Demencija

I moje iskreno saučešće.
Čim sam pročitala o spavanju sa jednim otvorenim okom odmah sam pomislila da baka verovatno neće izdržati (slično je bilo sa mojom majkom)... i stvarno...
Baš mi je žao.
 
Moj otac se juce zalio mom muzu da sam mu smanjila lekove,jer po njegovoj proceni malo ih pije!A kada mu donesem lekove,on se raduje kao malo dete koje je zeljno cokolade!
Inace se fizicki oporavio u odnosu kakvog su mi ga doveli iz bolnice,ali je nezadovoljan sto mu rane vec nisu potpuno zarasle!A za to sam ja kriva,jer mu "ne dajem"prave lekove!
Malo pre me pita:
Imas li ciste suve gace da ih stavim u ves masinu?
Ustvari pomokrio je gace na sebi i hoce da se presvuce.:worth:
 
kanarinka:
Moj otac se juce zalio mom muzu da sam mu smanjila lekove,jer po njegovoj proceni malo ih pije!A kada mu donesem lekove,on se raduje kao malo dete koje je zeljno cokolade!
Inace se fizicki oporavio u odnosu kakvog su mi ga doveli iz bolnice,ali je nezadovoljan sto mu rane vec nisu potpuno zarasle!A za to sam ja kriva,jer mu "ne dajem"prave lekove!
Malo pre me pita:
Imas li ciste suve gace da ih stavim u ves masinu?
Ustvari pomokrio je gace na sebi i hoce da se presvuce.:worth:
Kliknite za proširenje...
Ja ne znam jesu nam ovi bolesnici zavisni od tableta ili to zavisi od slucaja.Kanarinka kao sto kazes kako se tvoj tata raduje lekovima tako je i sa mojom mamom isti slucaj.I ona je tako sretna kad joj dajem tablete.Dok je bila sama u svojom stanu,ona ih je pila bez ikakvog reda.Znala je i po 2x da popije istu tabletu.Tri puta sam morala da joj razvalim vrata jer kad ih je popila tako bez reda ,ona je zaspala tako cvrsto da nije cula ni fiksni ni mobilni telefon ni zvono na ulazu u stan.Pola sata i vise smo znali da zvonimo na vrata,ali bez uspeha.Sto je bilo najgore ostavi kljuc u bravi,tako da nisam mogla ja svojim kljucem da otkljucam.Iz straha da joj se nesto desilo,moj suprug je morao da razvali ulazna vrata.Sada kad je kod mene ja tablete sakrivam.Nisam sigurna da kad bi joj stajale na vidnom mestu da ih ne bi popila.
Inace veceras sam moju devojcicu otpratila na maturu.Frizer i sminker nam je dosao kuci i dok su je sredjivali moja mama nije bila u centru paznje i pocela je opet da pravi scene.Naravno opet besno da se pakuje da ide svojoj kuci i obicajeni scenario....Na svu srecu sto je sminker sredjivao napolju na dvoristu pa mi dete nije videlo te scene.A i ja sam je savrseno iskulirala,nisam dala da mi pokvari ovaj dan.Izasla sam napolje,a ona kad je videla da niko ne obraca paznju na te njene scene,legla je i zaspala.
 
Misti,i moj otac cim je osetio poboljsanje i on kuka da ide,kaze moze sad sam.
I moj ota je kao i tvoja mama dok je ziveo sam pio lekove bez reda,a kupovao je svakakve gluposti,koje reklamiraju da "produzava"zivot.Pricao mi je njegov komsija da je tako dao 350evra za kutiju nekih lekova,i sobzirom da nije dobro procitao uputstvo kako se lek pije,a bile su velicine vaginaleta,i umesto da ih rastvori u 2dl vode,on ih je progutao.Jedva je noc preziveo!
A neredovno konzumiranje lekova ga je i dovelo do ovog stanja,to mi je rekao i njegov lekar u Nemackoj,a i sama vidim da mu je secer i pritisak u normali odkad mu ja dajem lekove!Poslednji put je u Nemackoj hospitalizovan nakon pada na ulici sa 23 jedinice secera,a kod mene mu ne prelazi 9.
Jutros kada sam mu dala lekove,on mi kaze:Je l ovo neko povecanje lekova?
Objasnila sam mu da nema potrebe za sekiracijom,jer da zelim da ga ubijem ne bih mu dala ni jedan.Posle se mucenik izvinjavao.Ali eto jedan dan se zali da mu je malo lekova,a drugi da mu je previse!:dash:
 
