Demencija

Ovih dana sam negde pročitala, ili videla na TV-u, nisam sigurna, da se običnim pregledom očiju može utvrditi "sklonost" ka demenciji i da se može uticati da se bolest ne manifestuje, sad kako, zašto, stvarno ne znam, trebalo bi se raspitati kod lekara.
Nedavno sam slušala jednog lekara koji kaže da se mentalnim vežbama može ako ne sprečiti, ono bar odložiti demencija. I opet nisam sve zapamtila što je pričao, samo mi je ostalo u glavi: ukrštene reči, reče da su dobra mentalna vežba.
 
Florena, ponasanje tvog oca je stvarno tesko za sve vas, ali ima resenja, a to ti kazem jer imam iskustva sa svojom tetkom koja je isto to radila: prijavljivala je komsije policiji, optuzivala ih za kojekakve gluposti i bila spremna da ide i na sud zbog toga. Ali iskusni u policiji odmah prepoznaju takve "pacijente" i naravno, ne objasnjavaju im mnogo, samo im obecaju da ce sve preduzeti. Retko kad stvarno nesto preduzmu! Sto se vise suprotstavljas ocu, on ce te vise optuzivati! Zauzmi stav da si, kao, na njegovoj strani i da ces sve da ucinis da mu pomognes. Bilo bi dobro da porazgovaras sa nekim psihijatrom i u krajnjem slucaju, ako tvoj otac postane nesnosan i agresivan, mozes da potpises da ga odvedu u psihijatrijsku ustanovu na lecenje. Znam da to nije najsrecnije resenje tvojih problema i da se sve u tebi buni protiv toga, ali to moze da popravi njegovo stanje! I da vam svima olaksa zivot...
 
Poslednja izmena:
Dilema je ostala kako da se ponasam prema ocu :sad2:
Ali za sada ga ignorisem i tako cu nastaviti i dalje...
Kada je pre neki dan ostavio bratanca da mu kao cuva pcele na placu da bi on obisao mamin grob i dosao kuci da se posteno okupa i presvice.Iako ima sve tamo..mali mi javio da deda dolazi.
Uredno sam mu spremila da ruca i postavila,proverila da li ima vode u bojleru i otisla kod brata na kafu dok on nije otisao....
Sto je do mene kao cerke sve cu uciniti jer sam tako vaspitana ali ako pocne da preteruje i pocne da ispada iz koloseka razmisljamo svo troje da se obratimo nekome za pomoc..Zato sam i pitala sta rade socijalni radnici i koja je njihova nadleznost???
U pravu ste da su poceli iz supa da ga fortaju i da ga lazu:per:
Ali je on uporan i obilazi sve stanice milicije koje zna:mrgreen:
Coveku su propale dvisnje koje su pored tatine ograde jer covek jednostavno ne zeli da se koska sa njim...Poceo je jadnik da zida neki kokosinjac a tata hoce da ga prijavi da zida od para za med koji je njemu ukrao:eek:
Srusice mu to ni krivom ni duznom:besna:
 
Mrvcica:
Florena, ponasanje tvog oca je stvarno tesko za sve vas, ali ima resenja, a to ti kazem jer imam iskustva sa svojom tetkom koja je isto to radila: prijavljivala je komsije policiji, optuzivala ih za kojekakve gluposti i bila spremna da ide i na sud zbog toga. Ali iskusni u policiji odmah prepoznaju takve "pacijente" i naravno, ne objasnjavaju im mnogo, samo im obecaju da ce sve preduzeti. Retko kad stvarno nesto preduzmu! Sto se vise suprotstavljas ocu, on ce te vise optuzivati! Zauzmi stav da si, kao, na njegovoj strani i da ces sve da ucinis da mu pomognes. Bilo bi dobro da porazgovaras sa nekim psihijatrom i u krajnjem slucaju, ako tvoj otac postane nesnosan i agresivan, mozes da potpises da ga odvedu u psihijatrijsku ustanovu na lecenje. Znam da to nije najsrecnije resenje tvojih problema i da se sve u tebi buni protiv toga, ali to moze da popravi njegovo stanje! I da vam svima olaksa zivot...
Kliknite za proširenje...

