Demencija

[pahuljicagm]

Evo i mene...
Tetka je, pa recimo stabilno. U poslednjih mesec dana smenjuju se periodi smeha i placa kad me ugleda, a posle je uglavnom vesela. Ja se blesavim kad vidim da je tuzna pa dozivim da mi kaze da sam " luda kao tri kengura". Prica samnom na engleskom, konvencionalne recenice, pa se jos I cudi I nije joj bas pravo,tacnije " razocarana" je sto ne znam dobro engleski. PRi tom donela sam joj borovnice, a ona ne zna kako se zovu. Mukica.
Cese se po vratu, ja je pitam sta radi, jel je nesto ujelo, a ona kaze - ma ima neke SVRBICE, pa moram...
Ne zna covek da li da se smeje ili da place sa njima.
Kad se vratim iz posete potpuno sam psihicki iscrpljena.
U ponedeljak idemo na testiranje za tudju negu.Kako nam bude.
Idu dani...

 

[sasandra]

Kod nas je raspad sistema, ne pišem da se ne nerviram opet dok prepričavam. Oslabila je opet, jede samo šta ona hoće, sve joj smeta, umire od zime kad je uključena klima, a mora da bude uključena jer u suprotnom ne može da diše od vrućine. Ona je jadna sama i napuštena, a ja padam s nogu, devet meseci već sam samo kuća-posao, kod frizera nisam ni jednom otišla za to vreme, ništa sebi nisam kupila ako nisam on-line naručila, živu dušu nisam videla, nju nervira kad nam iko dolazi, ja ne idem nigde... Izgleda da ćemo da završimo kao dva ludaka, jadno ovo kuče s nama

 

[beket]

Pahuljice, svaka čast za snalaženje!

Sandra, vidim da si stigla u kritičnu fazu. Potrudi se da ne reaguješ emotivno na svaku njenu kuknjavu. Pravi se da je to sve normalno. I idi kod frizera, makar to. Samo ne pričaj to majci. Možda samo ako odete zajedno.

 

[sasandra]

Ne mogu nigde da odem osim na posao, na žalost, jer njoj uvek nešto treba... Ne reagujem ja emotivno, ne upadam u rasprave, to sve znam, ali će sigurno da me izludi. Još sam daleko od doma, ovim tempom neću nikad da skupim papire, a kapiram da će, kad ode, posle dva dana da se vrati kući jer tamo neće niko da sedi i da je zabavlja.
Još tako, kad sretnem nekog, pa me pitaju gde ću na odmor, ja kažem da ne mogu nigde zbog nje i redovno dobijem odgovor:"Pa što ne odete negde zajedno?" Tačno bih se samospalila na mestu. Mislim, naravno da mi niko nije kriv i da niko ne može da razume sem vas, ko zna šta ja sve kroz život nisam razumela i koliko sam lupetala, ali mi treba odmor, samo par dana da je ne slušam kako se samosažaljeva ili ubeđuje mene kako mi je život divan jer sam još mlada i idem na posao.

Srećom, počela nova sezona GoT pa imam razloga za život

 

[bezuslovna ljubav]

Ne mogu nigde da odem osim na posao, na žalost, jer njoj uvek nešto treba... Ne reagujem ja emotivno, ne upadam u rasprave, to sve znam, ali će sigurno da me izludi. Još sam daleko od doma, ovim tempom neću nikad da skupim papire, a kapiram da će, kad ode, posle dva dana da se vrati kući jer tamo neće niko da sedi i da je zabavlja.
Još tako, kad sretnem nekog, pa me pitaju gde ću na odmor, ja kažem da ne mogu nigde zbog nje i redovno dobijem odgovor:"Pa što ne odete negde zajedno?" Tačno bih se samospalila na mestu. Mislim, naravno da mi niko nije kriv i da niko ne može da razume sem vas, ko zna šta ja sve kroz život nisam razumela i koliko sam lupetala, ali mi treba odmor, samo par dana da je ne slušam kako se samosažaljeva ili ubeđuje mene kako mi je život divan jer sam još mlada i idem na posao.

