To ste dobro primjetili nego mi se čini da se najčešće pominju Hrvati i Srbi zajedno, i neznam koliki broj zajedničkog pominjanja označava granicu da su oni zapravio jedno isto. A najprije bih rekao da pisac nije imao pojma o čemu piše. Svakako njihovo pomin janje znači njihovo postojanje i tu bi zastao a zajedničko pominjanje i iz toga izvlačenje zaključka o istovjetnosti mi više liči na maštu nego stvarnost.
U vezi Duklje bih primjetio da je strani naziv bio Dioklitija, da je Duklja slovenski naziv i da on nemora čak ni biti povezan sa stranim nazivom, a da je naziv dobila po gradu Doklei koji može imati veze sa rimskim carom Dioklecianom (što bi se moglo prevesti kao Dukljanin). Nego bih rekao da je naziv Duklje kod slovenskog stanovništva bio Zeta a kod neslovenskog Dioklitia, pa se promjenom uticaja promijenio i naziv, te ne vidim nikakvu prepreku Dukljane odnosno Zećane smatrati narodom u etničkom smislu. Prije bih za Srbe i Hrvate koji su zapravo savezi plemena posumnjao da su postali narod u etničkom smislu jer se radi o labavim savezima raznih plemena.
E sad bih te zamolio, kako sam ja po struci inžinjer metalurgije, da mi ukratko objasniš osnovne elemente etnološkog definisanja etničkog korpusa.
Savršeno mi je jasnio da prije XIX vijeka ne postoje nacije. Savršeno mi je jasno da su nacije iz nečega morakle nastati, kako ćemo to nešto nazvati manje je važno, ali bih volio taj sistem objasniti na primjerima evropskih meganacija kao što su Rusi ili Francuzi i slično ili na primjerima balkanskih mikronacija.
Zar postoji neki granični broj od kojega možemo reći e odavde mogu biti nacije a ispod njega ne ili je u pitanju nešto drugo što mi izmiče. Mnoge stvari nijesu utemeljene u nauci pa ako bi se samo ona slušala sigurno nikakvog napretka ljudi nebi bilo. Nauka pokušava objasniti objektivnu stvarnost i vremenom se mijenja, kako u umu sazrijevaju nove misaone matrice za shvatanje svih aspekata predmeta izučavanja.
Svakako ste u pravu, nego koristim terminologiju koja je uobičajena u svakidašnjem govoru. Ja to lično nazivam dominacija ili vladavina. Ja na države gledam kao političke entitete sa potpunim, ograničenim ili bez suvereniteta.
Svavkako su Turci poznavali etničke grupe, i sigurno su u muslimanskom korpusu vrlo dobro znali ko kojoj etničkoj grupi pripada, ne vjerujem da su iste kriterijume koristili za nevjernike, što se lijepo vidi na ovom turskom popisu iz 1911. Godine
Ja jesam u LP
Nije u pitanju opravdanje, jasno je da je nacionalno opredijeljenje opredijeljenje za jednu emociju i u tom smislu srpstvo (zapravo srpsko nacionalno opredijeljenje) u Crnoj Gori jeste nametnuto sa strane od strane srpske nacionalne elite koja se za to koristila i crnogorskim vladarima, a Nemanju ja ne pominjem, tada nije bilo nacija. Ja jednostavno kažem da je srpskoj nacionalnoj ideji u Crnoj Gori prijethodila crnogorska nacionalna ideja kojoj su potpuno prirodno prilazio sav narod Crne Gore i svi koji su bili zaokruženi pilitičkim programom Crne Gore buduću su sami gajili tu ideju. U tu nacionalnu svijest je pokušavalo ući nekoliko stranih tijela (hrvatsko, albanski, čak italijansko i rusko) drugih nacionalnih centara moći od kojih je srpska nacionalan svijest imala najveći uspjeh budući je djelovala preko vladara. Za ostalo mislim da ste u pravu.
Тачно је да се у једном документу од нестручног аутора помињу Хрвати и Срби заједно, али апсолутно је нетачно да је то најчешћи случај. Најчешћи случај је да када се прича о Дукљи, помињу се само Срби. Није сва документа из десетог века писао један аутор, па да он не зна. Писали су многи, и тада, а и касније јасно наводе на Балкану пет народа у смислу етничког корпуса. Срби (није тачно да су Срби скуп племена, Срби су пре Балкана, по ономе што знамо, били већ формирани народ, а по доласку на Балкан, временом су асимиловали мања словенска племена, али се култура, обичаји и име пренелои на све њих, као и идентитет), Власи/Латини (Ромеји, једни прихватили словенске обичаје, други задржали старе обичаје Рима), Арбанаси, Грци, Бугари!
