Demencija

Miko,nema nista posebno novo.Praznike novogodisnje smo provele pristojno,ali je onda na drugi dan Bozica ustala sva uplakana i ceo dan bila strasno uznemirena,trazila da ide kuci,nista u stanu nije prepoznavala,tako da sam jedva docekala da ode na spavanje.Posle se primirila i sad smo u nekoj manje vise standarnoj fazi.Relativno dobro spava,tokom dana zaboravi gde je,gde sam ja,pa onda zivkam telefonom,malo je smirim i tako u krug.Kokosovo ulje joj dajem,a kurkumu jos uvek nisam.Znam da ima bezveze ukus,pa joj zato jos nisam pocela da dajem,jer se ionako borim da nesto pojede.Kako tvoja majka,izdrzavas li sve obaveze?Ukapirala sam da te njihove promene ponasanja idu ciklicno i meni se cini da moja mama otprilike jednom nedeljno ima te da ih tako nazovem “napade“,kad se uznemiri,kad bi kuci,kad preplace ceo dan i kad moli da je ne mucim i ne pravim ludom,da ona zna da nije u svojoj kuci.Tad i losije spava i budi se rano,To se obicno desava vikendom,na svu srecu,jer ne moram na posao.Kakva su vasa iskustva sa tim?Pozdrav.
 
Poslednja izmena:
centarns:
Margareta, trenutno sam kao u nekom vakumu koji me treba progutati. Dajem sve od sebe da izađem iz kuće i da odradim neke stvari koje su zaostale. Jasnu sliku o tome šta dalje, nemam jer sam bila sve prilagodila, pa i svoje misli, da ću majci trebati duže vreme.
Sve je još sveže, vreme će pokazati put. Uvek sam bila osoba koja se lako pokrene i kroz život imala moto „do cilja dolaziš ako znaš da napraviš prvi korak i ne odustaješ, ali ne glavom kroz zid“. Biće dobro, samo zdravlja.
Primetila sam da na forumu mnoge interesuje terapija i šta koji pacijent koristi. To i jeste bitno. Mi negovatelji vrlo često smo u dilemi, dal treba, dal je mnogo, dal prija, može li bolje itd.
Moja majka je za bolest-demenciju koristila lek samo zadnje dve godine. Do tada je pila razne vitamine i slično. Za visok pritisk je pila dva puta dnevno tabletu i jednom dnevno tabletu za srce. Tabletu koju je koristila za demenciju pila je tri puta dnevno i svaka dva do tri meseca smo postepeno morali povećavati dozu. Ova tableta stabilizovala je ličnost i smanjivala agresivnost. Za iznimno jake nervoze davala sam da popije leksilijum od 3mg koji je kompatibilan sa lekom za demenciju. Haloperidol koji joj je bio propisan pre dve godine nisam nikad koristila jer sam pročitala da koći mišiće i smanjuje pokretnost osoba koji ga piju. Moje mišljenje da „prave“ lekove može propisati samo dobar lekar-specijalista i da oni svi moraju biti usklađeni (o tome se danas veoma malo misli). Ako je lek nov, posle sedam dana ako ne pomaže ili ne prija, treba ga menjati dok se terapija ne prilagodi osobi.
Med, voće i povrće je svakodnevno jela, voće miksirano kao sok a povrće blago kuvano ili dinstano. Vrlo je bila disciplinovana po pitanju količine hrane koju unosi i nikada nije tražila više nego što joj postavim. Puno je volila slatkiše koje do tada skoro nije jela. Jedino komentari na bilo koji obrok nisu bili nikad pozitivni, pa bilo to i miksirano voće ona će saopštiti kako je „to nešto kiselo“, „šta li si to stavila“ i slično ali sve to popije ili pojede. Koordinacija pokreta je već bila loša te sam morala jako voditi računa kada jede i uvek sa njom sam jela i ja, videla sam da joj tako jako prija.
Pozdrav svima sa foruma
Kliknite za proširenje...

