Међутим, као што смо видели, неки истраживачи, не узимајући уопште у обзир ово пишчево казивање о Србима у другим поглављима, истичу да се на подручју Варта—Висла налази низ топонима типа Sarb међу којима и један назив Balosorbye, што сматрају да је сасвим довољно за стварање теорије о повисланском пореклу балканских Срба.
Но, ови називи, ма колико привлачни, на први поглед чак и убедљиви, не могу се ипак узети као необориви докази да је Порфирогенит помишљао на то подручје кад је описивао предбалканску постојбину Срба. Два се разлога, рекли бисмо, доста оштро супротстављају мишљењу да топоними типа Сарб поуздано доказују да је ту било исходиште - предака балканских Срба.
Први је, да поновимо, чињеница да исти писац који је описивао порекло рода Михајла Вишевића, у исто време сасвим другим оријентирима приказује ранију постојбину балканских Срба, додајући потпуно разговетно да су ту живели још од давнина, односно од почетка. Истраживачима остаје да одмере шта је овде јаче: да ли чињеница да исти хроничар у исто време за постојбину Срба даје једне елементе, а за Литцике потпуно друге, или наш утисак да спомен рода Михајла Вишевића у поглављу о Захумљанима мора да значи да и једни и други воде порекло са истог подручја. Други разлог, због којег се топоними типа Сарб не морају узетиу обзир као доказ за порекло балканских Срба јесте чињеница да се до данас ништа поуздано не зна шта значи име Бели Срби. Шта више, научници нису сигурни ни како је гласила првобитна основа, да ли Sarb, Srb, Sorb, Surb и сл. Према томе, ако већ не знамо ни значење ни околности под којима се јавило име Срби можемо претпоставити да се није морало јавити само на једном месту, већ на различитим подручјима, али да се из њега није морало развити свуда неко племенско име. Једноставно, не можемо ништа поуздано тврдити кад не знамо на какав смисао указује основа Сарб. Зато, ако се упореде Порфирогенитови подаци о географском положају Беле Србије са географским положајем Литцка и ако се уз то узме у обзир распоред назива типа Сарб, добија се утисак да су у питању не две већ три сасвим различите ствари. Географски положај Беле Србије нема никакве везе са географским положајем Литцика на Висли или на домаку Висле, а топоними типа Сарб, ако су на карти тачно означени, налазе се растурени на површини приближно око 300 Х 400 километара, и више их има уз Варту него уз Вислу, те их је и са те стране тешко узимати у обзир као неки доказ да је назив Литцики у вези са топонимом типа Сарб и да су оба назива у директној вези са захумским Србима или чак са пореклом балканских Срба уопште, јер Порфигенит каже да су Литцики дошли са Висле, а не са Варте. Међутим, поводом тврдње да су топоними типа Сарб. особито спомен назива Balosorbye, сигуран доказ да је постојбина балканских Срба, односно Белих, била негде у северној или средњој Пољској ваља, поред онога што је сам Порфирогенит рекао о географском положају Беле Србије, указати на још неке појединости. Наиме, кад се на карти пажљивије размотре положаји тих топонима може се видети да се од 36 назива само пет налази близу Висле на удаљењу од 10 до 50 километара, док су три на удаљењу од 70 до 125 километара. Три топонима су готово на самој балтичкој обали. Од осталих 25 шест су недалеко од Одре, управо један је на самој Одри, четири су на десној а један на левој обали реке. Највећи број назива (19) налази се или у непосредној близини Варте или у њеном сливу, дакле далеко од Висле између 125 и 200 километара. Ако је тако морамо се питати зашто Михајло или неко из његове породице, ако је то подручје Беле Србије, није рекао да долази из Беле Србије већ каже да је од Литцика са Висле? И зашто, ако је Михајло знао тачно одакле је а нормално је да је знао, зашто је споменуо Вислу а не Варту, Нотећ или Одру, или неку другу мању или већу реку дуж којих има више топонима типа Сарб него уз Вислу? Он зна тачно да су његови преци, звани Литцики, живели на Висли, а то сигурно не би рекао да су живели 50 до 100 километара даље од те реке, јер би то било као кад би, на пример, неко био рођен у Младеновцу а други тврдили да се родио негде на Дунаву. Забуна око Литцика, Висле и топонима типа Сарб настала је свакако због погрешног тумачења Порфирогенитовог казивања у глави 33. Убеђени да се све што је у тој глави споменуто односи на Србе, неки научници су, понети јасним споменом Висле, лако могли закључити да су сви Срби морали доћи оданде. Још кад је установљено да се на пољској територији налази 36 топонима типа Сарб и кад је углавном прихваћено да се Литцики могу довести у везу са именом деде Мјешка I, Лестик или Лестек, добио се утисак да је питање предбалканске постојбине Срба потпуно решено: Срби су једноставно дошли из северне или средишне Пољске. Кад је овакав закључак стваран нико се није питао како се могло десити да се на пољској територији није задржао назив Бела Србија као ознака за неко пространије подручје кад сам Порфирогинет у Х веку каже за земљу предака балканских Срба да им се земља звала још и Бела? Или, зашто се међу племенима пољске групације није задржало ниједно племе са именом Срби кад сам Порфирогенит наговештава да је само један део Срба из Беле Србије дошао на Балкан, што би значило да би се још и у Х веку на пољској територији морала налазити преостала група Срба које би суседи морали звати Бели Срби. Ова се питања могу поставити утолико пре што се топоними типа Сарб, као што је речено, простиру на површини око 300 Х400 километара, а то је већа површина него и једна од оних које су Срби населили по доласку на Балкан. Да се све то заиста односило на пољско подручје за то би знао и Михајло Вишевић, па би, да поновимо, кад су га питали одакле је, рекао да је са истог подручја као и остали Срби, особито они у Захумљу уз које је његов род на Балкану становао од доласка са севера, а Порфирогенит би и за његову ранију постојбину рекао да се зове и Бела или би на неки други начин то назначио, али тако да се види да су сви из истог краја. Но, он, као што знамо, каже сигурно онако како му је објаснио сам Михајло или неко из његове породице, т.ј. да је пореклом од Литцика са Висле и Литцике треба тражити негде ближе Висли а не мешати их са топонима типа Сарб. Но, требало би можда проучити нису ли Литциkи живели не само на Висли већ и на далеко ширем простору између Одре, Варте и Висле и да је то име било заједничко за низ сродних племена, а Михајло је споменом Висле хтео можда да истакне да је његов род од тих Литцика, а не од оних на другим подручјима, што би могло значити да је намерно поменуо Вислу да би истакао ту разлику.