De administrando imperio

[Pumpaj Dinstanović]

Мислим да први то Василије Македонац нарушава где чини ми се и Хрвате подређије Цариграду.
То је смутно време Мутимира када му папа пише да се подреди Панонији како је некад било.

Ima baš jedan zanimljivi rad P. Komatine na tu temu: https://www.academia.edu/13442372/T...e_Time_of_Cyrilo_Methodian_Mission_in_Moravia

Pismo pape Jovana VIII (872-882) srpskom knezu Mutimiru iz 872. godine.

Presbiteri illic absoluti et vagi ex omni loco adventantes quaedam ecclesiastica contra canones oficia peragunt, immo numerosa, cum sint ascephali, scelera contra Dei precepta committunt.​

​

Quapropter ammonemus te, ut progenitorum tuorum secutus morem quantum potes ad Pannonensium reverti studeas diocesin. Et quia illic iam Deo gratias a sede beati Petri apostoli episcopus ordinatus est, ad ipsius pastoralem recurras sollicitudinem.​

Prevod:

Tamošnji sveštenici, opušteni i lutajući, dolaze sa svih strana, zauzimaju neke crkvene službe protivno kanonima, svakako čine mnoga zla dela protiv Božijih pravila, jer su akefali.​

​

Zato vas upozoravam da se vi, sledeći običaje svojih predaka, koliko god možete, trudite da se vratite u Eparhiju panonsku. A pošto je upravo postavljen za episkopa, blagodareći Bogu, od strane Stolice Blaženog Apostola Petra, stavite se ponovo pod njegovo pastirsko staranje.​

Komatina kaže da je ovde vrlo ključan termin akefali, jerbo svedoči o tome da i 872. godine i dalje Srbi imaju veza sa rimskom Crkvom. Akefali su u ranom srednjem veku dosta bili poznati u zapadnoj Evropi.

Ne da mi se sad da kucam; možda kasnije. Ove neke paralele koje je Komatina podvukao (uklj. i pismo Pavlu Ankonskom) vrlo su zanimljive, generalno.

 

[NickFreakyrgios]

Ima baš jedan zanimljivi rad P. Komatine na tu temu: https://www.academia.edu/13442372/T...e_Time_of_Cyrilo_Methodian_Mission_in_Moravia

Pismo pape Jovana VIII (872-882) srpskom knezu Mutimiru iz 872. godine.

Presbiteri illic absoluti et vagi ex omni loco adventantes quaedam ecclesiastica contra canones oficia peragunt, immo numerosa, cum sint ascephali, scelera contra Dei precepta committunt.​

​

Quapropter ammonemus te, ut progenitorum tuorum secutus morem quantum potes ad Pannonensium reverti studeas diocesin. Et quia illic iam Deo gratias a sede beati Petri apostoli episcopus ordinatus est, ad ipsius pastoralem recurras sollicitudinem.​

Prevod:

Tamošnji sveštenici, opušteni i lutajući, dolaze sa svih strana, zauzimaju neke crkvene službe protivno kanonima, svakako čine mnoga zla dela protiv Božijih pravila, jer su akefali.​

​

Zato vas upozoravam da se vi, sledeći običaje svojih predaka, koliko god možete, trudite da se vratite u Eparhiju panonsku. A pošto je upravo postavljen za episkopa, blagodareći Bogu, od strane Stolice Blaženog Apostola Petra, stavite se ponovo pod njegovo pastirsko staranje.​

Komatina kaže da je ovde vrlo ključan termin akefali, jerbo svedoči o tome da i 872. godine i dalje Srbi imaju veza sa rimskom Crkvom. Akefali su u ranom srednjem veku dosta bili poznati u zapadnoj Evropi.

Ne da mi se sad da kucam; možda kasnije. Ove neke paralele koje je Komatina podvukao (uklj. i pismo Pavlu Ankonskom) vrlo su zanimljive, generalno.

Па да али ми се чини да је повезано са Василијем Македонцем и његовом подрвргавања власти на Балкану.

 

[Pumpaj Dinstanović]

A ovo sve pak obara obilje slovenskomitološke onomastike koja je preživela 14 stoleća nakon "doseljavanja" i "pokrštavanja" u VII veku.

Znam da i sam ne veruješ da je to moguće.

1. primetimo da je pokrštavanje Slovena praktično usledilo toliko brzo po njihovom navodnom doseljavanju na Slovenski Jug (vulgarno zvani Balkan), da je nemoguće da su za tih nekoliko godina mogli da razviju tako bogat i upečatljiv pagansko-slovenski onomastikon koji će preživeti narednih milenijum i kusur vekova;

2. primetiti apsurdnost vladajućeg istoriografskog stava da je 2- 3% došavših Slovena nametnulo tako impozantan toponomastički panteon ostatku od 97-98% neslovenskog stanovništva

3. primetiti sam toponimski panteon:

a) Trebišta: Trebaljevo, Trebesinj, Trebotin, Trebović (istočno od Peći), Trebinac, Trebjesa, Tribanj (Karlobag), Tribalj, Trebinje, Trepča, Trebljevina,Trebević (trebište tj. žrtvenik Sv. Vida), Trebiće (planina zapadno od Jarinja), Trebinje (planina u zapadnom delu opštine Kuršumlija), Trepča (Kopaonik; u izvorima se njeno ime javlja u oblicima Трѣбьча i Трепча na ćiriličnom pismu odnosno Triepza,Trepza,Tripza,Trepca,Trebza i Tripca, na latiničnom pismu), Trepčanski potok (Kopaonik), Donja Trepča (selo, Čačak), Gornja Trepča (selo, Čačak), Banja Trepča (Čačak), Donja Trepča (naselje, severoistočno od Nikšića), Gornja Trepča (naselje, severno od Nikšića), Trebjesa (brdo iznad Nikšića), Perun (biciklistički klub iz Nikšića), Trepča (na magistralnom putu Andrijevica–Berane), Trepča (naseljeno mesto u opštini Vrginmost), Bihać od Bišće od Trebišće, Trebižat (reka i selo, Čapljina), Trebišnjica (reka, Gacko) itd.