Srećom, počela nova sezona GoT pa imam razloga za život

Vidi za preporuku za gerontodomacicu, bar na dva sata u toku dana. Tako sam ja u pocetku. Mama je ocekivala njen dolazak, prekrati joj malo vreme, nabavi sta treba... a ti ces malo odahnuti. Toliko nezaposlenih... sigurno ima zainteresovanih. Na ovoj vrucini I mi smo prolupali, a mogu da zamislim kao je starim ljudima I bolesnima. Da li joj je nizak pritisak? Pocni da se zalis da ti je tesko na poslu I da jedva cekas da budes u penziji kao I ona. Mozda ce se drugacije ponasati. Na godisnjem odmoru nisam bila deset godina. Nemoj biti unapred sumnjicava za prilagodjavanje u domu. Tako sam mislila I ja, ali oni tamo nadju drustvo I uvek se nesto desava... Papiri za dom se brzo skupe. Probaj da u hodu ili preko telefona objasnjavajuci situaciju dobijes papire. Licnu kartu ima, drzavljanstvo I izvod iz knjige rodjenih ide on line, poslednji cek mozes dobiti uz telefoniranje I molbu, jedino vlasnicki list ne znam kako ide. Da li jos nesto treba... ne secam se. Nalaz od lekara ima. Treba snimiti srce I pluca rendgenom (2.000 din privatno) I lekar opste prakse da izda uverenje - to mozes I bez nje. Da li si uzela formular sa spiskom potrebne dokumentacije u Domu? Meni se cinilo kao nemoguca misija, pogotovo sto sam imala par dana da sve to uradim. Objasni socijalnim radnicima u Centru I u Domu da nemas pomoc, a to je jedino resenje. Izasli su mi u susret pa sam nesto dostavljala I naknadno. Probaj da joj spremis nesto sto bas voli da jede. Nemoj joj pominjati pripreme za Dom. Mozda je to cini nervoznom. Nemoj joj pricati koliko ima godina, jer nece moci da shvati I plasice se. Moja se mama rasplakala, tako da od tada ona ima 42 godine. Sve sam ja ovo lepo napisala, a znam koliko ti je tesko. Kroz sve to sam prolazila I prolazim. Moja mama se cudi I sada kakav je to posao po ceo dan, sto se pravim blesava I slusam te budale I idem kod njih... a kad kazem da moram da zaradim za racune I ostalo, mama kaze da to ona placa I da bi mi bilo bolje da sedim kod kuce umesto sto skitam... a kad na pitanje kako si kaze *Eeeee, dusa me boli*, tu se raspadnem. Onda pravimo planove gde cemo ici I sta cemo raditi. Naravno od toga nema nista, ali ja glumatam a mama se raduje.

 

[bezuslovna ljubav]

Evo i mene...
Tetka je, pa recimo stabilno. U poslednjih mesec dana smenjuju se periodi smeha i placa kad me ugleda, a posle je uglavnom vesela. Ja se blesavim kad vidim da je tuzna pa dozivim da mi kaze da sam " luda kao tri kengura". Prica samnom na engleskom, konvencionalne recenice, pa se jos I cudi I nije joj bas pravo,tacnije " razocarana" je sto ne znam dobro engleski. PRi tom donela sam joj borovnice, a ona ne zna kako se zovu. Mukica.
Cese se po vratu, ja je pitam sta radi, jel je nesto ujelo, a ona kaze - ma ima neke SVRBICE, pa moram...
Ne zna covek da li da se smeje ili da place sa njima.
Kad se vratim iz posete potpuno sam psihicki iscrpljena.
U ponedeljak idemo na testiranje za tudju negu.Kako nam bude.
Idu dani...

Draga pahuljice, dobro se snalazite ti I tetka. U pocetku sam ridala kada se vratim iz posete I nakon telefonskog razgovora. Sada se borim za svaki mamin osmeh I iygovorenu recenicu, jer zna nekada I da cuti stisnutis usta. Pa I kada pogresi, smejem se I obozavam je. Heeej, I ja sam *luda ko tri kengura*

- - - - - - - - - -

Cisto da se javim....u zadnje vreme mama me zove imenom svoje pokojne sestre.
Pitam je da li je posecuje cerka, kaze - Ne, u stvari po nekad.
Pre par nedelja, bio je to jedan od dobrih dana, posle 20-ak minuta od mog ulaska u sobu, kaze mi :
-Zamisli, kad si dosla uopste nisam mogla da se setim ko si, razmisljam i ne znam
Pitam je jel sad zna ko sam, kaze da zna i nazove me imenom njene mladje sestre. Vec sam navikla da me tako zove
Raspolozenje joj je promenljivo, nekad mislim da ne registruje da je neko pored nje , kao da je u polusnu. Nikad ne pita ni za koga, tek po nekad za oca, majku, sestre....Svi pokojni godinama, ali joj kazem da su svi dobro i da je pozdravljaju mnogo.
Pri svakoj poseti trazi hranu, mogla bi da se razvali od jela....
Ovo je tuga od zivota

Obecavaj joj, obecavaj sve sto zeli, makar zvucalo suludo. Da ce svi doci, da cete se lepo prpovesti... kod moje mame to pali. Vise ni sama ne znam *ko ziv ko mrtav*. I moja mama je ovih dana pospana I neraspolozena. Dobro se snalazis, draga. Jeste to strasna bolest, a opet se nekada tesim sto nema bolova ... nisam pametna

 

[sasandra]

Papiri za dom se brzo skupe. Probaj da u hodu ili preko telefona objasnjavajuci situaciju dobijes papire. Licnu kartu ima, drzavljanstvo I izvod iz knjige rodjenih ide on line, poslednji cek mozes dobiti uz telefoniranje I molbu, jedino vlasnicki list ne znam kako ide. Da li jos nesto treba... ne secam se. Nalaz od lekara ima. Treba snimiti srce I pluca rendgenom (2.000 din privatno) I lekar opste prakse da izda uverenje - to mozes I bez nje. Da li si uzela formular sa spiskom potrebne dokumentacije u Domu? Meni se cinilo kao nemoguca misija, pogotovo sto sam imala par dana da sve to uradim. Objasni socijalnim radnicima u Centru I u Domu da nemas pomoc, a to je jedino resenje. Izasli su mi u susret pa sam nesto dostavljala I naknadno.

