De administrando imperio

[ZabranjeniLegenda]

Batali taj gpt, pitaj mene. Ne krijem znanje, delim

Pisi nesto na temi za Marka Miljanova

 

[Pumpaj Dinstanović]

Porfirogenitov Spis o ceremonijama; R669. Segment o opremanju 1 dromona.

Κλιβάνια οʹ. λωρίκια ψιλὰ λόγῳ τῶν πρωτοκαράβων καὶ σιφωναρίων καὶ προρέων ιβʹ. ἕτερα λωρίκια κοινὰ ιʹ. κασίδια πʹ. αὐτοπρόσωπα ιʹ. χειρόψελλα ζυγαὶ ηʹ. σπαθία ρʹ. σκουτάρια ῥαπτὰ οʹ. σκουτάρια Λυδιάτικα λʹ. κοντάρια μετὰ τριβελλίων πʹ. λογχοδρέπανα κʹ. μεναύλια ρʹ. ῥικτάρια ρʹ. τοξαρέας Ῥωμαίας σὺν κόρδων διπλῶν νʹ. ναύκλας μετὰ χει ροτοξοβολίστρων καὶ κόρδων μεταξοτῶν κʹ. σαγίτας χιλιάδας ιʹ. μῦας σʹ. τριβόλια χιλιάδας ιʹ. ἀγρίφους μετὰ ἀλυσιδίων δʹ. ἐπιλώρικα νʹ. καμελαύκια νʹ. ὁ δρόμων ὀφείλει ἔχειν ἄνδρας τʹ, οἱ μὲν σλʹ πλόϊμοι κωπηλάται ἤτοι καὶ πολεμισταὶ, καὶ οἱ ἕτεροι οʹ ἄνδρες πολεμισταὶ ἀπὸ τῶν καβαλλαρικῶν θεμάτων καὶ ἀπὸ τῶν ἐθνικῶν.​

https://catholiclibrary.org/library...s_aulae_Byzantinae_.gr.html&chunk.id=00000155

Da bi se jedan romejski dromōn standardno opremio (samo osnovna vojna oprema, dakle, ne računajući potrošne zalihe) u okvirno vreme nastanka DAI, potrebno je bilo sledeće:
* 230 veslača
* 70 vojnika
* 70 pločastih oklopa za prsa
* 12 lakih oklopa za kormilare, rukovaoce sifona i mornare na pramcu
* 10 preostalih oklopa
* 80 kaciga
* 10 kaciga sa vizirima
* 8 parova štitnika za ruke
* 100 mačeva
* 70 štitova sa šavovima
* 30 liđanskih štitova
* 80 trozubaca
* 20 kopalja sa srpastim sečivima
* 100 teških kopalja
* 100 bacačkih kopalja
* 50 rimskih lukova sa dvostrukim tetivama
* 20 malih platformi sa ručnim balistama za pramac, sa tetivama od svile
* 10.000 strela
* 200 strelica
* 10.000 klinova
* 4 hvataljke na lancima
* 50 ogrtača
* 50 kapa

 

[Pumpaj Dinstanović]

Od 17 i 29:

Neke diskusije na ovom forumu su prilično ubedljivo prikazale pomenuto.

 

[Khal Drogo]

Мени ово говори да Порфирогенит пише анахроно у назад показује слабости и необавештености као код Гота ,Визигота , Алана ,Вандала ,Гепида.
Где каже да су се ти народи ни по чему нису разликовали сем по имену. Део ваљда Вандала Гота се придружио себи Алане и помешао се са Галима и сад се зову Франци.

