Evo sažetog, ali preciznog pregleda analize srednjovekovnog mastila na pergamentu:
Pogledajte prilog 1821139
1. Šta možemo da utvrdimo analizom mastila?
Analiza mastila u rukopisima omogućava utvrđivanje:
(a) Hemijskog sastava mastila
- Da li je mastilo gvozdeno-galno (iron-gall) – najčešće u srednjem veku
- Da li je ugljenično (carbon black)
- Da li je mešovito
- Prisutnost elemenata poput Fe, Cu, Zn, Pb, S, K, Ca itd.
(b) Tehnike pripreme mastila
- Proporcija gvožđa i tanina
- Da li je korišćen galotaninski ekstrakt (galice), vinska kiselina, biljni tanin, vitriol (FeSO₄)
- Traga li mastilo na pergamentu crni, smeđi ili tamnozeleni spektar (indikativno za oksidaciju)
(c) Starost i faza degradacije mastila
- Stupanj oksidacije Fe²⁺ → Fe³⁺
- Nivo kiselinske degradacije pergamenta u okolini poteza pera
- Prisustvo sekundarnih produkata (npr. sulfati, oksalati)
(d) Da li postoji više “ruku” ili hemijski različitih mastila
- Analiza može pokazati:
- različite sastave po stranicama
- promene recepture u istom skriptorijumu
- intervencije mlađeg pisara ili kasniji dodatak teksta
(e) Verovatnu regionalnu tradiciju
Neki skriptorijumi imaju karakteristične profile (npr. različiti odnos Fe:Cu).
2. Kojim metodama se mastilo analizira?
Metode se dele na
nedestruktivne i
mikrodestruktivne.
A. Nedestruktivne metode (zlatni standard)
(1) XRF – rendgenska fluorescentna spektrometrija
- Najčešća metoda
- Otkriva elemente: Fe, Cu, Zn, Pb, Ca, K, S…
- Ne oštećuje pergament
- Koristi se i za mapiranje elemenata preko cele strane
(2) Raman spektroskopija
- Identifikuje molekularne komponente
- Dobra za razlikovanje karbonatnog vs. gvozdeno-galnog mastila
- Osetljiva na fluorescenciju, pa ponekad ne može da detektuje iron-gall jasno
(3) FTIR – infracrvena spektroskopija
- Korisna za detekciju organskih veziva, tanina, proteina
- Dobro radi kod degradisanog mastila
(4) Multispektralna i hiperspektralna analiza
- Omogućava:
- uočavanje promena boje
- identifikaciju različitih mastila
- detekciju skrivenog ili izbledeog teksta (palimpsesti)
B. Mikrodestruktivne metode (retko se koriste, ali najpreciznije)
Smeju se koristiti samo kada se uzima mikroskopski uzorak (1–20 µm).
(1) SEM-EDS (skaning elektronska mikroskopija sa energetski disperzivnom spektroskopijom)
- Visoka rezolucija, precizno određivanje elemenata
- Koristi se za proučavanje kristalnih struktura u mastilu
(2) HPLC i LC-MS (tečna hromatografija)
- Najbolje za analizu organskih komponenti (tanini, veziva)
- Može otkriti specifičnu biljku iz koje su uzeti tanini
(3) Radiokarbonsko datiranje mastila (veoma retko)
- Moguće samo ako je vezivo organskog porekla (npr. guma arabika)
- Potreban je relativno velik uzorak → gotovo se nikad ne radi u praksi
- Postoji i “micro-AMS” sa minimalnim uzorkom, ali je invazivno
(4) PIXE/PIGE (proton-induced spektroskopija)
- Ekstremno precizna elementalna analiza
- Koristi se uglavnom u velikim istraživačkim centrima
- Nedestruktivna na praktičnom nivou, ali zahteva akcelerator
3. Koliko precizna može biti datacija mastila?
**(1) Hemijski sastav →
Ne može se dobiti godina niti decenija.