E, vidi se da si pre 100 godina spremala papire pa si obrisala sve gluposti naše administracije. Sve si skoro korake zapamtila. Vlasnički list može da se izvadi u katastru, za to treba dva dana, jednog dana predaš, a sutra dođeš da podigneš. Uz to, u mom slučaju, treba i krš mojih papira, pošto njena penzija nije dovoljna za dom.

Ali... onda dođemo do zezanja. Za lekarko uverenje ti prvo treba propisani obrazac, pa tako, ja odem kod njenog lekara, pa me vrate jer nemam obrazac. Onda juri po glavnoj bolnici i traži gde se uzima obrazac, nađeš, daš 30 dinara i misliš da si nešto uradio. Vratiš se u ambulantu, pa ti tamo zakažu za X dana da dođeš za upute. Dođeš za upute i ona treba da ti da uput za infektologa, za neki vaserman iz krvi, za snimak pluća i neuropsihijatra. Tog momenta mi kroz sistem zakazuje infektologa, kaže da će tamo da mi daju uput za tu krv, a da neuropsihijatra i ATD idem tamo da molim da mi zakažu neke ranije datume jer kroz sistem nema ništa do kraja avgusta.

Spakujemo se mi, tog dana kad smo imale zakazano, odemo da molimo i da odradimo to što nam je zakazano.
Prva stanica, neurologija i psihijatrija, dva šaltera, dam teti uput, pogleda ona i kaže: "Vratite se kod lekara nek vam da ispravan uput, mi imamo psihijatra i neurologa, nemamo neuropsihijatra, pa nek se doktorka izjasni šta želi". Kažem da na spisku iz socijalnog piše tako, ona kaže da lekar ne postoji, a ja da pitam u socijalnom šta oni hoće.
Druga stanica, ATD, može čim daš 1500 dinara, to smo odmah završile.
Treća stanica, infektolog, zakazane smo, uđemo, teta pogleda uput i pita da li mi imamo sve drugo gotovo, počevši od tog vasermana... To je trebala vaša doktorka da vam da uput, kaže teta i vrati nas kući. Zanimljiv je podatak da u mom gradu radi samo jedan infektolog i on je celog avgusta na odmoru. Njegova koleginica je predsednik opštine i mesto u bolnici joj je zamrznuto, drugog ne primaju.
Sve u svemu, akcija lekarsko uverenje se nastavlja u septembru. Za nekog koga tek čeka ovaj put samo i informacija, svaki od ovih pregleda se plaća 1500 rsd.

U povratku sam svratila i do teta u socijalnom, one su mi prežvrkale ono neuro ispred psihijatar na spisku i rekle da nije moguće da doktorka nije znala šta treba... S njima nema razgovora, drago mi je što si ti uspela tako da ih navedeš da ti pomažu, ove moje su kao na šalteru u SUP-u, kratko i odsečno pričaju, samo paziš da ne počnu da biju. Nisam ih još pitala da li sve te kopije, pošto sve treba da bude u nekoliko primeraka, treba i kod notara da overim, al pošto znam gde živim, spremam pare i za to

 

[sasandra]

A inače, pošto sam vas sinoć sve potresla mojim dramskim nastupom, danas sam ustala, izvikala se na nju, ostavila joj gomilu kuhinjskih krpa da skuva u loncu i opere i otišla da radim. Da vidite kako to funkcioniše, krpe oprane i osušene, jelo se, nije me zvrckala na 5 minuta... Besna je ona i razmažena, ja joj previše popuštam pa se zaigra. Svakog meseca treba jednom da je istresem dobro, nema mi druge. Moje dete matoro

 

[beket]

Dobro de, znamo i iz medija da u Smederevu ne radi infektivno - http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...REVSKOJ-BOLNICI-Jedini-infektolog-se---odmara

Nego, znaš, tako se ne može sa dementnom osobom. Bilo bi lako kad bi moglo sve da se reši naređivanjem. Mislim da tvoja majka i nije tako strašno koliko ti. Paničiš previše, a ona je verovatno samo depresivna. Izvini ako grešim, moguće je i to, ali bolje nemoj meni da veruješ, nego potraži stručnu pomoć.

 

[sasandra]

@ Beket

Hvala na savetu, sasvim je moguće da sam ja trol koji je izmislio sve ovo, potražiću stručnu pomoć.

 

[beket]

Ovo čita gomila ljudi. Svako od nas iznosi svoje mišljenje i svoje iskustvo. Trudimo se da ljude ne dovodimo u zabludu.

 

[sasandra]

Odlično rečeno "svoje mišljenje i svoje iskustvo".