Такође у средњем веку је постојало и доста других идентитета, који обично у корену речи немају старо етничко име, него илирске или латинске називе за реке или градове. Као на пример, Рашани, Дукљани (теорија да се Дукљани не зову тако по граду, него да је то старо име, а онда и контратеорија (не знам како ст ове две повезали) да су заправо словени од увек користили назив Зета, а странци Дукља, је у рангу са теоријама Јована Деретића да је ахил био Србин, молим вас да не трошимо речи на овакве ствари), Бошњани итд. Али, ово није тема, једном приликом можемо продискутовати о свим записима, који се тичу нас, а чији број није огроман, и различитим тумачрњем тих записа. Али чињеница остаје да етнички корпоус, и још важније свест о припадности етничком корпусу, постоји од раније, како код словена, тако чак и код странаца који о тим словенима говоре. Зато сам ја становишта, да су током 19. века елите биле у праву када су нације стваране по етничким корпусима:
Моје објашњење, како се дефинише етнички корпус вам није преко потребно, јер је етнологија својим настајањем тачно дефинисала етничке корпусе, мада ћу вам ја ипак детаљније појаснити који су разлози за такве поделе стручњака, јер вас сматрам разумним и образованим човеком, који заслужује све потрошено време на ове теме. Етнички корпус је скуп различитих етничких група који обједињује њихове главне карактеристике. Да појаснимо, обично се узимају језик (степен споразумевања), главни обичаји, веровања, историјски хероји и инструменти, као карактеристике за дефинисање. Научници су овако поделили Европу, а карте њихових подела по етничким корпусима (етничке мапе), као и дела о овој тематици можете пронаћи. Етничке групе имају неке засебне карактеристике мањег значаја: ношња, дијалекти итд., а групе етничких корпуса имају неке шире карактеристике, али су исувише опширне да би придавале велики значај националном идентитету појединца.
Међутим, као што сам нагласио, моје тумачење вам није ни било потребно, јер је наука већ дефинисала поделе. Такође, не бих се сложио са вама, наука мора да се слуша, а грешке науци се побољшавају усавршавањем те науке, а не, како ви кажете, тако што науку не слушамо. Не постоје меганације и микронације, постоје нације. Ове, како их ви симпатично називате, микронације су резултат неуспелог националног освешћивања и неуспелог стварања заједничке државе за националне Србе. У историји има много примера да су разне нације настале у двадесетом веку, неке чак и последњих година, тако што су се издвојиле из предходне нације. Балканске нације нису изузетак, а најбољи пример су Аустријска и Украјинска нација, чији су припадници део Немачког односно Руског етничког корпуса. Опет напомињем не тврдим да нације морају бити идентичне етничким корпусима, али став да је националност обична емоција је предалеко од истине.
Господине Формица, националност је скуп идентитета, а у Црној Гори, је српски идентитет јако дуго утемељен, и није никаква црногорска нација претходила српској, корени црногорске нације (дефинисања територијалног црногорског као примарног идентитета) настају након 1921., званично се нација формира почтком Другог Светског Рата, али безспешно, да би се обновила осамдесетих година двадесетог века и успешно формирала деведесетих. Ипак још увек нека шира маса није прихватила то национално опредељење, већ се ради о неколико стотина хиљада људи, што не значи да у будуће неће бити више националних Црногораца. Национална историографија Црне Горе има доста грешака, јер се апсолутно заснива на историографији Штедимлије, са изузетком штпо се његова теорија о Црвеним Хрватима изоставила. Национални Црногорци морају из корена да промене своју националну историографију, јер ће овако све више личити на теорије завере, а све мање на науку каква је историја.
Не заборавите да ја нисам причао о томе по којим основама су Турци пописивали, већ о томе како су Турци видели народе под њиховом влашћу. Чак и ако Турци нису савршено схватили Балканске поделе, знали су их образованији балканци. И Александар је пописивао становништво по вероисповести, што не значи да није знао шта су нације и ко којој припада.
Најзад смо се сетили Александра, који је заправо тема, а не наша преопширна расправа (разговор), па евпо обећавам да ћу у следећим коментарима ја бити мање опширан, а бићу слободан да и вас замислим за такав приступ. Поздрав!
OK
