Demencija

[bezuslovna ljubav]

Znala sam da će ovo da se desi, od početka te zovem Bezazlena, znam da je pogrešno i kad te nešto pominjem ja se vratim da proverim dal možda nisam lupila opet ono moje... i evo jesam

Mislila sam i ja na studente, tačno mi to treba, neko da ćuti i radi nešto pored nje, al sam ja u Smederevu, naši studenti su kod vas. Sa srednjoškolcima se ne bih zezala, njima može svašta da padne na pamet

Opet ću o domu, apsolutno sam ZA, tu nema priče, ali moja mama je specifična što se toga tiče, ona je ćutljiva i povučena od uvek, ima jednu drugaricu, ne šeta po komšiluku. Tamo će da je ćušnu negde i zaborave, a ona će da sedi kao fikus, jer neće da uspostavi nikakav kontakt ni sa cimerkama ni sa sestrama. Zato čekam da bolest još odmakne, da se bar još malo baškari po svojoj kući kako ona voli. Naći ću već nekog da je obilazi, otkud znam, raspitujem se...

A jesam za odugovlačenje, to stoji, dok se ne mučimo ni ona ni ja. Ona za mesec dana puni 65, ovo će da traje baš dugo, pošto je, na sreću, fizički potpuno zdrava. Imala je babu koja je bila isto tako dementna i zdrava i živela do 93. Dok god može da živi normalno, živeće normalno. Čim počne da pravi gluposti, pakujem je i selim. Nisam romantična, znam da će da bude još gore, nemojte da me terate da pričam, pisala sam već da je s mojim tatom ležao čovek koji je bio u poslednjoj fazi i to sam videla kako izgleda do samog kraja. Baš zbog toga što znam da su joj ovo najbolji dani koje će da ima do kraja života neću da joj ih oduzimam.

I moja mam je u unutrasnjosti, tamo je I njen stan I dom. I u malom mestu ima valjda neko ko je zavrsio visu skolu ili fakultet, a nema posla. Ili je veciti student... ili je starija zena, koja je izgubila posao kao tehnoloski visak... Toga bar u unutrasnjosti ima koliko hoces. Moju mamu je obilazila gerontodomacica koja je samo kurs zavrsila, a Centar za socijalno ih je angazovao. Nervirala me, nije bila nesto od pomoci u kuci a ni mama joj nije dozvoljavala...ali mama se uklopila s njom I slatko su se smejale...mada ni moja mama nije imala neko drustvo u komsiluku. A u domu mozes da procitas koliko sam se ja angazovala da napravim atmosferu mojoj mami. Ima uslova za zanimaciju I zabavu, a sve zavisi od zaposlenih I od rodbine...polako, osetices ti trenutak kada je vreme za to. Samo,molim te, budi obazriva. I pomozi mami da se ne oseca usamljeno I da je to ne dovodi do vece konfuzije.

- - - - - - - - - -

Ovo nam dodje kao psihoterapija. Cini mi se da nas ovo najvise pritiska, od svih problema koje imamo...
Tetka je standardno,ja bih rekla dobro, jer mislim da bolje od ovoga nece biti.
Po ceo dan provodi u dnevnom boravku, gde je najveci broj pokretnih i zdravih i demenetnih korisnika,seta se i prica sa ljudima. Ima dana kada je raspolozena, a ima i onih drugih, kao i kod svih.
Nema inicijativu apsolutno ni za sta. Cak ni to da uzme sama iz fijoke cokoladu ili neku vocku.
Ali zna recimo, da su joj klompe stare i izgrebane i da bismo trebali kupiti nove, cim stigne penzija
I nekad mi je strasno sto je takva, a nekad kazem sebi da nista bolje nisam mogla da smislim i da tako mora biti.
I tako idu dani....

A da napravis dogovor sa nekom komsinicom, kao sto sam ja? Ona bi je usmeravala I ne bi stajala cokoladica u fioci. Samo kao oslonac, neko ko je spremniji za to. Jel to privatni dom? Gde su negovatelji I animatori, psiholozi...? Da njima napomenes svoja zapazanja?

