Danas se osecam kao..

[86bogomoljka]

Чичак има право за наметање. Али нема за бацање. Не треба да понесе, или треба да узме само колико зна да ће појести. И остане доследна. После неће трпати преко мере.
Храна није љубав. Љубав је слобода. Волиш ако не гушиш. Мислим, и сама сам мајка одраслог детета па да не буде да још не знам шта причам.
Путујем. Хоћеш да ти скувам за неколико дана? Нећу. Добро, волим те, уживај!
И не помислим шта једе док ме нема. Па није идиот. Родила сам му руке и ноге, не само апетит.

 

[mina68]

Ima situacija kad se dogovore, pa se njima promeni plan i hrana na kraju završi u kanti za smeće. To ne bi trebalo da vidi osoba koja je tu hranu pripremala.

А што да се баци, може да се замрзне, стави у фрижидер, покрије, сачува некако...немаран однос према тој храни говори и о односу према особи која је спремала.
Мој свекар кад је спремао, спреми војничке количине, ја одмах одвојим оно што не можемо појести и у замрзивач, јер знам да би га увредило да види код пса оно што нисмо појели.
А дивно кува, и ти његови ручкови два, три пута годишње су ми много значили.

 

[86bogomoljka]

Деда мог сина често пошаље домаћа јаја, сир, мед, јабуке, кромпир... Али увек позове да види шта нам, да ли нам и колико треба.
И лепо се договоримо. То никада није преко мере, у количини која се баца.
За мене је то поштовање.

 

[Em.]

А што да се баци, може да се замрзне, стави у фрижидер, покрије, сачува некако...немаран однос према тој храни говори и о односу према особи која је спремала.
Мој свекар кад је спремао, спреми војничке количине, ја одмах одвојим оно што не можемо појести и у замрзивач, јер знам да би га увредило да види код пса оно што нисмо појели.
А дивно кува, и ти његови ручкови два, три пута годишње су ми много значили.

Ti si žena, majka, od omladine ne možeš da očekuješ takav odnos prema hrani, vremenom će naučiti. Njima ispadne neki neplanirani program, koji možda podrazumeva i putovanje na par dana, neće oni u tom trenutku razmišljati šta da urade sa porcijom ručka u frižideru.

 

[mina68]

Деда мог сина често пошаље домаћа јаја, сир, мед, јабуке, кромпир... Али увек позове да види шта нам, да ли нам и колико треба.
И лепо се договоримо. То никада није преко мере, у количини која се баца.
За мене је то поштовање.

Поштовање је и кад те пита шта хоћеш да спреми, е, сад, човек је био кувар у војсци, па му процена количине није баш најбоља
И џаба ја говорим кувај мање, он каже Нисте врапци...и тако...нека је само жив и здрав.

 

[86bogomoljka]

Ti si žena, majka, od omladine ne možeš da očekuješ takav odnos prema hrani, vremenom će naučiti. Njima ispadne neki neplanirani program, koji možda podrazumeva i putovanje na par dana, neće oni u tom trenutku razmišljati šta da urade sa porcijom ručka u frižideru.

Можеш ако их тако васпиташ.
Прошле године за дочек је друштво било код нас, ја сам отишла на неколико дана а и син отпутовао у међувремену.
Мислиш да је ишта остало да се поквари?
Сво месо и колачи су били уредно спаковани у кутије и стављени у замрзивач.
А чак нисмо о томе ни причали. Сам се сетио. Не зато што је дете над децом него зато што је учен да има домаћински однос према кући.

 

[mina68]

Ti si žena, majka, od omladine ne možeš da očekuješ takav odnos prema hrani, vremenom će naučiti. Njima ispadne neki neplanirani program, koji možda podrazumeva i putovanje na par dana, neće oni u tom trenutku razmišljati šta da urade sa porcijom ručka u frižideru.

Ем, и ја сам, некада давно додуше, била омладина
Оно што ми је мајка слала било је поједено, студентски, до последње мрве.
Можда и зато што је било ретко, а можда и зато што ми је мајчица спремила.

 

[Em.]

Можеш ако их тако васпиташ.
Прошле године за дочек је друштво било код нас, ја сам отишла на неколико дана а и син отпутовао у међувремену.
Мислиш да је ишта остало да се поквари?
Сво месо и колачи су били уредно спаковани у кутије и стављени у замрзивач.
А чак нисмо о томе ни причали. Сам се сетио. Не зато што је дете над децом него зато што је учен да има домаћински однос према кући.

