali ponovljeni padovi su nešto drugo. Njih je preko noći potrebno fiksirati, jer razumljivo je da niko u domu neće celu noć sedeti ispred postelje obolelog, ali ne i sedirati do obamrlosti.

 

[kanarinka]

Više puta sam pisala da demencija, naročito uznapredovala ili u fazi potrebe za neprekidnim kretanjem, je nešto o čemu lekari, pa i medicinsko osoblje, malo znaju ako se nisu susretali u praksi. Tako u privatnim domovima oni uglavnom nisu obučeni, a ni raspoloženi za je dan takav rad, jer dementni bolesnik traži potpuni nadzor od 24 sata. Zato je to i užasno teško za negovatelje, bez obzira da li su kod kuće ili u domu. U Domu na Bežanijskoj kosi postoji posebno odeljenje za demenciju i oni tačno znaju o čemu se radi, pa ko nema uslova ili ne može da neguje u kući takvog bolesnika on jeste rešenje, iako ni sa njim nećete biti u potpunosti zadovoljni.
Istini za volju, takav bolesnik može uvek i svakom da padne, ali ponovljeni padovi su nešto drugo. Njih je preko noći potrebno fiksirati, jer razumljivo je da niko u domu neće celu noć sedeti ispred postelje obolelog, ali ne i sedirati do obamrlosti.

Sto se padova tice,moj otac je pre par meseci iako smo svi bili tu,sapleo se o sopstvenu papucu i pao na travu,i tada polomoio kuk!U bolnici je dobio dekubit na obe pete.Od tada hoda uz pomoc hodalice,ali evo juce,napravio se pametan i krenuo bez nje,i naravno pao na operisan kuk!Hvala bogu nije se polomio,ali je meni doslo da ga dobro izudaram!Posto sam bila sama kada sam krenula da ga podignem,usinem svoja ledja i danas jedva hodam.Grdilla sam ga i pitala dal hoce opet da polomi kuk,na sta mi on rece da ne lazem da on NIKADA nije polomio kuk i da ga ne pravim ludim!A operisan je krajem aprila ove godine,a uporno tvrdi da on nije nista operiso!

 

[haydi]

Drage moje,evo i mene.
Nisam se javljala jer je sve po starom,borimo se i ja i moja majka.Hvala bogu još uvek nije agresivna,jer sam se toga najviše plašila,ali izgleda da to stvarno ima veze sa prirodom osobe.Kao da sada malo ređe traži da "ide kući",što mi olakšava svakodnevni život,jer strašno je naporno savki put naći na to pravi odgovor,a da se ona ne uznemiri.
Inače moram da se pohvalim da sam uspela da odem nedelju dana na more iako sam mislila da je to nemoguća misija i da ko bude morao da brine o njoj (moja sestra) neće se snaći.Međutim sve je prošlo u najboljem redu,mama je prihvatila da ja nisam tu i sarađivala je sa svima u mom odsustvu.A šta je meni to značilo posle godinu dana svakodnevne brige o njoj,posle posla koji me ubija od stresa i ostalih muka ne moram ni da vam pričam.Zato Florena mnogo se radujem što si uspela da odeš na odmor,jer svaki,makar i jednodnevni odmak od problema mnogo znači,a pogotovo tebi koja si prošla pakao i na žalost sa ocem opet imaš problema.
Svim novim forumašima mogu da poručim nešto što sam shvatila za ovaj period brige o mami ,da je samo važno strpljenje i ne dozvoliti sebi da odreagujemo na prvu loptu,jer svaka naša nervoza i malo povišen ton,na njima se odražava sto puta jače.Kad osećaju smirenost,sigurnost i kad im je udobno,sto puta se sa njima može lakše izaći na kraj.Možda ja imam sreće jer moja mama jedna pitoma i mila žena i neki put je dovoljno samo da je zagrlim i poljubim i ona se smiri.Naravno najveća pomoć ste mi bili vi,jer bez Florene,Misti,Margarete,Kanarinke i drugih bila bi totalano izgubljena,jer stvarno niko o toj bolesti nema pojma osim onih koji kroz to prolaze.Ehh,raspisah se načisto a samo sam htela da vas pozdravim i da kažem da sam još tu.Pozdrav svima.

