Evo, žene da se javim. Stigosmo iz Bg-a... pitanje je kada ću nazad za Bg...
Danas sam konačno uspela da nahvatam doktora ( na ortopediji KCS-a vikendom na odeljenju nema lekara, uopšte nema lekara nego ako nekom pozli voze ga u urgentni ) , jer je došao da previje neke pacijente, izmedju ostalih i mog ćalca. Prvo što mi je rekao, posle onog - ko ste vi njemu i slično, je - ja ne znam kako je on živ, ovo nisu rezultati živog čoveka. Čovek mi je u ruke dao istoriju bolesti, sa svim papirima, analizama i slično, mm je bio sa mnom, znači nisam poludela, ne prividja mi se... Leukociti su mu 1,7! Trombociti 6 ( i slovima - šest! ) , a ako se ne varam, trebalo bi da budu oko 150. Eritrociti isto tako strahovito mali, ne sećam se tačne cifre, ali sam se upitala u trenutku šta njemu raznosi kiseonik po organizmu. NOn stop mu je trasfuzija prikačena, pa plazma, pa infuzija sa vitaminima, pa Longacef, pa Orvažil, pa ne znam koja još dva antibiotika, zaboravih,.. pa opet krv, pa plazma.... Primio je oko 10l krvi, a nema rezultata, ne pomaže ni malko. Kaže dr - ja ne znam gde njemu ta krv završava, ja ne znam šta njega održava u životu, ja ne znam kako do sad nije spontano iskrvario negde unutra, jetra, slezina, creva... Niti znaju šta mu je, niti smeju da čačkaju bilo koje metode dok ga malo ne stabilišu. Hirurški su mu obradili tu infekciju na ruci, kaže dr da se tkivo raspalo skroz, sreća pa nije zahvatilo kost. Krvarenje mu nije stalo cele noći, nego su ujutru ponovo šili i zaustavljali kako su znali i umeli. Kako i da stane kad skoro da nema trombocite ( eeeeej, 6, neverovatno, ne bih verovala da nisam videla papire, više komada za više vadjenja krvi ), nema koagulaciju.
Temperatura ga piči, ubija. Pa mu spuste, pa je ok. Kaže dr - prognoza je krajnje neizvesna. Ako preživi ( tako mi reče, majke mi moje ) i stabiliše mu se krvna slika, onda će da rade analizu koštane srži iz grudne kosti i gomile drugih analiza. Sad ne smeju, ne bi ih preživeo.
I tako...
On je svestan, komunicira, šali se, čita novine. Menjaju mu sestre one kese sa plazmom i krvlju, a on se zeza- pa jesam li ja kineski sistem za navodnjavanje? Dr se krsti, kaže - po svim medicinskim parametrima on nebi trebalo da je živ, a on ne samo da je živ, nego ima snage i za šalu.. To je moj ćalac, uvek je bio takav.
Ja sam izgubljena u vremenu i prostoru. Ništa mi nije jasno, 25. januara je bio ovde na Stefketovom rodjendanu, normalan, zdrav ( mislim, hronične bolesti ne računam ), a vidi sad, na ivici smrti. Imao je prošle noći epizodu gušenja, već je bio poplaveo, i to mi priča dr danas, dali mu aminofilin i ne znam šta još i povratili ga. Dokle, ne znam. Ako mu se krv ne popravi, ne znam koliko će ovako da izdrži.
I tako, ja smorih, a ne znam ni gde sam, ni gde bijem. Valjda će mi sad biti mrvicu lakše... valjda.... ide noć, ne znam šta ću od sebe noćas. Dan i nekako, ali noć... nikad da prodje kad je čovek budan, uplašen, uspaničen...
Klinci su ok. Ujuru rano ih vodim kod dr na kontrolu i tek ću kada se vratimo kući da zovem mamu. Ako treba nešto da čujem, bar da prvo odvedem decu lekaru, pa onda da se suočim. I to me ubi, ostavila sam je samu da se bori, da sama ide u posete, da sama sve podnosi... a morala sam da se vratim, moraju deca kod dr...
I to je život...
neću da smaram više, a i nije mi ništa lakše posle sve ove priče... Inače da, mama je bila u pravu, zaista se zove odeljenje sepse na ortopediji, a ja sam mislila da ona u panici vidi ko zna šta... I odoh sad, neću da davim
..bar da im daju malo magnezijuma, nego arche ime slavno medju slinavcima prodajuci fizioloshki kao morsku vodu..
)
Mi sada vec trosimo drugu bocu. Ali je korstimo i za inhalacije i ja koristim isti fizioloski kada sam bolesna samo sa drugim spricem. Svaki put kada izvlacim fizioloski procitam na spricu "za jednokratnu upotrebu" 
A mi arcimo isti spric vec 16 meseci (naravno drugim spricem mu dajem piretik itd, ovaj je rezervisan samo za fisioloski i Berodual, pisem samo da me neko ne bi tu prozivao 
).
i necu nikad vishe..