b) Sveti Vid: Vidova gora, sa vrhom Sutvid (708m), Vidovo (selo, Neretva), Vidovo polje (Radmilja, Stolac), Vidovsko (utvrđenje, Stolac), Trebovit, Trebević (trebište- žrtvenik Sv. Vida nadomak Sarajeva), Trebovitići (u južnoj Metohiji), Trebović (istočno od Peći), Vidovgrad (staro utvrđenje iznad Karlobaga čiji je prvi zapovednik bio Jerko Rukavina, koji je doveo Bunjevce u Karlobag), Vidovac Cesarički (zaselak nedaleko Karlobaga), Vogošćica (zaselak u selu Čajnu kod Visokog), Vid ili Vit (brdo u selu Krivoglavcima),Vidotina (selo u porječju Ljubine), Vidonja (zemljište u Zupči kod Breze), Vigošte (južno od Arilja [vidi članak Vidogošća-Vogošća]), Vitina (jugoistočno od Gnjilana), Vitinica (zaselak zapadno od Zvornika), Sevid (Split), Vidonje (Opuzen) itd.

c) Perun: Perunić (Poljica), Perunsko (Poljica), Perunsko (Brač, koji je u sastavu srpske Paganije-Neretve), Porun (brdo u severnoj Albaniji), Perućica (prašuma u sastavu nacionalnog parka Sutjeska), Perun (brdo na Učki), Perun, Perunac, Perunovac, Perunika, Perunička Glava, Peruni Vrh, Perunja Ves, Peruna Dubrava, Perunuša, Perušice, Perudina i Perutovac (danas uglavnom imena planinskih vrhova; u srednjem veku veliki hrastovi, svete šume te čak cela sela i utvrđenja nazivala su se Perunovim imenom) itd.

d) Veles: Velež (Mostar, planina sa jednim od vrhova Vlačuge!), Velešić (potok), Gornji Velešići i Velešići (sela, danas mesne zajednice u Novom Sarajevu), Veles u Makedoniji, Velestovo (Ohrid), Velgošti (Ohrid), Velešta (Struga) itd.

e) Triglav: Triglav, Troglav (kod Ibra), Troglav (najviši vrh Dinare, Livno) itd.

f) -gost: Vidogošća ili Vogošća (srednjovekovna župa), Vogošća (rečica, desna pritoka Bosne), Živogošće (mesto kod Makarske), Radogošta (na Drimu, uzvodno od ušća Valbone), Ljubogošća (kod Sarajeva), Delegošća (kod Srebrenice), Dobrigošće (kod Jablanice), Radogost (kod Vareša), Radošte (istočno od Đakovice), Nebregošte (jugoistočno od Prizrena), Vigošte (južno od Arilja [vidi članak Vidogošća-Vogošća]), Velgošti (Ohrid), Zgošća (Kakanj, BiH), naselje u opštini Kakanj, Zgošća (reka) itd.

g) Mokoš: Stara Mokošica (Mokošnica) kod Dubrovnika

Dakle, sve ovo su razlozi da se sumnja u 1) autorstvo, 2) podatke i 3) dataciju DAI. Inače, niko srećniji od mene kada bih mogao u to da poverujem.

Nije stvar uopšte da li verujem ili ne da je to moguće, nego što ti skrećeš sad u neku sasvim drugu temu. Kao što sam već više puta napisao, čak i kad bi se vrlo činjenično dokazalo da nije bilo ne Srba, nego doslovno ni gotovo nikakve promene stanovništva u prvoj polovini VII veka i to postalo opšte prihvaćeno, to opet ne bi značilo to što si naveo u poslednjoj rečenici. Ili, da budem precizniji, u pravu si vezano za 2). Ali za 1) i 3) nisi; dotično ne bi dovelo u pitanje niti autorstvo niti dataciju Porfirogenitovog Spisa o narodima. Kao što, ako želiš da povučemo i neku paralelu, ako neko dokaže da Goti van svake sumnje ne mogu biti poreklom iz Skandinavije, nikakvog uticaja dotično ne bi imalo po pitanje autorstva i datovanja Jordanesove Getike.

Ja ću sad zauzeti malo dobre volje, pretpostaviti da ćeš zaista pokušati da sa razumevanjem pročitaš ove redove, bez nekih predrasuda o nekom muljanju i odmah neku malicioznost pokušati da identifikuješ...i probati da ti objasnim nešto što mislim da zaista ne razumeš, a da te stvarno interesuje (postavljao si par puta o tome šta je metodologija u istoriji kao naučnoj disciplini).

Može u gotovo svakoj diskusiji da se primeti, ciklično, ponavljanje jednog te istog obrasca, kad god se pojavi neki pisani istorijski izvor. Svaki put, dođemo do tog izvora, citiramo ga i onda se diskusija između mene i tebe pretvori u sledeće:
* Ti vidiš neku tvrdnju i onda krećeš u raspravu da li je ova tvrdnja navedena tačna/netačna. Ako se dokaže da je netačna, (sasvim pogrešno) smatraš da to ima nužno neki uticaj na izvor, odnosno da može biti iskorišćeno kao argument protiv autentičnosti. A ne može. Istu grešku praviš sada i sa DAI. I onda mene, koji izbegavam diskusiju na tu temu ili kažem da me ne zanima, percipiraš kao da namerno zaobilazim suštinu, kako bi je eskivirao.
* Ja uzmem i analiziram da li je moguće da je autor to napisao, odakle je napisao i zašto je. I onda te prozivam da bežiš od suštine, da se baviš efemernim stvarima, umesto o onome što je tema. I to sam, evo, sad opet učinio.

I onda se tako vrtimo u krug bezveze. A suština je u tome da su prvi i osnovni koraci kad se pristupa nekoj tvrdnji u izvoru: odakle autoru i zašto je to napisao. Dakle, sasvim suprotno od pravca koji ti preduzimaš. To o čemu ti govoriš, ako uopšte i dođe ikada na red, dolazi na samom kraju, posle svega u kritici izvora. Kažem, ako uopšte ikada, zato što se neretko radi o stvarima koje uopšte ne možemo ni proveriti niti potvrditi na bilo koji način, što znači da taj postupak ne dođe uopšte ni nikada, jer ne ispuni ni osnovne preduslove da se kvalifikuje za diskusiju o toj finalnoj tački.

I to je cela suština. Ti si pogrešnog uverenja da su te stvari povezane na taj način, pa tretiraš podatke tačno/netačno autentično/falsifikat. A istorijska stvarnost iz ranog VII stoleća nema i ne može imati takav uticaj na Spis o narodima kao istorijski izvor. Isto kao što, primera radi, kad bi neko dokazao van svake razumne sumnje da se seoba Srba odvila baš tako kao što Porfiogenit opisuje, to opet ne bi moglo da dovede u pitanje da se radi o falsifikatu, ako bi neko dokazao da je dokument falsifikat.

Danas se istorija kreće uglavnom ka tumačenju izvora u kontekstu vremena kojem pripadaju, tj. kad su nastali. Nekritičko čitanje i prepisivanje naracije iz izvora više uopšte nije praksa još od propasti pozitivističke istoriografije. Izvori se sve više tumače kao svedočanstvo o svom vremenu, a ne o nekim današnjim periodima koje bi, navodno, trebalo da opisuju.