To bi svakako bilo najbolje, mislim da ga makar i na silu odvedu na lečenje, jer on kako sam shvatila Florenino pisanje još uvek nema nikakvu dijagnozu. Moglo bi biti i nešto gore od demencije, kako se ponaša, podseća me na jednu komšinicu koja boluje od shizofrenije, sve je moguće nažalost.
 
Najbolje bi bilo da ga stvarno odvedete na pregled ili bar neko od tvojih da ode kod psihijatra da mu obasni kakvi su simptomi i on ce vam najverovatnije objasniti sta dalje sa njim.Ponavljam moja mama je imala iste te simptome,stalno je bila udedjena da je neko potkrada i da su se svi urotili protiv nje.Kad sam sa doktorom popricala o tome,on mi je rekao da je to Alchajmerova bolest i da takvi bolesnici imaju takve simptome.Sto se tice tvog ponasanja prema njemu,stvarno je tesko bilo sta da ti se preporuci.Ja sam mamu u pocetku ubedjivala da to nije tacno,onda se ona razesti,pocne samnom da se svadja.Onda sam bila pocela da joj podvladjujem...tek tada je situacija bila jos gora.Osetila je da ima moju podrsku i smatrala me kao njenog "saveznika" u raskrinkavanju komsiluka.Znala je da me zove u 3 sata ujutru da mi prica ko je sta uradio.Sve je to jos nekako funkcionisalo dok komsinice nisu pocele mene da sacekuju i da me zovu na telefon i da se zale kako ih moja mama optuzuje za kradju.Zalud mog objasnjavanja da je ona bolesna...jednostavno niko nije zeleo da bude optuzen da je lopov i da ima posla sa MUP-om.Bilo je trenutaka kad od stida i sramote nisam mogla da udjem u naselje gde je moja mama zivela....ma grozan osecaj!!!.Ja sam tad pocela ponovo da joj se suprotstavljam,cak sam joj u par maha i pretila da cu joj pozvati ljude iz Centra za Socijalni rad pa ce videti svoga Boga kad je smeste u dom,a na spominjanje Centra i doma ona se umiri kao malo dete.Cak i sad kad je kod mene i kad insistira da ide svojoj kuci ja joj kazem da cu je sutra odvesti u Centar i ona se smiri.To sto Mrvica kaze da ga posaljes na lecenje u neku psihijatrijsku ustanovu,znas Florena i sama da to ne pije vodu.Moja mama je bila 3x po dve,tri nedelje u roku od godinu dana na psihijatriji i onda je puste kuci.Bude joj bolje mesec dana i onda prica po starom.Mi nemamo Mrvice ustanova gde se trajno smestaju takvi bolesnici.Imamo malo nesto drzavnih domova do kojih je jako tesko doci i privatne domove su uzasni i skupi i to moze Kanarinka da potvrdi iz njenog iskustva sa njima.
 
Joj Misti znam da si u pravu:heart:
Ali sta da radim kada je on jos uvek na nogama i svojevoljan...
Ne postoji osoba koju nije optuzio..A ne znam ni kako ovi iz mupa ne reaguju:eek:
Kad je on kod njih non stop..I sutra se sprema da ode do njih ..zvao je mog bratanca da mu kao cuva pcele..Navodno da su ga zvali da dodje...
Sto je cista laz jer znam mog oca kako dise...
A bio je tako dobar i posten covek...Barem je uvek komsiluk postovao...
Ljudi su ga postovali i voleli.A sada ga svi izbegavaju i svi mi pricaju kako su ga videli tu i tamo kako ronda po kontejnerima da izvadi hleb ne bi li nahranio te njegove kerove:rumenko::eek:Sta li me snadje to je strasno..A bojala sam se da me mama ne obruka i da nesto tako ili ludje ne uradi..Medjutim njega niko i nista ne moze da zaustavi...Uvek je bio tvrdoglav i uvek je njegova bila poslednja rec pa makar i ne bio u pravu...Ima tumor prostate koji nije bio da kontrolise vise od 4god.
Pije lekove kako mu padne na pamet i zaliva ih alkoholom koji kupuje na pijaci:mrgreen:Kaze da njemu lekari ne trebaju da je on sam svoj lekar i td...
Ni sa kim od nas ne komunicira sem sa tim mojim bratancem koji mi je bio desna ruka sa mamom...Mali je dusa od deteta ali njemu tako mladom i ne trebaju bas takve gluposti ...Dovoljna mu je bila baba :sad2:
Sada njemu pokusava da ispira mozak...mali ga saslusa i pokusava da ga savetuje ali kako kada je on ipak samo dete koje je tek krocilo u zivot:heart:
Mislila sam kada se moja majka upokojila da cu dolaziti na temu kao gost ..
Ali na zalost ...eto mene:rida:
 