Заправо то поглавље 25 (овдје од стр. 103) кроз које се поистовјећују Готи, Визиготи, Гепиди и Вандали и гдје касније у Гелиде сврстава Лангобарде и Аваре (и дефинитивно гријеши ма каква тумачења покушали извести), је највјероватније писао Костин "анонимни сарадник" (могуће Симеон Логотет) приликом писања списа.
Још прецизније тај "анонимни сарадник" у том поглављу није написао ни једну ријеч "из своје главе" већ је преписао од слова до слова садржај хронике Теофана исповједника (овдје)

када описује догађаје из 439.године.
Наравно, то не оправдава тог "анонимног сарадника" на спису да чини такве брљотине. Морао је знати да ће форумаши на крсти 2024.године "скенирати и сецирати" сваку ријеч коју је написао односно преписао, те је морао бити пажљивијим и пазити шта ће и како преписати.

 

[NickFreakyrgios]

Заправо то поглавље 25 (овдје од стр. 103) кроз које се поистовјећују Готи, Визиготи, Гепиди и Вандали и гдје касније у Гелиде сврстава Лангобарде и Аваре (и дефинитивно гријеши ма каква тумачења покушали извести), је највјероватније писао Костин "анонимни сарадник" (могуће Симеон Логотет) приликом писања списа.
Још прецизније тај "анонимни сарадник" у том поглављу није написао ни једну ријеч "из своје главе" већ је преписао од слова до слова садржај хронике Теофана исповједника (овдје)
Pogledajte prilog 1660359
када описује догађаје из 439.године.
Наравно, то не оправдава тог "анонимног сарадника" на спису да чини такве брљотине. Морао је знати да ће форумаши на крсти 2024.године "скенирати и сецирати" сваку ријеч коју је написао односно преписао, те је морао бити пажљивијим и пазити шта ће и како преписати.

Тај део историје није толико битан међутим брљотине у 9. веку јесу битне. Нарочито ако неко на основу крајње непроверених. литералних садржаја формира националну историју која је често постајала и нацистичка и фашистичка и видљиво баш и у 21. веку на форуму.
Дакле ни једног тренутка нисам рекао да је спис лош извор јер покрива јако много народа. Наравно да има делова који нису битни за његово време кад Готи не постоје више нити Вандали ту су само Франци и кратки осврт на њихову етногенезу.
Исто је исекао део у хрватској историји где му блатонска кнежевина или Великоморавска није битна јер не постоји постоје Хрвати и постоји још један део војводства Њитре у Мађарској у његово време.

Не знам како си ти то схватио шта сам написао али није ни битно.

Сицирају се сви извори и библија сицирају и откопавају мртви па се закопавају са постхумним критикама и доводе нови попови да читају опело.

Нисам сад схватио да ли би Порфирогенит требао бити библија па кад је лош неки део да кажемо СУПЕР ИСТИНА пошто је 90℅ ок онда одстранимо све остало и поверујемо Порфирогениту који није могао погрешити јер је Порфирогенит Бог?!?

 

[NickFreakyrgios]

Још једном за сва времена Амин!
Никакав проблем није у Порфирогениту који је изузетно напредан и надарен човек за своје време и испред који нам је много тога оставио у аманет.
Проблем је као и увек у апологетском прихватању извора или коришћењу у политичко пропагандне сврхе!

ДАИ каже и то је од 7. -10. века тако па видели смо да није Тибор Живковић који је много пута поменут уз овај извор га никад тако није ни читао већ га је вивисицирао да би уопште нешто успео да схвати.
Исто важи за оне који га одбацују тотално и не прихватају.
Још горе јер је онда њихов једини аргумент теза њихово лично мишљење (Питај мене ја знам!)
То је већ месијанство и лични сусрет са Богом који им је рекао да је тако било како они мисле.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Никакав проблем није у Порфирогениту који је изузетно напредан и надарен човек за своје време и испред који нам је много тога оставио у аманет.

Kako nije problem u Porfirogenitu? Pogledaj objave kao što je npr. ova:

Porfirogenit spadaju u humoristicko štivo.

Vidiš da ovaj čoveka koji s pravom kako sam kažeš izuzetno nadaren čovek za svoje vreme, predstavlja, citiram ga, humorističko štivo.

