Hoćeš najiskreniji odgovor? Kasno je sada za skontavanje grešaka , jer ja nisam neko ko jeste umerena. Naprosto, nisam.
Ne poznajem nijasne sivog. Ili te obožavam ili te ne primećujem. Ili te volim, ili neću da čujem za tebe. Ili sam sretna ili sam crkavala od tuge. Ja tako, funkcionišem. Na takav način. Žao mi je, neću nikada skontati. Nisam ni tada, neću nikada. Ja sam to. Nema tu pola - po pola. Ne umem to. I kada je super, to je nemerljiva sreća, kada je tuga, sravni me. I to je u redu. Ja sam očito, neko od krajnosti.
Kada sve saberem i oduzmem, ne bih ni volela da bilo je drugačije. To samo znači, da su em dobro poznavali, kada su me u puno "ubili". Nije šteta. Kome je šteta? Da je nekome šteta, pa ni po jada. Ja znam da nije, i to je ok. A, za mene...kasno je.
♥
Nego me nervira to ,,pedeset nijansi sive" što se sada pojavljuje u vokabularu, baš sam pre neki dan imala temu ovde-na temu te glupe knjige na koju se popališe neke cice..........I sad kao novi pojam uvode osećaj ili karakterizaciju šatro ,,50 nijansi siva..." Blaa