Poslednja izmena:
Tuzno je to Flori sto ponovo pocinjes da pozivljavas opet isto,a od predhodnog bola se nisi jos oporavila.Stvarno treba snage i zivaca da kroz sve to ispocetka prodjes.Sta da ti kazem draga,sem da se naoruzas strpljenjem i pokusas ovaj put sto bezbolnije da izadjes iz svega.
 
Pozdrav svima, ja sam nova na forumu :)
Danima već čitam ovu temu, svaki post ponaosob, svaku riječ...upoređujem ponašanja vaših bližnjih sa ponašanjem svoga oca. Dijagnoza je vaskularna demencija.Čitajući sve ono što ste napisale nekako valjda sebe ubjeđujem da se kod mog oca ne radi o tome, valjda sebi ne želim priznati. Sve se jako brzo dogodilo. Prije tri mjeseca je počelo sa buđenjem u noći i idejom da nije u svojoj kući, da bi preko dana bilo normalno. Loše spava noću još od infarkta kojeg je imao prije 12 godina, ali sada je to spavanje svedeno na jedva nekih 2 h noću i u toku dana po 1-2 h. Zbog bola u vratu mama je uspjela da ga ubijedi da odu neurologu koji ga je uputio na CT mozga, gdje se pokazalo da je imao par sitnijih pucanja mikro kapilara. Nakon toga otišli smo neuropsihijatru koji je postavio dijagnozu vaskularne demencije i poremećaj ponašanja usled disfunkcionalnosti mozga. Danas, on ne može biti bez nadzora. S njim mora neko biti 24 h dnevno i to je uglavnom majka i ja kad god mi to dozvole mogućnosti.Noću i dalje pored svih lijekova spava jedva 2 h, budi se dezorijentisan, pije lijekove za izmokravanje koji ga tjeraju da izbacuje tečnost, tada nije sposoban pronaći kupatilo, moramo da ga usmjerimo tamo jer se par puta dogodilo dok smo spavali da to obavi bilo gdje. Vrlo često nas ne prepoznaje, misli da je majka osoba koja se brine o njemu, kao da je u nekoj ustanovi. Govori da smo prisilno smješteni u stan, traži da idemo kući i slično.
Nisam od onih koji ne vide istinu, ali mi je nevjerovatno da se sve tako brzo dogodi. Pa, za nekih dva mjeseca je doslovce postao kao beba! Pitam se, da li je moguće da to ide tako brzo? Mjesec dana pije terapiju koju mu je prepisao neuropsihijatar, ali poboljšanja nema, samo je opijen lijekovima koji mu usporavaju motoriku, teško se kreće. Imam utisak da je bolji kad provede vrijeme na vazduhu, kao da mu se malo razbistri...
Voljela bi da mi neko od vas koji ste imali iskustva kaže nešto više o početcima, svi ste uglavnom pisali o poodmakloj fazi ove bolesti, a ja zapravo i ne znam u kojoj je fazi moj otac i kako da to prepoznam?
 