A vidiš, moj tata pije haloperidol od jula prošle godine. Istini za volju prvih dva mjeseca nisam primjećivala da to ima ikakvog efekta, ali sad vidim da ima. Moram priznati da nam je i neuropsihijatar rekao da je potrebno da prođe određeno vrijeme da lijek počne da djeluje. I valjda je sada to vrijeme :) I dalje je dobar kao što sam nekad u ranijim postovima opisivala, ali ja se plašim da se ponovo ne vrati u ono stanje kakvo je bilo prije. Sa par ljekara sam razgovarala o količini haloperidola koju pije (2,5 ,g dnevno), svi su mi rekli da smo odlične rezultate postigli sa tako malom količinom. Sjećam se perioda kada smo bili očajni, kad smo danima čekali da bar neki od lijekova počne da djeluje, a ono ništa. Molila sam ljekara za druge ili jače lijekove, ali on je bio neumoljiv i molio on nas da izdržimo, da mora biti bolje....
Svaki dan dolazim na forum i čitam šta pišete, znam da Vam je teško i znam kako Vam je. Nekad poželim (kao sada :) ) da i ja nešto ispričam, ali sve ono što bi ja imala reći za sadašnje stanje je ništa u poređenju s tim šta prolazite. Mene je izgleda tek sada stigao sav onaj strah, umor i panika koji su bili negdje potisnuti dok je tata bio najgore. Imam problema sa zdravljem i uveliko sam na antidepresivima jer samo tako mogu izdržati dan na poslu. Ozbiljno razmišljam da i ja krenem u posjetu (ovaj put sama) tatinom neuropsihijatru.
Čitam Vas redovno i mislim na Vas :cmok:
 
Birdie, birdie, uopšte nije tačno da to što sada ti prolaziš nije ništa u odnosu na ono kroz šta prolaze drugi. Ti „rani” stadijumi, kada se javljaju prve krize, bez obzira da li su sa agresijom ili ne, najteši su za porodicu. Svi tada počinju da se suočavaju sa onim šta ih čeka i niko ne zna šta ga čeka. Zato je to vrlo, vrlo stresno i teško.
Evo, ponoviću po ko zna koji put, kako vreme odmiče porodica se navikava na bolest, na krize, pa neke primimo teško, a neke, koje su mnogo gore od onih prvih, primimo s lakoćom, jer smo se na to već navikli. Tako je i sa svakom drugom stvari. Pisala sam i o onoj fazi kada postanu nepokretni, koja je teža možda fizički, tj. traži mnogo više fizičke snage, tehnike, vremena, ali je emotivno mnogo lakša jer je bolesnik lakši za negu i saradljiviji. Zato piši.
Što se tiče haloperidola, moja mama pije 2 mg uveče. Mislim da je on, kao i drugi lekovi koje je uzimala bitno uticao na njene motoričke sposobnosti. Ipak, mi nismo imali kud, njena je agresivnost bila dramatična.
 
