Da li svako može da se bavi istorijom i da bude istoričar ?

[Nikita Kulganov]

Dr Životije Đorđević:Oko 80.000 ustaša bilo u Titovim uniformama, Hrvati su prodavali iskopane oči Srba!​

http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...formama-Hrvati-su-prodavali-iskopane-oci-Srba
Tipicno ratno huscki nacin pisanja o istorijskim cinjenicama.
Dr. Zivota Djordjevic kaze -

Do 6. aprila 1944. oko 80.000 NDH vojnika je prešlo u partizanske redove., a novinar pise naslocv 80.000 ustasa.
U vojska Ndh se delila na Hrvatsko domobranstvo koja je bila redovna vojska od mobilisanih ljudi, gde je bilo Srba i medju oficirima i medju vojnicima. Ono je obuhvatalo pesadiju, mornaricu i vazduhoplovstvo. Domobranstvo je vodilo vojno skolovani kadar iz Austro-ugarske i kraljevine Jugoslavije. Prvi zapovednik domobranstva je bio Slavko Kvaternik koji je odmah poceo da se svadja sa Pavelicem oko toga gde i kako trebaju da rataju domobrani, ubrzo je smenjen, i vrlo brzu su Nemci preuzeli komandu nad domobranstvom. Domobrani su masovno dezeritirali, i koga uhvate upucivali u Jasenovac. Partizani su pozivali domobrane da se predaju i da predju kod njih. Na Blajburgu sve domobrnaske oficire su streljali, a Ozna je vrsila ispitivanje vojne bukvice, gde je ko od domobrana bio i sta je radio za vreme.
Ustaska vojnica se sastojala iz Crne legije, Pavelicevog telesnog sdruga, Ustaske odbrane...​

Ustase su bili politicka vojska ( kao Nemacki ss ) koji je radio na ostvarivanju ustaskih ciljeva da likvidira Srbe, Jevreje, Rome , komuniste i ostale ''neprijatelje'' . To su bili dobrovoljci. Za Pavelicev telesni sdrug, to je moga samo da se prijavi ako mu jeneki rodjak bio sa Pavelicem i umigraciji, ili ako mu je neki rodjak na viskom polozaju u ustaskoj hijarahiji...Za ustasku obranu koja je drzale logore u Jasenovcu, su se javljali samo dobrovoljici iz drugih ustaskih bojni. Ustaska vojnica je pocinila velike zlocine. Tako da se oni nisu predavali partizanima, jer su znali kako ce da prodju.
Na Blajburgu su partizani pobili sve ustasa, osim onih koji su bili godista 1926,7,8 koji su poslati na prevaspitanje.
Ko su bili vojnici Ndh 6. aprila koje Dr Zivota Djordjevic spominje ? To su bili domobrani, a ne ustase.
Neporofesionalni novinar stavlja naslov DR. ZIVOTA DJORDJEVIC 80000 USTASA BILO U TITOVIM UNIFORMAMA
Mada Dr. Zivota Djordjevic to nije ni rekao, i onda taj interviju sa falsifikovanim naslovom prenose i drugi sajtovi na internetu, i neko cita i dolazi do zakljucka - Tito je primao ustaske koljace u svoje redove, sto je nebuloza.
Druga stvar Dr.Zivota Djordjevic kaze :

Nema odgovora ni na pitanje zašto čuveni partizanski avioni "kukuruzari" (Il-2) nisu sa Sremskog fronta doletali do Jasenovca da makar mitraljiraju ustaške straže.​

E Dr. Zivota Djordjevicu trebao si da istrazujes, e tek onda da kazes nesto.
Prava istina :Saveznički su avioni prvi put bombardirali Logor III u studenom 1944, potom su u veljači 1945. bezuspješno pokušavali srušiti nedaleki most preko Save. Nakon savezničkih i partizanskih bombardiranja logora u ožujku i travnju 1945. godine, unutar logora bili su uništeni mnogi objekti (zgrada Zapovjedničtva, zatvor, zvonara s paketarnicom). To je očigledno i bio cilj bombardiranja: udarac i upozorenje ustaškoj posadi, u nadi da bi to moglo donijeti i neke šanse ili barem olakšice za logoraše. „Jednog dana u mjesecu martu pojavila su se iznenada tri partizanska aviona u niskom letu nad logorom... malim bombama srušili su neke zgrade. Pri tom je poginulo osam drugova... Poslije prvog napada aviona slijedila su još druga dva. Kod drugog napada stradalo je šesnaest zatočenika, dok kod trećeg niti jedan.
To je taj vec mit kao partizani nisu hteli da oslobode Jasenovac, a mogli su kad su hteli...
Tako da je ocigledno da istorijom NE MOZE I NE SME da se bavi svako, jer ovakim pisanjem i takvom interpretacijom dogadjaima pogovo iz bliske proslosti, siri lazi i dezinformacije.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ja mislim da je za istoriju potreban prvo nepristrasan stav.Muka mi je od ostrascenih istoricara posebno upravo tih skolovanih.
Ovi sto nisu zavrsili istoriju bar znamo- nisu zavrsili.