Danas sam bila do moje doktorke i pricala joj za probleme sa tatom:sad2:
Na moju zalost rekla mi je da je to neminovno kod ljudi koji izgube bracnog druga....da ulaze u neku demenciju i depresiju..pa traze krivca za sve i svasta u najblizima...Kaze da ga dovedem i da bi trebalo da poseti neuro psihijatra...
Ali od toga nema nista jer on ne zeli ni svoje boljke da leci..
I jos mi kaze da je na moju zalost krenuo maminim stopama:sad2:
Nisam ga videla mesc dana...tj.. od dana kada mi je telefonirao i kada smo se posvadjali..Moj bratanac,moja srecica je opet preuzela brigu o dedi..Kao da mu nije bilo dovoljno sto je pazio babu i bio uz mene:heart:
Ide svaki drugi - treci dan i nosi mu da jede..
Jer se deda tamo zakucao i ne pada mu na pamet da dodje kuci..
Kaze ..Da ce mu pokrasti sve pcele:mrgreen:
I sve zive optuzuje da su lopovi i td...A sto je poceo da kune:eek:
Majka je bila malo dete u odnosu na njegovo ponasanje:dash:
 
e, moja Florena...zar jos i to posle svega... :( samo da se u momentima ne dokopa kakvog oruzja...koliko bi tragedija bilo sprecheno kad bi ljudi prihvatili ovu vrstu bolesti kao stvarnost u kojoj se NE SME cekati ...to su dvonoge bombe...ponekad...
 
Pozdrav svima :)
Trazeci info o alchajmeru, naletih na ovu temu i zbog saveta koji se ovde mogu naci, zbog optimizma i pozitivne energije, zbog empatije, odlucih da se pridruzim!
Inace, mom ocu (62 god)je Dg alchajmer i najvise je pogodjena komunikacija, tesko pronalazi reci i u fazi je da progovara samo kad mu nesto treba i kad odgovara na pitanje!
Kao da jedna Dg nije dovoljna, pre 3 nedelje je pao i slomio kuk :dash:
U bolnici su odlucili da ga ne operisu i da "zanemare prelom" zbog alchajmera :dontunderstand:
Sad se bojim da ce mu bolest brze napredovati, zbog mnogo duzeg oporavka nego u slucaju operacije, bojim se da ce se vezati za krevet, inace je bio vrlo aktivan, 2 puta dnevno setnje, odlasci u posete kod brata ...
Trenutno moze da hoda samo uz pomoc dubka, koji, usput, ne mozemo dobiti preko rzzo-a zato sto nije politrauma, doktori ne zele ni da nam daju opp obrazac, nov kosta 15000!!! Ako neko ima iskustva sa ovom temom voleo bih da me posavetuje ;)
Kopajuci po netu naleteo sam na sajt alchajmer.org na kojem je od skoro postavljen i vodic za negovatelje obolelih od alchajmerove bolesti na 60 str, mislim da je vrlo koristan i da moze pomoci svima koji se susrecu sa razlicitim problemima, evo linka, vodic je u pdf formatu
http://www.alchajmer.org/index.php
Jos jednom pozdrav svima :bye:
 
Jeff pozdrav i tebi. Na potpuno isti način sam i ja došla do foruma i iz istih razloga. Moj otac je na svu sreću još uvijek pokretan, čak bi dodala izuzetno pokretan! Kad uvrti sebi u glavu da mora da obavi neki "posao" samo njemu znan, ničim ga ne možemo u stanu zadržati. Danas je na +34 pješačio do besvijesti i jedva sam ga nekako uspjela ubijediti da sjedne u auto i to pod izgovorom da mi nešto objasni gdje se nalazi. A onda na kraju i kad smo ušli u stan, nastavio je sa nepovezanom pričom, brijao se (mada je to radio već jednom jutros, nekad to odradi i tri puta u toku dana-jedino tako je miran). Jako voli da sklanja i pakuje stvari jer je ubijeđen da nije kod kuće, pa da to "sačuva" i da bude spremno kad "krene kući". Onda to tako "temeljno sakrije" da onda posle imamo zanimaciju da tu istu stvar nađemo. Danas smo npr. tražili njegov sat koji je prije toga uredno "izribao i oprao" , sat vremena, a onda je rekao "naći ćemo ga kasnije". Sad je izašao sa bratom u šetnju. To će ga vjerovatno umoriti pa će spavati noćas bar 3 h jer više od toga nema teorije. E onda se sprema da ide kući, pa to traje negdje do 6 h ujutro kad ga izvedemo malo u šetnju, pa onda doručak, pa lijekovi, pa se smiri i malo odspava.
Nekad imam utisak da lijekovi ništa ne rade, a onda čujem da i ne mogu tako brzo, on ih pije tek 4 nedelje. Da li će imati ikakvog efekta, u kojoj smo fazi bolesti, pojma nemam, ali da je teško-zaista jeste.
 
