Мислим да је погрешно уопште говорити о дефиницији Бога. Слажем се да све што знамо о Њему долази из Његовог односа са творевином и откривењима, али то није никаква дефиниција Бога. Проблем је у томе што ми не знамо суштину Бога, праву природу и вероватно је нећемо никада ни знати. Како не знамо суштину, онда ни дефиниција не може постојати. И само дефинисање би Га ограничило, јер кад се нешто дефинише обично се на неки начин издваја од других појмова, уобличава се, ограничава, клеше се да буде јасно. Бог нама није јасан, све што видимо је нешто попут магле. Наше сазнање је ограничено. Како и сам Бог каже да је Он оно што јесте, онда оно што јесте се не може дефинисати због тога што јел те јесте.
Рецимо, Бог је учинио неко чудо и људи кажу да је Он свемогућ, добар, милостив. Међутим, понекад се деси нешто лоше, нека невоља, и онда људи почну да се љуте и кажу да је зао, строг, да је немоћан. И шта би онда била дефиниција Бога која долази из односа са творевином? Па по овоме да је и добар и зао, да је нежан и груб, да Га има и да Га нема. То је контрадикторно, све супротности су спојене у једно. И све је то због тога што људи тако кажу и јер је то њихова перспектива. Шта је онда дефиниција Бога из овога? Па очигледно је нема, барем не из односа са творевином.