A što se tiče toga šta mene u ovoj priči oko DAI zanima, to je (pošto voliš procentualne preciznosti, da se malo potrudim):
1) oko 60% istoriografsko citiranje, odnosno razvoj i upotreba tradicije od XI veka do danas
2) oko 20% rukopisi i rukopisna tradicija
3) 15% svedočanstva o savremenom dobu
4) oko 5% tvrdnje o davnašnjim vremenima (seoba Srba i Hrvata tu negde zauzima oko 2-3%)
Sličan odgovor je na većinu drugih tema. Da pojednostavim i vezano za pitanje samog doseljavanja Slovena na Balkansko poluostrvo, što se tiče pisanih izvora, 95% me zanima analiza šta su ljudi o tome (kada i zašto mislili), a nešto manje od 5% seoba Slovena kao istorijski događaj.

 

[NickFreakyrgios]

Чак и да су поглавља о Србима и Хрватима нетачна то је опет 2-3%
Као што се претпоставља да су извори за Далмацију и Кијевску Русију настали усменим путем опет не би значило да је Псеудопорфирогенит нити да је дело за некакво укидање и да није извор.
Стратези Далмације ду били најнижи по рангу у хијерархији што би значило да су ти простори били независни а функција стратега формална.


Уместо што је почео да пише о Псеудопорфирогениту боље да се сконцентрисао на одређена поглавља и покушао да докаже да су настала касније.
То је наравно много теже од пропаганде да је све нетачно!

Јер онај који се огрешио о Србе зацело не треба да постоји!

Да би оборио поглавља морао би показати много знања и умешности које нема ово само бубачи и сеје пропаганду која прелази у расизам и ксенофобију.


Звати краља Александра Карађорђевића праунука Карађорђа и унука књаза Николе искомплексираним Динарцем од 1.70 који због својих комплекса направио СХС Југаслсвију и ујединио са Хрватима који су били највећи шљам , отпад и да нико с њима није хтео нико..
Мислим ја више не могу ни да га гледам ни слушам....

Тај ниво није ни за кафану а не за историчара.....

 

[NickFreakyrgios]

Шта сам наиме хтео рећи са политиком краља Александра и формирањем Југослсвије се можемо слагати или не са накнадном памећу да је био пророк који је требао предвидети усташе и други светски рат
Не може се оспорити да је јско мало цивилног живота имао а већи део каријере је провео на ратишту са војском и да је након Солунског фронта са непуних 50. кг умарширао у Београд.
Да је после неуспелог атентата фашиста послао писмо Мусолинију где га је прилично испредкакао и написао му да југословенски краљ није шпански краљ који ће тако лако да се уплаши и побегне и да он о историји и традицији југослсвенског народа не зна ништа!

Да је један метак прошао поред главе Шаргића ставио би главу ко ној у доопе Радивоја Радића и вио већи Беч-Берлинац од Бизмарка и причао као Шиптари да смо у 15. веку дошли са Карпата.

 

[NickFreakyrgios]

Ja bih rekao da su oba pravilna. Reči slava i slovo imaju isti koren.

sa a govore:
Rusi i Belorusi - Славяне
Hrvati - Slaveni
Bugari - Славяни

sa o govore:
Srbi i Makedonci - Sloveni, Словени
Česi - Slované
Kašubi - Słowiónie
Lužički Srbi - Słowjany, Słowjenjo
Poljaci - Słowianie
Slovenci - Slovani
Slovaci - Slovania
Ukrajinci - Слов'яни

Да позајмим овај пост овде од @VoSlavu дакле

sa a govore:
Rusi i Belorusi - Славяне
Hrvati - Slaveni
Bugari - Славяни


sa o govore:
Srbi i Makedonci - Sloveni, Словени
Česi - Slované
Kašubi - Słowiónie
Lužički Srbi - Słowjany, Słowjenjo
Poljaci - Słowianie
Slovenci - Slovani
Slovaci - Slovania
Ukrajinci - Слов'яни

Овде можмо видети 2 занимљиве ствари да Хрвати иако помешани са западноевропским корпусом док су били припојени Балатонској кнежевини и даље говоре Славени попут источних Словена и показују источнословенско порекло.

Интересантно да Македонци које су већ сви прекрстили у Бугаре говое Словен не Славен попут Бугара већ као већина јужнословенских и западнословенских народа осим Хрвата.и Украинаца.

 

[Mrkalj]

Nije stvar uopšte da li verujem ili ne da je to moguće, nego što ti skrećeš sad u neku sasvim drugu temu.

Hteo sam da napišem kako ćeš sada uskliknuti "to nije tema", ali sam zato unapred napisao:

Dakle, sve ovo su razlozi da se sumnja u 1) autorstvo, 2) podatke i 3) dataciju DAI. Inače, niko srećniji od mene kada bih mogao u to da poverujem.

Dakle, bogata slovenska onomastika Južnih Slovena koji su "odmah po doseljavanju hristijanizovani" upravo je suština teme. A ti sad jezičinom možeš da maltiš unedogled, što i inače radiš, a to može samo da ima efekta na one sa maglom u glavi.

Uporno selektivno biraš izvore, uporno preskačeš suštinske i potpuno jasne dokaze, kao što je onomastika, sve sa ciljem da popuniš sopstveni ideo-istoriografski okvir koji si unapred smislio (ili ti je dat u zadatak).

 

[Mrkalj]

Eto, kada znamo da nijednom opsakom nisi pokušao da posumnjaš u autentičnost podataka u DAI, reci kako sebi objašnjavaš to da na Balkanu imamo stotinu slovensko-mitoloških toponima kojima su Srbi doseljeni 649. godine i pokršteni u sledeće 52 godine, za te 52 godine obeležili gradove, sela, planine i reke da su ti toponimi onda trajali sledećih 1400 godina (do danas).

Pitam, kako to sebi objašnjavaš, a istovremeno veruješ u doseljavanje i pokrštavanje Srba u roku od 50 (a verovatno i manje) godina?

Ja, na primer verujem u te toponime (Trebević, Mokošnica, Perunsko, Veles i sl.) i zato ne mogu da verujem u gornju bajku u koju veruješ ti (ili se za takvog naivno izdaješ na forumu).


To je samo jedan tvrdo racionalan argument zašto je gornja bajka u koju veruje zvanična istoriografija teška budalaština.

Druga racionalna je vezana za jezik, treća za genetiku i antropologiju, četvrta za etnologiju i etnomuzikologiju, a verovatno ih ima još.