i ja sam se baš ovde načitala... ima već par dana

tema mi je relativno nova, ali čim sam primetila da s mojom majkom nešto nije u redu, a živela je sama, ja sam odmah malo pretražila po netu, eto obilazimo lekare već dva-tri meseca, ali brzo su mi potvrdili da je stanje ozbiljno, a kad se desio prvi incident sa nekontrolisanom nuždom, rastrčala sam se da joj nađem kakav-takav, makar privremeni, ali udoban smeštaj pod nadzorom: nije ni to lako, pošto su mnogi domovi ili krcati ili loši :(

i pre desetak dana sam je smestila u jedan lep privatni dom, prilično skup, ali svaki mesec se plaća posebno i ugovor ne obavezuje da je držim tamo duže nego što hoću, a i cena ostaje ista, bez obzira na potrebe -
nemamo još konačnu dijagnozu, ne znam tačno koja je vrsta demencije /psiholog sumnja na psihosomatski sindrom, neuropsihijatar dao uput za CT endokranijuma/, ali šta god da je - nema tu mnogo pomoći: samo adekvatna terapija i što bolja nega -

nije ona još agresivna, ali često priča gluposti, ponavlja ista pitanja, itd.
u domu ima pet obroka dnevno, inače nije dijabetičar, samo staru hipertenziju i srčane probleme /na šta je sad takođe zaboravila/, ali već čujem da optužuje negovateljicu da joj ništa nije dala da jede... uf!
u početku me je stalno pitala kad će kući, zasad još mogu nešto da joj objasnim, ali već se izgleda malo navikla i sad samo pita kad ćemo opet kod lekara -

tek posle sam stigla do ovog foruma :hvala:
zaista ne znam šta da dodam: neverovatno kakav pakao ova bolest može da napravi najbližima i divim se svima vama koji ste svoj život podredili negovanju svojih roditelja u najgorim mogućim uslovima! ja sama ne bih imala snage :(

veliki pozdrav za sve!
 
Pozdrav svima novima!
I pozdrav svima starima koji su se negde sakrili.
Posebno tebi Florena. Ne znam šta da ti kažem, niti imam ideju kako da ga odvedete kod lekara. Možda je sreća što čuva pčele i ne dolazi, makar dok sakupiš malo snage.
I opet smo svi na početku. Kao što piše na sajtu čiji je link postavio Jeff, ovo je presudno u nezi bolesnika, bez obzira o kojoj se demenciji radi:
SAVETI ZA NEGOVATELJE
Deset brzih odgovora na različita ponašanja:
1. Budite fleksibilni, strpljivi i smireni
2. Odgovorite uvek na emocije ne na ponašanje
3. Ne svađajte se niti pokušavajte da razuveravate obolelog
4. Koristite podsetnike
5. Prihvatite sve zahteve i odgovorite na njih
6. Potražite razlog koji se nalazi iza svakog ponašanja
7. Konsultujte se sa lekarom ukoliko mislite da neki lek ili bolest imaju uticaja na ponašanje
8. Istražite više rešenja
9. Ne uzimajte ponašanje lično
10. Podelite svoje iskustvo sa drugima
Ujedno, savladati sebe je najteži deo posla.
Kod nas je manje-više isto, osim što mama naočigled kopni i retko govori. Zaboravila je većinu reči i to je jako tužno. Vidi se kako se muči da kaže nešto i to na kraju nema smisla. Užasno mi je žao.
 