Ali postavlja se pitanje koliko su diplome validne .
Evo recimo ova zena ima diplomu profesorice engleskog, cak je radila i kao univerzitetski profesor:

Ma gde je ova predavala?

 

[gost 41782]

Ma gde je ova predavala?

Negde u Hrvatskoj.
Imas na WIki.

 

[Khal Drogo]

Реално, боље "шпана" енглески од Шојића.

 

[suave]

Ma gde je ova predavala?

https://sh.wikipedia.org/wiki/Dubravka_Šuica

Završila je Filozofski fakultet u Zagrebu, a od 1981. godine je zaposlena kao profesorica engleskog i njemačkog jezika u Osnovnoj školi Lapad, da bi od 1988. do 1990. bila profesorica engleskog i njemačkog jezika u Centru za odgoj i obrazovanje u Dubrovniku. 1990. godine se učlanila u Hrvatsku demokratsku zajednicu čiji je član do danas.

 

[Aranko]

Из једног канадског уџбеника, очигледан пример кад су „прсти историчара ухваћени у пекмезу“. Али ово није изузетак, ово је правило, и овако су и нама „штеловали“ историју само раније.

Превод: „Када су досељеници из Европе дошли требала им је земља на којој ће живети. Индијанци су пристали да се преселе у друге пределе да им направе места.“
Уџбеник је после притиска јавности повучен, али су се људи подсетили како су третирани индијанци све до пре 30-сетак година...

Још једна слика

 

[Konstantin Veliki]

ју историју на Берлинском Конгресу и такву преносили са генерације на генерацију.
Партизани су такође подучили наставнике и професоре "тачној" историји.

Meni je ovo hit, na toj konferenciji se celi jedan kontinent podelio. Reseni milion stvari a velike sile su uspele u svom tom radu da se bave udjbenicima u Srbiji. Ispade da 90% se bavili Srbima i njihovim problemima. I na kraj krajeva sto bi kraljevina Jugoslavija ostala pri tom austriskom narativu, kad je u ratu za saveznicima pukvalno unistila dvojnu monarhiju. Kakav instrument bi imao totalno unistneni Bec da nametne kraljevini Jugoslaviji svoje vidjenje ili Berlin nacisto unistena drzava.
________________________________________________________________________________________________________________________________

U politici nikog ne interesuju istoriska prava, to se tek uzme da se stvar legitimise.

Istorijom moze svako da se bavi. Naravno bice retki slucaji gde neki lajk bude u tome vrhunski (a i toga ima). Lepo je da se sto vise ljudi bave istorijom. Na ovom forumu se za malo znanja mozes ukljuciti. Doduse ljudi ko Slaven bi mogli doktorske disertacije da prave za postovima. Bio bi verovatno na manjem nivou u stanju i ja to da radim, ali za zabavu zasta je forum, meni je previse posla.

Ovako lajkci se baviti naravno nije vrhunska nauka, ali to teba istorija isto biti. Nazalost ljudi ne znaju osnovne principe nauke. A na balkanu je sopstena nacionalna istorija nesto gde crpis neki ponos kad nemas nista u zivotu.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Meni je ovo hit, na toj konferenciji se celi jedan kontinent podelio. Reseni milion stvari a velike sile su uspele u svom tom radu da se bave udjbenicima u Srbiji. Ispade da 90% se bavili Srbima i njihovim problemima. I na kraj krajeva sto bi kraljevina Jugoslavija ostala pri tom austriskom narativu, kad je u ratu za saveznicima pukvalno unistila dvojnu monarhiju. Kakav instrument bi imao totalno unistneni Bec da nametne kraljevini Jugoslaviji svoje vidjenje ili Berlin nacisto unistena drzava.
________________________________________________________________________________________________________________________________

U politici nikog ne interesuju istoriska prava, to se tek uzme da se stvar legitimise.