Stojkovski ipak jeste dobro rekao. Postoji, zaista, kod jednog broja ljudi nekakva gotovo opsesivna mržnja prema Porfirogenitu. Dakle, ne prezir, nego baš doslovno mržnja. Neki koriste čak i jedan pežorativ „Prevarogenit“. Većina pristalica novoromantičarskih teza čak smatra da je on nekakav relativno nebitan car koji ništa uostalom uopšte nije uradio za svog života i koji je čak bio i loš vladar (sličan onaj argument npr. onom koji čujemo o Njegošu, kao jednom od navodno najgorih vladara u čitavoj istoriji Crne Gore).

Tako da nemoj da pišeš da problem nije u Porfirogenitu, kada očigledno upravo jeste. I zbog ove opsesije koja ide do te mere da se tvrdi da su nekakvi protestantski jezuiti pisali njegova dela u XVII veku, pričica o tome da se u njegovim spisima pominje kukuruz pre Kolumba i šta sve još ne, velika većina ovih rasprava se uopšte i vodi. Uključujući čak i većinu diskusija o Porfirogenitu u kojem se pominje čak i ovde, na Forumu Krstarice. Da su prilike iole normalne, ovde bi se diskutovalo o vrednostima Porfirogenitovih vesti, o granicama država koje je opisao, itd. itd...a ne stalno da se vrtimo u krug oko sfera koje su gotovo u celosti domen samo teorija zavere.

Problem je u tome što imamo neke ljude koji su pokupili te priče teoretičara zavere i šire, listom, sve same dezinformacije o Porfirogenitu. I ne samo to, već šire i potpune dezinformacije o tome šta kaže istoriografija Porfirogenitovim delima. I onda se projektuje ono što oni govore, usvaja nekritički kao istina, pa se kritikuje nepostojeća druga strana. To Englezi kažu straw man argument tj. pravi se čovek od slame, da bi se potom bacao paradajz na njega.

ДАИ каже и то је од 7. -10. века тако па видели смо да није Тибор Живковић који је много пута поменут уз овај извор га никад тако није ни читао већ га је вивисицирао да би уопште нешто успео да схвати.
Исто важи за оне који га одбацују тотално и не прихватају.
Још горе јер је онда њихов једини аргумент теза њихово лично мишљење (Питај мене ја знам!)
То је већ месијанство и лични сусрет са Богом који им је рекао да је тако било како они мисле.

Ja ne znam bukvalno nikoga ko je elementarno upućen u istoriju, bilo da je profesionalni istoričar, bilo vrlo entuzijastični amater, da bespogovorno prihvata šta kaže DAI. Doslovno nikog. Ni na ovom Forumu Krstarice, mislim da gotovo niko nikada tako nešto nije izneo.

Ovde govorimo, dakle, o projekcijama ovih teoretičara zavere (ne znam više koji termin da upotrebim...svaki se doživljava kao nedovoljno politički korektan...ne možeš da kažeš ni pseudonaučnici, ni nadriistoričari, ni novoromantičari, čak ni alternativci, jer je i to problem...ako neko zna koji bi više termin bio dovoljno politički korektan da se više ljudi ne vređaju i da bude prihvatljiv za pisanje na ovom forumu, evo, neka me obavesti) koji sami kažu EEEEE problem je u bespogovornom prihvatanju Porfirogenita. A uglavnom sami izmišljaju da to iko čini. Svašta se tvrdi; ovde se čak i meni npr. prebacivalo da nekritički usvajam svaku reč u DAI, iako tako nešto nigde nisam napisao (i iako imam, štaviše, rezervisaniji pristup prema tom izvoru i od Tibora Živkovića i od Predraga Komatine, primera radi).

Kada bi ljudi prestali više sa tim projekcijama i umesto toga počeli malo da prenose istinito stavove i da normalno diskutuju, ne bi uopšte bilo ni ovakvih problema i ne bi postojala ta totalno iskrivljena percepcija o Porfirogenitovom spisu, koju šire pre svega Voldemortvi sledbenici u javnom prostoru.

