De administrando imperio

Kad već citiraš citiraj ceo kontekst ; " . . . . a u području Tzentina i Hlebena postaje susjed Srbiji (Serblias). To je zato što zemlja Srbija leži pred drugim zemljama, ali na sjeveru ona je susjed Hrvatskoj a na jugu Bugarskoj."

Na ovoj karti je Beograd u Srbiji :hahaha:
Šta se sve vekovima mislilo što je u savremeno doba odbačeno i kakve su se sve karte vekovima crtale .

Замисли, Београд бугарси понос и дика нацртани у Србији. Јес да се не може аргументовати, али свака будала зна да је Београд бугарски.
 
Замисли, Београд бугарси понос и дика нацртани у Србији. Јес да се не може аргументовати, али свака будала зна да је Београд бугарски.

Нећу ни ја теби дати да скренеш са теме. Зашто мислиш да је Истар искључиво назив за Дунав источно од Ђердапа?
 
Замисли, Београд бугарси понос и дика нацртани у Србији. Јес да се не може аргументовати, али свака будала зна да је Београд бугарски.
видим да се распламсала расправа између вас двојице, али зашто код нас мора свака расправа да се претвори у надгорњавање?

Како се Бугари не помињу у DAI? Нема само поглавља о њима.
Али колико се сећам тамо пише да су се Моравци, поражени од Мађара разбежали Бугарима и Хрватима, који су им били суседи. И колико се сећам никаква друга Хрватска није описана у овом делу осим далматинске. На основу чега се тумачи да су се Моравци склонили негде у некој Хрватској (ко зна где) а не у оној о којој пише цар и која је дан данас западно од Велике Мораве. И приметна је једна ствар кад је постојала Моравска кнежевина, није постојала Србија. Где је она била? Под Бугарском? Или можда под Хрватском или Моравском?
 
Нећу ни ја теби дати да скренеш са теме. Зашто мислиш да је Истар искључиво назив за Дунав источно од Ђердапа?
Не мора увек бити тако.
Међутим ако се у истом тексту наводе и Дунав и Истар, онда морамо прибећи Страбоновом тумачењу.
видим да се распламсала расправа између вас двојице, али зашто код нас мора свака расправа да се претвори у надгорњавање?
Како се Бугари не помињу у DAI? Нема само поглавља о њима.
Али колико се сећам тамо пише да су се Моравци, поражени од Мађара разбежали Бугарима и Хрватима, који су им били суседи. И колико се сећам никаква друга Хрватска није описана у овом делу осим далматинске. На основу чега се тумачи да су се Моравци склонили негде у некој Хрватској (ко зна где) а не у оној о којој пише цар и која је дан данас западно од Велике Мораве. И приметна је једна ствар кад је постојала Моравска кнежевина, није постојала Србија. Где је она била? Под Бугарском? Или можда под Хрватском или Моравском?
Нисам први почео, међутим ништа није случајно.
Још од Руварца, постоји традиција да се аргументована расправа замени расправом о менталном здрављу онога који износи другачије мишљење.
Помиње се и Бела Хрватска, која је северно од Беле Србије, а 30 дана хода од Црног Мора (дал беше 30, проверићу касније). Њихов архонт је вазал франачком Отону, и ступају у брачне односе са Мађарима.
Бели, некрштени Срби живе у некрштеној Моравској, којом је, иако је некрштена, владао Сватопулк.
 
Poslednja izmena:
Замисли, Београд бугарси понос и дика нацртани у Србији. Јес да се не може аргументовати, али свака будала зна да је Београд бугарски.

Napisano u sadašnjem vremenu - jedna infatilna rečenica koja pokazuje motiv grčevitog odbijanja prihvatanja ponuđenih fakata. . Kakav bugarski ponos i dika i zašto bi Beograd danas bio Bugarski ?. Beogradom su kroz istoriju vladali razni narodi a istorijski gledano Bugari su u njemu bili veoma kratko. To je bilo i prošlo i nikad se neće ponoviti.

Нисам први почео, међутим ништа није случајно.
Још од Руварца, постоји традиција да се аргументована расправа замени расправом о менталном здрављу онога који износи другачије мишљење.
Помиње се и Бела Хрватска, која је северно од Беле Србије, а 30 дана хода од Црног Мора (дал беше 30, проверићу касније). Њихов архонт је вазал франачком Отону, и ступају у брачне односе са Мађарима.
Бели, некрштени Срби живе у некрштеној Моравској, којом је, иако је некрштена, владао Сватопулк.

Svaka čast , a sad samo treba da nađeš neki izvor koji te bele Srbe povezuju sa područjem današnje Vojvodine .
 