I sad opet se napravi lud i reci da to nije tema.

 

[Mrkalj]

I, naravno, peta (ali ne i najmanje značajna) racionalna poenta je što je pseudo-Porfirogenit jedini koji daje svedočanstvo o doseljavanju i pokrštavanju Srba u VII veku, što je podatak koji se može prihvatiti samo pod uslovom da ga još nešto podupire, a ne da ga ništa ne podupire, nego ga ova 4 argumenta osporavaju. I zato treba biti lud pa ne tražiti razloge otkud takva pogrešna informacija u spisu "DAI". A ti ne tražiš te razloge i praviš se lud na kontraargumente već 15 godina.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Uporno selektivno biraš izvore, uporno preskačeš suštinske i potpuno jasne dokaze, kao što je onomastika, sve sa ciljem da popuniš sopstveni ideo-istoriografski okvir koji si unapred smislio (ili ti je dat u zadatak).

Ja bih voleo da mi neko dokaže kako to selektivno pristupam istorijskim izvorima. Isto sam pitanje postavljao mnogo puta, kroz godine, ali uvek se primećuje samo muk. Odgovora nikad nema.

Što se tiče onomastike, uopšte ne preskačem. Baš čitam sve onomastičke radove; uzeo sam i skinuo da čitam hrpu radova iz ruskih Onomastičkih problema, celi spisak Lominih radova sam pročitao baš relativno nedavno...imam celi spisak koji još treba da pročitam. I pošto baš volim sučeljavanje razlitičih argumenata, specifično tražim da vidim kada postoje drugačije interpretacije, da ukrstim viđenja.

Tvoj je problem što to što Šargić objavi na kanalu Srbija Global ili što ti ovde okačiš na neku temu, brkaš sa onomastikom. Nema to veze nikakve sa njom; naravno da ću  preskakati kako ti vrlo loše upotrebljavaš tu reč nešto što sa tim veze nema. To ti je kao da kažeš evo ovde Yu-Gi-Oh kartice što sad igraju dole ovi klinci; ignorišem ih i prolazim pored, dakle preskačem ta ključna arheološka istraživanja. Daj, molim te, nemoj me zafrkavat'.

A da ovo nije tema o seobi Slovena ili Srba, tvrdnjama novoromantičara i slično, pa to je, prosto, tačno. Postoje teme za sve te diskusije, a ova je posvećena specifično DAI.

Eto, kada znamo da nijednom opsakom nisi pokušao da posumnjaš u autentičnost podataka u DAI, reci kako sebi objašnjavaš to da na Balkanu imamo stotinu slovensko-mitoloških toponima kojima su Srbi doseljeni 649. godine i pokršteni u sledeće 52 godine, za te 52 godine obeležili gradove, sela, planine i reke da su ti toponimi onda trajali sledećih 1400 godina (do danas).

Pitam, kako to sebi objašnjavaš, a istovremeno veruješ u doseljavanje i pokrštavanje Srba u roku od 50 (a verovatno i manje) godina?

Ja, na primer verujem u te toponime (Trebević, Mokošnica, Perunsko, Veles i sl.) i zato ne mogu da verujem u gornju bajku u koju veruješ ti (ili se za takvog naivno izdaješ na forumu).

Ne znam zašto postavljaš pitanje ako ti je odgovor vrlo dobro poznat. Ne shvatam za bilo šta smisleno ili ozbiljno te tvoje toponomastičke osvete u pokušaju. Ti u to veruješ i tretiraš čak i nekakvom dokazanom činjenicom, a za mene je to isto kao gledanje nekog ispodprosečnog holivudskog filma. Popcorn entertainment; može biti zabavno malo na momenat i ništa dalje od toga.

 

[Pumpaj Dinstanović]

nijednom opsakom nisi pokušao da posumnjaš u autentičnost podataka u DAI

A ova sama rečenica pokazuje koliko sediš na ušima i da se uopšte nisi ni potrudio, uprkos dobroj volji sa moje strane, da pročitaš onu moju objavu iznad sa razumevanjem.

Sama izjava ti je besmislea, jer ja nigde uopšte nisam ni napisao da nekritički usvajam sve što tamo piše. A da si čitao šta sam pisao i na ovoj temi, a i drugima, video bi da sam objašnjavao i kako je i kada koja tradicija nastajala (ili bila izmišljana, kako hoćeš) i stizala tako do DAI. Tako da je tvoja tvrdnja potpuno nebulozna. Nisam pokušao da posumnjam (!), pazi samo.

 

[Mrkalj]

A ova sama rečenica pokazuje koliko sediš na ušima i da se uopšte nisi ni potrudio, uprkos dobroj volji sa moje strane, da pročitaš onu moju objavu iznad sa razumevanjem.

Sama izjava ti je besmislea, jer ja nigde uopšte nisam ni napisao da nekritički usvajam sve što tamo piše. A da si čitao šta sam pisao i na ovoj temi, a i drugima, video bi da sam objašnjavao i kako je i kada koja tradicija nastajala (ili bila izmišljana, kako hoćeš) i stizala tako do DAI. Tako da je tvoja tvrdnja potpuno nebulozna. Nisam pokušao da posumnjam (!) pazi.

Ne. Opet ne razumeš srpski. Šta znači sintagma "autentičnost podataka"? Šta znači pridev autentičan?

1.	koji je izvoran, koji zaista potječe od onoga kome se pripisuje [autentični Picasso; autentičan tekst]; istinit, nepatvoren, vjerodostojan
2.	pov. kojem je poznato mjesto i vrijeme nastanka (o povijesnom dokumentu), usp. autentičnost (2)

Prema tome, budi tako dobar i dokaži da si znao značenje reči autentičan, da nisi polupismen, da nisi mislio da autentičan znači "tačan" , i navedi gde ti to sumnjaš u Porfirogenitovo autorstvo.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ne. Opet ne razumeš srpski. Šta znači sintagma "autentičnost podataka"? Šta znači pridev autentičan?

1.	koji je izvoran, koji zaista potječe od onoga kome se pripisuje [autentični Picasso; autentičan tekst]; istinit, nepatvoren, vjerodostojan
2.	pov. kojem je poznato mjesto i vrijeme nastanka (o povijesnom dokumentu), usp. autentičnost (2)

Prema tome, budi tako dobar i dokaži da si znao značenje reči autentičan, da nisi polupismen, da nisi mislio da autentičan znači "tačan" ili "verodostojan", i navedi gde ti to sumnjaš u Porfirogenitovo autorstvo.

A šta ja imam od toga da ti dokazujem da nisam polupismen. To je nešto što, uostalom, vrlo često potenciraš i ponavljaš, a i svi znamo zašto (miseći da me pogađa tj. radi pokušaja da me isprovociraš) kao i zašto si to sad spomenuo.