 

[pahuljicagm]

A da napravis dogovor sa nekom komsinicom, kao sto sam ja? Ona bi je usmeravala I ne bi stajala cokoladica u fioci. Samo kao oslonac, neko ko je spremniji za to. Jel to privatni dom? Gde su negovatelji I animatori, psiholozi...? Da njima napomenes svoja zapazanja?[/QUOTE]

Jeste, privatan je dom. Nema ni animatora ni psihologa. Samo soc.radnica 4 sata dnevno. NEgovatelji su tu, naravno, ali ni njih nema previse. Daju joj slatkise i voce, skuvaju joj nes kafu, naravno. Kad god donesem nesto (svaki put) kazem im sta sam donela da znaju i oni.
Pricala sam u kontekstu napredovanja i toka bolesti.
Cimerka nije dementna zena, boluje od depresije, ali kad je Tetka u sobi, ponudi joj sve.
Prica mi med.sestra scenu od sinoc - presvlaci Tetku i TEtka je pita gde da se drzi, da ne padnu obe. MEd.sestra joj objasnjava, a Tetka kaze - znas, mene je bas sramota sto nista ne znam.

 

[beket]

Klompe na sunce! Stigla penzija, nema da žulja :-)

 

[sasandra]

@Beket,

 

[pahuljicagm]

Klompe na sunce! Stigla penzija, nema da žulja :-)

Nosimmmmmm

 

[Blesawa mala]

U petak smo imali izlive blagog histerisanja,gde nisam znala koga pre da smirim tatu ili mamu...tata je izašao a ja sam pustila mami omiljenu pesmu i počela da pevam,onda je i ona počela samnom samo od te jedne pesme zna tekst od ostalih zna samo melodije...tad sam pukla zagrlila je i morala izaći da se isplačem a da me ona ne vidi da je ne potresem bezveze....Nekad se pravim da sam jaka a nekad popucam po svim mogućim šavovima.

 

[bezuslovna ljubav]

U petak smo imali izlive blagog histerisanja,gde nisam znala koga pre da smirim tatu ili mamu...tata je izašao a ja sam pustila mami omiljenu pesmu i počela da pevam,onda je i ona počela samnom samo od te jedne pesme zna tekst od ostalih zna samo melodije...tad sam pukla zagrlila je i morala izaći da se isplačem a da me ona ne vidi da je ne potresem bezveze....Nekad se pravim da sam jaka a nekad popucam po svim mogućim šavovima.

To se I meni desava. Ali ja se ne krijem kada placem. Pevam sa mamom I pocnu da mi liju suze, a mama me pita sta mi je. Kazem joj da placem od raosti sto smo zajedno I sto smo vesele.

 

[Blesawa mala]

Moja mama se jako potrese kad vidi da neko plače i odma počne i ona plakati pa zato izbegavam...Al opet nekad je teško i sakriti suze...sad je opet malo bolje klackamo svaki dan

 

[beket]

Disharmonija, recituje pre nego što treba da otpeva...

 

[sasandra]

Beket

Hvala od srca, sad moram sve da pogledam, vratila si mi veru u moju metodu, danas su me institucije izludele. Otišla da podignem recept, zakazano mi bilo posle 12, ja ne radim u svom gradu, znači, javila se šefu, sela u kola, dovezla se nazad, kad ono, nema doktorke, sve se odlaže do sutra. A ja sutra imam sastanak u BG, nema šanse da se stvorim u SD posle 12... Flaster imam još za sutra. I nikog da ode umesto mene. Ali, važno je da pevamo

 

[pahuljicagm]

Odnela klompe
Te radosti, sve je pljeskala rukama i zagledala ih
Ovih dana seta i prica, ne prestaje ni jedno ni drugo.Valjda je takav period naisao.
Meni je najvaznije da je ona dobro raspolozena. Smejale smo se do suza. Vrcavi komentari na sve strane. Ima puno korisnika u dnevnom boravku, pa uvek ima neku zgodu da isprica.
Kao dete je. Pitam je jel ona voli da se mazi, a ona kaze - samo sa tobom
Uzivam dok je ovakva.