Poslednja izmena:
На простору данашње Војводине, и на север, је "крштена" Моравска (мада није забележен овај придев), некрштена је (севео)западно. Даље од Сирмијума.
Дунав, за панонске народе није препрека, већ комуникација, тако да су границе не реке, већ околна брда. Тако, као што је Угарска касније држала Београд.
Срем је дискутабилан. Београд је панонски град.
Великоморавска, вероватно, прелазила и на ову страну Дунава и ширила се уз пловни део Велике Мораве.
Крштена Србија се, такође помиње у ДАИ. Србија се дели на Крштену Србију и земљу Босона, при чему је већина градова у Крштеној Србији.
Не знам да ли сам добро разумео, али у Житју Методијевом, се описује како је у Подунављу Угарски краљ примио Методија, што се никако не уклапа у ДАИ.
Пази ово:
"Борис Михајло 864. године прихвата хришћанство из Византије, а већ 866. године Византија у потпуности контролише унутрашње прилике у Бугарској, која од тог доба не представља опасност ни по кога на Балканском полуострву, како по Византију, тако и по Србију[3]. " (3.^ а б в г Тибор Живковић, „Портрети српских владара (IX-XII)“, Београд 2006 ISBN 86-17-13754-1).
"Јован VIII 872. - 882."
Борис Михаило "под шапом" Византије, а папа му пише да је сменио епископа у Бугарском (значи Византијском) Београду. Тешко.
Са друге стране потпуно се потцењује писмо Мутимиру.
 
Poslednja izmena:
Пази ово:
"Борис Михајло 864. године прихвата хришћанство из Византије, а већ 866. године Византија у потпуности контролише унутрашње прилике у Бугарској, која од тог доба не представља опасност ни по кога на Балканском полуострву, како по Византију, тако и по Србију[3]. " (3.^ а б в г Тибор Живковић, „Портрети српских владара (IX-XII)“, Београд 2006 ISBN 86-17-13754-1).
"Јован VIII 872. - 882."
Борис Михаило "под шапом" Византије, а папа му пише да је сменио епископа у Бугарском (значи Византијском) Београду. Тешко.
Са друге стране потпуно се потцењује писмо Мутимиру.



"Posle Mutimirove smrti 891. godine, nasledio ga je najstariji sin Prvoslav. Upravo kao u slučaju Vlastimirovog naslednika, Mutimira, tako i u slučaju Prvoslava, po drugi put se javlja podatak da je u Srbiji vlast nasle|ivao najstariji sin. Na osnovu ovog podatka već se sa daleko većom sigurnošću može reći da je u Srbiji vladao običaj ili pravilo nasle|ivanja prestola primogeniturom. Posledično, ovo znači da je postojala država i odre|ene institucije, jer je primogenitura u svim ranosredwovekovnim državama nastajala posle seniorata, odnosno razdoblja koji je obeležilo formiranje države, npr. kod Franaka, Vandala, Vizigota ili Ostrogota. Podaci o sukobima sa Bugarima, tada jednom od najmoćnije evropske države, i uspešno opirale osvajanju, dopunjuje ovaj zaključak, jer takav otpor nije bio moguć bez dobre vojne organizacije, sistema utvrđenja i zapovedne hijerarhije. Za sve ove elemente neophodna je državna organizacija."

( Тибор Живковић, „Портрети српских владара (IX-XII)“, страна Београд 2006 ISBN 86-17-13754-1).



"Бугарска и Византија су у време владавине Лава VI пролазиле постепено из фазе мира у стање латентног сукоба, које ће 894. године довести до двогодишњег рата. Власт у Бугарској преузео је 893. године Симеон. који ће тежити да сам постане цар Ромеја и који ће у другом делу своје владавине овом подухвату подредити читаву спољнополитичку делатност. Несталне прилике у Србији само су одјек ових политичких превирања у окружењу"
.
(Тибор Живковић, „Портрети српских владара (IX-XII)“, страна 48, Београд 2006 ISBN 86-17-13754-1).
 
"Јован VIII 872. - 882."
Свети Методије (грч. Μεθόδιος, старословенски: Мефодии, 826 — 6. април, 885)
Писмо Јована VIII Борису Михаилу је упућено 878. г.

