Dečiji biseri

- Ćeri, znaš li ti gde je Tunis?
- Znam.
- Pa gde je? Kako bi ti došla do njega?
- Lepo ideš do Alpa, tu skreneš do Kine, pa preko Japana dođeš u Tunis.
:eek:
- Dobro, a kako bi stigla do Đunisa?
- Skreneš drugačije kod Alpa. :aha:
 
Imala sam i ja bisera kad sam bila mala...
Jednom, mozda sam imala oko 3-4 godine, krenuli smo mata, tata i ja na slavu kod jednog popa (tj, svestenika :) ), i dok smo isli, objasnjava meni mama kako da se ponasam-Nemoj da skaces po namestaju, nemoj da diras ukrase, nemoj da dosadjujes ljudima, i slicno. I tako, govori ona meni sta smem, sta ne, a ja slusam to i pitam: Mama, a je li pop covek? :)

Bilo je ratno vreme, i umesto para su bili oni cekovi, ne secam se bas najbolje, ali uglavnom, mami je trebalo nesto sitnih para za prodavnicu, a ja sam u kasici imala neke pare od rodjendana. I pita ona mene da joj ja dam pare, a ona ce meni cek. A ja na to: Necu, ne primam cekove :)
 
E tako se to radi...dorucak...svuda, a najmanje u stomaku... :D
 

Prilozi

  • s1144438038_30466723_2775241.jpg
    s1144438038_30466723_2775241.jpg
    4,2 KB · Pregleda: 124
Mi juče čekamo popa da nam dođe da sveti vodicu za Uskrs. I pričamo o tome dok nije došao, kad počinju pitanja:
- mama, a jel' popa živi daleko?
- ne znam.
- a u kojoj kući on živi?
- pa stvarno ne znam
- e, ja ZNAM!
- pop zivi u cLkvi

:cool:
 
Preslatka su vam deca. Mi nemamo baš smešnih slika, jer Vlada čim vidi fotoaparat uozbilji se i čeka da ga uslikamo a kad sklonimo fotoaparat on nastavlja sa onim što je pre toga radio.
 
A ti rodjendani me podsetiše... Vraćamo se kući neko veče i ja pričam mužu da treba da idemo kod sestrića na rodjendan pa mislim se ne znam šta da mu uzmem i tako u priči stižemo kući i ja kažem Vanji ajde stigli smo. Kad on u vrisak neću kući hoću kod Mateje na rodjendan. Morala sam da pozovem brata da mu on kaže da Mateji nije rodjendan danas nego tek za neki dan. Jedva se dete smirilo. :hahaha:
 
Pa da ispricam jos nesto iz Mindjusicinog ljubavnog zivota.....
Kaze ona meni sinoc za vecerom:

-Znas mama reko mi Vica da sam nevaspitana!
-A sto Mikice?
-Pa sto sam ovako zamahnula kosom (pa mi pokaze:mrgreen: a nesto mi poznato:mrgreen:)
Ja rekoh: Pa nemoguce! Za to?:eek:
Ona kaze: A nije, reko mi je i da je zbog toga sto sam mu lupila samar!:mrgreen:
Ja kazem: A znam da si mu lupila, a kad je to ono bese bilo?
-Pa znas onda u drugom razredu kad me je mnogo iznervirao.....
-A znam, pa ako si ako je bio mnogo nevaljao:mrgreen:
A ona nastavlja: I neka sam, nije uopste zao, i neka sam mu lupila samar....:mrgreen:
i kaze jedno znacajno HM:ljutko:

I na kraju me pita: A dobro sta je tebi tako smesno?:dontunderstand:

Nista, nista....:rotf:
 
Kad sam bila mala, igrala sam se cesto sa mojim ukucanima one igre-pogadjanje zamisljene zivotinje. I, sad, zamislim ja neku zivotinju, ne secam se vise koju, a moji pogadjaju.
Ima li 4 noge?
Ima
Je li domacas?
Jeste
Da nije macka?:andjeo: Paaaa..ovaj..nije
Je li pas?
Paaaa...nije...
Ovca, koza, krava....?
Paaaaa...nije... :whistling:
I posto je bilo ocigledno da ja menjam zamisljenu zivotinju svaki put kad oni pogode, a nisu vise znali sta da pogadjaju, kaze mama: Pa, dobro, predajemo se. Koja je to zivotinja?
A ja, k'o iz topa: Pa, AGNOZIN :andjeo:
:D
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top