Imam dvoje dece, vaspitavanih na isti način, u isto vreme, pa nisu isti. Nije sve do vaspitanja i uslova u kojima odrastaju.

 

[86bogomoljka]

И зато што се траже оправдања, зато што се са 20 третирају као да им је 12... Зато често са 35 имаш недоношче. А треба да буду нечији очеви и узор. Како ако су такви?

 

[електрика]

Imam dvoje dece, vaspitavanih na isti način, u isto vreme, pa nisu isti. Nije sve do vaspitanja i uslova u kojima odrastaju.

Хаха, коме кажеш...

 

[Em.]

Ем, и ја сам, некада давно додуше, била омладина
Оно што ми је мајка слала било је поједено, студентски, до последње мрве.
Можда и зато што је било ретко, а можда и зато што ми је мајчица спремила.

Razumem da se ponekad baci, samo želim da to ne vidim. Danas se ima puno više nego pre 30 godina, lakše se naruči, kupi, ode u restoran...

 

[86bogomoljka]

Имате право, тај сегмент увек испустим.
И моја мама и тетка два света различита.

 

[mina68]

Ja razumem da se ponekad baci, samo želim da ja to ne vidim. Danas se ima puno više nego pre 30 godina, lakše se naruči, kupi, ode u restoran...

О томе и говоримо све време, односу према ономе ко је припремао...

 

[tuc muc]

Imam dvoje dece, vaspitavanih na isti način, u isto vreme, pa nisu isti. Nije sve do vaspitanja i uslova u kojima odrastaju.

Mislim da si u pravu, neki ljudi citavog zivota ne nauce da cene ono sto im se pruza ili pak ono sto sami stvore, dok se neki koriguju uporedo sa sazrevanjem, roditelji ih vaspitaju, a zivot prevaspita ili prekali.

 

[Em.]

О томе и говоримо све време, односу према ономе ко је припремао...

Imaš ljudi koji će isto tako baciti i ono što su oni kupili ili pripremili. Nema svako isti odnos prema hrani. Dovoljno je pogledati u restoranima, mnogi obožavaju kad dobiju ogromne porcije, pa se posle pola baci. A imaju osećaj da su se dobro proveli i najeli, ne zamaraju se rasipanjem.

 

[електрика]

Imaš ljudi koji će isto tako baciti i ono što su oni kupili ili pripremili. Nema svako isti odnos prema hrani. Dovoljno je pogledati u restoranima, mnogi obožavaju kad dobiju ogromne porcije, pa se posle pola baci. A imaju osećaj da su se dobro proveli i najeli, ne zamaraju se rasipanjem.

Мрзим такве људе, не разумем како је то уопште могуће.

 

[Red]

Uopšte se ovde ne radi o prevelikim porcijama. Već o odnosu prema onome ko ti je spremio i poslao. O tome da majka ne mora da vidi da si bacila ono što je spremala i još se istreseš na nju što ti je uopšte slala. O tome da se povređenost tumači kao pasivna agresija, a razmaženost kao samostalnost ili kako je Čičkava već zove. A sto puta kaže kako pošalje decu kod roditelja, jednih ili drugih, kad joj tako odgovara. Samostalnost je da sam dubiš na glavi kad ne znaš kako drugačije da se uklopiš, a ne da se podrazumeva da će baka/deka uskočiti. I situacija koju je opisala je ružno ponašanje i bezobrazluk na toliko načina. A može se i nazvati "nežno prema sebi", jer mi smo, dakako, sebi najvažniji.

 

[Em.]

Мрзим такве људе, не разумем како је то уопште могуће.

Ja volim male porcije. Ne želim da jedem više nego što mi je potrebno.

 

[Em.]

Uopšte se ovde ne radi o prevelikim porcijama. Već o odnosu prema onome ko ti je spremio i poslao. O tome da majka ne mora da vidi da si bacila ono što je spremala i još se istreseš na nju što ti je uopšte slala. O tome da se povređenost tumači kao pasivna agresija, a razmaženost kao samostalnost ili kako je Čičkava već zove. A sto puta kaže kako pošalje decu kod roditelja, jednih ili drugih, kad joj tako odgovara. Samostalnost je da sam dubiš na glavi kad ne znaš kako drugačije da se uklopiš, a ne da se podrazumeva da će baka/deka uskočiti. I situacija koju je opisala je ružno ponašanje i bezobrazluk na toliko načina. A može se i nazvati "nežno prema sebi", jer mi smo, dakako, sebi najvažniji.