 

[Kole11]

Nauka uzvraća udarac


Despite the many and great inconsistencies of the DAI with the other sources we possess, Constantine’s narrative was, after this date, considered the most reliable, bringing a re-discovery of the early medieval past to the seventeenth century

Упркос многим и великим недоследностима ДАИ са другим изворима које поседујемо, Константинов наратив се после овог датума сматрао најпоузданијим, доносећи поновно откриће ранe средњовековне прошлости у 17.веку

 

[Pumpaj Dinstanović]

Nauka uzvraća udarac


Despite the many and great inconsistencies of the DAI with the other sources we possess, Constantine’s narrative was, after this date, considered the most reliable, bringing a re-discovery of the early medieval past to the seventeenth century

Упркос многим и великим недоследностима ДАИ са другим изворима које поседујемо, Константинов наратив се после овог датума сматрао најпоузданијим, доносећи поновно откриће ранe средњовековне прошлости у 17.веку

To mnogo puta citiraš stvari, a ne navodiš stranu, naziv dela, ime čoveka koga citiraš, ništa...to je doslovno osnovni princip ovde, ako već želiš da postavljaš citate, ako ne želiš da se ne pomisli da su to neke gluposti koje je generisao ChatGPT (ja znam šta si to ovde citirao, da napomenem — nažalost, moram, zato što ako ne ubacim ovu napomenu, posle će me optuživati da sam pogrešno mislio da je to ChatGPT tako što će moguće krivo razumeti moju primedbu) i ti njegove citate podelio ovde.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ovde smo već više puta napominjali da je prvi izdavač DAI, holandski izdavač Johan Van Meurs, bio osuđivan i zabranjivan autor.

Međutim, mislim da nismo pominjali da se zapravo i to prvo izdanje DAI iz 1611. godine, specifično, našlo svoje određeno mestašce na „Popisu zabranjenih knjiga“ Rimokatoličke crkve, kao deo elaborata osude Meursija:

 

[Pumpaj Dinstanović]

Čini mi se da je @Khal Drogo već citirao, ali nisam uspeo da pronađem objavu. Evo paleografskog naučnog rada poznatog ruskog istoričara Alekseja Šćavaljeva o vremenu nastanka najstarijeg prepisa DAI (onog što se u Parizu čuva od 1599. godine) iz 2018. godine: ТРАКТАТ ВИЗАНТИЙСКОГО ИМПЕРАТОРА КОНСТАНТИНА VII БАГРЯНОРОДНОГО «ОБ УПРАВЛЕНИИ ИМПЕРИЕЙ»: О ДАТИРОВКАХ ОРИГИНАЛА РУКОПИСИ И ЕГО КОПИИ XI В. ПИСЦА МИХАИЛА РОИЗАИТА (PARIS. GR. 2009)

Ščevalev je analizirao potpis pisara Mihaila Roicaita iz vremena kesara Jovana Duke, kao i skrenuo pažnju na do sada neistražene zapise sa strane, sumirajući i paleografske analize Brižit Mondran.

Na folio 140v nalazi se sledeći zapis:

Οὗτο(ς) (ἐστὶν) ὁ πατὴρ Νικολάου μαγίστρου τοῦ Τορνίκη

Ovo je otac magistra Nikole Tornika​

Ova sholija nalazi se uz početak 43. gl. DAI („O zemlji Taron“). Magistar Tornik bio je deo zavere s kraja januara 945. godine, koja je i dovela do samostalne Porfirogenitove vlasti. Pominje se još leta 963. godine, u kontekstu dolaska na vlast cara Nikifora Foke (963-969).

 

[Pumpaj Dinstanović]

Sasvim je izvesno da na ovoj temi nismo ranije pominjali kako je išla ideja objavljivanja DAI.