Istorijom moze svako da se bavi. Naravno bice retki slucaji gde neki lajk bude u tome vrhunski (a i toga ima). Lepo je da se sto vise ljudi bave istorijom. Na ovom forumu se za malo znanja mozes ukljuciti. Doduse ljudi ko Slaven bi mogli doktorske disertacije da prave za postovima. Bio bi verovatno na manjem nivou u stanju i ja to da radim, ali za zabavu zasta je forum, meni je previse posla.

Ovako lajkci se baviti naravno nije vrhunska nauka, ali to teba istorija isto biti. Nazalost ljudi ne znaju osnovne principe nauke. A na balkanu je sopstena nacionalna istorija nesto gde crpis neki ponos kad nemas nista u zivotu.

Upravo tako. Meni se, iskreno, povraća više od toga koliko čujem tu glupost..:Berlinski kongres, Berlinski kongres, Berlinski kongres; kao papagaji ponavlja masa ljudi. Smučilo mi se do svih granica. Naravno, neko će reći da su istoričari krivi jer se ne interesuju za popularizaciju nauke, već to čine samo pojedinci u ograničenom formatu, često i osuđivani od strane zajednice što izlaze iz svoje sobe, i verovatno je jednim delom to istina, ali ja ne razumem odakle toliko lupetanje gluposti o značaju Berlinskog kongresa. Čujem to kod komšija, na spratu, kod rodbine; levo i desno. Kao da se radi o jednom potpunom ispiranju mozga kod velikog dela populacije; o isprogramiranoj izmeni stanja svesti.

I još neki ljudi kada budu najdirektnije suočeni sa realnošću, sa dokazima; reakcija je zatvaranje u svoj izolovani svet fantazmagorijske verzije povesti...

 

[Plavooki Treptač]

Upravo tako. Meni se, iskreno, povraća više od toga koliko čujem tu glupost..:Berlinski kongres, Berlinski kongres, Berlinski kongres; kao papagaji ponavlja masa ljudi. Smučilo mi se do svih granica. Naravno, neko će reći da su istoričari krivi jer se ne interesuju za popularizaciju nauke, već to čine samo pojedinci u ograničenom formatu, često i osuđivani od strane zajednice što izlaze iz svoje sobe, i verovatno je jednim delom to istina, ali ja ne razumem odakle toliko lupetanje gluposti o značaju Berlinskog kongresa. Čujem to kod komšija, na spratu, kod rodbine; levo i desno. Kao da se radi o jednom potpunom ispiranju mozga kod velikog dela populacije; o isprogramiranoj izmeni stanja svesti.

I još neki ljudi kada budu najdirektnije suočeni sa realnošću, sa dokazima; reakcija je zatvaranje u svoj izolovani svet fantazmagorijske verzije povesti...

Препоручујем (барем) вама двојици да прочитате "Анексија Босне и Херцеговине" од ДР Јована Цвијића, штампаној 1908 године. Ту се даје леп пресек шта је значио Берлински Конгрес за Србију. Ваше инсистирање на доказивању да Немци нису писали србску историји се своди на то "где су уџбеници који су они писали". Већ сам једном поменио, а опет ћу: Негирањем историјске тапије на територије које Србима припадају, Немци су де факто исписали неку непотпуну па и погрешну историју Срба, не зато што нису знали за боље, него зато што им истина није одговарала. Није ни другима, па ни Русима, те се ни они нису бунили. Србија је потписала тај споразум јер ништа боље није за себе могла да осигура. А то што након Првог Светског Рата нису "поништили" ту искварену слику није зато јер су схватили да је она уствари истинита, него зато што није служили сврси уједињења јужних словена. И да су Срби узели шта им је нуђено, опет би били мали а доста Срба би и даље остало под не-словенском контролом.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Препоручујем (барем) вама двојици да прочитате "Анексија Босне и Херцеговине" од ДР Јована Цвијића, штампаној 1908 године. Ту се даје леп пресек шта је значио Берлински Конгрес за Србију. Ваше инсистирање на доказивању да Немци нису писали србску историји се своди на то "где су уџбеници који су они писали". Већ сам једном поменио, а опет ћу: Негирањем историјске тапије на територије које Србима припадају, Немци су де факто исписали неку непотпуну па и погрешну историју Срба, не зато што нису знали за боље, него зато што им истина није одговарала. Није ни другима, па ни Русима, те се ни они нису бунили. Србија је потписала тај споразум јер ништа боље није за себе могла да осигура. А то што након Првог Светског Рата нису "поништили" ту искварену слику није зато јер су схватили да је она уствари истинита, него зато што није служили сврси уједињења јужних словена. И да су Срби узели шта им је нуђено, опет би били мали а доста Срба би и даље остало под не-словенском контролом.