Kaže moja majka jutros kad sam joj davala tablete ko zna šta je to,možda me i drogiraš a da ja ne znam.Nije se ona ni svađala,ni vikala,popila je tablete samo je to tako konstatovala.Onda pomislim kako li se ona oseća,kad ni u mene nema poverenje,u kom li filmu živi??.
Inače jutros je ustala (u pet sati) sva neraspoložena,tužna i kad sam je pitala šta joj je ona kaže kako da ne budem tužna kad sam kao u zatvoru,nisam u svojoj kući (iako u ovom stanu živi 30 godina).Kad je pitam gde ti je kuća da te vodim,ona ne zna.
Onda sam i ja već nervozna jer sam rano ustala ,a moram na posao,rekla joj kako bi neko ubio za takav život kakav ona ima,sve skuvano,spremljeno,stalno joj se ugađa,sve je podređeno njoj,a ona stalno kuka.Kad sam izašla iz kuće rasplakala sam se ko malo dete što sam tako reagovala i bila grublja prema njoj,jer ona jadna nije kriva što je bolesna.Kad je bila zdrava nikad od nikog ništa nije tražila,nego je samo drugima činila.Tako da sad radim a ubi me griža savesti što sam joj to rekla.Valjda mi se nakupilo, iz dana u dan ista priča.
 
Potpuno se isto ponasa i moj otac kao tvoja mama haydi.Razumeti ih treba,tesko je da odrastao covek shvati da vise niocemu ne odlucuje i da se vise nista ne pitaju.Ali i nas koji ih neguju i nas treba razumeti,jer pored njih imamo i muzeve i decu,neko i svekrvu :zcepanje: te smatram da je i nasa povremeno nekontrolisano ponasanje normalno.Tesko je i njima i nama u celoj toj prici,nekad puknemo mi,nekad oni....Ebi ga,sto bih volela da se vratim u vreme kada sam isla u skolu,kako mi sada ti"problemi",izgledaju komicno!
 
kanarinka:
Moj otac se juce zalio mom muzu da sam mu smanjila lekove,jer po njegovoj proceni malo ih pije!A kada mu donesem lekove,on se raduje kao malo dete koje je zeljno cokolade!
Inace se fizicki oporavio u odnosu kakvog su mi ga doveli iz bolnice,ali je nezadovoljan sto mu rane vec nisu potpuno zarasle!A za to sam ja kriva,jer mu "ne dajem"prave lekove!
Malo pre me pita:
Imas li ciste suve gace da ih stavim u ves masinu?
Ustvari pomokrio je gace na sebi i hoce da se presvuce.:worth:
Kliknite za proširenje...
Isto je radio i moj otac. A kad je počeo da traži lekove suviše agresivno, lekar nas je posavetovao da mu napravimo "lekove" od nakvašene sredine hleba.
U neke smo dodale i malčice boje za kolače, i kad su se osušili bili su sasvim OK.
 
Goti moje naj iskrenije saucesce:sad2:
Dalo se naslucivati jos onda kada sam ti rekla da to ne mirise na dobro...
Ali nisam htela da te uplasim...
Znam kako se osecas...samo pokusaj da sebi ne nabacujes osecaj krivice jer mislim da smo dali sve od sebe da bi nasim roditeljima bar malo pomogli u tom njihovom svetu i njihovim mukama...
Javi se jer nase rame je jos uvek tu a i nama ce trebati tvoje...
Volimo te:cmok2:
 