Kada kažeš autentičnost podataka, mislio sam da razlikuješ to od autentičnosti dela, odnosno da se to odnosi na podatke koje je Porfirogenit preneo u ovom delu i njihovu, konkretno, vrednost. Tako sam te razumeo iz razloga što si ti izdvojio sledeće 3 kategorije:

1) autorstvo,

2) podatke i

3) dataciju DAI.

Tako da, naravno da sam pomislio da ne govoriš uopšte o autorstvu, već o podacima.

Da je Porfiogenit (odnosno Jovan Duka) autor/recenzent DAI, istina, ne sumnjam. Niko (što uključuje i tebe) mi nikada nije dao neki razlog ili racionalno objašnjenje, na osnovu čega bih prihvatio mogućnost da se radi o falsifikatu.

 

[Mrkalj]

Ne znam zašto postavljaš pitanje ako ti je odgovor vrlo dobro poznat. Ne shvatam za bilo šta smisleno ili ozbiljno te tvoje toponomastičke osvete u pokušaju. Ti u to veruješ i tretiraš čak i nekakvom dokazanom činjenicom, a za mene je to isto kao gledanje nekog ispodprosečnog holivudskog filma. Popcorn entertainment; može biti zabavno malo na momenat i ništa dalje od toga.

Sa razumevanjem kažeš da čitam ovo - pa evo, ovde si se u argumentaciji primakao onom pijancu iz Zadra koji je Šargića "demontirao" nazivajući ga "monstruoznim pseudo-četnikom i budaletinom" dok nije ni pokušao da shvati o čemu Šargić govori. Nedoraslost, da ne citiram Jevanđelje po Mateju.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Sa razumevanjem kažeš da čitam ovo - pa evo, ovde si se u argumentaciji primakao onom pijancu iz Zadra koji je Šargića "demontirao" nazivajući ga "monstruoznim pseudo-četnikom i budaletinom" dok nije ni pokušao da shvati o čemu Šargić govori. Nedoraslost, da ne upotrebim Ciceronovu sentencu.

A, pa jesam analizirao ranije; tipa, pre možda pe nekoliko godina zadnji put ozbiljnije. Ali, pošto sam shvatio da je sistem neodrživ, jerbo se ne oslanja čak ni na svoju neku unutrašnju logiku, ne vidim da je vredno pažnje. Kako ne postoji nikakva metodogolija, celi sistem koji si zamislio se urušava sam u sebe, bukvalno.

Pre svega, ti o klasičnoj filologiji ne znaš u suštini ništa; stavljaš sebe ne u ravan, nego ispred jednog Aleksandra Lome koji može da konverzacijski razgovara na starogrčkom ili latinskom jeziku, dok ti slabo išta znaš o starim jezicima. Tvoje nužno predznanje i kompetencije da bi uopšte pokušao ne da se baviš ovim temama, već čak i da zagrebeš površinu najosnovnije (da zagolicaš maštu) bez uvrede, ravni su nuli.

Čak i da zanemarimo to što odlaziš na mukotrpno putešestvije, želeći da peške odeš od Beograda do Mont Everesta go i bos, neopremljen čak ni čuturicom pijeće vode da umreš od žeđi na putu i odemo da analiziramo unutrašnje sisteme, medotologije koju si ti razvio, jedino što se ocrtava jeste njeno odsustvo. Nisi uopšte ni razvio; ona je potpuno nepostojeća, a svaku pojedinačnu manjkavost koja se identifikuje, racionalizuješ tako što proglašavaš „slučajnošću“. Pošto odbacuješ i jedan od bukvalno najbolje poznatih fenomena istorijske slavistike, metatezu likvida, odbacuješ i sve argumente za nju, a kada ti se pokaže i neki materijalni ostatak, natpis koji svedoči očuvani oblik nekog imena iz perioda pre te pojave, ti to odbacuješ jer je „slučajnost“. I tako, sve što ti ne odgovara, sve je uvek posledica „slučajnosti“. Tako da, sem što se tvoje onomastičko viđenje ničim ne može samo po sebi obrazložiti, ne izdržava ni oštricu kritike jer ne pruža racionalna objašnjenja za sve probleme sa kojima se suočava.

Stoga, zaključci ti nemaju nikakve veze sa onomastikom ili uopšte sa naukom kao takvom, koliko sa politikom i ideologijom. Zasnivaju se na konceptu da se po svaku cenu mora dokazati da je postojao jasni, nepatvoreni kontinuitet između predrimskog stanovništva Ilirika, s jedne strane, i populacije od VII st. naše ere, a što si vrlo očigledno postavio unapred kao zadatak i potom tumačenje svakog naziva prilagodio tom cilju. Tako da, ne, nema nikakve veze sa etiketiranjem ili odbijanjem da se uzme u razmatranje (a to bi trebalo da posle svega i vrlo dobro znaš), već sa zaključkom da je, na osnovu dosadašnjeg iskustva, gubljenje vremena obraćati pažnju na tvoje onomastičke osvrte. A ništa manje je dosadno i, sad, svaki put kada otvoriš tu temu, objašnjavati koji su sve razlozi...

 

[Mrkalj]

gubljenje vremena obraćati pažnju na tvoje onomastičke osvrte.

Šta je problem u ovom spisku sa 80-ak imena reka, planina i mesta, konkretno?

A ovo sve pak obara obilje slovenskomitološke onomastike koja je preživela 14 stoleća nakon "doseljavanja" i "pokrštavanja" u VII veku.

Znam da i sam ne veruješ da je to moguće.

1. primetimo da je pokrštavanje Slovena praktično usledilo toliko brzo po njihovom navodnom doseljavanju na Slovenski Jug (vulgarno zvani Balkan), da je nemoguće da su za tih nekoliko godina mogli da razviju tako bogat i upečatljiv pagansko-slovenski onomastikon koji će preživeti narednih milenijum i kusur vekova;

2. primetiti apsurdnost vladajućeg istoriografskog stava da je 2- 3% došavših Slovena nametnulo tako impozantan toponomastički panteon ostatku od 97-98% neslovenskog stanovništva

