Da li zbog misli može da se poludi?

[Lagerta]

Ako nekome nije problem da povredi drugo živo biće, takođe možemo pričati o mentalnim problemima .

 

[Manastirka]

Ako nekome nije problem da povredi drugo živo biće, takođe možemo pričati o mentalnim problemima .

Eh,...pa opet je to sve u granicama "društveno prihvatljivog i sankcionisanog".
Koliko je stvarno ljudi, koji nisu bili nikada povređeni? Zaštićen si jedino kao "mladunče", samo dok si u majčinom stomaku.
" Homo homini, lupus est"!
Zakon kaže, ako je razuman odgovaraće pred Zakonom, ako je lud neće ( jer onda ide u psihijatrijsku ustanovu).
Ljudska priroda je jedno i nema veze sa ludilom o kome je tema.

 

[bangg]

Lepo čovek objasnio!

A sta uopste znaci biti normalan ? Raditi i misliti ono sto vecina radi i misli ? Sta ako vecina nije u pravu ?

 

[Manastirka]

A sta uopste znaci biti normalan ? Raditi i misliti ono sto vecina radi i misli ? Sta ako vecina nije u pravu ?

Ćuti 'bre,...!To se javno ne govori.

 

[bangg]

U prevodu, šta te briga što sam luda u svojoj sobi

Ovako ja pevam svom Razumu

 

[Manastirka]

Ovako ja pevam svom Razumu

 

[bangg]

Dva se raka na istom zaru pekla,jedan drugom nisu verovali.

Emocije u sklopu sa mislima imaju veliki uticaj da le ce se poludeti ili ne...

Iskustvo je subjektivno i dzaba objasnjavanja ,moramo sami proci kroz to nesto i licno iskusiti...

 

[bangg]

osećanja


Jednom davno, sva ljudska osećanja i svi ljudski kvaliteti našli su se na jednom skrivenom ostrvu u svemiru ,na Zemlji.
Kada je Dosada zevnula treći put, Ludost je, uvek tako luda, predložila:
»Hajde da se igramo zmurke!
Ko se najbolje sakrije, pobednik je među osećanjima.»
Intriga je podigla desnu obrvu, a Radoznalost je, ne mogavši da prećuti zapitala.:
«Zmurke? Kakva je to igra?»
«To je jedna igra» -započela je da objašnjava Ludost, «u kojoj ja pokrijem oči i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete. Kada završim, polazim u potragu, i koga zadnjeg pronađem, taj je pobednik.»
Entuzijazam je zaplesao, sledilo ga je Oduševljenje. Sreća je toliko skakala da je nagovorila na igru i Sumnju i Apatiju koje nikada ništa nije interesovalo.
Ali nisu svi hteli da se igraju.
Istina je bila protiv skrivanja, a i zašto bi se skrivala? Ionako je uvek, na kraju, svi “pronaðu”. Ponos je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mučilo što on nije bio taj koji se setio da predloži igru. Oprez nije hteo da rizikuje.
«Jedan,dva,tri...» Počela je da broji Ludost.
Prva se sakrila Lenjost koja se, kao uvek, samo bacila iza prvog kamena na putu. Vera se popela na nebo, Zavist se sakrila u senci Uspeha koji se uz muku popeo na vrh najvišeg drveta. Velikodušnost nikako nije mogla da odluči gde da se sakrije, jer joj se svako mesto činilo savršenim za jednog od njenih prijatelja. Lepota je uskočila u kristalno čisto jezero, a Sramežljivost je provirivala kroz pukotinu drveta. Krasota je našla svoje mesto u letu leptira, a Sloboda u dahu vetra. Sebičnost je pronašla skrovište, ali samo za sebe!
Laž se sakrila na kraju duge (laže, bila je na dnu okeana), a Požuda i Strast u krateru vulkana. Zaborav je zaboravio da se sakrije,ali to nije važno…
Kada je Ludost izbrojala 999.999,
Ljubav još nije pronašla skrovište, jer je sve bilo zauzeto. Ugledavši ružičnjak,uskočila je,prekrivši se prekrasnim pupoljcima.
«Milion!»-zavikala je Ludost i započela svoju potragu.
Prvu je pronašla Lenjost, iza najbližeg kamena. Ubrzo je začula Veru kako raspravlja o teologiji s Bogom, a Strast i Požuda su iskočile iz kratera od straha. Slučajno se tu našla Zavist, i naravno, i Uspeh, a Sebičnost nije trebala ni da se traži, sama je izletela iz svog savršenog skrovišta koje se pokazalo pčelinjom košnicom.
Od tolikog traženja Ludost je ožednila, i tako u kristalnom jezeru pronašla Lepotu. Sa Sumnjom joj je bilo još lakše, jer ona nije mogla da se odluči za skrovište, pa je ostala da sedi na obližnjem kamenu.
Tako je Ludost, malo po malo, pronašla gotovo sve.
Talenat u zlatnom klasju žita, Teskobu u izgoreloj travi, Laž na kraju duge (laže,bila je na dnu okeana), a Zaborav je zaboravio da su se uopšte igrali.
Samo Ljubav nije mogla nigde da pronađe. Pretrazila je svaki grm i svaki vrh planine i kad se već razbesnila, ugledala je ružičnjak. Zaša je među ruže, uzela suvu granu, i besna i iznemogla, počela je da udara po prekrasnim ružinim pupoljcima.
Odjednom se začu bolan krik. Ružino trnje izgrebalo je Ljubavi oči.
Ludost nije znala šta da učini.
Pronašla je Pobedu, osećaj nad osećanjima, ali Ljubav je postala slepa.
Plakala je i molila Ljubav da joj oprosti i na kraju je odlučila da zauvek ostane uz Ljubav i pomaže joj.
Tako je Ljubav postala pobednik nad osećanjima, ali je ostala slepa, a Ludost je prati gde god da ide.