FLORENA:
Bobice hvala na iskrenom saucescu...
Koliko mi je tesko niko nema pojma jer nikoga i nema u kuci sem mene..
A i gde cu...Kandilo gori a ja sama sa njenim senima...Pre neki dan sam smogla snage da delimicno raspremim kucu i sve njene stvari prenela kod nje u sobu...
Kad god podjem do kupatila sacekaju me njena slika i kandilo koje leluja...
Srce ce mi puci...A kazu da se vrata ne zatvaraju prvih 40 dana:confused:Nije me strah....samo pevise bolnih uspomena i tuge...:sad2:
A nigde nikoga da sve to podelis...
Nesto sam razmisljala i upade mi u oci...
Goti tvoja mama je imala infarkt 1999 ako okrenes naopako brojeve:eek:
A moja je imala 6.6 2006:think:
Boze kada sam ovako sama sta mi sve upada u oci i zbunjuje...
Goti insistiraj da je pogleda nefrolog i da se pregledaju bubrezi...
Jer nije normalno da toliko dugo bude pod otokom...
Kod Alchajmera pocinju i organi da otkazuju a ne samo pamcenje ...
:zag:
Kliknite za proširenje...

Citiram ovaj post, jer je sve tako....boli i boli i boooli......hvala svima na razumevanju i saosećajnosti......
Sećanja naviru i naviru...savest radi...trudim se da sagledam sve što je moguće realnije....suviše sam bila pored nje ...dugo, duuuugoo...
Koliko sam samo patila što nemam više slobode i mira....sebe ne mogu da definišem.....
Uzgred ovde je običaj da se svetlo ne gasi 40 dana u sobi pokojnika....imam jednu prelepu sliku iz njene mladosti, uvek sam mrzela patetiku kod ljudi, a ja je ljubim svaki dan...
Samo malo da smognem snage...pa ću vam se ponovo pridružiti
 
Goti kod moje mame u sobi gori kandilo 40 dana...Svetlo nismo gasili prvih 7 dana ali posle gori samo to kandilo non stop...
Kada malo dodjes k sebi pisi nam....
Ali javi se jer ce ti biti mnogo lakse da to sa nekim podelis...
Zato smo tu:heart:
Jer smo svo ovo vreme dok smo ih negovali bili usamljeni i bez razumevanja ostalih...
Nekako svi se boje bolesti i bolesnih..A sada vidim i da se sklanjaju od ljudi koji nose crno..Jer verovatno i ne bi znali sta da kazu:confused:
Mene je moja majka molila jos za zivota da ne nosim crno duze od 40 dana...
A vidim i da mi mnogo smeta ..pogotovo me marama davi...
Jer ni za mojim detetom nisam nosila duze:sad2:
I ja sam mislila da necu plakati i da necu toliko patiti kada dodje do tog dana ...
Ali kao da je jedan deo mene sa njom otisao i mnogo boli:rida:
 
Misti mislim da su svi oni zavisni od lekova...
I meni je moja majka postavila pitanje da je ne trujem:eek:
A onda bi mi trazila terapiju i ako je popila...
Pa je onda izmisljala kako je boli glava da joj dam nesto za glavu,stomak ili sta joj je vec padalo na pamet...
Ja sam jo kupila naj obicnije tik - tak bombone:zper:
I to one od narandze...Pa sam joj cak uredno prepolovila jer su kao prejake:roll:
I uvek je upalilo..
Pa probaj nece joj nista biti a bices mirnija:zag:
 
Sutra idem na svadbu i vodim mamu pa šta mi Bog da!!??
Mislila sam da odustanem,jer nemam s kim da je ostavim,ali na kraju sam ipak rešila da idemo.
To mi je jedinstvena prilika da malo izađem iz kuće,a tamo će biti dosta familije,pa uvek neko može da je drži na oku dok ja odigram neko kolce.
Sad se zezam,a sutra ću možda plakati zbog ove odluke ako nešto pođe naopako.
Javiću vam kako je bilo.Nadam se da će sve proći ok,držite mi palčeve.
 
Hajdy...pokušaj da se lepo provedeš....neće joj se ništa desiti ako odigraš koje kolo.....javi kako je bilo
Mojoj majci sutra sedam dana...možda je glupo, ali jedva čekam...i jedva čekam priliku kada ću sama ići....samo još da ukapiram ove običaje i da sve to ispoštujem i ljude koji će dolaziti, pa posle sama....
Pozdrav svima.....
 