To nikakve veze nema sa široko rasprostranjenom (i uporno propagiranom) zabludom u citatu, protiv čega se i Jovan Cvijić kao naučnik borio, odnosno zbog čega se u grobu okreće.

Doduše, kada pišeš o poništavanju posle Prvog svetskog rata više nisam više siguran govoriš li o neprijateljskoj propagandi, što je istorijska činjenica, ili o pomenutoj gnusnoj laži. S obzirom da praktično ništa od stanovišta propagande Centralnih sila nije opstalo u srpskoj istoriografiji u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, što otvara pitanje o čemu ti uopšte i govoriš, pretpostavljam da ipak ponavljaš o onoj izmišljotini koja je pre nešto godina bila iskonstruisana od strane deretićevaca.

Sreća da danas Cvijić nije živ da čuje šta se po Srpstvu pomalja. Da li bi umro od smeha, ili sramote, ne znam.

P. S. Srbija nije potpisnik Berlinskog sporazuma.

 

[Pumpaj Dinstanović]

А то што након Првог Светског Рата нису "поништили" ту искварену слику није зато јер су схватили да је она уствари истинита, него зато што није служили сврси уједињења јужних словена.

Da ne bismo filozofirali bespotrebno...možeš li mi navesti makar jedan jedini primer propagande Centralnih sila koji je u novostvorenoj, jugoslovenskoj državi, dakle posle 1918. godine, bio prihvaćen?

Šta je ta iskvarena slika koja nije bila uklonjena iz razloga južnoslovenskog jedinstva, odnosno koje su to, tačno, stavove srpski istoriografi u doba prve Jugoslavije usvojili iz te iskvarene slike? Vrlo konkretno, moliću; šta to, gde, koji su dokazi, itd...

 

[Plavooki Treptač]

Da ne bismo filozofirali bespotrebno...možeš li mi navesti makar jedan jedini primer propagande Centralnih sila koji je u novostvorenoj, jugoslovenskoj državi, dakle posle 1918. godine, bio prihvaćen?

Šta je ta iskvarena slika koja nije bila uklonjena iz razloga južnoslovenskog jedinstva, odnosno koje su to, tačno, stavove srpski istoriografi u doba prve Jugoslavije usvojili iz te iskvarene slike? Vrlo konkretno, moliću; šta to, gde, koji su dokazi, itd...

пропаганда је прихваћена раније.
Берлински Конгрес је био 1878. Поводом твог питања, наводим мало ниже две књиге Историје Срба штампане у државној штампарији Србије 4 године пре и 4 године након Берлинског конгреса.
(За тебе је питање зашто и како су се то Срби сетили шта је права историја након Берлинског конгреса? И ко их је томе научио? Домаћи историчари сигурно нису јер су они писали сасвим другачије док нису изопштени и буквално забрањени.)

1. "Историја Српског Народа" од Венијамина Калајиа преведена на српски и штампана у државној штампарији 1882
(иначе, оригинал је написан 1876) са следећим садржајем:
Предговор српској публици од писца
Предговор од преводиоца
I. Стање илирско-трачког полуострва за време досељења српскога народа
II. Од досељења српскога народа до оснивања краљевства
III. Династички развитак државе
IV. Сјајно доба српске државе
V. Опадање и пропаст српске државе