Prvi koji je izrazio tu želju, bio je francuski humanista (obično smatran jednim od najučenijih ljudi tadašnje Francuske) Isak Kazobon. Kazobon je delao u vreme reformski orijentisanog kralja Anrija IV (1589-1610), jedinog francuskog kralja koji je bio otvoreni protestant. To je bila epoha sekularnije Francuske i pokušaja stvaranja multikonfesionalnog društva. Kralj Anri je 1598. godine bio proglasio čuveni Nantski edikt koji je pružio protestantima verske slobode u Francuskoj. Tada su se vodili izuzetno krvavi građanski verski sukobi (sam Anri je jedva živu glavu izvukao u vreme masakra Vartolomejske noći 1572. godine, kada je rulja razjarenih katolika linčovala na hiljade protestanata).

Kralj Anri je bio renesnsi kralj zainteresovan za kulturu i stare spise, što je bio i tada trend protestantske Reformacije. O njemu i njegovoj nabavci starih spisa, uključujući i preuzimanje najstarijeg prepisa DAI 1599. godine već je bilo reči, tako da se nećemo ponavljati. Ali, pomenućemo da je za njega Isak Kazobon priređivao Svetonija, Eshila, Polibija,...i u toku svog rada, konsultovao rukopis P DAI. Ovako Kazobon piše u predgovoru svojoj ediciji Polibija, 1609. godine:

Čuva se u Vašoj najbogatijoj i zaista kraljevskoj biblioteci, Gospodine, knjiga cara Konstantina Porfirogenita, koja ostaje javnosti nepoznata. Ovaj pobožni otac napisao ju je u čast svog sina Romana, koji mu je već bio savladar. Iskusni vladar je dobro razumeo da je, za vođenje poslova od kojih zavisi sigurnost države, od najveće važnosti imati pravilno znanje o naravi onih sa kojima se posluje. Bilo da su to podanici, prijatelji, saveznici ili neprijatelji, bilo da žive blizu ili nastanjuju udaljene krajeve, od velike je važnosti — štaviše, mogao bih reći da sve zavisi od toga — da se ne ostane u neznanju o njihovoj prirodi, običajima, ustanovama, obliku vere, sklonostima ili odbojnostima.​

​

Zbog toga je taj car, nakon što je najpažljivije naučio iz iskustva i iščitavaja knjiga o poreklu, načinu života, ustanovama rata i mira svih naroda s kojima je njegovo carstvo na bilo koji način bilo u vezi, sastavio komentar na ovu temu, koji je bio i veoma učen i koristan. Ostavio ga je kao izvanredan spomenik očinske naklonosti svom sinu.​

​

To je delo dostojno da bude objavljeno i ugleda svetlost dana po zapovesti Vašeg Veličanstva, itd.​

Kazobon je pokušao 1609. godine kralja da zainteresuje da odobri priređivanje DAI.

Kralj Anri je bio veliki neprijatelj fanatičnih rimokatoličkih krugova. Za svoje vlasti, preživeo je čak 12 atentata. Katolički ziloti su na kraju uspeli da ga ubiju tako što su mu presreli jednog kobnog dana kočije, 14. maja 1610. godine.

Kazaubon je, posle ubistva kralja, izbegao u protestantski bratsku Englesku (tada pod vlašću kralja Džemsa I), a ideja prevođenja i objavljivanja DAI nije bila realizovana.

O ovim stvarima je bio upućen Van Meurs, koji je u svom izdanju 1611. godine umesto predgovora objavio ovaj deo Kazaubonovog pregoora Polibijevoj Istoriji.

Kazobon je bio svestan i velikog bogatstva hajdelberške biblioteke, gde se nalazio Van Meursov predložak, zato što je kukao što ne može da sve te stare grčke spise proučava, poredeći svoje muke sa onima kroz koje je prolazio Zevsov sin Tantal u tartarskoj tamnici. Kazobonova epistola br. 343:

 

[Kole11]

Mers je u 2 navrata izdao recnik tzv grcko-varvarski, najpre 1610g a zatim dopunjeni rečnik 1614g.

