[nastavak]
V. Pol kritikuje pokušaje da se utvrde tačne godine preseljenja Slovena preko Save i Dunava, opisujući promenu etničke strukture stanovništva Trakije i Ilirika kao proces; nešto što se samo može ugrubo hronološki datovati.
Pol, dakle, odbacuje bukvalno tumačenje i pouzdanost koja se pripisuje Porfirogenitovim vestima o doseljavanju Hrvata i Srba. Međutim, ne odbacuje on
DAI u celosti kao izvor, niti bi to bilo uopšte i ozbiljno. Štaviše, i u navodima
DAI Pol vidi moguće refleksije iz vremena ranog VII stoleća, tj. epohe cara Iraklia
3) Što se tiče tvrdnji Frančeska Borija, Lekizane, čitaj radije sam nego šta ti Kole11 prenosi. Buri itekako piše o mogućnosti da su pojedini vizantijski hroničari XII stoleća znali za Porfirogenitovo delo, a to je na ovoj temi i pominjano bilo već, samo što se Koletu u njegov narativ nikako ne uklapa pa preferira da u potpunosti ignoriše. Vrlo precizno, Buri navodi tvrdnje da su Porfirogenita poznavali Georgije Kedrin i Jovan Zonara.
Tvrditi da apsolutno nijedan događaj koji se pominje u
DAI ne nalazi na potvrdu savremenog (ili bliskom savremenoj epohi) pisanm izvoru, dakle od korica do korica čitavo delo, nebulozno je tvriti kao nekakav iole ozbiljni argument. Što se tiče samih tvrdnji Frančeska Borija, one su zastarele jerbo u vreme dok je pisao svoj rad 2011. godine, otkriće Strojimirovog pečata iz 2006. godine, danas sveopšte poznato, još uvek nije prodrlo u naučnu literaturu...tako da Bori kneza Strojimira uopšte nigde ni ne pominje. Od pronalaska Strojimirovog pečata, u nauci je generalno značajno porastao interes za podatke koje navodi Porfirogenit, kao i pouzdanje u njihovu autentičnost.
No, i bez obzira na to što je Borijev rad iz navedenog razloga danas zastareo, ali i bez obzira na to što je dobio od Pola visoku ocenu, pa čak i nagradu 2012. godine, nije bez dosta manjkavosti bio i za svoje vreme. Na ovoj temi smo već pominjali neke od kritika upućene Boriju. Vidljivo je da Bori ne zna naš jezik, pa nije u mogućnosti da čita literaturu sa ovog podneblja, što je dovelo do toga da je loše citira. Loše citiranje se kreće od nepoznavanja imena autora, pa tako Vatroslava Jagića zove Jaroslav, a Miha Baradu je prekrstio u Milo, dok takođe i potpuno pogrešno citira tj. poziva se na Baradine stavove o poreklu Hrvata. Dok se Boriju ne može nešto posebno zamerati za nepoznavanje otkrića vezano za kneza Strojimira Vlastimirovića, on ne dotiče mnoge stvari, pa tako ni pismo pape Jovana VIII knezu Mutimiru. Relativizujući Bele Hrvate koje poznaju staroruski letopisi, on tako želi da prikaže da ne postoje spoljašnje potvrde informacija koje
DAI donosi u poglavljima o zapadnim Južnim Slovenima, ali stvarnost je kao što rekoh dosta drugačija.
U godini nakon objavljivanja tog rada, postojao je u naučnoj zajednici izvesni entuzijazam, ali Burijeva rasprava nije prošla zub vremena. Ne citira je tj. usvaja njene zaključke, barem van fusnota kao jedno mišljenje koje je postojalo. Ne usvajaju zaključke ni od pominjanih Danijel Džino niti sam mentor Burijev, Valter Pol, a ako se ne varam ni Florin Kurta. Štaviše, u slučaju npr. Džina, možda jednim delom potaknuti i istraživanjima Tibora Živkovića, a što je sam Džino sebi opisao kao zalazak u
post-post modernu (the
higher naiveté?) može se primetiti i trend povratka izvorima tj., bukvalno potpuno suprotno u odnosu na tvrdnje forumaša Kole11, davanje većeg značaja Porfirogenitovim tvrdnjama. Verovatno je i otkriće Strojimirovog pečata uticalo na to. Npr. Džino kojeg neki proglašavaju autohtonistom i strpavaju u koš sa Burijevim odbacivanjem
DAI, potpuno otvoreno se poziva na Porfirogenitov spis tvrdeći da su Srbi ili zaista došli iz Polablja ili su vezivali svoje poreklo za taj kraj, ili eventualno sami Romeji kad su došli doveli ih u vezu sa (stvarnim ili navodnim) sunarodnicima kod doline reke Labe.
Istorija, kao što to tako vrlo često biva, prepuna je apsurdnih stvari i potpunih ironija. Pa tako je i pokojni kontroverzni arheolog, koji je imao do izvesne mere bliska stanovišta njima i kojeg deifikuju dižući u nebesa, jedan od ljudi zaslužnih za brzu reakciju i nabavku Strojimirovog pečata kad je bio otkriven. Ni ko drugi do Đorđe Janković.
Ali ne, zato se oni koji predano rade na Porfirogenitu i temeljno ga proučavaju proglašavaju izrodima i neprijateljima...iako je otkriće Strojimirovog pečata bilo jedan od najznačajnijih događaja u našim otkrićima u skorije vreme, te prilično ozbiljno ojačalo značaj i vrednost Porfirogenitovih dela.
ДАИ наводи јесу детаљни а о изворима који су послужили као предложак за овај спис писао је још Живковић тако да ти ова тврдња не пије воду уопште.
Ma Koletu nije poznato da se istoričari bave i rekonstrukcijom
izgubljenih izvora pokušavajući da utvrde šta su autori korisili, iako se nigde ne pominju. To je jedna vrlo ozbiljna naučna metodologija; npr. istoričar medicine proučavajući vesti o kolosu sa Rodosa Lorens Konrad idenifikuje jedan izgubljen izvor koji je Porfirogenit nastao i za koji se smatra da je bio napisan oko 780. godine. Kole11 ne razume naučnu metodologiju, pa čim vidi nešto što mu je nepoznato odmah misli da tu nešto ne valja.
Jedini „greh” koji je Tibor učinio jeste što se usudio da
imenuje taj izgubljeni izvor. A to kao kritika je jedna bukvalno notorna nebuloza, jerbo apsolutno nigde ne tvrdi da je taj izvor nosio nesumnjivo to ime, već nastavlja na temelju stare tradicije da izvori koji nemaju ime dobiju ga od nauke kao konvenciju iz praktičnih razloga, kako bismo koristili skraćenice i lakše terminološki baratali (njegova je kraćenica,
DCCS). Kao što, uostalom, i
DAI zovemo
De administrando imperio zato što je neko tako to prozvao...dakle, kritika je potpuno semantička i hvatati se oko nje je besmisleno.