Margareta hvala na lijepim riječima. Ne znam više šta je u pitanju. Da li smo zaustavili bolest ili su to samo faze, da li je došao do izražaja tatin karakter koji je ranije mogao koliko toliko kontrolisati, da li lijekovi čine svoje...ne znam stvarno. Nekoliko puta sam napisala da je sa tatom uglavnom mama kod kuće, brat i ja idemo vikendom, ali mama uporno tvrdi da je mnogo nervozniji kad smo nas dvoje tu. Ima i uvijek je imao tu stalnu potrebu da nas kontroliše i da upravlja našim životima. Brat i ja, a posebno ja, se trudimo da se ne suprotstavljamo da ne bi izazvali uzbuđenja kod njega. Brat se obično zavuče u sobu i sjedi tamo a ja sam s njima. Ali ono što je činjenica da je tata uvijek bio dominantan i da sam bez obzira na moje 43 godine uvijek bila poslušna kćerka. Ne vidim šta bih postigla da sad odlučim da nešto mijenjam, mislim da bi to kod njega izazvalo samo veći stres koji bi zasigurno odveo sve u lošem pravcu. Međutim, ni moje zdravlje nije dobro. Moja štitna žlijezda divlja i hashimoto se pojavljuje u punom sjaju. Radim evo već treću godinu na određeno vrijeme i imam svakih tri ili šest mjeseci konkurs za radno mjesto na kom radim i svaki put je isto kao i prvi put kad sam bila: testiranje, intervju, strepnja da li ću biti primljena i sl. Pri tom radim na mjestu sa svojom srednjom školom, od fakultetske diplome (fakulteta koji je moj otac odabrao i koji sam zbog njega završila) nema ništa i ničemu ne služi. Kad si pisala o problemima na poslu prepoznala sam se u tome. Grozan je osjećaj kad se boriš da koliko toliko sebi osiguraš egzistenciju, a akumulirani stres u tebi i narušeno zdravlje te ometaju u tome. Pisala si i o prijateljima koji ne shvataju...Nekad se pitam zar je moguće da toliko jedni druge ne razumijemo. istina, ni ja možda nisam razumjela situaciju u kojoj smo se našli dok se nisam našla u istoj. Ali bar nisam "pristajala na muku". Ako nisam mogla pomoći, nisam ni odmagala. Tačno je da je taj šok kad su se kod tate svi simptomi odjenom pojavili bio ogroman. Ali ja sam bila u grču, samo sam ludački tražila način da otkrijemo šta je i da ga smirimo. Sada, kad je to koliko toliko pod kontrolom, osjećam ogromnu grižu savjesti zbog majke koja je stalno s njim. Predlagala sam da se vratim kući i od kuće putujem na posao da bi joj koliko toliko pomogla, ali ona to kategorički odbija i tvrdi da je mnogo "teži" kad smo mi tu. Vas čitam svaki dan jer znam kako je to kad si nemoćan da pomogneš nekome koga voliš, jer sam to isto prolazila, jer ću vjerovatno opet prolaziti, ali smatram da je licemjerno da pišem o svemu ovome obzirom na činjenicu da vi imate roditelje koji su mnogo teži bolesnici od mog.A teško mi je sam Bog zna koliko.Da mi nema xanaxa vjerovatno bi davno poludila. A bila sam ga prestala piti kad se tati stanje poboljšalo, međutim, evo, ponovo me hvata uznemirenost, anksioznost. Vjerovatno su i ovi praznici učinili da se osjećam tužnom i depresivnom i razdražljivom i svakakvom. Neki dan sam čitala nešto o moždanom udaru i pročitala da 50 % moždanih udara su izazvani depresijom. Ja nisam udata, nemam ni vezu, moji najbliži su roditelji i brat. Sama pomisao da bi mi se moglo slično dogoditi kao sa ocem me natjerala da kad se već ovako osjećam ne izbjegavam lijekove za smirenje i zato sam ih ponovo počela piti....Evo i rasplakala sam se nad samom sobom :huh: Možda bi ja ipak trebala da se aktiviram i na nekoj temi o depresiji i sl.:mrgreen:
Još jednom, hvala na podršci :cmok::zag:
 
Pisala sam o tome kako mi je bedno pocela N.G.z:cry:
Ali mi je danas otac izricito trazio da napustim njegovu kucuz:shock:
Posto imam stan u istom dvoristu i od tog stana sam zivela jer ne radim...
Danas sam zamolila decka koji tu zivi da se iseli jer ja vise nemam snage...
Htela sam ja da odem negde i iznajmim stan negde daleeeko ali me opet grize savest kako ce on sam.
Resila sam da ga pustim da zivi sam u svom delu kuce...mozda ce naci svoj mir.
Ali posto je vec imao jedn blazi mozdani udar a alkoholicar je...ni sama ne znam.
Cak mi je i sestra rekla da sam skotusa i zasto ga ne pustim da zivi sam ako to vec hoce..
A niko nije bio oko mame niti zna kako se on ponasa..
Da pada,ne zna gde sta ostavi,ne kupa se redovno niti jede dok mu ne postavim...
Mnogo sam povredjena nerazumevanjem naj blizih....
Jedno vreme necu imati net. pa se izvinjavam unapred sto necu biti sa vama.
Za sve puno pozdrava
 
Najzad sam saznala odakle vetar duvaz:shock:
Tata hoce da se zeni:zroll:
I sta sada...imam neke izvestaje lekara da boluje od senilne demencije...Da je odbio lecenje.. i td...
Ali nigde ne pise da on ne moze da donosi svoje odluke ili da je za nesto nesposoban.
Ne poznajem osobu koja mu je zapela za oko ali mami jos nije prosla ni godinaz:cry:
I sada mi je tek jasno zasto on nikada nije gladan kada dodje sa "placa"...
Jos nisam presla u svoj stan.Ovih dana cu...samo da se decko koji tu zivi iseli..
Jeste da je mala garsonjerica ali je moja i moj mir...
Sestra me "posavetovala"da dodjem jednom nedeljno i da mu ocistim..
Rekla sam joj da ce to ona od sada da radi jer tati pruza punu podrskuz:mrgreen:
I sta cu ja tu ako se on ozeniz:mrgreen:
Besna sam,ljuta i ogorcena...Sta li me jos u zivotu cekaz:hm:
 
