jelenasrna
Obećava
- Poruka
- 82
Da li zivot ima smisla????????? APEL ZA POMOC!!!!!!!!!!
Pitanje na koje mnogi od nas nemaju odgovor je :U cemu je smisao postojanja?
Znaju li to oni koji smisao svog zivota pronalaze u stvarima koje ih ispunjavaju I cine sretnim I koje ih vode kroz zivot? Verovatno,,jer je njima zivot trnovit put, pun izazova sa kojima se znaju suociti.Ali sta je sa onim koji smisao ne pronalaze nikuda I vecito tragaju za nalazenjem smisla?U besmislenom traganju smisla?
I…naravno,,kad nema smisla traganju ,,nema ni smisla zivljenju I postojanju.!
Brojna samoubistva su posledica odluke mnogo ljudi da na ovom svijetu ne mogu pronaći nikakvo rešenje. Tih mnogobrojnih priča o neuspehu tih naših komšija, prijatelja, poznanika, kolega sa fakulteta ili posla... da se izbore sa nakupljenom tenzijom ili da se adaptiraju u surovim okolnostima u kojima živimo. Ali to su price o nepažnji, zaboravu, ignorisanju apela koje su nam upućivali dok su bili živi. To su priče o neosjetljivosti na nepodnošljivu bol, patnju i osjećaju beznađa koji su ih, kako tvrde stručnjaci, morili pre nego su donijeli odluku zbog koje ih jedni smatraju kukavicama, a drugi - najhrabrijim
"U stvarnosti, ono što može doprinijeti razvoju samoubistva ili ubistva nije činjenica što se o njima govori, već način na koji se o njima govori." Kada je prije više od stotinu godinu napisao ovu rečenicu, francuski sociolog Emile Durkheim verovatno nije ni maštao o tome da će i u 21. vijeku samoubistvo ostati ne samo nerešiva enigma nego i jedan od najvećih tabua ljudskog društva. Nemoć da se odgovori na pitanje zašto se naš sused, prijatelj, bliski rođak, kolega sa studija ili posla odlučio da svesno i namerno prekine vlastiti život, za rezultat ima poraznu činjenicu: danas je, ne samo kod nas nego i u svetu, nepopularno pisati i govoriti o neposrednim uzrocima suicida i suštinskim razlozima odluke da se prekrate "muke ovozemaljskog života".
Dete,mladić devojka ili starica ,da stvari budu i gore, nepopularno je uopće raspravljati o tome kako prepoznati potencijalnog samoubicu i šta učiniti da ga se odvrati od pokušaja da si oduzme najvrednije što ima - vlastiti život. Tako samoubice dobijaju etiketu mentalno oboljelih (mada najveći broj samoubica spada u kategoriju psihički zdravih osoba), njihove porodice su , "obilježene", a vrhunac cinizma svakog modernog društva, pa tako i ovog naseg, spram ljudi koji su si oduzeli život, precizna je statistika broja samoubica u kojoj je zabeležen svaki skok sa visine, vešanje, trovanje, utapanje, pucanje iz vatrenog oružja... Istovremeno, medijsku pažnju (veću minutažu na televiziji ili veći prostor u novinama) zavređuju jedino oni čija su samoubistva, na neki način, spektakularna i posebno atraktivna za probirljivu, trača i senzacija gladnu publiku
________________________________________
Podaci u svijetu govore da broj suicida među adolescentima raste velikom brzinom. Poznavanje stavova prema suicidu može biti korisno u prevenciji i intervenciji suicida
Da li su bitni pol ,godine,mesto u kome zivite ,,zanimanje???????
Odgovor postoji Odgovor na samoubistvo međutim postoji i definitivno je moguće sprečiti suicid u mnogim slučajevima, preokrenuvši tok misli i emocija onih koji autodestrukciju smatraju jedinim mogućim izlazom. On leži u dve "magične" riječi: predikcija i prevencija. Srž predikcije ili, jednostavnije, predviđanja je u obraćanju pažnje na znakove koji ukazuju na moguću odluku da neko iz naše najbliže okoline oduzme sebi život. Iako se iz brojnih slučajeva samoubistava da zaključiti kako se radi o neočekivanom, iznenadnom i po najintimnije poznanike samoubice šokantnom koraku, verovatnija je mogućnost da oni koji "dobro poznaju" ličnost potencijalnog samoubice ne znaju primijetiti nagovještaje kobne odluke.