Velike porcije sam spomenula da bih ukazala na to da nemaju svi ljudi isti odnos prema bacanju hrane. Nema veze sa Čičkovim slučajem.

 

[ChristopherWalken]

Evo me
Resila sam sve danas.
Ostao je jutros kuci do 10:30h i posto sam decu odvezla u skolu u 10h, vratila se u 10:10h imali smo i vise nego dovoljnih 20 min da kazem sve sto mi je na dusi, detaljno uz slobodu gestikulacije i dozu tradicionalnosti kroz lep govor srpskog jezika.
Ne znam ni sta je odgovorio. Ne zanima me. Ja sam svoje rekla. On cuo. Meni dovoljno.

Onda su mi dosli mama i tata. Stavim rucak da se kuva, rasirim ves, i moja mila majka me pita sta mi je u kesi u kuhinji? Kazem joj da je to za psa. I sad to nju bode jer ne vidi sta je jel... nadje ona nacin da mi “pomogne” i donese tanjir u sudoperu pa baci pogled na kesu i zacudjeno upita:”Sto ove pogacice sto sam ti juce poslala?” (Tihim glasom i vrati se u dnevnu)... ja joj kazem da su suve i vec dva dana stoje, nisam ih ni prekrila... na sta ona opet tihim glasom “Kako dva, juce sam ih pekla.” Nastavim ja “Pa juce ceo dan i danas stoje.” Naravno gospodja se nastavlja tiho kao uvek “Pa ja sam ih u 13h pekla.”
E kad sam digla glas! Ne podnosim pasivnu agresiju! Dreknem “Evo spakovacu ti ih! Nemoj mi vise nista ni slati!”
“Ne treba. Pa necu.”
“Pa nemoj molim te da mi saljes hranu sa uslovima!!!”
“Dobro.” i okrenusmo pricu...
Bas mi drago da sam joj rekla jer me jako nervira kad mi broji jesam li pojela i sto nisam i kako da cuvam itd...

Drugi deo dana... 12h... dovozim decu kuci... ceka me masina broj dva i drugi deo rucka ali moje mladje dete me pita da li mogu da se igram danas sa njom... moze... ukljucujem masinu, igram se sa njom u sobici, pakujemo poklone za lutkice, kutijice male od kremica itd... sirim ves, pazim supu... idem da kuvam dalje, tu mi se ubacuje sin jer on obozava da kuva... ajde moze... kao hobotnica u kuhinji... inace dok sam se igrala sa njom on mi je stojao iznad glave i pitao svako malo da mu pomognem oko domaceg! Reka na L, pa na Lj. Pa planina...

Rucak gotov u 14:45h a u 15h krecem, vozim ih na eng. Ulecem u kupatilo i zakljucavam se ... jer i to moram na zurbu... i ona pocinje da kuca i lupa, pricaju smeju se ispred... njoj se bas sad kaki... imamo 3 kupatila!!! Nisam vikala ali sam bila tako ozbiljna! Dovela me do ivice. Objasnih im sustinu zivota.

Odvezemo nju, sa njim u knjizaru po kartu Srbije, dva komada! “Zalepis na zid i vise me ne pitas!”
Sednemo na kafu pola sata pa po malu a njega ostavim na eng. Onda sa njom po neki poklon. Pa kuci. Ona seda da radi domaci, sve me pita naravno... radi, ja opet sedam u kola po malog sa eng... pa nastavi domace, plus eng... onda ih poslah na kupanje, jedno po jedno... pa kosa, nokti sve redom... vecera izd... i legoh ih u 19h... nek citaju... do 21h su citali...

I onda mala poce da place... suza suzu stize... sta je duso... kaze “Ja ne bih da ti sutra ides za Ns vec da budes sa mnom.” I joda dete...
A 24/7 sam sa njima. Bukvalno. Ne znam da li me zaebava ili sta... udahnuh duboko... utesih je... treci nervni slom sam prezivela...