FLORENA:
Najzad sam saznala odakle vetar duvaz:shock:
Tata hoce da se zeni:zroll:
I sta sada...imam neke izvestaje lekara da boluje od senilne demencije...Da je odbio lecenje.. i td...
Ali nigde ne pise da on ne moze da donosi svoje odluke ili da je za nesto nesposoban.
Ne poznajem osobu koja mu je zapela za oko ali mami jos nije prosla ni godinaz:cry:
I sada mi je tek jasno zasto on nikada nije gladan kada dodje sa "placa"...
Jos nisam presla u svoj stan.Ovih dana cu...samo da se decko koji tu zivi iseli..
Jeste da je mala garsonjerica ali je moja i moj mir...
Sestra me "posavetovala"da dodjem jednom nedeljno i da mu ocistim..
Rekla sam joj da ce to ona od sada da radi jer tati pruza punu podrskuz:mrgreen:
I sta cu ja tu ako se on ozeniz:mrgreen:
Besna sam,ljuta i ogorcena...Sta li me jos u zivotu cekaz:hm:
Kliknite za proširenje...

Pod hitno,ako imas lekarsku dokumentaciju,u CSR da pokrenu postupak za oduzimanje poslovne sposobnosti.
 
Ja sam nova na forumu,pa ce biti malo problema oko slanja poryka.Za sada samo da vas pozdravim i pozelim sve najlepse.Posto sam u istom problemu,potpuno vas razumem.O tome kasnije,kad se uhodam.Pozdrav.
 
Majka je dobila poziv za drugostepenu komisiju u vezi tudje nege.Ne znam kako cemo preci 600km za jedan dan.A i plasim se da sve ne bude uzalud , posto nas je prvostepena komisija glatko odbila.Njena doktorka nas ubedjuje da ona ima pravo na tu pomoc, tu je i dijagnoza Alzheimer, i sve bi bilo u redu sto se toga tice da ne zivimo u zemlji koja se zove Srbija.Pozdrav svima
 
E Miko to ti je naša zemlja.Neko dobije pomoć iz prve (kao moja mama) a neko nikada.Ne znam šta da ti kažem,sam moraš da odmeriš šta dobijaš a šta gubiš.I ja u početku nisam ni razmišljala o toj pomoći,ali kako je bolest odmicala i trebalo sve više para za kojekave lekove,vitamine i ostalo podnela sam zahtev.Imala sam sreće da smo iz prve dobili tu pomoć,ali pravo da ti kažem u meni je proradio i neki inat.Zašto da im ne uzmem te pare ako ona na to ima pravo.Ceo život do ove bolesti ni jedan lek na recept nije uzela,a da ne pričam nešto drugo.
Čak sam uspela njenog neuropsihijatra da nateram da joj prepiše aricept (koji joj je prepisao onaj Pavlović sa privatne klinike).Malo se bunio,pa ona ima njegovu terapiju,pa što sam išla privatno,ali sam bila uporna.Činjenica je da njoj izgleda ova kombinacija aricepta i ebixe za sada prija i mnogo je bolje.
Miko,srećno šta god da odlučiš.Pozdrav svima.
 
haydi:
E Miko to ti je naša zemlja.Neko dobije pomoć iz prve (kao moja mama) a neko nikada.Ne znam šta da ti kažem,sam moraš da odmeriš šta dobijaš a šta gubiš.I ja u početku nisam ni razmišljala o toj pomoći,ali kako je bolest odmicala i trebalo sve više para za kojekave lekove,vitamine i ostalo podnela sam zahtev.Imala sam sreće da smo iz prve dobili tu pomoć,ali pravo da ti kažem u meni je proradio i neki inat.Zašto da im ne uzmem te pare ako ona na to ima pravo.Ceo život do ove bolesti ni jedan lek na recept nije uzela,a da ne pričam nešto drugo.
Čak sam uspela njenog neuropsihijatra da nateram da joj prepiše aricept (koji joj je prepisao onaj Pavlović sa privatne klinike).Malo se bunio,pa ona ima njegovu terapiju,pa što sam išla privatno,ali sam bila uporna.Činjenica je da njoj izgleda ova kombinacija aricepta i ebixe za sada prija i mnogo je bolje.
Miko,srećno šta god da odlučiš.Pozdrav svima.[/QUO



Super Hajdi , drago mi je da je tvoja majka bolje a samim tim i ti.Ma moramo da odemo na tu komisiju kada su nas vec pozvali.Kako je neko ovde pisao mogli su samo da nas obaveste da se potvrdjuje odluka prvostepene komisije .Problem je sto do Beograda imamo preko 300 km u jednom pravcu, a ja sam vec umoran od svega.Autobusom ne bi smeo da je vodim , to je oko 4 h voznje.U utorak bi trebalo da budemo na toj komisiji pa cemo videti.Pozdrav
Kliknite za proširenje...
 