Mislim da će većina da mi veruje da bih najsrećnija bila da uopšte ne delim sa vama ovo iskustvo, da je moja mama samo depresivna, a da to mišljenje dele i lekari koji je leče. Ničije mišljenje o mom psihičkom zdravlju ne bih komentarisala, dovoljno je neukusno što se to pominje u tuđem postu. Nadam se da neki svojim savetom ili opaskom nisam nikoga ovde uvredila ni dovela u zabludu, doživela sam ovu temu kao mesto gde mogu da razgovaram sa osobama koje znaju kroz šta prolazim. Hvala svima koji su imali strpljenja i razumevanja.

Ljubite mame i tetku

 

[bezuslovna ljubav]

E, vidi se da si pre 100 godina spremala papire pa si obrisala sve gluposti naše administracije. Sve si skoro korake zapamtila. Vlasnički list može da se izvadi u katastru, za to treba dva dana, jednog dana predaš, a sutra dođeš da podigneš. Uz to, u mom slučaju, treba i krš mojih papira, pošto njena penzija nije dovoljna za dom.

Ali... onda dođemo do zezanja. Za lekarko uverenje ti prvo treba propisani obrazac, pa tako, ja odem kod njenog lekara, pa me vrate jer nemam obrazac. Onda juri po glavnoj bolnici i traži gde se uzima obrazac, nađeš, daš 30 dinara i misliš da si nešto uradio. Vratiš se u ambulantu, pa ti tamo zakažu za X dana da dođeš za upute. Dođeš za upute i ona treba da ti da uput za infektologa, za neki vaserman iz krvi, za snimak pluća i neuropsihijatra. Tog momenta mi kroz sistem zakazuje infektologa, kaže da će tamo da mi daju uput za tu krv, a da neuropsihijatra i ATD idem tamo da molim da mi zakažu neke ranije datume jer kroz sistem nema ništa do kraja avgusta.

Spakujemo se mi, tog dana kad smo imale zakazano, odemo da molimo i da odradimo to što nam je zakazano.
Prva stanica, neurologija i psihijatrija, dva šaltera, dam teti uput, pogleda ona i kaže: "Vratite se kod lekara nek vam da ispravan uput, mi imamo psihijatra i neurologa, nemamo neuropsihijatra, pa nek se doktorka izjasni šta želi". Kažem da na spisku iz socijalnog piše tako, ona kaže da lekar ne postoji, a ja da pitam u socijalnom šta oni hoće.
Druga stanica, ATD, može čim daš 1500 dinara, to smo odmah završile.
Treća stanica, infektolog, zakazane smo, uđemo, teta pogleda uput i pita da li mi imamo sve drugo gotovo, počevši od tog vasermana... To je trebala vaša doktorka da vam da uput, kaže teta i vrati nas kući. Zanimljiv je podatak da u mom gradu radi samo jedan infektolog i on je celog avgusta na odmoru. Njegova koleginica je predsednik opštine i mesto u bolnici joj je zamrznuto, drugog ne primaju.
Sve u svemu, akcija lekarsko uverenje se nastavlja u septembru. Za nekog koga tek čeka ovaj put samo i informacija, svaki od ovih pregleda se plaća 1500 rsd.

U povratku sam svratila i do teta u socijalnom, one su mi prežvrkale ono neuro ispred psihijatar na spisku i rekle da nije moguće da doktorka nije znala šta treba... S njima nema razgovora, drago mi je što si ti uspela tako da ih navedeš da ti pomažu, ove moje su kao na šalteru u SUP-u, kratko i odsečno pričaju, samo paziš da ne počnu da biju. Nisam ih još pitala da li sve te kopije, pošto sve treba da bude u nekoliko primeraka, treba i kod notara da overim, al pošto znam gde živim, spremam pare i za to

Uzaaaass! Moram priznati da sam ja bila napadna I da sam vikala I pretila. Svuda sam pravila scene. Eto. Nije fiiiino, ali drugacije nisam mogla. Negde sam I otplakala I posle sam plakala, a sve krijuci da moja mama ne vidi sta se desava. To je najgore. Uz sve muke, jos I da zastitis bolesnu mamu od stresa. Pooolako, draga. Tvoja mama se jos snalazi kod kuce. Samo gledaj maaalcice da zastitis sebe. Ja sebe nisam uspela da zastitim. Rezultat- hronicni gastritis sa promenom (za sada benignom) I svake godine gutanje sonde I kamere I bolest stitne zlezde. Nemoj to sebi dozvoliti. Ljubim teee

 

[bezuslovna ljubav]

A inače, pošto sam vas sinoć sve potresla mojim dramskim nastupom, danas sam ustala, izvikala se na nju, ostavila joj gomilu kuhinjskih krpa da skuva u loncu i opere i otišla da radim. Da vidite kako to funkcioniše, krpe oprane i osušene, jelo se, nije me zvrckala na 5 minuta... Besna je ona i razmažena, ja joj previše popuštam pa se zaigra. Svakog meseca treba jednom da je istresem dobro, nema mi druge. Moje dete matoro