Nekada je i jedna najobičnija reč tas na vagi odluke da se život prekrati ili da se pronađe nova energija za borbu sa somatskim (tuberkuloznim oboljenjima, karcinomom, srčanim ili veneričnim bolestima...) ili psihičkim oboljenjem (depresijom, alkoholizmom ili narkomanijom, shizofrenijom, poremećajem ličnosti ili epilepsijom); sa emocionalnim teškoćama (u čijem korenju su ljubavni, bračni ili porodični nesporazumi), sa ekonomskim nedaćama (vezanim za osiromašenje, dugotrajnu nezaposlenost, gubitak posla i materijalnu besperspektivnost) ili pak moralnim motivima (čija podloga su, najčešće, osecaj uvređenosti, osramoćenosti, oklevetanosti...).
Nepodnošljiva bol koja dominira u ličnosti potencijalnog samoubice može se ublažiti i telefonskim razgovorom sa nekim ko pokaže interes da ga sasluša i da autodestruktivnu energiju preoblikuje u motivaciju za mijenjanjem okolnosti i osećanja koji prouzrokuju bol. Tim prije jer je u naučnoj klasifikaciji motiva za suicid, kao jedan od dominantnih, naveden i tzv. apel za pomoć. Radi se, zapravo, o pokušaju samoubistva koji nije usmjeren ka smrti, nego ka boljem životu, odnosno ponovnom uspostavljanju statusa u društvu.
U teoriji, dakle, nije teško pronaći motiv ukoliko se samoubistvo promatra kao individualni čin koji ima svoju dinamiku, teško shvatljivu i procjenjivu za bilo koga drugog do potencijalnog samoubice. U praksi, ne treba trošiti reči na bezbroj mogućih načina na koje društvo može potaknuti suicidogene motive u svakoj ranjivijoj ličnosti, bez obzira da li se radi o zemlji u tranziciji, ili visokorazvijenoj zemlji Zapada. Ali i u teoriji i u praksi, jedno od najzastupljenijih tumačenja samoubistva je ono u kojem pojedinac za svoju egzistencijalnu ugroženost okrivljuje užu i širu okolinu. "Svojim samoubistvom uništavam sve, ceo ovaj nesretni svet koji me okružuje dok sam u životu", kaže samoubica u oproštajnom pismu. Kažnjavajući društvo tako što će se ubiti, čovek ne samo da svedoči o dubini vlastitog beznađa nego i o društvu koje ga je, sasvim sigurno, odbacilo ili mu bar nije pružilo priliku da iskaže bol koju oseća.
Zato, primijetimo svakog od tih ljudi koji oko nas pate. Oni zaslužuju da žive, njihove teškoće nisu neprolazne, nesavladive i nerešive. A neko im zaista moze pomoci
Misljenja sam da faktori suicidnog rizika mnogima nisu poznati,,,ili ako jesu uvek su relativni..
I na kraju da zavrsim svoje izlaganje na ovu veoma bitnu po meni temu sa molbom I apelom svima vama koji mozete biti potencijalna osoba koja moze spreciti necije samoubistvo da malo vise razmisljate o tome I otvoreno,,zdravorazumski razgovarate na pomenutu temu.
Ponavljam ,iz svog licnog iskustva,,nije pogresno govoriti o suicidu,,,treba otvoriti tu temu I postaci na razmisljanje sve vas, koji mozda mozete pomoci potencijalnim samoubicama.Njima ce ,opet ponavljam, biti lake kada se o tome govori kako ne bi svoj trenutak slabosti iskoristili za sopstveno samounistenje!
Svima vama koji ste procitali ovaj tekst veliko hvala,,uz ocekivanje da cu dobiti vase sugestije I komentarena pomenutu temu..JOS JEDNOM APELUJEM ZA POMOC!!!!!!!!
SRNA RANJENA!!!!