Ево коначно пронађох како се звао овај "Бугарин" што је примио методијеве ученике. Име му је Радислав
"Протерани монаси стигли су код управника Белграда Радислава, а Теофилакт је погрешио у имену наводећи неког борита-кана, непостојеће име иначе , које се јавља само у овом спису јер, како каже блгарски преводилац:
В същност думата „боритакан” е титла, употребена само тук. Не се знае точно каква длъжност е заемал боритаканът. Теофилакт сметнал, че това е собствено име на подстратега. Във Второто Наумово житие името на белградския управител е Радислав (Йор. Иванов, „Български старини…”, стр. 313)."
http://forum.krstarica.com/showthre...а-историја?p=24144699&viewfull=1#post24144699
Значи:
- Не занмо који је Београд у питању,
- Управник Београда је Србин (или барем Словен),
- Извор је непоуздан. Један ученик није постојао, а други је откупљен као роб у Венецији.
- И најважније, нигде се не каже да је тај Београд у Бугарској.
 
Poslednja izmena:
"Јован VIII 872. - 882."

Citate sam postavio zbog sledeće podvučene rečenice ;


"Борис Михајло 864. године прихвата хришћанство из Византије, а већ 866. године Византија у потпуности контролише унутрашње прилике у Бугарској, која од тог доба не представља опасност ни по кога на Балканском полуострву, како по Византију, тако и по Србију[3]. " (3.^ а б в г Тибор Живковић, „Портрети српских владара (IX-XII)“, Београд 2006 ISBN 86-17-13754-1).

Deo teksta se ne poklapa sa izdanjem kojeg ja imam a koji glasi ovako ;

"После 866. године, када је Византија сасвим утицала на унутрашљje прилике у Бугарској, Борис-Михаило све до кра]а сво]е владавине 889.године, неће представљати никакву опасност било по Византију или Србију."
(starana 40.)
http://pt.scribd.com/doc/5441375/Тибор-Живковић-Портрети-српских-владара .

Znači od tog doba (866. godine) Boris - Mihailo neće predstavljati nikakvu opasnost, a ne Bugarska.


"Јован VIII 872. - 882."

"После 866. године, када је Византија сасвим утицала на унутрашљe прилике у Бугарској"

Ја сам у мом посту и написао да је Борис већ раније склопио аранжман са Византинцима. Što bi značilo da do stvarne smene nije ni došlo . A osnovno pitanje i dalje ostaje ; zašto bi Papa uopšte pisao bugarskom vladaru Borisu u vezi smene beogradskog episkopa ako Beograd nije u bugarskoj teritoriji ?
 
Poslednja izmena:
Зашто пише Мутимиру да прихвати Сремског епископа, када Србија није на Панонској територији?
Наравно да Бугарски цар мора да зна ко заступа Папу у Београду. Замисли да претходни епископ дође код Бориса, и тражи, у име папе, неки војни поход.
И како је управник Београда Радисав, тако је и новопостављени Еписком Словен Сергеј. Није Бугарин, нити се Бугари ишта питају о постављена. Само се информишу.
Ово се пре може протумачити на следећи начин.
Од Мутимира тражи да прихвати епископа Сирмијумског, од Бориса тражи да се прихвати новопостављеног Београдског епископа.
Међутим, док код Сгба још дуго није извесно ком утицају ће се приклонити, Борис је чврсто у загрљају Византије.
 
Зашто пише Мутимиру да прихвати Сремског епископа, када Србија није на Панонској територији?

Pa baš zato što je Mutimir vladar Srbije papa traži od njega da prihvati verski primat njegove crkve tj., " да своју државу, у верском смислу, потчини панонском архиепископу" . A od koga će drugog da traži ? , ko to drugi ima vlast u Srbiju ?

Наравно да Бугарски цар мора да зна ко заступа Папу у Београду. Замисли да претходни епископ дође код Бориса, и тражи, у име папе, неки војни поход.

Ne nije to ambsador već verski poglavar u istorijskom periodu kada nema verske tolerancije . Raniji dogovor sa papom o rimskom primatu prekršen je, jer je Boris sklopio aražman sa Vizanincima , zato je beogradskog episkopa Sergeja Slovena prema papiniom stavu postavio "nezakoniti " episkop i zato je papa doneo taj formalni akt o smeni koji teško da je ikad primenjen. Znači Sergej Sloven prema papinom stanovištu nije postavljen kanonski već od nezakonitog episkopa koga papa ne priznaje kao deo crkvene hijerarhije . A koji bi to "nezakoniti" episkop mogao biti ako je Bugarska čvrsto u zagrljaju Vizantije osim Vizantijskog .


И како је управник Београда Радисав, тако је и новопостављени Еписком Словен Сергеј. Није Бугарин.