 

[bezuslovna ljubav]

Odnela klompe
Te radosti, sve je pljeskala rukama i zagledala ih
Ovih dana seta i prica, ne prestaje ni jedno ni drugo.Valjda je takav period naisao.
Meni je najvaznije da je ona dobro raspolozena. Smejale smo se do suza. Vrcavi komentari na sve strane. Ima puno korisnika u dnevnom boravku, pa uvek ima neku zgodu da isprica.
Kao dete je. Pitam je jel ona voli da se mazi, a ona kaze - samo sa tobom
Uzivam dok je ovakva.

Bravo, bravoooo!!! I moja mama je mazica. Samo je pre dva dana bila njanja.Valjda kada su bile one promene vremena, a I kraj meseca je pa uvek fali neki lek...a pe svega demencija...U poslednjih nekoliko meseci se fokusiramo na emocije. Hvala Bogu da toga ima. Uvek preko telefona cokcemo za poljubac ili kazemo cmok, cmok, cok... u poslednjih par meseci rekla sam joj koliko je volim, sto nisam za sve godine zivota. Vidim da joj prija kada joj tepam I govorim da mi je najvaznija u zivotu. Pevamo I planiramo kako cemo da se provedemo kada dodjem kod nje.

 

[arabeska11]

Kod nas sve po starom, osim što nam je preporučeno da tražimo tuđu negu i pomoć. Drastično joj je lošiji kognitivni status, što je meni bilo jasno, ali se sada i potvrdilo. Iduće nedelje ću otići do mamine opšte lekarke pošto odatle kreće procedura, ali me zanima šta je još potrebno od lekarskih nalaza. Imamo nalaze neurologa, šta još treba? Ili je presudna njihova procena kada dođemo pred komisiju? Ne znam koliko traje procedura od podnošenja molbe do poziva pred komisiju? Nemojte me pogrešno shvatiti, ali ovog leta planiram duže odsustvo iz grada (posle ko zna koliko godina), a ne znam šta da radim ako se baš za taj period dobijemo poziv? Osim mene nema ko da je vodi, ili bi to bilo teško organizovati. Šta se dešava ako pokušate da odložite? Znam da su šanse da se ova pomoć dobije iz prve male, ali bih ipak da pokušamo. Zahvalna sam za svaki savet, a izvestiću o svim bitnim detaljima.

 

[Ona Marge]

Zavisi u kom si gradu. U Subotici se ceka oko tri meseca na poziv. Svi nalazi treba da su overene fotokopije sto uradis u opstini, besplatno, jer kazes za cega ti treba. Ali,ukoliko je pokretna , zna sama da jede i ide na wc, nemoj se truditi. Nema sanse da dobijes.

 

[arabeska11]

Zavisi u kom si gradu. U Subotici se ceka oko tri meseca na poziv. Svi nalazi treba da su overene fotokopije sto uradis u opstini, besplatno, jer kazes za cega ti treba. Ali,ukoliko je pokretna , zna sama da jede i ide na wc, nemoj se truditi. Nema sanse da dobijes.

Hvala. Beograd je u pitanju. Kreće se nesigurno, uz pomoć štapa, wc koristi kada se seti, jedino što jede samostalno. vidim da svuda piše da dementni imaju pravo na to, a sugestiju smo dobile od specijaliste nakon testiranja i kontrolnog pregleda. tri meseca mi je još o.k.

 

[Mirjanami]