Tvoj dramski nastup je mala maca, kako sam ja nastupala. U pocetku sam I ja znala da se izvicem da se sve trese. Onda se mama prvo usprotivi, a posle cuti napucena, a onda posle mic po mic krene da radi ono sto treba. Jednostavno nije moglo drugacije. Toliko je umela da bude drska I svojeglava da nije moglo bez mog povisenog tona da je vratim u normalu. U nekim situacijama I kada sam pokusavala lepo I suzama, samo je jos vise bila drska I bezobrazna. Posle mi bude zao I placem. U prvom stadijumu mamine bolesti nije moglo bez takvih scena. Bar ja nisam mogla. Potpuno te razumem. I ne okrivljujem te. I ti si uplasena, pa je normalno da moras da izbacis adrenalin. A ko da izdrzi 24h da ga neko dribla...ljudski je puknuti u jednom momentu. To zavisi I od llicnosti dementnog. Moja mama nikada nije bila razmazena, ali je uvek bila tvrdoglava. Jedno je kada imas pomoc bar jos jedne osobe ili osoblja u domu, a drugo je kada si potpuno sam u borbi sa demencijom. Pa jos kad ne mozes da se izboris ni sa njom a ni sa svim ostalim problemima... plakala sam I na klupi na ulici od nemoci. A nemam kome da se pozaloim. Stavim naocare I isplacem se. Desavalo se da me kinji I optuzuje za sve I zahteva sada I odmah... ma strasno.

 

[bezuslovna ljubav]

Odlično rečeno "svoje mišljenje i svoje iskustvo".

Mislim da će većina da mi veruje da bih najsrećnija bila da uopšte ne delim sa vama ovo iskustvo, da je moja mama samo depresivna, a da to mišljenje dele i lekari koji je leče. Ničije mišljenje o mom psihičkom zdravlju ne bih komentarisala, dovoljno je neukusno što se to pominje u tuđem postu. Nadam se da neki svojim savetom ili opaskom nisam nikoga ovde uvredila ni dovela u zabludu, doživela sam ovu temu kao mesto gde mogu da razgovaram sa osobama koje znaju kroz šta prolazim. Hvala svima koji su imali strpljenja i razumevanja.

Ljubite mame i tetku

Draga, pooooolako. Sto se tice dijagnoze tvoje mame, nema mesta za sumnju. Sumnjala sam I ja da je moja mama usamljena I depresivna I nadala sam se pogresnoj dijagnozi. Na zalost, to je sto je. Mene je strasno vredjalo to sto se ja dajem svim snagama I tesko mi je bilo da se suocavam sa maminom bolescu, a moja rodbina je mislila da mamu vodim kod pogresnog lekara I da je pravim ludom. Napravile su mene ludom. I onda sam pocela da pucam...brecala sam se na sve oko sebe, zaplakivala se cim ostanem sama sa sobom, proveravala sam da li sam obukla suknju ispod kaputa kada krenem na posao... otisla sam kod psihijatra I dobila antidepresiv I tablete za smirenje.
Ovo je mesto gde moze svako da kaze svoje iskustvo I nacin na koji prozivljava borbu sa demencijom svojih roditelja. Svaka je prica za sebe, a s obzirom da je posast tako kompleksna. ne iznenadjuje me I ne mogu da osudim ponasanje ni dementnog a ni bliske osobe koja se stara o njemu. Sve je to toliko daleko od zdravog razuma, da covek ne zna nekada kako da se postavi. A situacije se menjaju nekada u trenutku, dok imas gomilu drugih obaveza... moras da odreagujes impulsivno a da I ne primetis to. I zasto bi smo se sada pravili kao da smo svi odmah sve prihvatili I svi smo se odmah snasli I nikada nismo pogresili I uvek smo bili na visini zadatka... nekada jednostavno ne moze drugacije. Ovde ispisujemo detalje koje ne bi shvatio niko drugi ko nije ovo doziveo. I ne treba jedni od drugih da prikrivamo bilo sta, jer svako napisano iskustvo ce naci nekoga ko se bori sa slicnom situacijom.
Sasandra, jedan post nije stav svih na forumu. Znam da je iritantan, razumem tvoja osecanja. Zbog svih koji smo na ovom forumu I zbog tebe same, nemoj dozvoliti da se udaljavas od nas. Vec mi nedostajes.

 

[bezuslovna ljubav]

Ovo čita gomila ljudi. Svako od nas iznosi svoje mišljenje i svoje iskustvo. Trudimo se da ljude ne dovodimo u zabludu.