 

[Manastirka]

osećanja


Jednom davno, sva ljudska osećanja i svi ljudski kvaliteti našli su se na jednom skrivenom ostrvu u svemiru ,na Zemlji.
Kada je Dosada zevnula treći put, Ludost je, uvek tako luda, predložila:
»Hajde da se igramo zmurke!
Ko se najbolje sakrije, pobednik je među osećanjima.»
Intriga je podigla desnu obrvu, a Radoznalost je, ne mogavši da prećuti zapitala.:
«Zmurke? Kakva je to igra?»
«To je jedna igra» -započela je da objašnjava Ludost, «u kojoj ja pokrijem oči i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete. Kada završim, polazim u potragu, i koga zadnjeg pronađem, taj je pobednik.»
Entuzijazam je zaplesao, sledilo ga je Oduševljenje. Sreća je toliko skakala da je nagovorila na igru i Sumnju i Apatiju koje nikada ništa nije interesovalo.
Ali nisu svi hteli da se igraju.
Istina je bila protiv skrivanja, a i zašto bi se skrivala? Ionako je uvek, na kraju, svi “pronaðu”. Ponos je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mučilo što on nije bio taj koji se setio da predloži igru. Oprez nije hteo da rizikuje.
«Jedan,dva,tri...» Počela je da broji Ludost.
Prva se sakrila Lenjost koja se, kao uvek, samo bacila iza prvog kamena na putu. Vera se popela na nebo, Zavist se sakrila u senci Uspeha koji se uz muku popeo na vrh najvišeg drveta. Velikodušnost nikako nije mogla da odluči gde da se sakrije, jer joj se svako mesto činilo savršenim za jednog od njenih prijatelja. Lepota je uskočila u kristalno čisto jezero, a Sramežljivost je provirivala kroz pukotinu drveta. Krasota je našla svoje mesto u letu leptira, a Sloboda u dahu vetra. Sebičnost je pronašla skrovište, ali samo za sebe!
Laž se sakrila na kraju duge (laže, bila je na dnu okeana), a Požuda i Strast u krateru vulkana. Zaborav je zaboravio da se sakrije,ali to nije važno…
Kada je Ludost izbrojala 999.999,
Ljubav još nije pronašla skrovište, jer je sve bilo zauzeto. Ugledavši ružičnjak,uskočila je,prekrivši se prekrasnim pupoljcima.
«Milion!»-zavikala je Ludost i započela svoju potragu.
Prvu je pronašla Lenjost, iza najbližeg kamena. Ubrzo je začula Veru kako raspravlja o teologiji s Bogom, a Strast i Požuda su iskočile iz kratera od straha. Slučajno se tu našla Zavist, i naravno, i Uspeh, a Sebičnost nije trebala ni da se traži, sama je izletela iz svog savršenog skrovišta koje se pokazalo pčelinjom košnicom.
Od tolikog traženja Ludost je ožednila, i tako u kristalnom jezeru pronašla Lepotu. Sa Sumnjom joj je bilo još lakše, jer ona nije mogla da se odluči za skrovište, pa je ostala da sedi na obližnjem kamenu.
Tako je Ludost, malo po malo, pronašla gotovo sve.
Talenat u zlatnom klasju žita, Teskobu u izgoreloj travi, Laž na kraju duge (laže,bila je na dnu okeana), a Zaborav je zaboravio da su se uopšte igrali.
Samo Ljubav nije mogla nigde da pronađe. Pretrazila je svaki grm i svaki vrh planine i kad se već razbesnila, ugledala je ružičnjak. Zaša je među ruže, uzela suvu granu, i besna i iznemogla, počela je da udara po prekrasnim ružinim pupoljcima.
Odjednom se začu bolan krik. Ružino trnje izgrebalo je Ljubavi oči.
Ludost nije znala šta da učini.
Pronašla je Pobedu, osećaj nad osećanjima, ali Ljubav je postala slepa.
Plakala je i molila Ljubav da joj oprosti i na kraju je odlučila da zauvek ostane uz Ljubav i pomaže joj.
Tako je Ljubav postala pobednik nad osećanjima, ali je ostala slepa, a Ludost je prati gde god da ide.