PS. Preskocila sam drugi
Prvi wc i njeno kucanje u tih 2 minuta i 34 sekunde koliko sam bila sama.
Drugi oko 17h kad sam pokusala da sednem, a ona me doziva iz wc da dodjem. Eto ti tate! Neeeee mama!!! Dolazim! Sta je bilo? Isflekala se pa da joj pomognem.


Danas mozak kasa
Lakse mi bilo dok su bili na sisi.

PS2. A izmedju se tuku i vriste. Zato sam ih kaznila u 19h u krevet.

A dobro, tebi bar nije dosadno.
Vidi kako vreme leti, ja se sećam kad si ti bila trudna
Inače sve ovo što si napisala zvuči baš simpatično. Ovo o deci. Kapiram da je na dnevnoj bazi veoma naporno ali znaj da ćeš se veoma uskoro sa setom sećati lepih dana kada si pakovala lutkice sa ćerkom a sinu pomagala oko domaćeg. Pošli su u školu, sad kreće društvo, još malo izlasci, uskoro će im biti bedak da negde idu sa mamom a dok lupiš dlanom o dlan, udadoše se, oženiše, imaće svoju decu i bacaće pogačice koje im budeš spremala.

Nemoj tako baš sa majkom. Razumem te ja da su nekad naporni ali spremila ti je pogačice i kolače. Nije pečenog vola. Nju to boli. A u zamisli koliko ima ljudi koji bi toliko voleli da imaju majku koja ih smara raznim poslatcima.

I svaka ti čast za šnenokle. Ja bih u njima mogao da se udavim. Prvi put čujem da to još neko sprema.

 

[86bogomoljka]

Моја мама криминално кува. Да се прекрстиш пре првог залогаја
Али жито направи баш по мом укусу, лепо самеље, није преслатко, више ораха него жита, суво грожђе натопи румом, цимет, каранфилић... То јој је увек супер.
И, једном приликом је ја замолим да ми направи жито. Хоће. И донеће. Супер!
Ја сва срећна, једва чекам тај укус... А она скувала и самлела жито, то y једној посуди. И донела орахе у другој. Каже, ево, па ти помешај и зачини како волиш.
Па хваааалаааа

 

[Lúnasa]

Ja vrlo dobro razumem o čemu čičak priča, takvi su žmuovi roditelji, pogotovo mama, jedino što ih mi viđamo jednom nedeljno i nemamo baš ništa zajedničko sa njima, čak i dete retko čuvaju.
Ja sam im užasno zahvalna, ali umeju da budu grozno naporni,je l imate pekmeza, pa zašto ne jedete, pa nosite,jedite, neka jede dete za večeru, ne znam šta ona misli, da samo sedemo i drobimo nešto po ceo dan
A sto puta smo joj fino i ljubazno rekli da nama ne kuva, jer ne jedemo, dosta nam je 1-2 teglice max za godinu dana, jer od ostalog voća pravim ja. Još nisam ni htela da joj kažem da dete jede samo kajsiju moje mame, znači i moje jede retko, šta sad, takac mu je ukus, ali je ona nezaustavljiva. Bukvalno moraš grubo da je odrmaš jer neće prestati u suprotnom, suptilnost ne prepoznaje, na kraju budeš otvoren pa posle ubređeno šmrcka (oko ovoga nikad nismo bili grubi, ali je isto i kad se radi o drugim stvarima).
Mi imamo sreću pa se meša u zaovicin život, nas je teška srca ostavila na miru.

 

[mina68]

Спопаде.
Тако их моја ћерка зове...

 

[86bogomoljka]

Спопаде.
Тако их моја ћерка зове...

Људи често у жељи да угоде пређу сваку могућу границу. И може се то толерисати углавном, јер знаш да је најбоља намера. Али исто тако треба и они да истолеришу када неко пукне, немаш увек живаца да трпиш. А некада се наметнуто угађање претвори баш у то- трпљење.
Моја тетка, она конзервативна, је дииивна. Обожавам је. Али што она претерује око хране. До те мере да нам сипа и досипа. Само што нас не храни. Хвала ти за труд, не желим да те понизим, али таквим понашањем ти понижаваш нас, несвесно.

 

[mina68]

Само да појасним, и ја сам спопада...кад уђем у собу да је мало измесим, само заколута очима, Оооо, ево је спопада