http://209.85.129.132/search?q=cach...вне+цркве&cd=2&hl=sr&ct=clnk&client=firefox-a
Стварно МОЛИМ МОДЕРАТОРЕ ДА ОВУ УМОБОЛНУ ТЕМУ ЗАКЉУЧАЈУ... ово стварно нема смисла ....
цитат:
III Црквене кривице и казне
Члан 214
Кривице по канонима и црквеним прописима које извиђају и суде надлежне црквене власти ове су:
а) свештених лица оба реда:
1) преступи против вере и учења Цркве, као и црквеног поретка;
2) владање које не доликује свештеничком чину и положају;
3) невршење, односно немарљиво вршење службених свештеничких дужности и законитих наредаба претпостављених црквених власти;
4) увреде и клевете које једно свештено лице нанесе другом свештеном лицу;
5) изнуђивање непрописне награде за свештенорадње;
6) претресање и критиковање у беседама закона и наредаба надлежних власти и њихових поступака;
б) верних:
1) преступи против вере и учења Цркве и црквеног поретка;
2) преступи против хришћанског морала.
Члан 215
Кривице се извиђају и суде по службеној дужности или на основу поднесене тужбе.
Члан 216
Црквене казне су ове:
а) за свештена лица оба реда:
1) опомена;
2) укор;
3) епитимија;
4) премештај на друго место службовања;
5) привремена забрана свештенодејства, највише до године дана;
6) губитак парохиске службе, односно другог звања у Цркви;
7) доживотна забрана свештенодејства;
8) лишење свештеничког чина;
9) лишење свештеничког чина са искључењем из црквене заједнице и
10) лишење монаштва;
б) за верне:
1) привремено лишење појединих права и почасти у Цркви;
2) искључење из црквене заједнице на извесно време, и
3) коначно искључење из црквене заједнице.
Члан 217
За свештена лица оба реда казну опомене, укора, епитимије до петнаест дана и забране свештенодејства до тридесет дана изриче надлежни епархиски Архијереј, а казну премештаја у друго место, забране свештенодејства више од тридесет дана и остале казне само надлежни Црквени суд. За верне казну привременог лишења појединих права и почасти у Цркви изриче надлежни Архијереј а остале казне надлежни Епархиски црквени суд.
Казне које изриче епархиски Архијереј одмах су извршне (чл. 108 т. 19), а казне које изриче Епархиски црквени суд подлеже расматрању и суђењу Великог црквеног суда према чл. 79.
Члан 218
Нико се не може казнити ниједном црквеном казном без претходног саслушања.
Члан 219
Ако је против свештеног лица поднесена тужба за такву кривицу која је проузроковала саблазан у народу и служи на срамоту свештеничком чину, епархиски Архијереј може такво свештено лице, одмах чим се поведе истрага, одлучити од свештенодејства до пресуде Црквеног суда.
Доносећи одлуку о одлучењу од свештенодејства, Архијереј може одредити да се свештеном лицу привремено умање његове принадлежности до половине.
Предмети ове врете имају се сматрати хитнима и Црквени суд је дужан решити их најдаље у року од године дана.
Члан 220
У случају оптужбе за злоупотребу материјалне природе, оптуженог може епархиски Архијереј од управе разрешити, док се његова кривица коначно не извиди и не пресуди.
Члан 221
Казне забране свештенодејства, без обзира на трајање, повлаче умањење принадлежности у једној половини за време док казна траје у корист заменика.
Члан 222
Казне предвиђене под тач. 4 до 6 закључно у члану 216 повлаче зауставллње напредовања у чину и привадлежностима највише за три године према одлуци црквене власти која је изрекла казну.
Ово заустављање у напредовању наступа и онда кад је свештеник кажњен по чл. 216 т. 1 до 3 у две узастопне године.
Члан 223
Свештена лица, која као таква служе у државној служби, чим буду осуђена на доживотну забрану свештенодејства или на лишење свештеничког чина, губе своја звања у Цркви.
Свештена лица која служе у црквеној служби када буду одлучена или осуђена на привремену забрану свештенодејства, престају вршити дужност свога звања док траје та забрана, и за све то време примају половину својих принадлежности.
Члан 224
Одредбе о црквеним кривицама и казнама односе се и на пензионисана свештена лица, уколико се на њих могу примењивати.
)