Arabeska, predaj sto pre molbu i poziv ce ti stici sigurno pre leta. Ne mogu bas tacno da se setim, ali ja sam za mamu od predaje molbe do poziva cekala mozda oko mesec i po dana. A kad sam dobila poziv bilo je zakazano za oko dve nedelje. Isto u Beogradu. Nikako ne preporucujem odlaganje dobijenog termina, oni to jedva cekaju i posle zavitlavaju. Tacno je da je misljenje Komisije na licu mesta najvaznije, ali formalno moras da imas sve papire. Mi smo imali izvestaj neuropsihijatra, tako da nisam sigurna da je dovoljno od neurologa. Nije lose proveriti direktno na salteru u Nemanjinoj sta traze od papira u slucaju demencije, ili pitati telefonom, jer kakvi su, mozda dodaju jos neki novi zahtev. Sto se tice verovatnoce da dobijes pomoc iz prve, zaista je mala i masovno odbijaju, iako navodno dementni imaju pravo na to. Ipak, moje iskustvo je da smo dobili za mamu tudju negu iz prvog puta. Pregled je trajao manje od tri minuta. Moja majka je bila u teskom stadijumu demencije, skoro devedeset godina zivota, ali mislim da je to sto smo je na komisiju doveli u kolicima sa bolnicarom, pomoglo da dobijemo pozitivno resenje. Pri tome, ona nije bila nepokretna, nego samo pomalo nesigurna na nogama, pa je dom u kome je bila dao sanitetska kola sa bolnicarom i kolicima. Naravno , platili smo sanitet i bolnicara, bilo je dosta skuplje od taksija, ali komotnije. Mislim da svaki dom za stare ima sanitet koji moze da se iznajmi i dogovori pratnja za odredjen datum, cak iako ti nisi tu. Pa eto ti jedna od opcija za razmatranje. Srecno!

 

[Blesawa mala]

Imam jedno pitanje...Naime jednom sam pomenula da sam mamu vodila za bg u kliniku za demenciju tamo joj je prepisana terapija i sve...Lekove sad dobijamo ovde naravno na recept ali su nam naglasili da bi trebala bar jednom godišnje na kontrolu tamo. E sad psihijatar je na zadnjoj kontroli rekao da je ona ne bi slala za bg da se ne zamara bezveze (ista doktorica joj je godinu dana davala dijagnozi depresije dok je nisam privatno odvela kod neurohirurga). tata se slaže sa doktoricom a ja bi opet volela da možda ipak odemo za taj bg i da pregledaju sada nalaze u zadnjih godinu dana ako treba menjati terapiju i slično...Da li bi vredelo da je zamaram i vodim na ne tako kratak put ili ne znam ni ja šta da radim?

 

[beket]

Dugotrajan put nije samo zamoran. Za dementne se ne preporučuje izmeštanje iz poznatog okruženja i narušavanje rutine. Osim ako nije drastično pogoršano stanje. Smatra se da je terapija dobra ako nema promena.

 

[arabeska11]

Imam jedno pitanje...Naime jednom sam pomenula da sam mamu vodila za bg u kliniku za demenciju tamo joj je prepisana terapija i sve...Lekove sad dobijamo ovde naravno na recept ali su nam naglasili da bi trebala bar jednom godišnje na kontrolu tamo. E sad psihijatar je na zadnjoj kontroli rekao da je ona ne bi slala za bg da se ne zamara bezveze (ista doktorica joj je godinu dana davala dijagnozi depresije dok je nisam privatno odvela kod neurohirurga). tata se slaže sa doktoricom a ja bi opet volela da možda ipak odemo za taj bg i da pregledaju sada nalaze u zadnjih godinu dana ako treba menjati terapiju i slično...Da li bi vredelo da je zamaram i vodim na ne tako kratak put ili ne znam ni ja šta da radim?

Kod mame kombinujemo neuropsihijatra koji po pozivu dolazi u dom i kliniku u koju si i ti vodila tvoju mamu. Vidim da dovode pacijente u baš lošem stanju, u kolicima, polusvesne, i verovatno to ne bi radili da ne očekuju nekakvu pomoć od doktora koji su, za razliku od većine drugih neurologa i neuropsihijatara, specijalizaovani za ovakve pacijente. Ja ih se ne bih tako lako odrekla, uvek smo od njih dobijali neki koristan savet ili promenu terapije. Meni dosta znači da nije pod isključivom kontrolom jednog lekara, čini mi se da je na taj način zaista kvalitetnije zbrinuta.
Ne znam koliko dugo treba da putujete do tamo, ali ako ikako može da izdrži tvoja mama, razmisli o tome. Promene su sigurno pomalo uznemirujuće za dementne, ali oni, s druge strane, sve to brzo zaborave. Poslednji put kada smo bili na nekom pregledu, zaista sam se trudila da ne bude nikakve tenzije, šalili smo se u kolima, povlađivali joj, i nemam utisak da joj je bilo previše naporno. Na kraju jeste jedva dočekala da se vrati u dom, ali me je posle zvala da mi se zahvali na svemu, a sutradan je već pričala svoje uobičajene polukonfuzne priče. Izdržala je sve to bolje nego što sam mogla da pretpostavim tako da sam nekako spokojnija što se tiče nekih narednih pregleda koje planiramo. Svaki put smo van doma po nekoliko sati, ponesemo lekove, u tašni uvek imam vodu i nešto za grickanje.