Pojedini material je upotrebljen od vec postojecih tekstova sa neta
Pitanje na koje mnogi od nas nemaju odgovor je :U cemu je smisao postojanja?
Znaju li to oni koji smisao svog zivota pronalaze u stvarima koje ih ispunjavaju I cine sretnim I koje ih vode kroz zivot? Verovatno,,jer je njima zivot trnovit put, pun izazova sa kojima se znaju suociti.Ali sta je sa onim koji smisao ne pronalaze nikuda I vecito tragaju za nalazenjem smisla?U besmislenom traganju smisla?
I…naravno,,kad nema smisla traganju ,,nema ni smisla zivljenju I postojanju.!
Brojna samoubistva su posledica odluke mnogo ljudi da na ovom svijetu ne mogu pronaći nikakvo rešenje. Tih mnogobrojnih priča o neuspehu tih naših komšija, prijatelja, poznanika, kolega sa fakulteta ili posla... da se izbore sa nakupljenom tenzijom ili da se adaptiraju u surovim okolnostima u kojima živimo. Ali to su price o nepažnji, zaboravu, ignorisanju apela koje su nam upućivali dok su bili živi. To su priče o neosjetljivosti na nepodnošljivu bol, patnju i osjećaju beznađa koji su ih, kako tvrde stručnjaci, morili pre nego su donijeli odluku zbog koje ih jedni smatraju kukavicama, a drugi - najhrabrijim
"U stvarnosti, ono što može doprinijeti razvoju samoubistva ili ubistva nije činjenica što se o njima govori, već način na koji se o njima govori." Kada je prije više od stotinu godinu napisao ovu rečenicu, francuski sociolog Emile Durkheim verovatno nije ni maštao o tome da će i u 21. vijeku samoubistvo ostati ne samo nerešiva enigma nego i jedan od najvećih tabua ljudskog društva. Nemoć da se odgovori na pitanje zašto se naš sused, prijatelj, bliski rođak, kolega sa studija ili posla odlučio da svesno i namerno prekine vlastiti život, za rezultat ima poraznu činjenicu: danas je, ne samo kod nas nego i u svetu, nepopularno pisati i govoriti o neposrednim uzrocima suicida i suštinskim razlozima odluke da se prekrate "muke ovozemaljskog života".
Dete,mladić devojka ili starica ,da stvari budu i gore, nepopularno je uopće raspravljati o tome kako prepoznati potencijalnog samoubicu i šta učiniti da ga se odvrati od pokušaja da si oduzme najvrednije što ima - vlastiti život. Tako samoubice dobijaju etiketu mentalno oboljelih (mada najveći broj samoubica spada u kategoriju psihički zdravih osoba), njihove porodice su , "obilježene", a vrhunac cinizma svakog modernog društva, pa tako i ovog naseg, spram ljudi koji su si oduzeli život, precizna je statistika broja samoubica u kojoj je zabeležen svaki skok sa visine, vešanje, trovanje, utapanje, pucanje iz vatrenog oružja... Istovremeno, medijsku pažnju (veću minutažu na televiziji ili veći prostor u novinama) zavređuju jedino oni čija su samoubistva, na neki način, spektakularna i posebno atraktivna za probirljivu, trača i senzacija gladnu publiku
________________________________________
Podaci u svijetu govore da broj suicida među adolescentima raste velikom brzinom. Poznavanje stavova prema suicidu može biti korisno u prevenciji i intervenciji suicida
Da li su bitni pol ,godine,mesto u kome zivite ,,zanimanje???????
Odgovor postoji Odgovor na samoubistvo međutim postoji i definitivno je moguće sprečiti suicid u mnogim slučajevima, preokrenuvši tok misli i emocija onih koji autodestrukciju smatraju jedinim mogućim izlazom. On leži u dve "magične" riječi: predikcija i prevencija. Srž predikcije ili, jednostavnije, predviđanja je u obraćanju pažnje na znakove koji ukazuju na moguću odluku da neko iz naše najbliže okoline oduzme sebi život. Iako se iz brojnih slučajeva samoubistava da zaključiti kako se radi o neočekivanom, iznenadnom i po najintimnije poznanike samoubice šokantnom koraku, verovatnija je mogućnost da oni koji "dobro poznaju" ličnost potencijalnog samoubice ne znaju primijetiti nagovještaje kobne odluke.