Poslednja izmena:
Evo i ja nesto da kszem.Trenutno zivim sa majkom{85 god} koja inace boluje vec 5 godina od Parkinsonove bolesti.Bolest je napala noge,nesigurno hoda,gubi ravnotezu,pada,oslabila je 40 kg od pocetka bolesti.Do pre 6 meseci ja sam sa suprugom i sinom {26 god} zivela na drugom kraju grada,isla kod nje jednom nedeljno,nabavljala joj sve sto treba ,odlazila kod doktora po lekove,cak i kod neurologa na kontrole:{bez nje} jer je vise i ne pregledaju samo prate kako reaguje na lekove i tu vrse neke korekcije.Pocetkom jula prosle godine,pri ustajanju iz kreveta je pala i lezala 10 sati na podu.Nasla je komsinica koja ima kljic.Od tada sam s njom.Prvih nesec dana je bilo strasno, halucinacije,mokra posteljina svaki dan {i pored pelena} pokusaji da sama ustane i padovi.Sreca,za ovih 5 godina i bezbroj padova samo je jednom slomila ruku i razbila staklena vrata,kao da je nesto cuva.Moguci razlog su i dobre kosti pa izdrzavaju padove.Kasnije sam je polako dovodila do terase gde je sedela dok je god bilo lepo vreme.Ja sam kuci odlazila na nekoliko sati popodne {preko Gazele koja je bila u radu} ili nocu kad je sredim i smestim u krevet.To sam uradila i pocetkom decembra sa bamerom da mojim muskarcima operem ves,sudove.usisam,nesto skuvam. Kad sam dosla ujutro nasla sam je na podu,celu noc je tako lezala.Od tada vise be idem kuci.Jedino sam u odnosu na vas srecnija jer je njena demencija u samom pocetku {halucinacije,stan joj je u nekom drugom bloku,spava na spratu a nema sprat,brka lekove,od mene ponekad pomisli da je snaja} ali je inace prisebna,gleda tv,telefonira,caska
sa komsinicama.Za sada toliko a imala bih toliko toga da kazem.
 
Samo da se prijavim. Stanje isto, prilično teško i naporno, ali bez većih iskakanja.
Florena, nisam sigurna da ti išta možeš da uradiš sa ocem, ne samo zbog toga što bi se on opirao, verovatno nemaš svu potrebnu dokumentaciju da bi pokrenula postupak oduzimanja poslovne sposobnosti, a koliko čujem to i dugo traje i košta. Već imaš protivljenje sestre, a brata i ne pominješ, tako da... stvarno ne znam šta da ti kažem osim da pokušaš da se što manje nerviraš i da insistiraš da deo staranja o ocu preuzmu sestra i brat. Dosta je od tebe bilo sve ono oko majke. Bez obzira na tvoju ličnu situaciju.
Hajdi, drago mi je što ova terapija bolje čini tvojoj majci, i zbog tebe i zbog nje.
Miko, želim ti sreću na toj komisiji. Proveri još jednom dokumentaciju, da li imaš odgovarajući nalaz neuropsihijatra.
Andjami, dobrodošla. Uvek je lakše kad čovek ima nekome da ispriča svoj problem.
Centarns, da li svraćaš? Kako ti je?
Pozdrav i svima ostalima.
 