Zanimljivo, u rečniku iz 1610g figuriraju pojmovi iz dela De Administrando Imperio, koji će Mers izdati tek sledeće 1611g. Ima otprilike 40 pojmova ali nigde ni pomena ničega što je u vezi Srba. To su uglavnom pojmovi uzeti iz sadržaja do poglavlja 29.

U rečniku iz 1614g nalazi se mnogo više pojmova iz De Administrando Imperio, možda čak i duplo više. Do sada sam pronašao 3 pojma iz poglavlja 32, tj poglavlja koja govore o poreklu Srba. Tih pojmova nije bilo u izdanju iz 1610g, odnosno Mers ih tada još uvek nije bio napisao. Nastavljam potragu.

recnik iz 1610 https://books.googleusercontent.com...GIUphvMuMUfPEya9vw0CFELFkitEaGCUQolex6HG5m0gQ

recnik iz 1614 https://books.googleusercontent.com...WOQ4l9n0UBe6zW5L08TEI3msaUwm8rAKU9HJj_eaQFGxg

Ovo je siguran dokaz Mersovih (ne)dela.

@Mrkalj
@Aranko

 

[Mrkalj]

Mers je u 2 navrata izdao recnik tzv grcko-varvarski, najpre 1610g a zatim dopunjeni rečnik 1614g.

Zanimljivo, u rečniku iz 1610g figuriraju pojmovi iz dela De Administrando Imperio, koji će Mers izdati tek sledeće 1611g. Ima otprilike 40 pojmova ali nigde ni pomena ničega što je u vezi Srba. To su uglavnom pojmovi uzeti iz sadržaja do poglavlja 29.

U rečniku iz 1614g nalazi se mnogo više pojmova iz De Administrando Imperio, možda čak i duplo više. Do sada sam pronašao 3 pojma iz poglavlja 32, tj poglavlja koja govore o poreklu Srba. Tih pojmova nije bilo u izdanju iz 1610g, odnosno Mers ih tada još uvek nije bio napisao. Nastavljam potragu.

recnik iz 1610 https://books.googleusercontent.com...GIUphvMuMUfPEya9vw0CFELFkitEaGCUQolex6HG5m0gQ

recnik iz 1614 https://books.googleusercontent.com...WOQ4l9n0UBe6zW5L08TEI3msaUwm8rAKU9HJj_eaQFGxg

Ovo je siguran dokaz Mersovih (ne)dela.

@Mrkalj
@Aranko

Ovo je već jako ozboljan istraživački rad. Svaka čast!

 

[Kole11]

Npr u rečniku iz 1614 figurira sledeći pojam koga je Mers uzeo iz poglavlja 32 DAI

U rečniku iz 1610 tog pojma nema

 

[Kole11]

Ali zato u rečniku iz 1610 figurira pojam "kondura" iliti vrsta čamca koji je posedovala moćna hrvatska flota iz poglavlja 30

Dobri stari jezuita Mers je do 1610g napisao ono što mu je bilo najbitnije, istoriju katoličke pomorske sile u Dalmaciji

 

[Mrkalj]

Sasvim je izvesno da na ovoj temi nismo ranije pominjali kako je išla ideja objavljivanja DAI.

Prvi koji je izrazio tu želju, bio je francuski humanista (obično smatran jednim od najučenijih ljudi tadašnje Francuske) Isak Kazobon. Kazobon je delao u vreme reformski orijentisanog kralja Anrija IV (1589-1610), jedinog francuskog kralja koji je bio otvoreni protestant.

Govori Kazobon na sastanku s Meursom:

"Jedan letak ovako, znači opće rasulo, doseljavanje Srba uz podršku svijeta itd. Srbi vi se već dovlačite preko Dunava itd, a mi vas pozivamo da se ne trebate povlačiti, mi vam jamčimo... Znači, na taj način im dati put, a jamčiti tobože građanska prava itd".