Hvala Florena na savetu,da znas da cu probati da joj kupim bonbone i da joj ih dajem kad bude trazila tablete.Sta bih ja bez vas i ove teme :heart:
Juce mi se mama skroz razocarala i ceo dan je bila ne raspolozena.Naime pre 4 godine su joj odstranili dojku jer je imala rak.Posle operacije joj je dobro,na svu srecu javila se na vreme tako da je izbegla hemo-terapiju,imala je samo zracenja.Juce smo isle u Sremsku Kamenicu na redovnu sestomesecnu kontrolu.Doktorica je jako zadovoljna kako se ona oporavila od operacije,ali je moja mama ne zadovoljna.Imam utisak kad je slusam da je ocekivala da joj se stanje pogorsalo i kao da se razocarala sto je sve u redu.
Hajdi draga zelim ti da se lepo provedes i bar na kratko uzivas u veselju.Kazes da ces imati tamo dosta familije pa pokusaj da je bar sa svakim ostavis na kratko.Strasno je kad smo prinudjeni da budemo sa njima svo vreme pa ne mozemo ni kad su takvi dogadjaji da uzivamo i da ih ostavimo kuci sa nekim....:dash:
 
Gotika:
Hajdy...pokušaj da se lepo provedeš....neće joj se ništa desiti ako odigraš koje kolo.....javi kako je bilo
Mojoj majci sutra sedam dana...možda je glupo, ali jedva čekam...i jedva čekam priliku kada ću sama ići....samo još da ukapiram ove običaje i da sve to ispoštujem i ljude koji će dolaziti, pa posle sama....
Pozdrav svima.....
Kliknite za proširenje...

Citajuci sa pisete ti i Flory,vidim da vam je zaista tesko...Ovi prvi dani su najgori,u stvari uvek ce vam biti tesko,ali prvih 40 dana je najteze.U tih prvih 40 dana kada gori svetlo u sobi,kada jos stoji garderoba od pokojnika gde je i pre stajala i sve podseca..stvarno strasno...Nisam imala prilku da takav bol licno osetim na svojoj kozi,ali sam cula price od drugiha a znam i iz iskustva kad mi je umro svekar koji je ziveo sa nama u istoj kuci..Moj muz je tugovao danima za svojim ocem.Samo je lezao,cutao,izgubio interesovanja za sve,za posao,decu.Ko zna koliko bi to trajalo da nisam resila posle cetrdesetodnevnog pomena,okrecim i napravim drugi raspored u kuci,izvadila svu svekrovu garderobu i licne stvari,lepo sve popakovala i prebacila u orman u garazu.I meni je billo tesko sto to radim,ali sam shvatila da svekra nema i bez obzira na ljubav koju mi osecamo prema njemu,moramo nastaviti dalje da zivimo .Pokusala sam da tim promenama ucinim da mog supruga sto manje stvari u kuci podseca na oca i verujte da je bilo uspeha.I sam mi je priznao tad da mu je jos jako tesko,ali da lakse sve podnosi posle moje premetacine. ..
.:rtfm:
A VAS DVE NISTE SAME,IMATE NAS.PISITE KAD GOD SE OSECATE USAMLJENO I KAD GOD IMATE POTREBU!! UVEK IMA NAS NA OVOJ TEMI KOJI BI SE DRUZILI SA VAMA:cmok2:
 
Hajdy, lepo se provedi. Sve će biti u redu, pa čak i ako malo iskliza, to je pred njenima i neće biti strašno. Po tome što pišeš ja bih rekla da je ona još prilično dobro. Moja mama je volela da ide tako po familiji sa nama i te prijatne promene su joj godile. Istina, ponekad bi se sita izlupala, ali šta!
Vidim da Misti i Kanarinka mnogo mirnije ulaze u sve što im se događa. Devojke, stvarno se radujem zbog toga, jer bez obzira koliko je teško, čovek mora da se pomiri sa tim što se događa i da sve prihvati tako kako jeste.
Goti i Florena, vreme sve menja pa i naša osećanja. Ja sam rano ostala bez oca za koga sam bila mnogo vezana i bilo mi je teško jako dugo. Možda je to tako bilo jer je i on bio mlad, možda je tako uvek. Nekako mi je uvek bilo najteže kad mi se događaju neke lepe stvari, a on nije tu da to podelimo. I danas, posle mnogo godina, užasno sam osetljiva na svaku pomisao na njega.
Inače, ovih dana dogodilo mi se nešto čudno. Uglavnom izvan kuće i bliskih prijatelja, izbegavam da pričam o tome kako živimo u ovoj situaciji. Naravno, ponekad pomenem da je teško ili toliko tužno to što čovek doživi, ali to je sve. A pre neki dan, kod njenog lekara, na najjednostavnije pitanje kako je ona toliko sam se rasplakala da me je bilo sramota. Čitavog dana posle toga nisam mogla da prestanem, suše su se same slivale. Eto, budeš prepun i pretužan, i to samo izleti u jednom trenutku iz tebe, i to baš onda kada ni najmanje nije primereno.
Inače, Flori, od nas nekoliko koje smo bile tu u samom početku kad si pokrenula ovu temu, samo sam ja ostala u ovoj situaciji. Plašim se da se bliži vreme kad će i moja mama otići.
 
