mozda je glupo sto se javljam ovde da dam svoje misljenje,iako nikakvih dodira sa ovom bolescu nemam,ali,pocela sam od pocetka da je pratim.
florenu sam skapirala da je potpuno svesna da je to bolest.i uspesno se za sada sama nosi sa tim problemom u kuci.
ono kako je ja jos shvatam,da pokusava i sa dozom humora,kako nam prezentuje ovde,da se nosi sa tim problemom,i sebi bar malo olaksa dusu.
zao mi je sto se neko od njenih malo ne angazuje da joj pomogne...
P.S. mozda je glupo shto se javljam, ali ako greshim onda cesh mi oprostiti
ako ovaj tvoj komentar ima ikakve veze sa mojim postom iznad njega, onda moram da ti napishem da zaista jeste glupo shto se javljash
jer ispada da sam florenu shvatila u nekom negativnom kontekstu, a ti je razumesh kako je jaku i duhovita i daje srcu odushka
ja sam sigurna da mene sama florena nije tako shvatila i da je u potpunosti shvatila shta hocu da joj kazem ...ako nije pojasnicu njoj, kad mi se obrati
jer , brinuti se o nekome kao deo posla, gde ti je svejedno da li ce da zivi, umre itd...mislim vezesh se onako i ovako, ali to je radno mesto...bez velikih emocija
i brinuti se o nekome ko ti je chlan porodice...bez obzira da li je bio dobar ili losh chlan porodice, upasti u buru preispitivanja, emotivnih ucena...zatim, ja osecam i na ovoj temi, to su neizbezna vracanja u proshlost, preispitivanje nekadashnjih odnosa u porodici, pricha , dogadjaja...znachi jedno sveopshte chishcenje svih naslaganih slojeva, kojima su izlozeni svi akteri jedne , takve , drame i nezavidne situacije...zatim bolesnici znaju ipak svoje negovatelje i koje su im slabe tachke, kao i sami procesh ,,konstantnog '' umiranja i pricha o patnji, o smrti, kao i u nashem - kucnom sluchaju taj veliki strah i suochavanje sa gubitkom fizichke snage i staroshcu, sa smrcu koja je neizbezna , doveo je delimichno do ove situacije da eskalira u raspad sistema...takodje ima i onih koji su skloni da povredjuju emotivno svoje najblize znajuci na koji nachin i ne prestaju u tome...narochito ako su za zivota bili nezgodni karakteri , pa se sve to u starosti samo podeblja i pojacha...kao da zele da ih potroshe shto vishe...a narochito relacije muz prema zeni...ili teshka majka prema u ovom sluchaju cerki, a nigde nikog da ponese teret svi se razbeze kao lastavice...
ja ne mogu da pustim sve
a to su tako lepe atmosfere dnevne, lepi dani, lepe priche, jupi...ma extra
... svi koji imaju dodira sa ovom temom, lako se razumeju, i sa dobrim i sa loshim objashnenjima , jer su ipak suocheni sa situacijom para normalnog zivota....
a iskreno, veruj mi nemash pojma koliko ljudi nemaju pojma, dok se prosipaju u svom neznanju, pa daju savete kako pomaze ovo i ono, pa treba ovako i onako, pa nije njoj/ njemu nishta bash dobro pricha, shto vi ne uradite ovo i ono...
oni misle na bolest, a ni ne slute kakva je to specifichna bolest
pa , mene ljudi koji me znaju godinama, i dragi su mi i ja ne pricham o svemu ovome, retko, evo posle toliko godina ovo mi je prvi put pa sam valjda i ovako eksplodirala
znachi znaju okvirno stvari, ali ne znam da li su gluvi od svojih problema te ne chuju, ne slushaju, i po ko zna koji put me pitaju ,,kako ti je otac, jel' moze sam, a ? shto ne dodje mama nekad? (nepristojni smo bash, verujem)''...i ja sto puta kazem odgovore, ali opet malo, malo pa isto pitanje...ima 8-9 godina, ako je nemoguce ostaviti ga samog u kuci npr. na jednu noc
a floreni sam se obratila, zlobna ja samo zato shto mi je iz ove perspektive zao shto chovek ne moze od pochetka da bude jak, kao mi sada...vec se to mukotrpno uchi...
ove situacije razreshava samo Smrt, a chovek zivi od dana do dana...mozda je , kako dalje , shta raditi, plache i uzasava se faza razvoja...a ne zna da to moze da potraje i da nisu svi istog stepena izdrzljivosti
neko moze da zavrshi sve, poshalje u bolnicu i ne bi oni doziveli u nashim uslovima ni mesec dana i mirna Bachka, neko nema petlju za to, jednostavno ne moze...ili najcheshce nema uslove , novac
tako da mislim da je najpametnije od pochetka, pripremiti se dobro na sve shto moze da se desi, praktichno i realno
oni su ziveli u kucnim uslovima i pokushavaju odrzati iste navike , svi se u porodici polako kuvaju kao zabice na vatrici, jer teshko shvataju da to nece moci tako
a haos se dogadja, valja raditi samo na saniranju posledica njihovog nesnalazenja, a da ne prichamo o emotivnoj strani
a hvala Bogu ko moze da knjishki primeni znanja , kako da ih ne povredi, zabavi, ulepsha dan, ko ne moze neka se snalazi kako zna...samo nek prezivi
sto neko rece otvorena torba i debela veza
A ubi me i ova kisa ne mogu ni napolje po mojoj bastici
Teško onom ko brine o nepokretnoj osobi.
Izvući ga iz auta bila je nemoguća misija tako da je ćerka otišla da pozove komisiju.Dođoše dva lekara i onako u autu kucnuše ga po kolenima i po laktovima,pitaše ga kako se zove i zamoliše nas da ga izvedemo iz auta da vide kako hoda.Jedva smo mu izvukli jednu nogu iz auta kad jedan od lekara reče da je dovoljno što su videli i da će rešenje dobiti za jedan ipo mesec.Daj opet guraj nogu nazad i nameštaj ga na sedište a deda, grčevito se drži za vrata.
A meni posle svega došlo da ridam.
I pitam se zašto je Bog tako surov?