3. primetiti sam toponimski panteon:

a) Trebišta: Trebaljevo, Trebesinj, Trebotin, Trebović (istočno od Peći), Trebinac, Trebjesa, Tribanj (Karlobag), Tribalj, Trebinje, Trepča, Trebljevina,Trebević (trebište tj. žrtvenik Sv. Vida), Trebiće (planina zapadno od Jarinja), Trebinje (planina u zapadnom delu opštine Kuršumlija), Trepča (Kopaonik; u izvorima se njeno ime javlja u oblicima Трѣбьча i Трепча na ćiriličnom pismu odnosno Triepza,Trepza,Tripza,Trepca,Trebza i Tripca, na latiničnom pismu), Trepčanski potok (Kopaonik), Donja Trepča (selo, Čačak), Gornja Trepča (selo, Čačak), Banja Trepča (Čačak), Donja Trepča (naselje, severoistočno od Nikšića), Gornja Trepča (naselje, severno od Nikšića), Trebjesa (brdo iznad Nikšića), Perun (biciklistički klub iz Nikšića), Trepča (na magistralnom putu Andrijevica–Berane), Trepča (naseljeno mesto u opštini Vrginmost), Bihać od Bišće od Trebišće, Trebižat (reka i selo, Čapljina), Trebišnjica (reka, Gacko) itd.


b) Sveti Vid: Vidova gora, sa vrhom Sutvid (708m), Vidovo (selo, Neretva), Vidovo polje (Radmilja, Stolac), Vidovsko (utvrđenje, Stolac), Trebovit, Trebević (trebište- žrtvenik Sv. Vida nadomak Sarajeva), Trebovitići (u južnoj Metohiji), Trebović (istočno od Peći), Vidovgrad (staro utvrđenje iznad Karlobaga čiji je prvi zapovednik bio Jerko Rukavina, koji je doveo Bunjevce u Karlobag), Vidovac Cesarički (zaselak nedaleko Karlobaga), Vogošćica (zaselak u selu Čajnu kod Visokog), Vid ili Vit (brdo u selu Krivoglavcima),Vidotina (selo u porječju Ljubine), Vidonja (zemljište u Zupči kod Breze), Vigošte (južno od Arilja [vidi članak Vidogošća-Vogošća]), Vitina (jugoistočno od Gnjilana), Vitinica (zaselak zapadno od Zvornika), Sevid (Split), Vidonje (Opuzen) itd.

c) Perun: Perunić (Poljica), Perunsko (Poljica), Perunsko (Brač, koji je u sastavu srpske Paganije-Neretve), Porun (brdo u severnoj Albaniji), Perućica (prašuma u sastavu nacionalnog parka Sutjeska), Perun (brdo na Učki), Perun, Perunac, Perunovac, Perunika, Perunička Glava, Peruni Vrh, Perunja Ves, Peruna Dubrava, Perunuša, Perušice, Perudina i Perutovac (danas uglavnom imena planinskih vrhova; u srednjem veku veliki hrastovi, svete šume te čak cela sela i utvrđenja nazivala su se Perunovim imenom) itd.

d) Veles: Velež (Mostar, planina sa jednim od vrhova Vlačuge!), Velešić (potok), Gornji Velešići i Velešići (sela, danas mesne zajednice u Novom Sarajevu), Veles u Makedoniji, Velestovo (Ohrid), Velgošti (Ohrid), Velešta (Struga) itd.

e) Triglav: Triglav, Troglav (kod Ibra), Troglav (najviši vrh Dinare, Livno) itd.

f) -gost: Vidogošća ili Vogošća (srednjovekovna župa), Vogošća (rečica, desna pritoka Bosne), Živogošće (mesto kod Makarske), Radogošta (na Drimu, uzvodno od ušća Valbone), Ljubogošća (kod Sarajeva), Delegošća (kod Srebrenice), Dobrigošće (kod Jablanice), Radogost (kod Vareša), Radošte (istočno od Đakovice), Nebregošte (jugoistočno od Prizrena), Vigošte (južno od Arilja [vidi članak Vidogošća-Vogošća]), Velgošti (Ohrid), Zgošća (Kakanj, BiH), naselje u opštini Kakanj, Zgošća (reka) itd.

g) Mokoš: Stara Mokošica (Mokošnica) kod Dubrovnika

Šta tvrdiš, konkretno, šta misliš, konkretno, čemu se nadaš, konkretno?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Šta je problem u ovom spisku sa 80-ak imena reka, planina i mesta, konkretno?





Šta tvrdiš, konkretno, šta misliš, konkretno, čemu se nadaš, konkretno?

Dakle, nakon što sam ti, iako uopšte tema nije, na tvoje insistiranje odgovorio zašto ne vidim više poente da uopšte i braćam pažnju na tvoje amaterske eskurse (a koje ti pogrešno smatraš toponomastikom)...ti sad — ponoviću, iako to tema nije — postavljaš pitanje kao da prethodnu objavu uopšte nisi ni pročitao, želeći da temu posvećenu DAI pretvoriš u Bespuća.. II? I da, iako je evidentno da me uopšte ni ne zanima, sad treba da nedelju dana kopam po starim objavama po forumu, naučnoj literaturi, podsetim se osnova onomastičkih studija, potrošim u toku naredne sedmice dvadesetak više puta vremena i truda nego što ti sveukupno do sada uložio na ta pitanja i prilažem komentare, stavku po stavku na svih 80-ak naziva, te da na to potrošimo jedno najmanje 20-ak narednih stranica ove teme, samo da bi potom moderacija to sve ljutito prebacila na drugu temu, nakon što bi Khal Drogo, Scott Isle ili ko god treći ukazali na šta to napravismo od nje, pretvarajući je u nešto gde se DAI uopšte više ni ne pominje?

 

[Mrkalj]

Dakle, nakon što sam ti, iako uopšte tema nije, na tvoje insistiranje odgovorio zašto ne vidim više poente da uopšte i braćam pažnju na tvoje amaterske eskurse (a koje ti pogrešno smatraš toponomastikom)...ti sad — ponoviću, iako to tema nije — postavljaš pitanje kao da prethodnu objavu uopšte nisi ni pročitao, želeći da temu posvećenu DAI pretvoriš u Bespuća.. II? I da, iako je evidentno da me uopšte ni ne zanima, sad treba da nedelju dana kopam po starim objavama po forumu, naučnoj literaturi, podsetim se osnova onomastičkih studija, potrošim u toku naredne sedmice dvadesetak više puta vremena i truda nego što ti sveukupno do sada uložio na ta pitanja i prilažem komentare, stavku po stavku na svih 80-ak naziva, te da na to potrošimo jedno najmanje 20-ak narednih stranica ove teme, samo da bi potom moderacija to sve ljutito prebacila na drugu temu, nakon što bi Khal Drogo, Scott Isle ili ko god treći ukazali na šta to napravismo od nje, pretvarajući je u nešto gde se DAI uopšte više ni ne pominje?