danas sam išla u dom da posetim svoju majku, da odnesem neke sitnice i malo popričamo...
uf! odmah me je dočekala sa senzacijom kako joj je jutros neko "ukrao" lekove i navodno nije ih popila -
/a lekove dobija svako uz obrok, odmah pored tanjirića, za stolom je 7-8 osoba na spratu i devojke prate šta ko od njih radi/

na moje insistiranje, u domu su odmah sproveli istragu, glavna sestra je videla o čemu se radi, dala joj vanrednu dozu lexiliuma -

a posle smo čak nas dve igrale domine, doduše po nekim novim usputnim pravilima, ali uspela je da potrefi gde ide koji broj -
/usput smo malo pričale, po hiljaditi put sam objašnjavala da joj je tamo dobro, da ljudi paze na nju, itd.
malo se rastužila kad je shvatila da je bolest tako čudna, ali kad me je kao "pobedila" u igri domina - bila je veoma ponosna/
 
Pozdrav i tebi Margareta i nasim novim prijateljima.Sto se mene licno tice,ja sam stalno tu.Svaki put kad ukjlucim komjuter prvo udjem na ovu temu da vidim sta se desava kod vas.Ja se nisam javljala jer sam shvatila da sam pocela konstantno da vam se jadam i da kukam,a i vi imate svojih problema i previse.Povukla sam se da se malo odmorite od mene :).
Beket u pravu si kad kazes da je ova bolest uzasna,stvarno treba mnogo strpljenja i neravava sa takvim bolesnicima.Koliko sam shvatila ti imas dobru komunikaciju sa tvojom majkom i to je odlicno.Na svu srecu nasla si i dobar dom Mozes li mi reci gde se nalazi taj dom?....zanimljivo mi je to sto mozes da je drzis tamo kolko hoces.
 
Birdie,koji je lek u pitanju? mojoj mami su stalno menjali terapiju.Medjutim pre par meseci je bila u bolnici i tamo je prosla silna testiranja i dijagnostikovali su joj Alchajmerovu bolest,srednji stadijum.Tad su joj prepisali lek koji se zove Ebixa i rekli su da mora da prodje jedan izvestan period dok ne pocne da daje efekta.Od tad je proslo 5 meseci,ali ja ne vidim bas neku promenu na njoj.Inace taj lek je uzasno skup.Zaprepastila sam se pre 2 nedelje kad sam isla da ga podignem i kad su mi rekli da je poskupeo.Mesecno sam davala na Ebix-u 9.800 dinara ,a sad je lek poskupeo na 13.800.Stvarno je preterano!!.Inace moja mama za sad spava nocu i nemam problema sto se tog tice.Doktor joj je prepisao za uvece Lorazepam i Risar i mogu reci da ta dva leka u kombinaciji odlicno deluju.
 
Jeff najbolje bi bilo da ti se javi nasa prijateljica sa ove teme Kanarinka.Njen otac je slomio kuk i ona ima najvise iskustva sa tim.Ako hoces,mozes da citas njene postove koji se odnose bas na to i pocinju ti od 43 strane.Mozda tu pronadjes nesto sto moze pomoci i tebi.
 
mistika:
Mozes li mi reci gde se nalazi taj dom?....zanimljivo mi je to sto mozes da je drzis tamo kolko hoces.
Kliknite za proširenje...
Ne bih javno da ga reklamiram, ne samo iz principa, nego i zato što još nisam sigurna da li je sve tako sjajno kao što mi se čini. (Ali svako zainteresovan može da dobije info i link preko privatne poruke.) Dom se nalazi na pola sata od mesta gde ja živim. Namerno sam tražila nešto u blizini, jer bih u suprotnom morala i sama da se selim. Insistirala sam da to bude jednokrevetna soba sa zasebnim kupatilom, da ima makar minimum slobode i komfora, pošto je tek u početnoj fazi demencije; plašila sam se kako će se prilagoditi, tužno je videti tolike starce koji sede i bleje, tamo su svi pokretni stariji od nje (ima 66 god.) - ali evo već ih sve poznaje i nju svi znaju, s mnogima se srdačno pozdravlja, uvek je bila druželjubiva, ali zbog ovog stanja nisam bila sigurna da li ću morati da je vratim kući...
Kad sam ovde na forumu pročitala da takvi bolesnici oće kući i kad su kući - e, sad sam tek sigurna da sam uradila pravu stvar.
Pitala me par puta koliko sve to košta, stalno sam izvrdavala, ali smirila se kad sam joj jednom iskreno rekla da na to ide cela moja plata, a da ću ja da živim od njene penzije, onako skromno kao ona.
A što se tiče cene lekova, jeza me hvata koliko će to sve biti skuplje: zasad pije samo aricept i cavington forte, a to ukupno košta duplo manje od ovih koje pominje Mistika.

