DA LI U SEBI PONEKAD VIDITE MALO DIJETE

[bihter]

Jutros sam gledala crtani film,nesvjesno ,uhvatila sam sebe kako sam se unijela u njega...jednostavno otisla u njihov svijet...svijet fantazije.
ponekad kada vidim dijecu kako se igraju dođe mi da se pridruzim...da se igram..da nemam granica..da se smijem glupim stvarima..
ponekad se osjecam kao dijete u tijelu odrasle osobe..
Da li vi u sebi ponekad vidite malo dijete??

 

[muzjak]

Vrlo pozitivno. Ljudi polako ulazeći u kolotečinu života prestaju da se raduju i da vide sreću u malim stvarima.
Sve postaje uobičajeno i stimulusa za sreću i radost ima sve manje.
Naravno da treba da postajemo zreliji, ali ne znači i nesrećniji i gubimo one vredne delove sebe koji bivaju potisnuti nekim "ozbiljnim" stvarima i problemima.
Zadrži dete u sebi što duže, jer kada ga izgubiš teško ga ponovo nalaziš i bez njega mnogo toga nećeš uspeti da razumeš i osetiš.

 

[Uysal]

Ponekad osjetim nostalgiju za nekim proslim vremenima, prisjecam ih se, znajuci da se vise nikad nece ponoviti.

 

[Dača R]

Jutros sam gledala crtani film,nesvjesno ,uhvatila sam sebe kako sam se unijela u njega...jednostavno otisla u njihov svijet...svijet fantazije.
ponekad kada vidim dijecu kako se igraju dođe mi da se pridruzim...da se igram..da nemam granica..da se smijem glupim stvarima..
ponekad se osjecam kao dijete u tijelu odrasle osobe..
Da li vi u sebi ponekad vidite malo dijete??

Naravno...tako i treba!

 

[chinaski]

mislim da je dobro zadrzati dete u sebi. ali ne u svim domenima.
cini se da se ponekad desavaju po meni sasvim pogresni procesi prilikom odrastanja i sazrevanja:
radoznalost, umece igre, istinskog uzivanja i cudjenja, sposobnost daljeg razvoja i sazrevanja, autenticnost i neposrednost u ponasanju se gube. a zadrzavaju se nekakve infantine, idealizovane, rigidno simlifikovane i iskljucive emocije i predstave o zivotu i ljudima.

 

[NeDoDiri]

Jutros sam gledala crtani film,nesvjesno ,uhvatila sam sebe kako sam se unijela u njega...jednostavno otisla u njihov svijet...svijet fantazije.
ponekad kada vidim dijecu kako se igraju dođe mi da se pridruzim...da se igram..da nemam granica..da se smijem glupim stvarima..
ponekad se osjecam kao dijete u tijelu odrasle osobe..
Da li vi u sebi ponekad vidite malo dijete??

..Da,vidim i to me čini sretnom..znači da sam sačuvala u sebi ono najiskrenije i najčistije neuprljano vremenima i promjenama..ljudi to treba da gaje u sebi jer po tome i jesu..a većina je zaboravila da se raduje na onaj najjednostavniji i najprirodniji način-osmijehom djeteta.

 

[***Saint***]

Naravno da vidim jer redovno hranim tu detinju stranu u sebi, da kad sve drugo ne bude kako treba, bar to dete ostane da mi pravi društvo u mislima i razveseli svojom bezbrižnošću bar na minut.

 

[Egreta27]

Kad god sam potisnula (ignorisala, nepriznavala...) to dijete u sebi, pravovremeno, vratilo mi se kao bumerang, ali kad i gdje ne treba...
Pritom ne mislim samo na "djecije ponasanje"...vec onu bezazlenost, otvorenost, kreativnost...i sve ono sto samo djeca mogu i znaju...
...zadrzala sam ga u onom segmentu smijeha i radovanja sitnicama...makar i krisom...to uvijek...mislim da drugacje i ne bih znala da zivim...

 

[CyndILauper]

da ,vidim i to vrlo cesto ..
radujem se neverovatno smesnim stvarima,ali ne mogu drugacije

 

[marixa]

Da, i vidim ga i čujem, samo ga ljudi oko mene ne vide . Oni u meni vide samo jednu običnu odraslu osobu ...koja je nakada, kako to reče Egziperi, bila dete... Kako hoće, mogu ja da se igram žmurke i sama ...zažmurim, izbrojim do 100 i ...pa naravno kuliram...

 

[CyndILauper]

ja jos nisam odrasla ..

 

[gost 304860]

Ми смо мали пиЈонири
из гаћа нам нешто вири

Нисам одрас’о ич море од седмака

 

[Pravi Stojko]

Jos kad bi pustali kvalitetnije crtace, onda nikad kraja
Sreca, sreca, radost,
sreca, uzivancijaaaaa...

 

[marixa]

Jos kad bi pustali kvalitetnije crtace, onda nikad kraja
Sreca, sreca, radost,
sreca, uzivancijaaaaa...