 

[kanarinka]

Definitivno im se u bolesti pojaca karakterna crta koja im je i pre bolesti bila izrazena,ali su je u odredjenoj meri kontrolisali.Moj otac je uvek bio samoziv i samoljubiv,i sada je ta osobina itekako izrazena.U svakoj situaciji na prvo mesto stavlja sebe,a za ostale nema veze.Sin njegovog rodjenog brata oboleo je od karcinoma,uradjena je operacija,ali rezultati biopsije su losi,stric i strina nisu ni zivi ni mrtvi,pogubljeni,jer cekaju jos jedan rezultat sledece nedelje.U tel.razgovoru sa mojim ocem,stric mu rece u kakvom su problemu i brizi,a moj otac kaze bukvalno ovako:Nije to nista JA IMAM PROBLEM,imam ranu na nozi i bole me ledja!Doslo mi da ga cekicem po glavi mlatnem!
Ja danas hodam sa teskom mukom,jer sam se usinula,ali on je dobio sve po redu i na vreme,suze mi liju od bola,a on ce na to,i MENE bole ledja!
Ali takav je bio ceo zivot,skrtica,samo on pa on,zato je i ostao sam,a zenio se posle moje mame cak 16 puta!Ja cu predati zahtev da ga prime u Drzavni Dom,nikako vise privatni ne dolazi u obzir,u mom mestu na odeljenje za dementne.A koliko ce se cekati na mesto,kazu da se duuuugo ceka,jer imaju malo mesta,i sobzirom da kod mene sve ide na muku,videcemo.
Jedva ga nateram ruke da opere,ja ga brijam,jer NECE sam,a to moze,a kada ga muz i ja kupamo i to ide bukvalno tek kad podviknem!

 

[Maja Romoda]

koji lek ste mu uvece davali da bih spavao?ja muku mucim sa tatom,a ovi lekovi slabo deluji....hvala

 

[birdie]

Joj Kanarinka, nasmijah se ja tebi od sve muke . Čitam to kako pišeš za očeve komentare i "saosjećajnost" i mislim se, pa moj je bio takav i kad je bio zdrav. Dođe tako neko kod nas u kuću i ispriča za nekog da ima rak ili neku tešku neizlečivu bolest, a on prokomentariše:"Ma sve naopako, evo i ja sam se negdje prehladio, sve me boli!" A sad to sve na kvadrat, ma šta na kvadrat?! Na kub!
Inače još se pakuje, čudo jedno kako to voli. I brine o poslu, a to što je devet godina već u penziji e to nema veze. Jutros je prao zubnu protezu "nivea" kremom i komentariše kako se nešto mnogo lijepi i nešto nije uredu.
E još da dodam, slabije jede zadnjih nekoliko dana i žali se kako ga peče nešto u stomaku. Znam da ima kamenja u žuči i samo Boga molim da se to ne upali

 

[birdie]

joj evo me opet... sve sam mogla da procitam na netu u vezi domova, demencije, svasta nesto...
smestila sam majku u privatni dom i NAGRABUSILA... znaci ovako... malo sam nervozna izvinite : O
za nepunih dva meseca moja majka postade invalid u domu... pala je jednom, pa drugi put eeeeeeee sad je SLOMILA RUKU ! A IMA NADZOR 24 SATA....
hocu da ih tuzim... kako, gde, kome.. prosto NIKAD TO NISAM RADILA a NEMAM NI PARE.
DOM PLACAM 30000, kazu bila je HIPERAKTIVNA, pa su je nakljukali lekovima da sad ne moze sama da hoda.
nije mi dobro...

Da bi mogla da ih tužiš moraš prvo dobro vidjeti šta si potpisala u ugovoru koji ste potpisali, a u ugovoru piše i koji je sud nadležan u slučaju da dođe do problema u vezi sa istim. Tako da ti je najbolje tu provjeriti kome da ih tužiš. Ali računaj i na to da je to duga borba koja zahtijeva i mnogo strpljenja i mnogo novaca. Nažalost, to je tako.

 

[Mr No]

Ja sam zaboravio sta sam hteo da napisem.