Da sam bogat (a)...

[Nemoguća Могућност]

Naravno da si svojim rečima dočarao taj Beograd. Mene je samo opis kuća podsetio na knjigu "Kad su cvetale tikve".

Nisi profesionalan pisac, ali dobro pišeš.

Hvala.

Uvek se naslanjamo na nesto sto nam je poznato onda pravimo asocijacije.
Moracu da vidim da procitam barem uvod knjige, da vidim kako je on to napisao tj opisao.

 

[Nemoguća Могућност]

Pre četiri godine žena i ja smo nekako skupili malo para, uzeli kredit i počeli da dižemo kućicuizvan grada. Ovde je to veliki luksuz. U Beogradu sam živeo među dušanovačkim kućercima, pa bih to hteo i tu. Kućica mi je skoro gotova. Nije još sasvim gotova zatošto se ja oko toga baš i ne lomim previše. Stalno nešto oko nje ili po baštici prčkam. Ai ova ti je zemlja nekako jalova; tek što se jedan sneg skine, već počinje da se spremadrugi. Leta, onog našeg, tako reći i nema. I uvek se nađe nešto posla.

isecak: KAD SU CVETALE TIKVE - Dragoslav Mihajlović

Zasad jos nisam nasao nesto jos od opisa kraja. Po ovome ispade da sam ja pisao vise, i da samo apstrakcija postojeceg iskustva iz nasih zivota klikne u nama - mozda smo svi sanjali da zivimo po tim kucicama?

 

[Nemoguća Могућност]

Citam dalje roman, i zakljucujem - atmosfera je u desavanjima, poneka polu-prepoznatljiva lokacija. Ali desavanja i likovi su ti koji drze atmosferu - a povremena asocijacija na prostor je samo da se da koheziona odrednica. Takodje ovo pocinje ranije, barem 20tak godina ranije, mozda i vise.

Ne vidim da sam nesto plagirao - ljudi i radnja nisu isti, slicni jesu.

Nije mi zao sto sam napisao tako kako sam napisao.

Tesko da me interesuje roman, tako cu verovatno i dalje da ga preskocim.