2. Милош С. Милојевић издаје 1872. године у државној штампарији у Београду "Одломци Историје Срба и српских-југославенских-земаља у турској и аустрији"
са следећим садржајем:
Први део
Предговор обновљеном издању
1. Приступ
Глава I.
2. О Србима
1) Значај имена Срб у разних народа и писаоца
2) У Шафарика и Николајевића
3) Прави значај имена Срб
Глава II.
3. О сродству Срба са Санскритама у језику и осталом
1) Инђиски и других споменици о живљењу Срба у Инђији
2) Трагови о некад: живљењу Срба у Инђији
3) Спомен нашег народа у Инђији
Глава III.
4. О сеоби Срба из Инђије – у заједници Индоевропске расе
1) Трагови живљења срп. у Африци
2) Трагови живљења срп: у средњој Азији
3) О старим Кинезима и њиховом судару са Србима
4) О старим Бугарима и језику њиховом
Глава IV.
5. О становању Срба ово Хвалијског, Азовског и Црног мора
1) Како су се сва садања славенска племена звала само Србима
2) О постанку разних имена сад. слав. племена
3) О становању Срба у Малој Азији
4) О Србима у Италији
5) О Србима у дан. Турској у Аустрији
Глава V.
6. Долазак старих Елина и Римљана у српске земље
1) Пропаст Срба у Малој Азији
2) Пропаст Срба у Италији
3) Карактеристика Грка и Римљана
4) Пропаст Срба у дан. турским и аустријским земљама
Глава VI.
7. Срби у Ђерманији, Данији и т.д.
1) Борба Срба у Ђерманији и другим земљама с Римљанима, Немцима Готима и т.д. и
пропаст српска
2) Трагови живљења српског у Ђерманији
3) Две песме народње дан. Лужничких Срба
8. Приметба
Други део
2
Глава VII.
1. Хуни, Српска Свевладова држава, Авари, српска држава под Дрванићима или
Дрвенаревићима, Бугари и Маџари
а) Срби
1. Краљ Свевлад, Самовлад или Само, Самко I. Од 492. – 530.год.
2. Цар Борис или Брус I. Свевладовић или Самовладовић I. Од 530 – 540.год
3. Цар Остројило I. Свевладовић или Самовладовић II. Од 540 – 552.год
б)Срби у Италији и пропаст зап. Римске Империје
1. Краљ Татило Свевладовић III. Од 541 – 576.год.
2. Краљ Теја Реја (Хтеомир) Татилов Свевладовић IV. 552 – 563.
3. Остатци Срба у Италији и данашње њихове песме
4. (6.) Цар Свевлад или Смовлад II. син Стројимиров, Самовладовић III.(V.)
од 552 – 564.
5. (7.) Цар Селимир I. Свевладов или Самов син Свевладовић или Самовић IV. (VI.)
564.–585.
6. (8.) Цар срп. Владан I. Селимиров син Свевладовић V. (VII.) од 585.– 610.
7. (9.) Цар Радомир I. Владанов син Свевладовић VI. (VIII.) од 610.–620.
в) Авари, Бугари и Маџари
2. Друго државно и народно преселење српске власти у ове земље под Дрвановим или
Дрвенаровим сином
1. Цар Звонимир I. Дрванов, (Дрвенаров) од 632.–675.
2. (12.) Краљ Будимир I. Звонимиров Дрванић II.675.–680.
4. Краљ Будимир и админ: деоба Србије
1) Бела Хрватска или Долња Далмација
2) Црвена Хрватска или Горња Далмација
3) Србија
4) Банство Босна
5) Велико Жупанство Рашка
6) Сјеверно велико Жупанство Рашка
7) Велико јужно Жупанство Рашка
3. Краљ Светолик I.Будимиров Дрванић (Дрвенаровић) III. 680.–692.
4. Краљ Владислав I.Светоликов Дрванић (Дрвенаровић) IV. 692.–709.
5. Краљ Томислав I.Владислављев Дрвановић V. 709.–722.
6. Краљ Себислав (или Збислав) I. Дрвановић VI. 722.–749.
7. Краљ Разбивој I.Себислављев Дрвановић VII. 746.–753.
8. Краљ Владимир I.Себислављев Дрвановић VIII. 753.–773.