pozdrav svima da se poklonem i pocnem
imam 30 godina i dosta iskustva sa demencijom majka mi je bolovala od nje konacna dijagnoza joj je bila FRONTO TEMPORALNA DEMENCIJA sa primesama parkinsonizma jednom recju uzas strasna bolest.Kako za bolesnika tako i za ukucane (osobe koje brinu o bolesniku). vodila sam je svugde kod ovog kod onog ali najbolji prijem i odnos lekar porodica bolesnika smo dobili kod doktorke Elke Stefanove koju toplo preporucujem zena je zmaj.
Kod moje majke je to islo jako jako brzo i bila je najmladji pacijent sa tom bolescu tog trenutka.Razbolela se sa 62 godine tacnije doktori kazu da je i ona ranije bila bolesna ali da njene obaveze nisu dozvoljavale da se ispolji radila je i brinula o svojoj majci.Nakon toga odlazi u penziju i pocinje haos.Kako sam primetila sigurno se neki pitaju tako sto je za mesec dana oslabila 15 kg a to je bilo jako vidno i ja sam pocela da je vodam po lekarima i tu je pocela da mi bude sumnjiva sa terapijom za pritisak dal je pije ili ne. prvo sam je odvela u palmoticevu i bila sam nezadovoljna i tu sam se raspitivala kod svakog i cula sam za elku i zakazala pregled i bla bla imala je terapiju ebixa plus nesto za smirenje pisem nesto jel su joj menjali i bromazepam i neki na leponex.Stanje se menjalo iz nedelje u nedelju i to na gore prvo je pocela da obavlja nuzdu gde netreba pa smo uveli pelene pa je pocela da pada i ja sam odlucila da je smestim u dom jer nisam imala snage vise.Neki ce me osudjivati ali sta cu drugacije nisam mogla dvoje male dece muz non stop na poslu nisam mogla jednostavno.Smestila sam je u dom na vozdovcu jer su samo tamo imali mesta i nakon par dana je dobila temperaturu i od nje umrla.Sad dal je umrla bas od nje ili je jednostavno prestala da se bori to neznam.
Treba biti jak i izdrzati sve!!!!!!!!!
 
Svaki dan posetim ovaj forum i kada nema novih postova pročitam neke stare. Sa Vama i uz Vas sam svakodnevno.
Sada sam počela malo i da radim kod muža u firmi, to mi prija a njemu vredi. Vreme prolazi.
Margareta drago mi je što misliš na nas. Miko moraš ostvariti svoja prava, nemoj se predati. Pozdrav novim na forumu.
 
U vezi naknade za tudju negu i pomoc i mi smo prosle godine u prolece podneli zahtev,vojna komisija nas je negde pocetkom maja pozvala.Mama je tada koliko-toliko bila pokretna obukla se kao da ide u pozoriste,frizura besprekorna{takva je ona} ja je uvucem cup-cup unutra,oni postavili razna pitanja{da li pije sama kafu itd.Jedna doktorka posumnjala da mama ima Parkinsa iako je bar 5 neurologa na VMA to potvrdilo i odbiju je.Ko za baksuz,resenje smo dobili u julu kad je pala u postelju.Nismo se zalili.Sada,kada je ponovo pala u postelju posavetovali su me da njen karton prenesem u Kucnu negu i nisam pogresila.Po prvi put u poslednje dve godine je dosao doktor kuci i pregledao je detaljno.Pre toga ,kad god smo zvali hitnu pomoc i cuju za njene godine,ljubazno samnom popricaju i po pola sata,daju savete,ali ne dolaze.U Kucnoj nezi mi je socijalna radnica savetovala da odmah ponovo predam zahtev za naknadu pa sam to i ucinila.Sad cekam poziv.inace ona jos uvek ne pije nista za demenciju tako da kupujem samoneke sitne lekove,sve ostalo,kao i 60 pelena i 30 musemica dobijam na recept.Toliko o ovoj temi,a drugom prilikom o tome kako porodica da prezivi ovako teske i stresne trenutke.
 