Ne možemo znati za svaku ličnost šta je poreklom , jer se već tada veliki broj Bugara slovenizirao. Da li je Boris protobugarsko ime ili je to ime njegovog sina Vladimira ? Verovatno da su većina Beograđana bili Sloveni ili su poreklom Sloveni ali to ne znači da nisu bili deo bugarskoe države. I car Dušan je u svom carstvu posedovao isključivo grčke krajeve da ne nabrajam druge primere.


Ово се пре може протумачити на следећи начин.
Од Мутимира тражи да прихвати епископа Сирмијумског, од Бориса тражи да се прихвати новопостављеног Београдског епископа.
Међутим, док код Сгба још дуго није извесно ком утицају ће се приклонити, Борис је чврсто у загрљају Византије.

Upravo tako .
 
Poslednja izmena:
Бориса је крестио Византијски цар 864. Папа је писмо послао 878, значи 14 година касније.
У то време епископи су се бавили политиком, а и данас се баве. Нисам сигуран да је Ватикан имао тако развијену дипломатску службу, пре бих рекао да је користио црквену организацију. Но небитно, лупио сам пример да би показао да Бугарски цар мора знати ко је епископ у Београду, да му се стари епископ не би лажно прдставио.
Него, да ли је Јован именовао још неког епископа на територији Бугарске?
Пре је београдски епископ надлежан за Бугаре, макар формално, (као што је сирмијумски за Србе) , него што су Бугари били у Београду. Чак је могуће да је у питању иста епископија, која је променила седиште.
Борис и улази у хришћански свет, да би могао да организује управу. Црква је стуб средњевековних монархија. То је и основ за словенизацију Бугара. Пре тога су имали организацију номадских канганата.
Тако су и Мађари по доласку, били пљачкашка хорда која је у својим походима стизала до Атланског океана. Међутим нико не тврди да је мађарска била до Атланског океана, као што се покушава нацртати Бугарска до Драве, због тога што су били у војном походу на Драви.

Да ли данас можеш да пронађеш неког Бугарина који се зове Радисав?
Или Тихомира (Дељанов саборац)?

И коначно, уз Славенову помоћ:
http://forum.krstarica.com/showthre...ička-škola?p=25397961&viewfull=1#post25397961
 
Poslednja izmena:
Да ли данас можеш да пронађеш неког Бугарина који се зове Радисав?
Или Тихомира (Дељанов саборац)?
:hahaha:
Радислав - ретко, али има
Радослав - уобичајено име у Бугарске
Тихомир - исто уобичајено име
Делян, Дилян - уобичајено име
 
:hahaha:
Радислав - ретко, али има
Радослав - уобичајено име у Бугарске
Тихомир - исто уобичајено име
Делян, Дилян - уобичајено име

У сваком случају је српског, а не протобугарског порекла.
Обрати пажњу, Радис(л)ав је од глагола радити. Радислав није Работаслав (зато и кажем српског, а не словенског порекла).
Тихомир је и Немањин брат (вероватно одатле то име међу Бугарима, Немањићи су држали Софију).
"Na celo novog pokreta došao je neki Sloven po imenu Tihomir"
Радослав је од речи радост.
Борис је бурарска варијанта Борис(л)ава.
 
Poslednja izmena:
Глагол *радити је некада означавао бригу, пажење.
Негде у прошлости се у Срба променило значење у обављање посла.

Etymological dictionary of the Slavic inherited lexicon
raditi.png
 
Poslednja izmena:
Занимљив ми је овај део
"I od kada je Bugarska bila pod vladavinom Bizantinaca, ... kada, dakle, kada je umro onaj isti knez koji je zatražio zaštitu u imperatora, njega je naslijedio u vladavini njegov sin,"
Кад је Бугарска, пре (или за време) Порфирогенита, била под влашћу Визатинаца?

Па не читаш:
" Когда же Булгария находилась под властью ромеев, [булгары были в мирных отношениях с сербами[13].
Затем когда умер сей архонт Серб[14], прибегнувший к [помощи] василевса, по наследству правил его сын, затем внук и так далее - архонты из его рода[15]."
http://oldru.narod.ru/biblio/kb_imp1.htm#32
И фуснота:
" 15. Сопоставление этого утверждения о византийской власти в Болгарии (т.е. до создания Первого Болгарского царства в 681 г.) и о смерти первого сербского князя, пришедшего на Балканы, с предшествующими сведениями гл. 32 позволяет датировать.поселение сербов в этом регионе примерно концом 20-х или 30-ми годами VII в."
http://oldru.narod.ru/biblio/kb_k30_43.htm
 
Poslednja izmena:
Имамо и облик Радиша.
Не видим проблем са нагласком. ;ожда зато што се у западној Србији не акцентује исто као у Поморављу.
 
Poslednja izmena:

Back
Top