 

[Antigon@]

Jednostavno i ukratko rečeno – opsesivna misao svojim sadržajem nije tačna, ali poput zagonetke u sebi nosi rešenje. Takodje, poput zagonetke ona i dovodi u zabludu pojedinca.​

Kao što jezik ne možemo razdvojiti od misli, tako misli ne možemo razdvojiti od svesti.

Polako se kristaliliše istina da je misao samo jedna od velikog broja psihičkih funkcija i ima za svrhu komunikaciju da nešto prenese. To znači da misao ne utiče, niti učestvuje ni u kom obliku u ludilu. Kada dođe do ludila, misli su u funkciji ludila i komuniciraju na patološki način. Ali misli nisu uzrok ludila, već su samo u skladu sa njim, a ludilo je zapravo gubitak kontakta sa realnočću. Zbog ovog gore navedenog se ne može poludeti, ma kakve da su nam misli.

Zbog čega se onda misli pojavljuju u oblicima koji nam se ne sviđaju?

Ko je rekao ikada, ko je obećao ili ko nas je slagao da naše misli jesu istina? One mogu biti lažne, izvitoperene, perverzne, mogu biti čak i u diskrapanci – neskladu sa nama samima. Naše je da ne prihvatamo misli zdravo za gotovo. To je jako bitna stvar. Ako mi je palo na pamet da ću umreti, daj da vidim koji su dokazi za to. Ako se javlja misao: želim da spavam sa sestrom, a zatim se javi užasna griža savesti, mučnina (opsesivna incestoidna misao), bar da vidim zbog čega sleduje gađenje. Da je to moja želja, zar ne bi bilo malo slasnog osećaja, zar se ne bih potrudio da je realizujem?

Sve su to dokazi da naše misli mogu da igraju razne igre, iako se na tumačenju i analizi misli zadržimo na nivou konkretnog, činjeničnog i logike, desiće se ćorsokak. Značenje misli je jako kompleksna tema koja zadire u problematiku opsesivnosti, gde se mnoge terapije ne snalaze.

Jednostavno i ukratko rečeno, opsesivna misao svojim sadržajem nije tačna, ali poput zagonetke u sebi nosi rešenje. Takođe, poput zagonetke ona i dovodi u zabludu pojedinca.

Meni sve ovo liči na monomaniju - piromaniju, kleptomaniju.
Hoću da pitam šta bude kad se opsesivna misao realizuje.

Imamo li onda dijagnozu?

 

[Lagerta]

Meni sve ovo liči na monomaniju - piromaniju, kleptomaniju.
Hoću da pitam šta bude kad se opsesivna misao realizuje.

Imamo li onda dijagnozu?

Ako je izazvana nekim emotivnim slomom, verovatno da će se realizovati . Tj , misli će pod uticajem psihičkih funkcija krenuti u opsesivno ponavljanje .

 

[Antigon@]

Ako je izazvana nekim emotivnim slomom, verovatno da će se realizovati . Tj , misli će pod uticajem psihičkih funkcija krenuti u opsesivno ponavljanje .

Da li to znači da emocija pokreće "ludilo" a misao ne?

