Deca 1-3 godine (toddlers)

Pricam o ozbiljnim operacijama.
Trebala bi da idem da operisem ovaj bruh. Ali ne moze laparaskopski vec klasican rez i sve sto ide uz to... :roll: totalna anestezija itd...
Tako mi se ne ide... bojim se pomalo... nikad ne znas sta moze da se desi a ovako mogu dok sam ziva, nije to neki velik problem, mada boli i ako nemam steznik non stop ga vracam, vec me ljudi pitaju sta radis dok pricamo, stalno mi je ruka na pupku, sednem iskoci ustanem iskoci... a muka mi od steznika..

Nisam pametna sta da radim :neutral:
 
..cicak, opereacija kile nije ozbiljna operacija, operacija ukljestene kile je ozbiljna operacija..
..ako se bojis da odes - kakve veze ima sto su ti deca mala? ..bojaces se i kad budu veca..

..ova tema je o deci, ako odlucis da ides ovde je mesto da pitas na primer kako da ih pripremis na odsustvovanje ili da organizujes bavljenje njima za vreme postoperativnog oporavka kod kuce..
 
Pricam o ozbiljnim operacijama.
Trebala bi da idem da operisem ovaj bruh. Ali ne moze laparaskopski vec klasican rez i sve sto ide uz to... :roll: totalna anestezija itd...
Tako mi se ne ide... bojim se pomalo... nikad ne znas sta moze da se desi a ovako mogu dok sam ziva, nije to neki velik problem, mada boli i ako nemam steznik non stop ga vracam, vec me ljudi pitaju sta radis dok pricamo, stalno mi je ruka na pupku, sednem iskoci ustanem iskoci... a muka mi od steznika..

Nisam pametna sta da radim :neutral:


Чега се бојиш, то је рутинска операција. Седиш пар дана у болници и идеш кући.
 
Pricam o ozbiljnim operacijama.
Trebala bi da idem da operisem ovaj bruh. Ali ne moze laparaskopski vec klasican rez i sve sto ide uz to... :roll: totalna anestezija itd...
Tako mi se ne ide... bojim se pomalo... nikad ne znas sta moze da se desi a ovako mogu dok sam ziva, nije to neki velik problem, mada boli i ako nemam steznik non stop ga vracam, vec me ljudi pitaju sta radis dok pricamo, stalno mi je ruka na pupku, sednem iskoci ustanem iskoci... a muka mi od steznika..

Nisam pametna sta da radim :neutral:

Ti u stvari pitaš zbog sebe, a ne zbog dece?

Ja nisam bila operisana, ali sam morala da počnem da pijem neke lekove u strogo kontrolisanim uslovima, zbog mogućih komplikacija. Ali nisam mogla da biram da li hoću ili neću, morala sam. Bilo mi je frka, i kada sam rekla mom dr da nikako ne mogu da legnem u bolnicu, jer kod kuće imam bebu, on me je pitao kolika je beba. Na moje: "Prošle nedelje smo mu proslavili prvi rođendan" samo je prokomentarisao:"To nije beba". :( Nisu mi deca dolazila u posetu, tih deset dana nisam videla ni jednog. Naravno da mi je bilo teško, ali drugačije nije moglo.
 
Kako cega se boji, kakvo je to pitanje? Naravno da se boji, svako normalan se boji kad ide na bilo kakvu operaciju, a kuci ostavlja svoje mačiće.
Ja sam isla na konizacijju kad je Paki imao 2 godine, 5 dana sam bila u bolnici. Veče pred odlazak u bolnicu mislila sam da ću umreti koliko mi je bilo teško. Morala sam da popijem lek za smirenje da bih se smirila. On se do tada nikad nije od mene odvajao, ni jednu noć nije proveo bez mene. rekla sam mu da idem u Madjarsku da radim i da će njega čuvati baka. On je to dobro prihvatio, ali je bila interesantna njegova reakcija. Nije hteo da sa mnom priča telefonom, nije hteo da spava u sobi gde inače spavamo, tražio je da mama skloni moju sliku i moje ćebe. Ni jednom nije pitao za mene niti me spomeno, samo nije hteo da spava pa su se baš namučili. Spavao je tek kad ga umor potpuno sruši. Kad sam se vratila posle pet dana otvorila sam vrata od stana i on kad me je video rekao je-Mama mislio sam da si to ti! Ja sam se prosula od plakanja.
To mi je bila najteža situacija u životu, ali morala sam se operisati jer sam na grliću materice imala premalčigne promene. Sve se pregrmi ako se mora.
Čičak vidim da tvoje ponekad čuvaju tvoji roditelji pa će samim tim odvajanje biti lakše. Možeš im reći daideš na put ili tako nešto, ne znam kako bi tako mali prihvatili da dodju u posetu i da posle moraju otići. A i ostaćeš u bolnici 2-3 dana, što nnije mnogo. Samo hrabro!
 