Dakle, nije potrebno da odgovoriš na pitanje jer - ja sam amater?

tvoje amaterske eskurse

Primio ti se izraz "ekskurs" od Radovana Damjanović. Ajde, i to je napredak. A ko je ovde amater sam ti pokazao:

Niko (što uključuje i tebe) mi nikada nije dao neki razlog ili racionalno objašnjenje, na osnovu čega bih prihvatio mogućnost da se radi o falsifikatu.

Pa naravno, zato ti kažem da je bitno KO kaže, a manje bitno šta kaže. Kada to kaže neko ko "vrlo često" pravi greške u jeziku kojim piše i ko ne zna da se ne kaže "kocenzus" i "decidno", ne zna šta znači pridev "autentičan", onda i njegovo vrednovanje dokaznog materijala nije nego za kačenje mačku o rep.

Pa si tražio da obrišu, bez ikakve osnove u Pravilniku jer se itekako tiče teme u kojoj se ti izdaješ za stučnjaka, a mene proglašavaš nestručnim. Zato ti dajem na uvid radove koji pominju tu istu toponomastiku od strane akreditovanih strukovnjaka:

https://ojs.zrc-sazu.si/sms/issue/archive

Sve je besplatno i možeš da uživaš. Ali ćeš onda ipak morati da daš odgovor na pitanje:

Šta je problem u ovom spisku sa 80-ak imena reka, planina i mesta, konkretno?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Dakle, nije potrebno da odgovoriš na pitanje jer - ja sam amater?

Loše si protumačio.

Pa si tražio da obrišu, bez ikakve osnove u Pravilniku jer se itekako tiče teme

Zatražio sam da se obriše, iz razloga što je obrisan moj odgovor — pretpostavljam, na tvoju prijavu. Ako je moj odgovor uklonjen (verovatno po tvojoj želji) zato što se ovo sad pretvara u spamovanje teme (sa čim bih se i slažio), ne vidim nikakav razlog zašto bi ti imao povlašćeni položaj u odnosu na mene, a tvoja problematična objava (koja pretvara temu u diskusiju o mojoj pismenosti), na koju meni nije dopušteno da repliciram, ostala.

Ono što sam napisao jeste da je vrlo providno šta činiš. Ono, kao malo dete. Aha, ne sviđa ti se se šta ja pišem? E pa, dobro, ti si nepismen. I to nakon što si me i sam pitao. Dakle, vrlo je evidentno da te je moj odgovor negde žacnuo u bolnu tačku (možda čak i zato što na nekom nivou i sam znaš koliko su stvari koje pišeš, u najvećoj meri, čisti bullshit), pa onda, hajde: evo ti si nepismen da mi se „osvetiš“ jer ti je povređen ponos. Boc-boc, to je celi tvoj modus operandi na Krstarici.

teme u kojoj se ti izdaješ za stučnjaka

A ovo je samo još jedna u nizu tvojih podvala. Dotično podmećeš i to baš redovno; ovo je ko zna koji put da si tako nešto naveo ili insinuirao. I to stalno pišeš; kao napast...stručnjak, istoričar, bla-bla...a jedini koji me predstavlja takvim si ti. Dakle, opet praviš čoveka od slame. Praviš izmišljotinu i onda sa sopstvenim fabrikatom vodiš polemiku...viđeno, mali milion puta do sada (kako na ličnom odnosu, tako i u tvom pristupu istoriji — oba na bazi izrazito manipulativnog pristupa).

 

[psmaniac]

Да позајмим овај пост овде од @VoSlavu дакле

sa a govore:
Rusi i Belorusi - Славяне
Hrvati - Slaveni
Bugari - Славяни


sa o govore:
Srbi i Makedonci - Sloveni, Словени
Česi - Slované
Kašubi - Słowiónie
Lužički Srbi - Słowjany, Słowjenjo
Poljaci - Słowianie
Slovenci - Slovani
Slovaci - Slovania
Ukrajinci - Слов'яни

Овде можмо видети 2 занимљиве ствари да Хрвати иако помешани са западноевропским корпусом док су били припојени Балатонској кнежевини и даље говоре Славени попут источних Словена и показују источнословенско порекло.

Интересантно да Македонци које су већ сви прекрстили у Бугаре говое Словен не Славен попут Бугара већ као већина јужнословенских и западнословенских народа осим Хрвата.и Украинаца.

Па зависи како су их намицатељи писмености научили.
Кад мало зађеш у руски језик видиш да је све испретурано и да творба речи бежи из логичког кључа.

 

[Mrkalj]

Loše si protumačio.



Zatražio sam da se obriše, iz razloga što je obrisan moj odgovor — pretpostavljam, na tvoju prijavu. Ako je moj odgovor uklonjen (verovatno po tvojoj želji) zato što se ovo sad pretvara u spamovanje teme (sa čim bih se i slažio), ne vidim nikakav razlog zašto bi ti imao povlašćeni položaj u odnosu na mene, a tvoja problematična objava (koja pretvara temu u diskusiju o mojoj pismenosti), na koju meni nije dopušteno da repliciram, ostala.

Ono što sam napisao jeste da je vrlo providno šta činiš. Ono, kao malo dete. Aha, ne sviđa ti se se šta ja pišem? E pa, dobro, ti si nepismen. I to nakon što si me i sam pitao. Dakle, vrlo je evidentno da te je moj odgovor negde žacnuo u bolnu tačku (možda čak i zato što na nekom nivou i sam znaš koliko su stvari koje pišeš, u najvećoj meri, čisti bullshit), pa onda, hajde: evo ti si nepismen da mi se „osvetiš“ jer ti je povređen ponos. Boc-boc, to je celi tvoj modus operandi na Krstarici.



A ovo je samo još jedna u nizu tvojih podvala. Dotično podmećeš i to baš redovno; ovo je ko zna koji put da si tako nešto naveo ili insinuirao. I to stalno pišeš; kao napast...stručnjak, istoričar, bla-bla...a jedini koji me predstavlja takvim si ti. Dakle, opet praviš čoveka od slame. Praviš izmišljotinu i onda sa sopstvenim fabrikatom vodiš polemiku...viđeno, mali milion puta do sada (kako na ličnom odnosu, tako i u tvom pristupu istoriji — oba na bazi izrazito manipulativnog pristupa).

Neću odgovorati na ove provokacije koje nemaju veze sa temom jer ih godinama koristiš da se naknadno obriše ono što je pre toga rečeno i što ti ne ide u prilog, a itekako je vezano za temu.