Da znaš, glasam za Kalimera i Pepe le tvora

 

[gost 170870]

mislim da je dobro zadrzati dete u sebi. ali ne u svim domenima.
cini se da se ponekad desavaju po meni sasvim pogresni procesi prilikom odrastanja i sazrevanja:
radoznalost, umece igre, istinskog uzivanja i cudjenja, sposobnost daljeg razvoja i sazrevanja, autenticnost i neposrednost u ponasanju se gube. a zadrzavaju se nekakve infantine, idealizovane, rigidno simlifikovane i iskljucive emocije i predstave o zivotu i ljudima.

Svi imaju to dete u sebi, pitanje je samo kako ga tretiraju.

 

[tgdanijela]

Vide svi ostali

 

[chinaski]

Svi imaju to dete u sebi, pitanje je samo kako ga tretiraju.

Verovatno da si u pravu. Takvom koncepcijom i operise psihologija kao nauka. Ali znam da se kod nekih to dete ne da prepoznati. Postanu ustogljeni i kruti, gajeci istovremeno neoplemenjene, rigidne prestave, razmisljanja i mehanizme postupanja. Sto se na kraju paradoksalno svodi na nezrelost. Biti precesto ozbiljan i krut je u sustini neodgovoran stav prema zivotu.

Dosta toga zavisi od vaspitanja. Cesto sa zaloscu primetim kako pojedini roditelji vaspitanje dece razumeju kao dresuru. A mislim da deca kroz nacin vaspitanja koji je cesto prisutan vise gube, nego sto dobijaju. Jer im se usadjuju pogresne, trivijalne vrednosti, a kod njih satiru pozitivni detinji potencijali.

Cini mi se da se radi i o izvesnom sistemu vrednosti, kada se zreloscu i odrasloscu smatra gubitak nekih lepih decjih osobina. Dok se istovremeno ne stize daleko na putu kvalitetnog psiholoskog razvoja.

 

[besmrtna]

To treba cuvati

 

[wihor]

dok sam bio dete uvek sam mastao da se vozim svemirskim brodom,sad mislim da mi brod nije potreban da bih se provozao..

 

[gost 304860]

Ја сам ко дете ’тео да будем ватрогасац са дугачким шмрком.

Нисам доживо да имам униформу али имам шмрк.

 

[bRu zLi]

DETE JE OTAC COVEKA

Sigmund Frojd...

 

[bud@]

Ne, u ogledalu vidim neshto josh gore. Nekog kog samo mama mozzda josh voli.

 

[gost 170870]

Verovatno da si u pravu. Takvom koncepcijom i operise psihologija kao nauka. Ali znam da se kod nekih to dete ne da prepoznati. Postanu ustogljeni i kruti, gajeci istovremeno neoplemenjene, rigidne prestave, razmisljanja i mehanizme postupanja. Sto se na kraju paradoksalno svodi na nezrelost. Biti precesto ozbiljan i krut je u sustini neodgovoran stav prema zivotu.

Dosta toga zavisi od vaspitanja. Cesto sa zaloscu primetim kako pojedini roditelji vaspitanje dece razumeju kao dresuru. A mislim da deca kroz nacin vaspitanja koji je cesto prisutan vise gube, nego sto dobijaju. Jer im se usadjuju pogresne, trivijalne vrednosti, a kod njih satiru pozitivni detinji potencijali.

Cini mi se da se radi i o izvesnom sistemu vrednosti, kada se zreloscu i odrasloscu smatra gubitak nekih lepih decjih osobina. Dok se istovremeno ne stize daleko na putu kvalitetnog psiholoskog razvoja.

Ja to ( to da su neki ljudi rigidni, nemaštoviti, isuviše ozbiljni i praktični) povezujem sa duhom i nedosatkom duha i pritom uopšte ne znam šta tačno mislim pod tim "imanje duha". Valjda na to autentično naše, na širinu svesti ali i na volju i vedrinu, radoznalost...šta li Ali mislim da to ima veze sa bezbrižnošću i onom "ličio je na barski cvet prenesen u brda..ličio je na dečaka kome su ljudi oteli bezbrižnost"..da ima veze sa udarcima i razočaranjima, i sve se nešto mislim da uspeti zadržati dete u sebi tokom odrastanja i starenja, i svih iskustava koja nas menjaju je užasno, užasno težak zadatak...

ali verujem da se u svima, koliko god neko ogrubeo tokom života i izgubio sjaj, na svaku nežnost, pažnju i toplinu, obraduje neko dete koje čuči unutra...i podseti da eto postoji i pored svega...

 

[seducer]

Cesto

 

[*Medena*]

Jutros sam gledala crtani film,nesvjesno ,uhvatila sam sebe kako sam se unijela u njega...jednostavno otisla u njihov svijet...svijet fantazije.
ponekad kada vidim dijecu kako se igraju dođe mi da se pridruzim...da se igram..da nemam granica..da se smijem glupim stvarima..
ponekad se osjecam kao dijete u tijelu odrasle osobe..
Da li vi u sebi ponekad vidite malo dijete??

Da, čuvam u sebi tu osobinu deteta...Ona detinja cistota i neiskvarenost. Gledam na ljude očima deteta, onako cisto kako samo dete ume. Dakle, bez apsolutno zadnje namere. Verovatno i na takav nacin volim druge, milseci da je sve bajno i sjajno, da ce mi se vratiti dobrim. Posedujem tu razigranost, koja je svojstvena deci. Mozda malo i ona svojeglavost. Da, ja jesam kao dete iz druge priče i planete.