Beket, niko od nas nije strucno lice. I ne treba se tako ni postavljati. Pricamo na osnovu dijagnoze strucnjaka I iznosimo svoju muku. Ja sam tebi zahvalna sto mi nisi dozvolila da idem u patetiku na forumu. Odmah na pocetku kada sam se javila ovde. Da sam nastavila sa patetikom, raspala bih se od tuge. Neko drugi ne bi to tako shvatio. I zato treba birati reci I momenat kada treba reci. Sasandra je temperamentna I borac I ima specifican humor. To je sve OK. I to prija nekima od nas. A nekima ne. Puca ovih dana, a to je sve ocekivano u celoj situaciji. O kakvom dovodjenju u zabludu, Beket, pricas kada je Sasandra u pitanju? Pobogu?! Sta sad da rade oni koji su energicni I koji su bili u situaciji da podviknu na dementnog? Da se stide? Da cute? To sto je rekla da nekada treba podviknuti toliko je strasno? Neuropsihijatar je iz nekog razloga podviknuo par puta na moju mamu. Kako je trebalo to da shvatim? Sta da uradim? Nekome je problem emocija da bi smestio roditelja u dom. Nekome je problem novac. Neko ne moze da organizuje smestaj. Neko guta svu tugu I ceka kada ce eksplodirati. Neko praska svakog dana. Neko place I ne preduzima nista. Toliko smo svi razliciti a opet nas je sve ujedinilo zlo zvano demencija. I moramo se osloniti jedni na druge. Ovo je jedino mesto na kojem sam imala sa kim da pricam o problemima sa bolesnom mamom I da znam da ce me razumeti I podrzati ali I reci suprotno misljenje.

 

[sasandra]

Vec mi nedostajes.

Hvala Bezazlena Hvala svima što ste mi pisale i tražile da još pišem

Ovako, odmah ću da se ogradim, da znate za koga su tačno primenjiva moja iskustva da ne bi dolazilo do situacije da dovedem nekog u zabludu.

1. Bolesna vam je baš mama
2. Sasvim je svesna bolesti, prva ju je primetila, sama krenula na lečenje, jasna joj je bolest i ima želju da stopira napredak
3. Ima manje godina nego što je uobičajeno za ovu dijagnozu kod nas
4. Rodila vas je jako mlada, tako da nije nikad uspela da prevaziđe emotivnu zrelost tinejdžerke, pa ste davno postale zrelije od nje i ona uživa u tome
5. Živite zajedno neprekidno ili sa malim prekidima ceo vaš život
6. Vaspitala vas je da sve važne životne odluke donosite same, a čim ste počele da zarađujete više od nje, prepustila vam je donošenje i svih odluka koje se tiču vaše zajednice
7. Lekar kome verujete vam je rekao da se u ovoj fazi bolesti ponašate sa njom kao sa detetom, mazite, nagrađujete, objašnjavate i budete čvrsti kad zatreba
8. Imate beskonačno mnogo slobodnog vremena, nemate porodicu i rešene ste da svoje slobodno vreme potrošite isključivo na nju
9. Svesne ste da je ovo neizlečiva bolest, da ova faza neće da traje večno i da vas očekuju mnogo gore situacije, a spremne ste i na to da je smestite u ustanovu u kojoj će tad stručno da brinu o njoj
10. Svesne ste i da su ovo poslednji dani u vašem životu koje delite sa osobom koja vas nije zadavila kad ste noćima arlaukali od plača, piškili, kakili i povraćali po njoj, nego vam se divila jer ste najlepši, najpametniji i najsposobniji na svetu

Sad mogu dalje, ovako ograđena, kod nas je situacija bolja nego što sam očekivala po ovom paklu od vremena, danas je popodne imala malu zbrku, sama je sebe ubedila da je napravila neku glupost i kad sam došla s posla jedva sam je razuverila da je baš sve uradila kako treba. Ali to je već normalno, još se držimo starog ritma, do podne je pametna ko pčelica, posle kreće smotanost.

Inače, imam biser, moja naučnica je utripovala pre neki dan da je nešto na kučetu krpelj, pa pošto naše kuče nije sklono krpeljima, oduvek je zaštićeno i ona zapravo ne zna kako krpelj izgleda, uzela je to nešto, stavila u čašicu i nalila alkoholom da vidim ja šta je kad dođem s posla. Dočekala me sa spremnim preparatom da izvršim analizu. Pošto sam utvrdila da to nije krpelj, pohvalila sam je i sad očekujem da mi za rođendan kupi mikroskop jer će sledeće da joj padne na pamet da kuče ima gliste

 

[bezuslovna ljubav]

Hvala Bezazlena Hvala svima što ste mi pisale i tražile da još pišem

Ovako, odmah ću da se ogradim, da znate za koga su tačno primenjiva moja iskustva da ne bi dolazilo do situacije da dovedem nekog u zabludu.