 

[Pumpaj Dinstanović]

Mers je u 2 navrata izdao recnik tzv grcko-varvarski, najpre 1610g a zatim dopunjeni rečnik 1614g.

Zanimljivo, u rečniku iz 1610g figuriraju pojmovi iz dela De Administrando Imperio, koji će Mers izdati tek sledeće 1611g. Ima otprilike 40 pojmova ali nigde ni pomena ničega što je u vezi Srba. To su uglavnom pojmovi uzeti iz sadržaja do poglavlja 29.

U rečniku iz 1614g nalazi se mnogo više pojmova iz De Administrando Imperio, možda čak i duplo više. Do sada sam pronašao 3 pojma iz poglavlja 32, tj poglavlja koja govore o poreklu Srba. Tih pojmova nije bilo u izdanju iz 1610g, odnosno Mers ih tada još uvek nije bio napisao. Nastavljam potragu.

recnik iz 1610 https://books.googleusercontent.com...GIUphvMuMUfPEya9vw0CFELFkitEaGCUQolex6HG5m0gQ

recnik iz 1614 https://books.googleusercontent.com...WOQ4l9n0UBe6zW5L08TEI3msaUwm8rAKU9HJj_eaQFGxg

Ovo je siguran dokaz Mersovih (ne)dela.

@Mrkalj
@Aranko

Zašto si pobegao sa teme Van Meursa? Zašto tamo ne napišeš te stvari?

Šta to treba da dokaže? Objavio rečnik; dobro, i?

Za šta ti zamišljaš, tačno, da su ovo argumenti?

 

[Kole11]

Govori Kazobon na sastanku s Meursom:

"Jedan letak ovako, znači opće rasulo, doseljavanje Srba uz podršku svijeta itd. Srbi vi se već dovlačite preko Dunava itd, a mi vas pozivamo da se ne trebate povlačiti, mi vam jamčimo... Znači, na taj način im dati put, a jamčiti tobože građanska prava itd".

Dobro je da si skrenuo pažnju i na ovu podlost korisnika Q. in confubulatore.
Anri 4 i Kazabon su konvertovani u katolike, kao i Mers uostalom, tako da su svojoj novoj crkvi doneli poklon imenom DAI

Pazi ovo, 1609g i dalje spis bio nepoznat i tajna

 

[Pumpaj Dinstanović]

Dobro je da si skrenuo pažnju i na ovu podlost korisnika Q. in confubulatore.
Anri 4 i Kazabon su konvertovani u katolike, kao i Mers uostalom, tako da su svojoj novoj crkvi doneli poklon imenom DAI

Pazi ovo, 1609g i dalje spis bio nepoznat i tajna

1) Kralj Anri IV je prešao na katoličku veru da bi bio krunisan za kralja Francuske i da bi papa uklonio ekskomunikaciju. To je bio pragmatični potez. Pogledaj istoriju njegove vlasti, a posebno Nantski edikt (1598), kao i kako je Anri okončao. Ubili su ga katolički ziloti. On nije imao baš najbolje odnose sa jezuitima. Već ih je jednom bio isterao iz Francuske, kad su ga pokušali ubiti 1594. godine.

2) Izak Kazobon je nakon Anrijevog ubistva 1610. godine i kada je katolička stranka zavladala u Francuskoj, izbegao u Englesku. Toliko o konverziji.

3) Van Meurs se njime konvertovao u rimokatolika nikada, niti bi tako nešto uopšte i imalo preterano smisla za njegovu poziciju u Danskoj.

 

[Kole11]

Spisak pojmova iz DAI koji se pojavio izmedju dva Mersova izdanja grčko-varvarskog rečnika, tj izmedju 1610 i 1614 godine

Jasno je da je na ovim poglavljima vršio intervencije, već znamo da je u vezi Dalmacije to radio u korist katoličke crkve, za ostale ćemo ispitati. Interesantno da je dosta editovao poglavlje 9, tj istoriju Rusa.