 

[Blesawa mala]

Nama je to put od nekih 3 sata sigurno...Ne sviđa mi se što je njeno stanje za godinu dana drastično otišlo na gore,ovde znam da ne dobija adekvatnu negu jer jednostavno nisu adekvatni za ove bolesti niti su previše zainteresovani. Videću da nazovem bg da se konsultujem sa doktoricom opet pa da pokušam da ubedim tatu. Prvi put kad smo je odveli zadržali su je 5 dana da bi joj odradili sve testove,magnetnu glave i ct mozga,da bi nam mogli dati dijagnozu. Bila je malo konfuzna ali kad se vratila kući vratila se na njeno staro stanje. Kad smo imali problem sa flaster lekom jer je mama bila alergična poslali su nam mailom odma novi lek da odnesemo ovde da nam ispišu recept predusetljivi su i znaju kroz šta prolazimo...tako da mislim da ću pokušati da ubedim tatu jer bi volela da znam da li joj lek možda ne odgovara više ili da li treba promenit terapiju.

 

[sonjche]

Prosle nedelje sam tri puta isla do majke . Prva dva sam se istraumirala jer sam je zaticala u nekom bunilu. Strasno se uznemirila kad me je videla, ali uopste me nije prepoznala. Pretpostavljam da je imala halucinacije, jer je pominjala neka meni nepoznata imena, gradove u kojima nije bila...Jedva sam je smirila ..Treca poseta je bila druga prica. Ne znam da li ima veze sto sam zamolila sestru da joj prvo kaze ko joj je dosao u posetu, a potom smo usli sin i ja. Kad ga je videla bas mu se obradovala iako se nije setila imena. Inace mama i u ovim najboljim trenucima vrlo tesko prica, sto je takodje posledica šloga. Pocne recenicu, ali posle par reci pocne da zamuckuje, ne moze da nadje pravu rec da nastavi i odustane. Samo kaze :Ma nije vazno. Ovaj put joj je valjda toliko prijalo drustvo da je rekla:Ne znam da li sanjam ili ne?
Nadam se da cu i sledeci put da je zateknem u dobrom raspolozenju.

 

[bezuslovna ljubav]

Imam jedno pitanje...Naime jednom sam pomenula da sam mamu vodila za bg u kliniku za demenciju tamo joj je prepisana terapija i sve...Lekove sad dobijamo ovde naravno na recept ali su nam naglasili da bi trebala bar jednom godišnje na kontrolu tamo. E sad psihijatar je na zadnjoj kontroli rekao da je ona ne bi slala za bg da se ne zamara bezveze (ista doktorica joj je godinu dana davala dijagnozi depresije dok je nisam privatno odvela kod neurohirurga). tata se slaže sa doktoricom a ja bi opet volela da možda ipak odemo za taj bg i da pregledaju sada nalaze u zadnjih godinu dana ako treba menjati terapiju i slično...Da li bi vredelo da je zamaram i vodim na ne tako kratak put ili ne znam ni ja šta da radim?

Mislim da treba da odete na kontrolni pregled. Zahvaljujuci kontrolnim pregledima, prilagodjavanju terapije... moja mama je pregurala sve ove godine. Naravno I ja s njom I svi oko nje.
Ne treba da se ubedjujes sa tatom. To je tvoja mama I treba da uradis sve sto je najbolje za nju. Ne sumnjam u dobre namere tvog tate. Ali posto on to gleda na svoj nacin I ne shvata dovoljno ozbiljno, kako mi se cini, ostaje da se ti boris za tvoju mamu. Budi srecna sto imas mogucnost da je lece doktori koji su posveceni svom poslu, kao sto sam I ja uspela da nadjem sjajnu doktoricu za moju mamu. Posto su tako predusretljivi, trebalo je mozda I ranije da je vodis na kontrolu Ili da ih kontaktiras preko telefona. To sto ce ostati u bolnici na par dana I sto ce joj posvetiti punu paznju ne verujem da moze drasticno da promeni stanje. Povratak kuci ce je opet smiriti, a I oni znaju metode kojima ce je drzati pod kontrolom.