1. Bolesna vam je baš mama
2. Sasvim je svesna bolesti, prva ju je primetila, sama krenula na lečenje, jasna joj je bolest i ima želju da stopira napredak
3. Ima manje godina nego što je uobičajeno za ovu dijagnozu kod nas
4. Rodila vas je jako mlada, tako da nije nikad uspela da prevaziđe emotivnu zrelost tinejdžerke, pa ste davno postale zrelije od nje i ona uživa u tome
5. Živite zajedno neprekidno ili sa malim prekidima ceo vaš život
6. Vaspitala vas je da sve važne životne odluke donosite same, a čim ste počele da zarađujete više od nje, prepustila vam je donošenje i svih odluka koje se tiču vaše zajednice
7. Lekar kome verujete vam je rekao da se u ovoj fazi bolesti ponašate sa njom kao sa detetom, mazite, nagrađujete, objašnjavate i budete čvrsti kad zatreba
8. Imate beskonačno mnogo slobodnog vremena, nemate porodicu i rešene ste da svoje slobodno vreme potrošite isključivo na nju
9. Svesne ste da je ovo neizlečiva bolest, da ova faza neće da traje večno i da vas očekuju mnogo gore situacije, a spremne ste i na to da je smestite u ustanovu u kojoj će tad stručno da brinu o njoj
10. Svesne ste i da su ovo poslednji dani u vašem životu koje delite sa osobom koja vas nije zadavila kad ste noćima arlaukali od plača, piškili, kakili i povraćali po njoj, nego vam se divila jer ste najlepši, najpametniji i najsposobniji na svetu

Sad mogu dalje, ovako ograđena, kod nas je situacija bolja nego što sam očekivala po ovom paklu od vremena, danas je popodne imala malu zbrku, sama je sebe ubedila da je napravila neku glupost i kad sam došla s posla jedva sam je razuverila da je baš sve uradila kako treba. Ali to je već normalno, još se držimo starog ritma, do podne je pametna ko pčelica, posle kreće smotanost.

Inače, imam biser, moja naučnica je utripovala pre neki dan da je nešto na kučetu krpelj, pa pošto naše kuče nije sklono krpeljima, oduvek je zaštićeno i ona zapravo ne zna kako krpelj izgleda, uzela je to nešto, stavila u čašicu i nalila alkoholom da vidim ja šta je kad dođem s posla. Dočekala me sa spremnim preparatom da izvršim analizu. Pošto sam utvrdila da to nije krpelj, pohvalila sam je i sad očekujem da mi za rođendan kupi mikroskop jer će sledeće da joj padne na pamet da kuče ima gliste

Rasplaka me, zeno Samo je moja mama mene kasno rodila i kasno dobila demenciju. Sve ostalo mogu da potpisem. Mozda i nije lose da skrecete pricu na kuce. Tako ce manje kukati i zaliti se za sebe. Uobicajneo je da su dementni u popodnevnim satima i uvece konfuzniji i nervozniji. Jedno vreme sam govorila da sam *cerka koja se plasi zalaska sunca*. Ko da smo indijanci

 

[bezuslovna ljubav]

Deeeco, sta ima novo kod vas? Ja se spremam da putujem kod mame za dan dva. Ostajem celu nedelju. Moja mama je nervozna jutros, nece da pije lekove... zalila se juce da je boli guza. Zvala sam doktoricu I zahtevala sam da provere da li treba mazati mast ili talk I uraditi analizu mokrace. Moram da proverim kad odem kod nje da li su je nazuljale pelene ili ima infekciju. Nocas oko 1h na Studiju B bila je emisija o demenciji, gostovala je doktorica neurolog iz bolnice Dragisa Misovic. Nisam mogla da gledam do kraja, a u tom prvom delu sam cula da se radi na novim lekovima I da nasi doktori prate. Ukazivala je na neophodnost pracenja opsteg stanja I proveru infekcija I upala, srcanog ritma, alergija, secera...

 

[arabeska11]

Pratim šta pišete, borimo se svi kako znamo i umemo.
Kod mame bolest ide svojim tokom, trenutno nisam u Beogradu, pa se čujemo telefonom svaki dan. Funkcioniše bolje nego što sam mislila.
Odbili su nas za tuđu negu i pomoć, nisam ni očekivala. Rešenje poslali na njen stan, u pošti nisu hteli da mi ga daju (kažu samo lično, pa sam im svima poželela po dementnog roditelja). U Socijalnom su mi rekli da ću po uplati na njen račun videti da li su je dobila pomoć ili nije. Možda i bolje što nisam videla obrazloženje, verovatno neke naštancovane nebuloze.
Što se tiče pitanja depresija ili demencija, kod moje majke je i jedno i drugo, neko vreme smo se nadali da će lečenjem depresije da nestanu simptomi demencije, ali ništa od toga. Tu je sve kao i pre, samo potisnuto lekovima. Demencija sasvim očigledna i u progresiji. Depresija takođe, ali ublažena lekovima, verbalne sposobnosti joj se smanjuju, pa ne priča toliko opširno o suicidu kao ranije. Da nije dementna, pa da ide na psihoterapiju, ali to je verovatno trebalo da se dogodi pre ko zna koliko godina ili decenija, sada možemo samo da izvlačimo pouke na njenom primeru.
Neću da mračim, s ovom bolešću valjda moraš da se pomiriš i da je pratiš. Jedino što više ne gubim nerve, znam da nema efekta

 

[bezuslovna ljubav]