 

[Lagerta]

Da li to znači da emocija pokreće "ludilo" a misao ne?

Misao je samo jedna psihička funkcija , kojom 'iskazuješ' već nastalo ludilo .

 

[bangg]

Da li to znači da emocija pokreće "ludilo" a misao ne?

Osecanja i Emocije su jedno te isto za druge ,ali,ja sam ta dva razdvojio
Osecanja su unutrasnja povratna sprega izmedju misli i njih samih.
Dok za mene Emocije pretstavljaju spoljasnje ispoljavanje Osecanja-na
telu-licu,kao ovi emotioni koje koristimo.

Osecanja su nesto najvrednije sto imamo pa bila ona i negativna,bez njih bi bili samo roboti.
Mi zamislimo misao ili kazemo tu misao i ona odmah izaziva povratnu spregu prema Osecanju za tu
misao ili rec. Kada ne mozemo da se SPORAZUMemo sa nekim obicno dolazi do nesuglasica i
do svadja ,na primer,to dovodi do ljutnje -besa i slicno,tako da pozelimo i da naudimo nekome,zbog
reci ili misli. Reci mogu seci ostrije od maca,ali samo u sprezi sa Osecanjem koju ta rec izaziva.

Sve sto imamo od misli-reci su metafore!

Ludilo koje sam ja doziveo se upravo tako dogodilo,plus,nespavanje nocima za redom i jos splet
nekih drugih okolnosti i eto ,odlutah od "Zdravog Razuma",ali sam ja resio da se vratim nazad
jer sam uvideo da takvo razmisljanje nicemu ne vodi.

 

[bangg]

Ko kule peska stalno dize i da popravi ih stize,sto se popraviti da,samo ludak kao ja

 

[Manastirka]

A zašto ljudi osede preko noći kad ih more sumorne misli?

Od jakog stresa ili preživljene teške traume.
Nekome napr .tako mogu poispadati svi zubi u kratkom vremenskom periodu.

 

[gost 434892]

​

Šta je misao?​

Po rodjenju svesti, tog malog dela naše psihe, razvila se funkcija čiji je zadatak da komunicira i ostvari što bolji kontakt sa spoljnim svetom. To su misli, psihička funkcija koja omogućava komunikaciju između spoljnjeg, fizičkog sveta i unutrašnjeg sveta potreba i želja.

Funkcija MISAO je jako bitna za svest, a obzirom da čovek, pojedinac, smatra da je centar psihe svest, samim tim je i misaona funkcija jako bitna, ako ne i najbitnija u našem poimanju. Međutim, to ni približno nije tačno. Rad sa mislima je jako bitan i o tehnikama promene misli pročitajte u teksu o kognitivnoj restrukturaciji.

Čovek može imati doživljaj da će poludeti u datom momentu (npr. za vreme paničnog napada u autu), ali ta misao se nikada neće obistiniti, ne zato što će mučena osoba smoći snage da se sabere, već zato što je ludilo stanje koje nema veze sa mislima. Ludilo je gubljenje kontakta sa realnošću, dok misao kao funkcija nema nikakvu ulogu u nastajanju ili razvijanju tog procesa odvajanja od realnosti.

Zbog čega ljudi imaju sklonost da čudne, neprihvatljive ili ružne, strašne misli odmah okarakterišu kao ludilo, gubljenje kontrole, smrt ili padanje u nesvest je za dublju analizu i možda neki drugi tekst, ali je jako bitno da se zadrže ideja i činjenica da su misli procesi, i to psihički procesi koji služe da se ostvari kontakt sa spoljnim svetom. One misle i nerazdvojive su od samog procesa opservacije.

Може, наравно. Човек , како си и сама казала, развија мисли као додир са реалношћу. Али и мисли зависе од човековог схватања реалности. Ако човек своју реалност доживљава као катастрофалну, тужну и јадну, његове мисли ће бити катастрофалне тужне и јадне. Неће му дати мира

То је, например, присутно код депресије

 

[Lagerta]

Misao je psihička funkcija koja omogućava komunikaciju između spoljnog i unutrašnjeg sveta.Uz tu funkciju postoje još mnoge psihičke funkcije koje uz spoljašnje nadražaje formiraju misao : emocije .Recimo,strah ,kao psihička funkcija može informaciju iz spoljašnjeg sveta projektovati kao ugrožavanje i tako formirati misao.