Meni je vise muka od totalne anestezije i toga sto me seku poprilicno.
Pritom mala jos uvek sisa, znaci moram jos malo pricekati. A bas me ometa.
U svakodnevnim aktivnostima. Ne bih da rizikujem ukljescenje i sepsu a ne ide mi se.
Bas su mi mali. Znam da ce oni to nekako podneti, iako ne znam koliko dana se ostaje ali me opet neki stah juce...
Citala sam o onoj zeni sto je muz ubio, deca su joj kao moja 1 i 3 godine. Zamisljam horor u njihovim glavicama i prihvatanje situacije.
Onda mi na pamet pade da me ceka ta operacija... :aha:

Hvala vam sto ste podelile vasa iskustva samnom. :zag:
 
Meni je vise muka od totalne anestezije i toga sto me seku poprilicno.
Pritom mala jos uvek sisa, znaci moram jos malo pricekati. A bas me ometa.
U svakodnevnim aktivnostima. Ne bih da rizikujem ukljescenje i sepsu a ne ide mi se.
Bas su mi mali. Znam da ce oni to nekako podneti, iako ne znam koliko dana se ostaje ali me opet neki stah juce...
Citala sam o onoj zeni sto je muz ubio, deca su joj kao moja 1 i 3 godine. Zamisljam horor u njihovim glavicama i prihvatanje situacije.
Onda mi na pamet pade da me ceka ta operacija... :aha:


Hvala vam sto ste podelile vasa iskustva samnom. :zag:

Sta ti citas :eek:
 
Meni je vise muka od totalne anestezije i toga sto me seku poprilicno.
Pritom mala jos uvek sisa, znaci moram jos malo pricekati. A bas me ometa.
U svakodnevnim aktivnostima. Ne bih da rizikujem ukljescenje i sepsu a ne ide mi se.
Bas su mi mali. Znam da ce oni to nekako podneti, iako ne znam koliko dana se ostaje ali me opet neki stah juce...
Citala sam o onoj zeni sto je muz ubio, deca su joj kao moja 1 i 3 godine. Zamisljam horor u njihovim glavicama i prihvatanje situacije.
Onda mi na pamet pade da me ceka ta operacija... :aha:

Hvala vam sto ste podelile vasa iskustva samnom. :zag:

pazi
kila je opasna ako se zapusti
ako smeta,moras da je sredis...ako ti se ukljesti,nagrabusila si
dete ti ima 14 mes. i ne moras da je dojis vise
gledaj sad sebe
strah je normalan
ali ne zamlacuj se njime
pomisli sta moze ta kila da uradi ako je pustis tako
moze da se prosiri
samim tim veci rez,vise muke da je zakrpe...
i to je to

- - - - - - - - - -

Slucajno udjem na blic aplikaciju, i ta vest prva!
Kako da ne procitam.
Inace ne pratim vesti ni tv niti koristim net u tu svrhu. Suvise je crne hronike i ne prija mi.
Ali eto naletis s vremena na vreme

i ja sam citala
isto slucajno
ne obracaj paznju
misli na sebe
 
I pred drugi cr sam na tren pomislila, uh Bog te mazo sta ako se ne probudim? :( Kako ce moje dete?
Znam da je suludo, i trenutno ali valjda se svi zapitamo to na tren.
Realno sa kilom mozes da zivis ceo zivot, ometa i smeta ali zivis.
A ovako preuzimas rizik, a operacija nije nesto preko potrebna i obavezna.
Ne znam... moram otici na konsultacije prvo sa hirurgom... da vidim sve... i oko dojenja i koliko dana se ostaje itd...

E.mi se vezala za mene... samo mama mama, sinoc sam u 2h posle ponoci isla po nju kod mojih, place i doziva me.
Pedja bio kod svekija, isto je plakao uvece, da sam znala i po njega bi isla.
Zao mi bude... a s druge strane imam i ja dusu, htela bih ponekad odmoriti i odspavati... ali izgleda mi se ne da.
Medo bi to podneo lakse sigurno, ali s malom bi bio problem. Ne znam kako bi muz sam izlazio na kraj sa njima dok nisam tu.
 
Meni je vise muka od totalne anestezije i toga sto me seku poprilicno.
Pritom mala jos uvek sisa, znaci moram jos malo pricekati. A bas me ometa.
U svakodnevnim aktivnostima. Ne bih da rizikujem ukljescenje i sepsu a ne ide mi se.
Bas su mi mali. Znam da ce oni to nekako podneti, iako ne znam koliko dana se ostaje ali me opet neki stah juce...
Citala sam o onoj zeni sto je muz ubio, deca su joj kao moja 1 i 3 godine. Zamisljam horor u njihovim glavicama i prihvatanje situacije.
Onda mi na pamet pade da me ceka ta operacija... :aha:

Hvala vam sto ste podelile vasa iskustva samnom. :zag:

ja sam imala gadnu operaciju nosa, tri dana sam bila u bolnici a posle je oporavak bio 3 nedelje, uz jaka krvarenja iz nosa i jake glavobolje, tada je stariji imao 3 god....falila mu jesam ali su drugi bili oko njega i kontrolisali ga i vodili brigu o njemu, nista strasno, nisam to dozivela kao traumu...
 