Drage moje hvala Vam na podršci.
Na svadbi je bilo lepo.Mama je baš uživala i bila je sjajna,iako nije najbolje kapirala zašto je tu.Naravno pola familije nije prepoznala i stalno me je pitala "a ko je to?",međutim i pored toga sam uspela da se opustima i odigram neko kolo.Čak je i ona igrala.
Najjači joj je utisak kako su svi dobri i kako je svi vole,grle i ljube.A istina je da je ona omiljena u familiji i svima je iskreno žao što joj se to dešava.Kad god su s njom nastoje da joj pruže što više ljubavi.
Posle svadbe stalno gleda slike i oduševljena je kako je lepo izgledala,jer ona i dan danas,iako ne zna da se obuče,iz kuće neće da izađe dok se ne počešlja,stavi karmin i dok se ne uveri pred ogledalom da je sve na mestu i da je uredna.
Ranije me je to izluđivalao,jer ako idemo samo do pijace,ja obučem trenerku i jedva se počešljam,a ona je sprovodila celokupnu proceduru i stalno sam je požirivala.Sada mi je drago što je takva i što ne moram bar da je ubeđujem da bude uredna.
Hvala Vam još jednom,jer da nije vas možda bi odustala i ne bih išla,a ovako je prijalo i meni i njoj.
Eto,šta život učini,nešto što smo ranije prihvatali kao normalno,da idemo na svadbe,da se veselimo,sad kad nam se dogodi prihvatamo kao mali dar od Boga.
 
U pravu si Margareta...mirnije sad privhatam neke stvari,mada je i moja mama nekako u poslednje vreme smirenija,pa je lakse komunicirati sa njom.Nema toliko tih njenih iziva besa kao pre.Sa njenom bolescu,sa tim sto je zaboravna i sto moram hiljadu puta da ponovim jednu istu stvar,sto se upiski i sto moram da ribam non stop,sto imam pepela na sve strane,jer cigarete otresa gde stigne....mogu jos boriti i nije mi toliko tesko.Shvatila sam da je bolest takva i sta se tu moze,ali puknem kad me pocne bez razloga napadati,optuzivati za neke sitnice i to sto ne mogu nigde otici i posvetiti malo vremena deci i suprugu van kuce,jer kad se vratim kuci, doceka me sa scenama od kojih mi stvarno pozli i skoci pritisak.Na decu sam strasno osetljiva i zato ne mogu da se jos pomirim sa tim da one budu zrtva bakine bolesti.Ja sam obavezu da pazim mamu prihvatila na sebe,volim svoju majku i sve sto radim kao i sve mi na ovoj temi radimo iz ljubavi,ali se plasim da i moji ukucani pored moje mame i mene ispastaju puno.Deca su mlada, puna zivota i bas im ovakav zivot pun svadja i napetosti u kuci ne treba.Suprug i ja smo od kako su se rodile uvek sakrivali od nijh dve kad bi bio neki problem,pokusali smo od vecine neprijatnih stvari u kuci da ih sacuvamo,ali od ovog problema ocigledno da ne mozemo:(
 
Margareta....preplavila su te osećanja...kako god, boli....misliš unapred, što je normalno....ti imaš porodicu, ja je nemam (to lakše prihvatam), a trenutno ova, i situacija predhodnih godina boli....patila ona, patila ja...i sad kraj...
Ti si jaka....
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top