Čak i ovako na distanci, veoma mi je teško da ostanem smirena. Tužno je gledati kako postaje kao nemoćno dete - neko ko je donedavno bio izvor pomoći i saveta. Od prvih simptoma - čitavih mesec dana i ja sam se mnogo s njom svađala, bezuspešno raspravljala, pošto nisam navikla da je lažem ili da bilo šta prećutkujem ono što je bitno. Nisam ni ja odmah razumela tu razliku između malog deteta i dementnog bolesnika, a razlika je suštinska: deca ne zaboravljaju, decu treba vaspitavati, a ove naše treba samo tešiti, smirivati i voleti - koliko se može... Pa i lagati ako treba.
 
Poslednja izmena:
margareta lepo cveta:
Upošte nisam sigurna da aktivan mozak smanjuje mogućnost obolevanja od Alchajmerove bolesti. Nažalost, znam mnoge intelektualce koji su oboleli od nje.
Kliknite za proširenje...
u domu sam imala jedan simpatičan slučajan susret s jednim tamo novim dekicom: tražio mi je pare na pozajmicu da kupi pelene i odmah mi se predstavio kao profesor univerziteta, tu ga ja prekinem s nekim informacijama i pitanjima, on se obraduje što znam imena nekih njegovih poznanika, ispostavilo se da je čovek bio profesor matematike, ali brzo se vratio na temu onih para i pelena...
a ja već navikla da kao i mojoj majci objašnjavam da svako od njih ima svoje pare tamo u sefu, da mu ljudi tu pare čuvaju na sigurnom i da će mu doneti kurir sve što poželi, samo treba da kaže, čak sam mu predlagala da napravi spisak, ali ništa - opet bi on pare pa da sam kupi...
utom naiđe i negovateljica, dekica ponovio svoju priču - a ona nije mogla da ga ubedi ni u činjenicu da pelena ima dovoljno...
 
mistika:
Birdie,koji je lek u pitanju? mojoj mami su stalno menjali terapiju.Medjutim pre par meseci je bila u bolnici i tamo je prosla silna testiranja i dijagnostikovali su joj Alchajmerovu bolest,srednji stadijum.Tad su joj prepisali lek koji se zove Ebixa i rekli su da mora da prodje jedan izvestan period dok ne pocne da daje efekta.Od tad je proslo 5 meseci,ali ja ne vidim bas neku promenu na njoj.Inace taj lek je uzasno skup.Zaprepastila sam se pre 2 nedelje kad sam isla da ga podignem i kad su mi rekli da je poskupeo.Mesecno sam davala na Ebix-u 9.800 dinara ,a sad je lek poskupeo na 13.800.Stvarno je preterano!!.Inace moja mama za sad spava nocu i nemam problema sto se tog tice.Doktor joj je prepisao za uvece Lorazepam i Risar i mogu reci da ta dva leka u kombinaciji odlicno deluju.
Kliknite za proširenje...