jao, ne volim da se mesam u cickove postove, ali zene sta ste se nalozile. vidite kako vas bre farba.

kad joj je meda bio ko malena zapalila je put u italiju(bez mede), a posle toga put na more(opet bez mede). pa u ta dva puta joj je bila veca sansa da joj se desi udes nego da se ne probudi iz anestezije.

imas cicak PDF Zdravlje pa tamo pricaj o kili, anesteziji...
 
ja sam imala gadnu operaciju nosa, tri dana sam bila u bolnici a posle je oporavak bio 3 nedelje, uz jaka krvarenja iz nosa i jake glavobolje, tada je stariji imao 3 god....falila mu jesam ali su drugi bili oko njega i kontrolisali ga i vodili brigu o njemu, nista strasno, nisam to dozivela kao traumu...

Ako bi kako traumu gledali svako odvajanje od roditelja onda bi i obdaniste bilo strasno, normalno da djete ostavis ljudima kojim vjerujes i ono sto moras da uradis ides da uradis, moji idu svaki dan u vrtic, desavalo se da sam po 7 dana sluzbeno odsutna ... cujemo se telefonom, obavezno poklon kada se vratim :) ali nikada nekih problema, trauma ili bilo sta tog tipa ni sam moje ni sa njihove strane, kada je suprug na terenu isto tako pitaju za njega, objasnim ima gdje je... i to je to...
Mozda je razlika sto sam ja moju djecu od rodjenja pripremala da ne mogu biti stalno uz njih, pa njima razdvojenost nije neki problem, naravno kada smo svi tu trudim se da im nadoknadimo sve ...

A sto se straha od operacije tice pa mislim da je cicak imala dva carska reza tako da njoj totalna anestezija nije nesto strano, vjerovatnoca komplikacije uvjek postoji, ali nije to operacija na otvorenom srcu nego operacija bruha... ja bi mozda naj vise razmisljala o godisnjem dobu kada bi se operisala :) da nije prevruce :)
 
jao cicak, kakva si drama queen :lol:
a kako bi da se stvarno razboliš i moraš u bolnicu, a ne da biraš najbolji i najlakši momenat za odvajanje? ja sam ležala 3 nedelje sa pankreatitisom u bolnici kad mi je prvo dete imalo 3,5 godine. rastajala sam se sa životom, plus dete nije htelo da dođe da me vidi, imala sam tretman potpunog bojkota. i kad ga namole da dođe, neće da mi sedne u krilo, neće da razgovara sa mnom. znaš li kakav je osećaj??? oči sam isplakala. ali, prošlo sve, ja ozdravila, on zaboravio i život se nastavio bez problema.
 
I pred drugi cr sam na tren pomislila, uh Bog te mazo sta ako se ne probudim? :( Kako ce moje dete?
Znam da je suludo, i trenutno ali valjda se svi zapitamo to na tren.
Realno sa kilom mozes da zivis ceo zivot, ometa i smeta ali zivis.
A ovako preuzimas rizik, a operacija nije nesto preko potrebna i obavezna.
Ne znam... moram otici na konsultacije prvo sa hirurgom... da vidim sve... i oko dojenja i koliko dana se ostaje itd...

E.mi se vezala za mene... samo mama mama, sinoc sam u 2h posle ponoci isla po nju kod mojih, place i doziva me.
Pedja bio kod svekija, isto je plakao uvece, da sam znala i po njega bi isla.
Zao mi bude... a s druge strane imam i ja dusu, htela bih ponekad odmoriti i odspavati... ali izgleda mi se ne da.
Medo bi to podneo lakse sigurno, ali s malom bi bio problem. Ne znam kako bi muz sam izlazio na kraj sa njima dok nisam tu.

zivis sa kilom...ceo zivot..dok se kila ne uklesti :lol:
kad se uklesti hitna operacija ide ili si cao

vidi cicak
ja sam pred oba porodjaja imala haludze da cu umreti
pogotovo drugi put
zbog Irine
to nije suiludo,to je normalno,jer nisi sama,imas decu
ali kazem ti,gledaj da tu kilu sredis sto pre

- - - - - - - - - -

i ne drami cicak
imam i ja dusu pa me deca drndaju sve u 16...obe...danju,nocu
nemam babe i dede da ih uvalim
i prsla sam
pa nista
radjala si ih sebi
sad cuti hgahahah
tako ja sebe tesim kad dodjem do ivice...svaki dan
 
ne znam
al poslusaj ga slobodno ako mozete...ne znam posto je
irina je primila pneumo23
i ja sam htela da ponovimo al dr rece da ne mora
Tamara primila 3 sinflorixa i trebala bi 4 sad kad i pentaksim al dr kaze da i ne mora,nije strasno ako ne primi
 

Back
Top