Nekada je i jedna najobičnija reč tas na vagi odluke da se život prekrati ili da se pronađe nova energija za borbu sa somatskim (tuberkuloznim oboljenjima, karcinomom, srčanim ili veneričnim bolestima...) ili psihičkim oboljenjem (depresijom, alkoholizmom ili narkomanijom, shizofrenijom, poremećajem ličnosti ili epilepsijom); sa emocionalnim teškoćama (u čijem korenju su ljubavni, bračni ili porodični nesporazumi), sa ekonomskim nedaćama (vezanim za osiromašenje, dugotrajnu nezaposlenost, gubitak posla i materijalnu besperspektivnost) ili pak moralnim motivima (čija podloga su, najčešće, osecaj uvređenosti, osramoćenosti, oklevetanosti...).
Nepodnošljiva bol koja dominira u ličnosti potencijalnog samoubice može se ublažiti i telefonskim razgovorom sa nekim ko pokaže interes da ga sasluša i da autodestruktivnu energiju preoblikuje u motivaciju za mijenjanjem okolnosti i osećanja koji prouzrokuju bol. Tim prije jer je u naučnoj klasifikaciji motiva za suicid, kao jedan od dominantnih, naveden i tzv. apel za pomoć. Radi se, zapravo, o pokušaju samoubistva koji nije usmjeren ka smrti, nego ka boljem životu, odnosno ponovnom uspostavljanju statusa u društvu.
U teoriji, dakle, nije teško pronaći motiv ukoliko se samoubistvo promatra kao individualni čin koji ima svoju dinamiku, teško shvatljivu i procjenjivu za bilo koga drugog do potencijalnog samoubice. U praksi, ne treba trošiti reči na bezbroj mogućih načina na koje društvo može potaknuti suicidogene motive u svakoj ranjivijoj ličnosti, bez obzira da li se radi o zemlji u tranziciji, ili visokorazvijenoj zemlji Zapada. Ali i u teoriji i u praksi, jedno od najzastupljenijih tumačenja samoubistva je ono u kojem pojedinac za svoju egzistencijalnu ugroženost okrivljuje užu i širu okolinu. "Svojim samoubistvom uništavam sve, ceo ovaj nesretni svet koji me okružuje dok sam u životu", kaže samoubica u oproštajnom pismu. Kažnjavajući društvo tako što će se ubiti, čovek ne samo da svedoči o dubini vlastitog beznađa nego i o društvu koje ga je, sasvim sigurno, odbacilo ili mu bar nije pružilo priliku da iskaže bol koju oseća.
Zato, primijetimo svakog od tih ljudi koji oko nas pate. Oni zaslužuju da žive, njihove teškoće nisu neprolazne, nesavladive i nerešive. A neko im zaista moze pomoci
Misljenja sam da faktori suicidnog rizika mnogima nisu poznati,,,ili ako jesu uvek su relativni..
I na kraju da zavrsim svoje izlaganje na ovu veoma bitnu po meni temu sa molbom I apelom svima vama koji mozete biti potencijalna osoba koja moze spreciti necije samoubistvo da malo vise razmisljate o tome I otvoreno,,zdravorazumski razgovarate na pomenutu temu.
Ponavljam ,iz svog licnog iskustva,,nije pogresno govoriti o suicidu,,,treba otvoriti tu temu I postaci na razmisljanje sve vas, koji mozda mozete pomoci potencijalnim samoubicama.Njima ce ,opet ponavljam, biti lake kada se o tome govori kako ne bi svoj trenutak slabosti iskoristili za sopstveno samounistenje!
Svima vama koji ste procitali ovaj tekst veliko hvala,,uz ocekivanje da cu dobiti vase sugestije I komentarena pomenutu temu..JOS JEDNOM APELUJEM ZA POMOC!!!!!!!!
SRNA RANJENA!!!!
Pojedini material je upotrebljen od vec postojecih tekstova sa neta