Joj Misti, ovih nekoliko dana su zaista pakao! Imam osjećaj da ovo toliko progresivno ide, neprestano sam uz njega pet dana i vidim koliko to sve uzima maha. Najgore je zadržati ga u kući, on neprestano pokušava izaći i ići "kući". Juče smo pokušali izaći s njim u šetnju i navodno je obećao da će to biti šetnja, a onda je počeo da nas tjera od sebe, želeći da ide sam, tvrdeći da "zna on"gdje treba da ide i da mu niko ne treba. Poslednji put kada smo ga pustili da tako ide sam, sjeo je u taksi i završio u drugom mjestu pa smo ga onda morali tražiti i vraćati kući. Pošto je bio več jako sediran, vidim da teško hoda, plašila sam se da će pasti negdje tako sam...ne znam više ni sama čega sam se plašila, pozvala sam policajce i oni su mi pomogli da ga uvedemo u kuću. Čak i to pod izgovorom da s njim popiju kafu, jer ga navodno poznaju. A onda je nastupio pakao. Hodao je po kući kao lav u kavezu, tražio od mene da idem iz kuće negdje drugo i da tamo spavam. Počeo da pomijera namještaj po kući (ne znam samo odakle mu snaga), jedva nekako je zaspao par sati, a onda nakon toga ponovo nova borba. Mora da ide, ima posla, treba na sastanak, ima dogovor i slično. Čitav dan! Inače pije haloperidol od 2,5 mg najprije pola ujutro i cijeli uveče a sada cijeli ujutro, pola u toku dana i cijeli uveče i isto tako i loram iste gramaže. Ti lijekovi na njega djeluju samo toliko što otežano hoda i zapliće jezikom dok priča, ali istu borbu vodimo, bori se da ne zaspi, i uporno traži da ide. Inače, pije ih tek četvrtu nedelju. Kažu da treba vremena...ne znam....ali da je teško, zaista jeste.
 
Pozdrav svima ;)
Tata je dolazio u subotu i poucena i naucena postavila sam se kao da se nista nije desilo...Ali za razliku od mame on pamti i samo nadodaje na svoje price nove stavke koje nisu realne:roll:
Ali na jedno uslo a na drugo...
Postavila sam se kao velika mama i trazila kosulju da skine ne bih li je oprala posle mesec i nesto ne skidanja:eek:Malo se bunio ali....:mrgreen:
Lepo sam mu postavila da ruca ,naterala ga da se okupa i td....
Ali mi je iz kuce izasao okupan i ispeglan:super:
Na sam savet da ode do lekara ...sa tolikom me je mrznjom pogledao...
Ali je onda spustio pogled jer sam ga uporno gledala...Odgovorio mi je da njemu nije nista i da mu je dobro..A posle mi bratanac koji mu je kao cuvao pcele dok on nije bio tu rekao da je deda doneo punu kesu lekova:eek:
Nastavlja on po starom da sam sebe leci:mrgreen:
A posto jos uvek zna da se brine o sebi:roll:( sam je u vikendici) odoh ja do mojih prijatelja na moru...Iskoristila sam ih i prosle god ali samo na 7 dana ..
Ali sada se nadam malo duzem boravku;)

Misti zasto placas punu cenu Ebixe kada ona ide na recept i placa se upola manje:eek:
Mnogo sto sta lekari precute:mrgreen:ali za svaki lek trazi recept;)
Pitala ja u apoteci kome da dam neupotrebljene mamine lekove i insulin jer je zabranjeno bacanje u kontejner sto je i normalno i :eek:
Oni nemaju pojma kako da se ja toga oslobodim :mrgreen:
Pitala sam ih samo - mogu li barem insulin da ispricam u zemlju jer ne daj boze da naleti neko dete na te spriceve sa punim insulinom:(
E to mogu da uradim i nije stetno po okolinu a ostale ne migu ni da izvadim iz kutije i bacim u vc.solju...A kako da se oslobodim toga - nemaju pojma:mrgreen:

Jeff kako to oni misle da ga ostave tako sa polomljenim kukom:eek:
Pa oni kao da gledaju zivog da ga sahrane...pa to njega sigurno mnogo boli:sad2:
Obrati se nekome i trazi da mu fiksiraju ili urade nesto sa tim kukom ..bilo sta samo da on moze ponovo da se sam seta...

Inace gledam da sto vise budem sa mojim unucicima:D
I da se sto vise setam...toga mi nikako nije dosta..nikako da se nadisem vazduha i da se opustim..
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top