 

[Mrkalj]

Spisak pojmova iz DAI koji se pojavio izmedju dva Mersova izdanja grčko-varvarskog rečnika, tj izmedju 1610 i 1614 godine

Pogledajte prilog 1684188

Jasno je da je na ovim poglavljima vršio intervencije, već znamo da je u vezi Dalmacije to radio u korist katoličke crkve, za ostale ćemo ispitati. Interesantno da je dosta editovao poglavlje 9, tj istoriju Rusa.

Jel ima u rečniku iz 1614. neki osvrt od strane Meursa na razlog za pojavu dodatnih pojmova u odnosu na rečnik iz 1610?

 

[Kole11]

Jel ima u rečniku iz 1614. neki osvrt od strane Meursa na razlog za pojavu dodatnih pojmova u odnosu na rečnik iz 1610?

Zasad nisam pronašao objašnjenje, pojmove iz 1610 je ostavio u apsolutno istom obliku, nekima je dodao citate iz DAI a neki pojmovi su potpuno novi
Ali da poredjamo činjenice

- Godine 1609 Kazabon kaže da se u pariskoj biublioteci nalazi nepoznati tekst Konstantina 7, što je samo po sebi čudna izjava jer znamo da je do tada bar 5-6 autora citiralo delove tog navodno nepoznatog teksta
- Godine 1610 Mers izdaje rečnik u kome navodi pojmove iz tog nepoznatog dela koga on naziva De Administrando Imperio
- Godine 1611 Mers štampa De Administrando Imperio i u predgovoru piše omaž Kazabonu
- Godine 1614 Mers štampa dopunjenu verziju rečnika u kojoj dodaje tridesetak pojmova iz DAI

Zašto Mers nije uvrstio sve pojmove iz DAI u verziju rečnika iz 1610g?
Dva su moguća odgovora, ili je sam dopisivao DAI ili je u medjuvremenu došao do proširene verzije

Sledeći korak je analiza pojmova DAI u rečniku iz 1610g da vidimo da li je moguće nešto smisleno zaključiti

 

[Pumpaj Dinstanović]

- Godine 1609 Kazabon kaže da se u pariskoj biublioteci nalazi nepoznati tekst Konstantina 7, što je samo po sebi čudna izjava jer znamo da je do tada bar 5-6 autora citiralo delove tog navodno nepoznatog teksta

Šta je tebi tu čudno? Spis nije obrađen; nije objavljen. Kazobon je pokušavao da zainteresuje Krunu da finansira njegovo prevođenje na latinski jezik i štampanje.

Moglo je pominjati koliko god; ostaje činjenica da Porfirogenitov Spis o narodima nije objavljen i da široj javnosti ostaje nepoznat.

- Godine 1610 Mers izdaje rečnik u kome navodi pojmove iz tog nepoznatog dela koga on naziva De Administrando Imperio
- Godine 1611 Mers štampa De Administrando Imperio i u predgovoru piše omaž Kazabonu
- Godine 1614 Mers štampa dopunjenu verziju rečnika u kojoj dodaje tridesetak pojmova iz DAI

Zašto Mers nije uvrstio sve pojmove iz DAI u verziju rečnika iz 1610g?
Dva su moguća odgovora, ili je sam dopisivao DAI ili je u medjuvremenu došao do proširene verzije

Sledeći korak je analiza pojmova DAI u rečniku iz 1610g da vidimo da li je moguće nešto smisleno zaključiti

Bože, svašta. Dakle, postavljaš pitanje zašto je čovek nakon objavljivanja DAI proširio rečnik novim pojmovima?

Ovaj, nije ti palo na pamet da je hteo da...doda nove pojmove?

 

[Kole11]

Ovaj, nije ti palo na pamet da je hteo da...doda nove pojmove?

1610

1614

Isti pojam u oba izdanja, ako je imao spis u rukama 1610g zašto ovaj pojam čestiti Mers nije objasnio preko DAI?