Evo mene opet.Veceras sam nesto u formi za pisanje.Pre 30 godina sam ,kao devojka, vodila brigu o mom dedi mamin otac} oko tri godine.Umro je u 88 godini.Prve dve godine su bile strasne,jer je voleo da popije.Dodjem sa posla a on lezi u hodniku uneredjen..Ja 100 kg odvucem do kreveta ,operem,presvicem.Dodju moja mama i tetka ali
od njih nikakve koristi,gadlive pa samo trce da povracaju.Na srecu,godinu dana pred smrt deda predje na vino{po 1/2 litre za rucak i veceru} pa nije bilo vise padanja.Jedino je imao problema sa prostatom ,pa je po malo pustao mokracu.Ali masina je radila svaki dan i sve je bilo u redu.Ja sam ga kupala,brijala,sisala,skuvam rucak i dok sam na poslu on sam podgreje.Sve sam nekako lakse podnosila,bila mlada,pola dana provodila na poslu,uvece izlazila sa drustvom.Sada je sve drugacije.Posle 28 godina braka,po prvi put sam se odvojila od porodice.Ja imam mali stan i nisam mogla mamu da dovedem sebi a kod nje nije hteo ni suprug ni sin jer rade u blizini svog stana pa je apsurdno
bilo putovati po dva sata Gazelom tamo-ovamo.Drugo,htela sam da ih zastitim,da ne prolaze kroz sve ovo kao ja.Jedina lepa stvar je sto me muz svaki dan zove telefonom,sto nije radio ni kad smo se zabavljali,sprema zimnicu(pekmez,ajvar,paradajz} kuva po nesto sinu.Upocetku sam ja odlazila jednom nedeljno po nekoliko sati sada od pocetka decembra nisam isla jer nemam koga da ostavim sa mamom.U Beogradu imamo dalju rodbinu,dok je porodica mog pokojnog brata u Vojvodini.Nadam se, ako dobijem naknadu za negu, da cu angazovati nekoga ko ce me zameniti bar malo jer ako ovako nastavim necu izdrzati ni psihicki ni fizicki.Pucam po svim savovima.Pre mesec dana sam od stresa i pada imuniteta dobila i kraste po glavi,sto u zivotu nisam imala,niti sam bolesljiva osoba.Tesko mi pada sto zivim sa majkom posle 42 godine,totalno smo razlicite {ja sam na pokojnog oca}.Ona voli da se kindjuri,voli drustvo telefonira po ceo dan,celog zivota je bila uobrazeni bolesnik {jer je to mogla pored divnog muza},voli da caska o politici i ovako poluobrazovana smatra da sve bolje razume od jedne uciteljice u penziji.Ne voli da neko povisi glas,a ja sam prirodno grlata pa eto problema.Nista mi nije tesko oko nje ni da je okupam nafriziram , svaki dan kuvam ,kuca je besprekorno cista {jer ona to voli} ali ne mogu da izdrzim da po ceo dan caskam sa njom jer sam ja osoba koja voli samocu.Na stranu sto stalno zvoca:ovo treba ovako,ovo onako kao da sam dete a ne zrela zena.Kad me neko upita kako sam ,ja briznem u plac.Pocela sam da pijem tablete za smirenje kako bih spavala {a sa snom nikada nisam imala problema}Joj,koliko sam se raspricala,ali verovatno mi je ovo ventil.Hvala na strpljenju.
 
Uvek postoji resenje,samo sto nam ne deluje uvek i da nam odgovara.Zasto ne prodas majcin stan i od tog novca je ne smestis u neki Dom?Ili ga izdaj(tako ce ti nekretnina ostati).Ovako,ne zivis svoj zivot,udaljavas se od porodice,a to moze da traaaaajeeee do u beskonacno.
 
andjami:
Stan je moj pokojni otac namenio svom unuku { mom sinu } i nema prodaje,a mama u Dom ne bi ni u snu.Ona ovde ima prijateljice koje je povremeno posecuju,donose najnovije informacije
Kliknite za proširenje...

Pa,sad,ako je cena tvog zivota i zdravlja da unuk ostane bez majke zbog stana,onda nek bude tako.Kazem,uvek ima resenja,samo nam se ona cesto ne dopadaju.
Pisi ti nama,razumemo te svi,jer smo u istoj,ili slicnoj situaciji,i izvini sto ja ovako direktno"resavam"problem,to mi je u prirodi.Licno meni,uz svo postovanje roditelja(i ja sam oca negovala 2 god,prala ga nepokretnog itd)ali ipak sam potrebnija svojoj deci,normalna i zdrava,potrebno im je moje prisustvo,bistar um da ih usmerim pravilno,tako da sam ja svog oca smestila u dom.Posecujem ga jednom nedeljno,ima svu lekarsku pomoc,ima drustvo,toplo mu je....Nije nam lako sa bolesnim roditeljima,ali je vazno proceniti sta je prioritet,jer vreme koje izgubis sa svojim detetom je nepovratno.
 
haydi:
Miko srecno sutra.Nadam se da si uspeo da se organizujes za prevoz obzirom na ove hladnoce sto su zavladale.Javi kako je bilo i drzim vam palceve da sve prodje kako treba.z:)
Kliknite za proširenje...