 

[bezuslovna ljubav]

Prosle nedelje sam tri puta isla do majke . Prva dva sam se istraumirala jer sam je zaticala u nekom bunilu. Strasno se uznemirila kad me je videla, ali uopste me nije prepoznala. Pretpostavljam da je imala halucinacije, jer je pominjala neka meni nepoznata imena, gradove u kojima nije bila...Jedva sam je smirila ..Treca poseta je bila druga prica. Ne znam da li ima veze sto sam zamolila sestru da joj prvo kaze ko joj je dosao u posetu, a potom smo usli sin i ja. Kad ga je videla bas mu se obradovala iako se nije setila imena. Inace mama i u ovim najboljim trenucima vrlo tesko prica, sto je takodje posledica šloga. Pocne recenicu, ali posle par reci pocne da zamuckuje, ne moze da nadje pravu rec da nastavi i odustane. Samo kaze :Ma nije vazno. Ovaj put joj je valjda toliko prijalo drustvo da je rekla:Ne znam da li sanjam ili ne?
Nadam se da cu i sledeci put da je zateknem u dobrom raspolozenju.

Uobicajeno je u demenciji da ima takvih skokova I padova. Zaticala sam mamu u raznim sokantnim situacijama, a onda sledeci put potpuno druga osoba. Da li ste se konstultovali sa neuropsihijatrom o daljoj terapiji? Da li dobija vitamine? Antipsihotike? Povremeno treba kontolisati urin, jer infekcija moze drasticno da izazove pogorsanje.

- - - - - - - - - -

Dugotrajan put nije samo zamoran. Za dementne se ne preporučuje izmeštanje iz poznatog okruženja i narušavanje rutine. Osim ako nije drastično pogoršano stanje. Smatra se da je terapija dobra ako nema promena.

Laicki verujem da tu moze nesto da se uradi, posto reaguje na okolinu, peva, recituje...

 

[Blesawa mala]

Mislim da treba da odete na kontrolni pregled. Zahvaljujuci kontrolnim pregledima, prilagodjavanju terapije... moja mama je pregurala sve ove godine. Naravno I ja s njom I svi oko nje.
Ne treba da se ubedjujes sa tatom. To je tvoja mama I treba da uradis sve sto je najbolje za nju. Ne sumnjam u dobre namere tvog tate. Ali posto on to gleda na svoj nacin I ne shvata dovoljno ozbiljno, kako mi se cini, ostaje da se ti boris za tvoju mamu. Budi srecna sto imas mogucnost da je lece doktori koji su posveceni svom poslu, kao sto sam I ja uspela da nadjem sjajnu doktoricu za moju mamu. Posto su tako predusretljivi, trebalo je mozda I ranije da je vodis na kontrolu Ili da ih kontaktiras preko telefona. To sto ce ostati u bolnici na par dana I sto ce joj posvetiti punu paznju ne verujem da moze drasticno da promeni stanje. Povratak kuci ce je opet smiriti, a I oni znaju metode kojima ce je drzati pod kontrolom.

Čula sam se sa njima početkom godine pa su mi rekli samo da sačekam vreme da se ustali malo da se ne bi prehladila jer je i kod njih bila stroga kontrola oko gripa i svega.Ona bi u suštini trebala da ide na kontrolu sredinom marta sada kad sam ih zvala rekli su da se javim oko 10tog da mi kažu tačan dan kad da dođemo neće ostajati tamo ovaj put samo treba da prikupim neke nalaze. Tako da ne ubeđujem se više ni sa kim samo idem

 

[sasandra]

Devojke, srećan nam praznik