Ово смо ја и моја рибица. 
То је борац, зове се Жива и добила сам га од драгог за Дан заљубљених. 
Пошто само кулира и не мрда, сви који су га први пут видели узвикнули су:
''Јао, што је слатка рибица! 
Је ли жива???''
А ми бисмо одговарали:''Јесте, Жива је!'' 
Данас замало да промени име у Мртва...


Мењала сам му воду и нисам обратила пажњу да је вода ледена. 

 Оперем му теглу, убацим га унутра... После пар минута долази моја ћерка и каже:''Мама, Жива се изврнуо на дну тегле...''

Продрмам теглу - не мрда! 

 Сконтам шта му се десило, да је вода прехладна и да је црко...

 Почела сам да цмиздрим ко киша:''Убила сам Живууууу!'' 

... Мој драги га је узео и понео га да га баци у ве-це шољу...и, изнад шоље је уздахнуо и рекао:''Ех, Живо, Живо...'' и таман да га фрљне, кад се Жива одједном мрднуо... Од топлоте његове руке повратио му се живот...



Он је вриснуо:''Жив је Живааа!''...и ја сам панично почела да грејем воду да бисмо имали где да га убацимо... И стварно, после пар минута је почео полако да се враћа у живот...
Ено га, сад је опет жив и здрав...а наплаках се због њега....