Hajdi odlozio sam odlazak.Poslao sam opravdanje od lekara postom i obavestio ih telefonom.Rekli su mi da ce poslati novi poziv za otprilike mesec dana.Ipak su ovo nenormalni uslovi za putovanje, kod nas je jutros - 22. Hvala sto si se setila .Pozdrav i sve najbolje
 
Poslednja izmena:
Birdi i Miko, nemojte da zanemarujete depresiju i nervozu. Obratite se lekaru i uzimajte terapiju. Molim vas da me poslusate. Ja sam u jednom trenutku pocela sama sebi da se cudim u svojim postupcima i morala sam da preduzmem nesto. Depresija se ponavlja, draga moja Birdi. Znam i za problem sa stitnom zlezdom... slicne smo probleme u odnosima sa ocem imale. Potpuno te razumem. Zato nemoj da odustajes od lecenja svojih zdravstvenih problema. Nisam ni ja sada najbolje, ali sam smirenija u sagledavanju problema i postupcima.
Florena, nadam se da si napravila makar mali pomak u pozitivnom smeru i da ces nam se uskoro javiti. Poznat mi je osecaj rastrzanosti izmedju nerazumne porodice i bolesnog roditelja. Pre svega moras pomoci bolesnom ocu, pa samim tim i sebi. Vidim da si jako emotivna i znam da ti ne bi mogla da posmatras kako se stvari odvijaju same od sebe. Zato i zbog sebe same moras da ucestvujes u celom problemu. Naravno, pokusaj da ne bude sve svaljeno na tebe, smanji svoju aktivnost ali probaj i da anuliras pasivnost ostalih. Tako ces donekle uvesti u problem i ostale clanov porodice.
Andjami, potpuno iste simptome ima moja majka. Ako si citala ranije postove, upoznata si sa mojim problemom. Trebalo bi da na neki nacin tvoja majka shvati da je bolesna i da ti imas i drugih obaveza. Te *druge obaveze* uvek povezuj s njom da se ne ljuti, jer dementni zele da se svet vrti oko njih. Ako ne mozes, a ne bi ni trebalo da je podsecas da se gubi i halucinira, povezi problem sa nekim drugim zdravstvenim problemom koji ima i tako joj daj do znanja da treba da bude pod lekarskim i strucnim nadzorom. Moja majka ima trombozu i toga se uvek plasila i tako je prihvatila smestanje u Dom.
Od sutra moja majka pocinje umesto bromazepama, kojeg je pila tri puta dnevno, da pije rispolept 1/2 uvece i largaktil 3 puta po 1/2 dnevno.
Juce ujutru je uzela saksiju sa cvecem i krenula iz Doma kuci. Srecom da su je zaustavili pre nego sto je izasla na led, a zapravo ona i ne zna gde joj je kuca i koja je njena kuca (ona iz detinjstva, iz devojastva, iz podstanarskih dana ili njen stan). Inace je i ovih dana bila konfuzna vise nego ranije. Sad se ja plasim tog largaktila, jer je to zapravo hlorpromazin i moze da izazove probleme sa kretanjem kao i nekontrolisane pokrete. Mada je najslabiji od ostalih iz te grupe lekova. Doktorica u Domu me smiruje da ce prekinuti ako primete neku nuspojavu i da se do sada taj lek pokazao kao dobar kod ostalih korisnika u Domu. Ne znam samo da li je za njih dobro to sto neko sedi mirno i sedirano.
Jedna tetka je to komentarisala - posto joj je ispricala zena na portirnici - *Ma, nece ona nigde. Gde moze da ode.* Pokusala sam jos jednom da joj objasnim da je upravo problem u tome sto ne zna gde hoce i gde bi isla, ali je tetka opet rekla *ma, nece. gde ima da ide.to joj je onako doslo da proseta.* Druga tetka se zalila kako *parkiraju sanitet i kombi i automobile ispred doma pa ne mogu ljudi lepo da setaju po trotoaru.* Ja ih podsecam da moja majka ne ume sama ni da predje ulicu, da je led na ulici, da se moze izgubiti...* a one ponavlja problem sa parkiranim vozilima i *nece ona, nema gde...*. Osetila sam da mi se krv penje u glavu, pa sam ucutala.
Specijalista je napisao preporuku za tudju negu i novcanu pomoc. Od ove godine na to imaju pravo i korisnici Doma. E, sad da li da prepustim sociolozima da to rade ili da se ja pojavim sa majkom i sa licnim zahtevom? Da li imate iskustva u tome? Mada se ne nadam mnogo da ce nesto biti od toga, citajuci vasa iskustva sa strogom komisijom.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top