dašto mi ti dašto

gost 287528

Elita
Poruka
20.347
Koliko koraka ima od dostojanstva do gordosti? Ili je između zid?
Kako vi to u hodu, m?
images
 
Sve je to stvar percepcije. Ako meni ne zeli da se javi devojka koju sam prevario recimo a ja je molim, i kukam, moj ozlojadjeni mozak ce pomisliti da je ona gorda i sebicna, kad mi ne daje drugu sansu, a eto, mozda devojka ima principe i ne zeli nista sa takvima.
Ne znam, cini mi se da gordost i dostojanstvo se provlaci i onim tupavim igricama, "e necu da se javim, drzim do svog dostojanstva", mada mozda gresim.
 
Ja to u hodu...Da. :mrgreen:

Šalu na stranu, jedno je dostojanstvo. Drugo je integritet. Treće je stav. A četvrto je princip. Znači, idemo redom i sasvim postupno, ne dižem odmah frku. :mrgreen:

To koliko ja imam strpljenja, neki nemaju vremena na ovom svetu.

Moj prag izdržljivosti je generalno veoma visok. I bola. I onoga što me je kao čoveka jelo.

U životu sma naučila par stvari i dobar mi je to nauk bio.

Ljudi su kao ajkule; odmah namirišu strah i ako iam koja pukotina slabosti u tebi, da te satru i smožde.

Generalno, nakon svega...onako najiskrenije...trebalo je i vremena da "spustim" taj zid. I jesam spustila gard. Jesam pokazala sve. Nije mi ni krivo ni žao. Sada to više ne želim. I trebalo mi je par godina, da shvatim sve, da povežem...i da taj zid "dignem" za neke stvari, dokle god dišem. Čisto radi sebe. Zbog svog oporavka i zbog svog duševnog mira.

Što bi rekli, nemate više ništa da mi uzmete. I ja nemam ništa više kao čovek da Vam dam. Ponos nema veze sa tim. Čisto ono dostojanstvo ljudsko - kada povlačim sa stola ono šta mi je najdragocenije u životu bilo. Svoje čisto srce.

Valjda je to i bio...Cilj.

I svima dobro.

Kada onako pogledam baš, ogoljeno skroz...Nema to veze ni sa ponosom. Ni sa inatom. Ni sa onim "pamti pa vrati". Sa onim "upri" prstić u druge...Baš ništa od toga.

Već...čista spoznaja. Da realno nije vredno, kao što jeste, izgledalo.

Linija je tanka - kao između genija & ludaka.

:hvala:
 

Back
Top