Mogu se praviti zaključci tipa:
- “Ovo je iron-gall mastilo tipično za 12–14. vek.”
- “Prisustvo Cu i Zn ukazuje na kasniji srednji vek.”
Preciznost: ± 50–150 godina u najboljem slučaju.
(2) Radiokarbonska analiza veziva
Moguće, ali retko i destruktivno.
Preciznost:
- ± 30–80 godina za uzorak iz srednjeg veka
- Ali rezultat odnosi na vezivo, ne na trenutak pisanja
(vezivo moglo biti staro godinama pre nego što je upotrebljeno)
Zbog toga se praktično nikad ne koristi za rukopise – smatra se nepouzdanim.
(3) Multispektralna korelacija i degradacija mastila
- Oslanja se na stepen oksidacije Fe²⁺
- I dalje nije apsolutna metoda
- Može ukazati na to da je deo teksta mlađi ili stariji u odnosu na druge delove
Preciznost: samo
relativna datacija, nikako apsolutna.
Zaključak
- Analiza mastila daje odlične rezultate za identifikaciju sastava, dijagnostiku različitih mastila, otkrivanje interpolacija, prepoznavanje više ruku i razumevanje tehnologije nastanka teksta.
- Najbolje metode su XRF, Raman, FTIR i multispektralno snimanje – sve nedestruktivne.
- Apsolutno datiranje mastila je nepouzdano i izbegava se; može se postići samo mikrodestruktivno i ni tada nije precizno.
- Najpreciznije što se realno može dobiti je okvir od pola veka do jednog veka, i to samo kao pomoćno sredstvo u kontekstu paleografije i kodikologije.
Ako želiš, mogu da ti pripremim i tabelarni pregled metoda i njihovih mogućnosti.
Ovi rukopisi su uglavnom pisani železnim mastilom. Nije problem radiokarbonskog ispitivanja što je destruktivno ili u ovim situacijama i ne baš dovoljno precizno, nego i praktično nemoguće.
Ni ramanska spektroskopija ovde ne bi bila od pomoći; ništa nam ona ne bi govorila o dataciji.
Svakako rešenje je više nego prosto, analiza mastila i kraj priče.
Ako je mastilo iz 11v skidam kapu Slavenu.
Ne postoji ništa
više nego prosto u ovome što je Kole11 izjavio. To je, jednostavno, netačno.
Godine 2009. je analiziran pergament Vojničevog rukopisa, čime je bilo utvrđeno da on potiče iz perioda između 1404. i 1438. godine. Analiza mastila, pak, sasvim je druga priča i, zapravo, potpuno suprotna od onog što je Kole11 napisao tj.
više nego kompleksna. Hemijska analiza sastava mastila Vojničevog rukopisa jeste konzistentna upotrebi XV stoleća, ali čak i danas postoje ljudi koji sumnjaju da je taj rukopis mlađi, iz prostog razloga što ta analiza ne daje toliko precizan odgovor.
E pa, tako isto rendgenoluminiscentna analiza mastila sa
grec 2009 uopšte ne mora uputiti ni na koji način jasno na XI stoleće, već možda isto tako na XII ili, ne znam, XIII stoleće (ako ne možda čak i kasnije), itd.
P. S. Čisto da se razumemo, ja mislim da je praktično nemoguće da je neko početkom XVII stoleća mogao umeti da reprodukuje sastav mastila korišćenog u XI veku. To je ono što bih ja ovde kazao (i za mene bi to bila time, uglavnom, završena priča). Međutim, razmišljam iz ugla osporavača i načina na koji generalno novoromantičari razmišljaju. Savršeno mi je zamislivo da vidim nakon objavljivanja rezultata hemijskog sastava crnog mastila sa rukopisa kako Kole odmahuje rukom kako to
i dalje ne mora ništa da znači, jer je, eto, Van Meurs mogao reprodukovati taj sastav, tako što je znao da treba da imitira upotrebu mnogo vekova bajatog mastila.