Postavljeno ti je pitanje,

Šta je problem u ovom spisku sa 80-ak imena reka, planina i mesta, konkretno?

literaturu sam ti prosledio, vremena imaš, kažeš da u tome uživaš, pa javi kad izučiš.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Neću odgovorati na ove provokacije koje nemaju veze sa temom jer ih godinama koristiš da se naknadno obriše ono što je pre toga rečeno i što ti ne ide u prilog, a itekako je vezano za temu

He-he. Ko te ne zna. Provokacije koje nemaju veze sa temom, a čovek počeo da priča o tome da li sam i koliko ja pismen i da o tome treba da se razgovara, pa čak i da ja treba da dokazujem koliko jesam/nisam. Po običaju, ironično, kao i uvek od tebe.

Pretpostavljam da misliš da ne shvatam da ti je taktika da se osiguraš da mi obrišu objavu, pa da bih onda ja prijavio tvoju za brisanje...i onda posle naokolo kukao kako se tvoje objave brišu zbog mene. Provalio sam i dobro upamtio većinu tvojih trikova, red je bio da prestanem da nasedam i na ovaj.

Postavljeno ti je pitanje,


literaturu sam ti prosledio, vremena imaš, kažeš da u tome uživaš, pa javi kad izučiš.

Da, jeste bilo postavljeno, a sad i spamuješ temu ponavljanjem istog sadržaja, jerbo si već dobio odgovor i to više nego jednom. Samo iracionalan čovek bi uopšte i očekivao odgovor posle onoga što sam napisao, a čak i da jednog dana bude i došao (za šta se ne bih kladio na tvom mestu), to svakako neće biti na ovoj temi, jerbo nemam interesa da saučestvujem u ovakvom spamovanju.

Ali ćeš onda ipak morati da daš odgovor na pitanje

Praviš zabunu jerbo ubacuješ reč morati, dajući sebi prilično (i posve neopravdano) ogroman značaj. Ništa manje narcisoidno od stavljanja sebe značajno iznad Lome i drugih renomiranih stručnjaka velikog kalibra.

 

[Mrkalj]

Да позајмим овај пост овде од @VoSlavu дакле

sa a govore:
Rusi i Belorusi - Славяне
Hrvati - Slaveni
Bugari - Славяни


sa o govore:
Srbi i Makedonci - Sloveni, Словени
Česi - Slované
Kašubi - Słowiónie
Lužički Srbi - Słowjany, Słowjenjo
Poljaci - Słowianie
Slovenci - Slovani
Slovaci - Slovania
Ukrajinci - Слов'яни

Овде можмо видети 2 занимљиве ствари да Хрвати иако помешани са западноевропским корпусом док су били припојени Балатонској кнежевини и даље говоре Славени попут источних Словена и показују источнословенско порекло.

Интересантно да Македонци које су већ сви прекрстили у Бугаре говое Словен не Славен попут Бугара већ као већина јужнословенских и западнословенских народа осим Хрвата.и Украинаца.

1. Reč Sloveni dolazi od glagola slověti (govoriti), a sama izvedenica je particip perfekta tog glagola:

Slověn (govoren; onaj koji govori)​

Odatle bi za Bugare izgovor Slovjan, a za ikavce Slovinci i slovinski jezik, Jagić piše Slovjeni i slovjenskim a za ekavce Sloven i slovenski.

2. Reči kod Istočnih i Zapadnih Slovena imaju tvorenicu Slov+ani ili Slov+jani dok su Rusi i Bugari fonetski zapisali ruski izgovor, kao što je to slučaj u slavjanoserbskom jeziku i njegovom nazivu. Kod Slovenaca je uzeta zapadnoslovenska varijanta jer oni sami sebe zovu Sloven(ec), e da bi se razlikovali pojmovi.

3. Reč Slaven dolazi od latinskog Sclavus i Slavus. Slavija, Slavonija latinski su izrazi.

 

[Pumpaj Dinstanović]

I sad opet se napravi lud i reci da to nije tema.

Ako je ovo tebi stvarno ostalo nejasno, a ne glumataš sad samo malo nešto:

Nije stvar uopšte da li verujem ili ne da je to moguće, nego što ti skrećeš sad u neku sasvim drugu temu. Kao što sam već više puta napisao, čak i kad bi se vrlo činjenično dokazalo da nije bilo ne Srba, nego doslovno ni gotovo nikakve promene stanovništva u prvoj polovini VII veka i to postalo opšte prihvaćeno, to opet ne bi značilo to što si naveo u poslednjoj rečenici. [..] Kao što, ako želiš da povučemo i neku paralelu, ako neko dokaže da Goti van svake sumnje ne mogu biti poreklom iz Skandinavije, nikakvog uticaja dotično ne bi imalo po pitanje autorstva i datovanja Jordanesove Getike.

Da ponovimo, nadam se ovom prilikom i poslednji put: ako bi se van svake razumne sumnje dokazalo da postoji jedna neprekinuta linija etnolingvističkog kontinuiteta između predrimskog i postrimskog stanovništva zapadnog Ilirika, a ja sa tim složio u potpunosti, to ne bi imalo gotovo nikakvog uticaja na ovu diskusiju. Ne bi promenilo praktično ništa od onoga što sam napisao ovde, ne bi govorilo u korist ničega što ste na ovoj temi iznosili ti, Kole11 ili neko sa istim ili sličnim tvrdnjama i ne bi svedočilo ni trunku u korist (potpuno ispraznih) tvrdnji da je Porfirogenitov Spis o narodima, tobože, nekakav falsifikat.

Ne znam kako jasnije to da napišem i zašto je to, izgleda, toliko teško za razumeti.

 

[NickFreakyrgios]

1. Reč Sloveni dolazi od glagola slověti (govoriti), a sama izvedenica je particip perfekta tog glagola:

Slověn (govoren; onaj koji govori)​

Odatle bi za Bugare izgovor Slovjan, a za ikavce Slovinci i slovinski jezik, Jagić piše Slovjeni i slovjenskim a za ekavce Sloven i slovenski.

2. Reči kod Istočnih i Zapadnih Slovena imaju tvorenicu Slov+ani ili Slov+jani dok su Rusi i Bugari fonetski zapisali ruski izgovor, kao što je to slučaj u slavjanoserbskom jeziku i njegovom nazivu. Kod Slovenaca je uzeta zapadnoslovenska varijanta jer oni sami sebe zovu Sloven(ec), e da bi se razlikovali pojmovi.

3. Reč Slaven dolazi od latinskog Sclavus i Slavus. Slavija, Slavonija latinski su izrazi.

Знам али етимолошки се мења знсчење јер би једно долсзило из Слава а друго из Слово

Није толико необично што Руси и Украинци различито слове.

Међутим Македонци и Бугари различито.
А у читавом јужнословенском ареалу изузев Бугара једино Хрвати кажу Славен а сви около Словен.