Pratim šta pišete, borimo se svi kako znamo i umemo.
Kod mame bolest ide svojim tokom, trenutno nisam u Beogradu, pa se čujemo telefonom svaki dan. Funkcioniše bolje nego što sam mislila.
Odbili su nas za tuđu negu i pomoć, nisam ni očekivala. Rešenje poslali na njen stan, u pošti nisu hteli da mi ga daju (kažu samo lično, pa sam im svima poželela po dementnog roditelja). U Socijalnom su mi rekli da ću po uplati na njen račun videti da li su je dobila pomoć ili nije. Možda i bolje što nisam videla obrazloženje, verovatno neke naštancovane nebuloze.
Što se tiče pitanja depresija ili demencija, kod moje majke je i jedno i drugo, neko vreme smo se nadali da će lečenjem depresije da nestanu simptomi demencije, ali ništa od toga. Tu je sve kao i pre, samo potisnuto lekovima. Demencija sasvim očigledna i u progresiji. Depresija takođe, ali ublažena lekovima, verbalne sposobnosti joj se smanjuju, pa ne priča toliko opširno o suicidu kao ranije. Da nije dementna, pa da ide na psihoterapiju, ali to je verovatno trebalo da se dogodi pre ko zna koliko godina ili decenija, sada možemo samo da izvlačimo pouke na njenom primeru.
Neću da mračim, s ovom bolešću valjda moraš da se pomiriš i da je pratiš. Jedino što više ne gubim nerve, znam da nema efekta

Mogu samo da pretpostavim koliko je teska ta kombinacija, demencija I depresija. I za tvoju mamu, a pogotovo za tebe. Unervozim se kada je mama dva tri dana neraspolozena. Da li psiholog pokusava da razgovara sa njom? Ili neko drugi proba da je bar malo motivise? Da li si je sve vreme leci isti neuropsihijatar?

 

[arabeska11]

Mogu samo da pretpostavim koliko je teska ta kombinacija, demencija I depresija. I za tvoju mamu, a pogotovo za tebe. Unervozim se kada je mama dva tri dana neraspolozena. Da li psiholog pokusava da razgovara sa njom? Ili neko drugi proba da je bar malo motivise? Da li si je sve vreme leci isti neuropsihijatar?

Svi se slažu oko dijagnoze, poslednjih godina je prati dvoje specijalista, državni i privatni, standardna procedura povremenog menjanja lekova itd. U domu se trude oko nje, ali ona nije zainteresovana za bilo kakav vid socijalizacije. Kad je pitam zašto, krene da mi razvija neke teorije zavere. Stalno vezuje u čvor i sebe i nas. Ponekad je svesna toga, ali vrlo kratko, pa se opet povuče u svoj svet. Ja više ne raspravljam sa njom, ako pruža otpor, popustim, u tim godinama i sa tim dijagnozama, zapravo, niko nema pravo da ti prigovara bilo šta. Jedino motrimo na lekove, jer i o tome ima svoju teoriju, pa sada sestra ne napušta sobu dok ih mama ne popije (bar kada sam ja prisutna).

 

[Jennifer Jennin]

U klinikama na zapadu su poceli pre nekoliko godina da daju vece kolicine tecnosti dementnim osobama i u velikom broju slucajeva se stanje popravilo. Nije rec o konacnom ozdravljenju i ne mora da znaci da moze pomoci svima, vredi pokusati.

VISe vode, zaista???

 

[sasandra]

Uf, da je do vode, ova moja kamila bi pamtila stvari i pre rođenja. Pije više nego iko koga poznajem. Ako ja budem dementna, to će da bude od nedostatka vode sigurno, ja je pijem na silu.

Mislim da od te njihove nauke nema ništa, sve je još uvek na nivou nagađanja, čini mi se, pa nama preostaje samo da posmatranjem naših bolesnica tražimo šta pomaže. Ja sve što pročitam probam, pa nešto ostane a nešto batalimo, svako od njih je u drugoj fazi bolesti, a nisu isti ni ušli u ovo. Danas sam izuzetno zadovoljna pošto je ceo dan duvala ova izluđujuća vrela košava, svi na mom poslu bili nenormalno nervozni, a ona skroz normalna, uopšte nije uticalo na nju. Još je srećna što klima ne troši mnogo struje, ove godine sam joj ugradila pa se ložila da štedi, danas sam joj pokazala račun da je već drugi vreli mesec potrošnja samo malo veća od prošlogodišnje, tako da je skroz smirena, hladi se a ne troši mi pare

 

[bezuslovna ljubav]

Danas sam stigla, nakon 7 dana kod mame. Uglavnom je dobro, peva, jede... Teze ustaje i jedva koraca. Osim kad povileni pa izokrece sve nocne ormarice i posteljinu. Potreban je rad sa fizioterapeutom. Insistirala sam na tome, ali vreme je godisnjih odmora. Doktorica joj je prepisala opet OHB na drugi dan. Malo su atrofirali misici na butinama i podlakticama. Dobro se snasla na testu koordinacije pokreta i ostalim pitanjima. Moram da se borim dalje. Ukazala sam na razne propuste... Pisacu vise kada malo odmorim. Danas sam jako tuzna. Kako je kod vas?