9. Краљ Хранимир I.Владимиров Дрвановић IX. 773.–782.
10. Краљ Тврдослав I.Хранимиров Дрвановић X. 782.–787.
11. Краљ Остројило (или Стројило)II. Владимиров Дрвановић XI. 787.–791.
12. Краљ Толимир I.Остројилов Дрвановић XII. 791.–799.
13. Краљ Предислав I.Толимиров Дрвановић XIII. 799.–805.
14. Краљ Крепимир I.Предислављев Дрвановић XIV. 805.–830.
5. Краљ Крепимир и доцнија адм. деоба Србије
1) Поганија или Нерента
2) Захумија или Захлмија
3) Каналис или Диоклеција
4) Краљевац (Дукља – данас део његов Дукађин) а и Прехвала (или Прахвалитанија)
15. Краљ Светозар Крепимиров Дрвановић XV. 830.–835
16. Краљ Радослав I.Светозарев Дрвановић XVI. 835.–850.
3
17. Краљ Чеслав или Честислав I. Радослављев Дрвановић XVII. 850.–862. пропаст Србије и
појав Бугара
г) Маџари у српским (Славенским) земљама
18. Краљ Петрислав I. Радослављев Дрвановић XVIII. 864.–879.
19. Краљ Павлимир или Бела I. Петрислављев Дрвановић XIX. 879.–910.
20. Жена Белина (Павлимирова) Дрвановић XX. 910.–930.
21. Краљ Тресимир I.Белин или Павлимиров Дрвановић XXI. 930.–960.
22. Краљ Прелимир I.Тресимиров Дрвановић XXII. 960.–982.
23. Краљ Хвалимир I.Прелимиров Дрвановић XXIII. 982.–986.
24. Краљ Легет I.Крешимиров Дрвановић XXIV. 986.–989.
25. Краљ Силвестер I.Болеслављев Дрвановић XXV. 989.–993.
26. Краљ Тугомир Силвестров Дрвановић ХXVI. 993.–997.
27. Краљ Хвалимир II.Тугомиров Дрвановић ХXVII. 997.–1003.
28. Краљ Петрислав II.Хвалимиров Дрвановић ХXVIII. 1003.–1010.
29. Краљ Владимир Свети II.Петрислављев Дрвановић ХXIX. 1010.–1015.
30. Краљ Драгомир I. Хвалимиров Дрвановић ХXX. 1015.–1019.
31. Краљ Доброслав или Воислав I.Драгомиров Дрвановић ХXXI. 1036.–1055.
32. Краљица Неда I. и најстарији јој син Гојислав Дрвановић ХXXII.1055.–1057.
33. Краљ Михајил I.Војислављев Дрвановић ХXXIII. 1057.–1073.
34. Краљ Радослав II.Војислављев Дрвановић ХXXIV. 1073.–1089.
35. Краљ Бодин I.Михајилов Дрвановић ХXXV.1089.–1100.
36. Краљ Доброслав II.Бранислављев Дрвановић ХXXVI. 1100.–1102.
37. Краљ Владимир III.Михајилов Дрвановић ХXXVII. 1102.–1114.
38. Краљ Ђурађ I.Бодинов Дрвановић ХXXVIII. 1114.–1117.
39. Краљ Грубеша I.Бранислављев Дрвановић ХXXIХ. 1117.–1124.
40. Краљ Ђурађ Бодинов Дрвановић ХL. 1124.–1143
41. Краљ Грдиња (или Градиња) I.Бранислављев Дрвановић ХLI. 1143.–1154.
42. Краљ Радослав III.Градињин Дрвановић ХLII. 1154.– 1160. и уништење cpп. Краљевства
Глава VIII.
6. Срби под Неманићима и другим, стање њихово под Немц: Маџар; и т.д.
43. Цар Немања Стефан I. XLIII. 1160,–1195,
44. Цар Стефан I.Стефанов Неманић I. (Свевладовић XIVIII) 1195.–1222.
45. Цар Радослав IV.Стефанов Неманић II. 1228.–1234.
46. Цар Владислав II.Стефанов Неманић III. 123.–1240.
47. Цар Урош I.Стефанов Неманић IV. 1240.–1272.
48. Цар Драгутин I.Стефанов Неманић V. 1272.–1275.
49. Цар Милутин I. Стефанов Неманић VI. 1275.–1321.
50. Цар Стефан II. Милутинов Дечански Неманић VII. 1320.–1333.
51. Цар Силни Стефан III. Душан I. Стефанов Неманић VIII. 1333.–1356.
52. Цар Урош II. Душанов Неманић IX. 1356.–1367.
53. Краљ Bукашин I. Мрњачевић I. 1367.–1371.
54. Цар Лазар I. Грбљановић I.1376.–1389.
55. Царица Милица I. Југ-Богданова Грбљановић II. 1389.–1405.
56. Деспот Стефан III. Високи Лазарев Грбљановић III. 1405.–1427.
57. Деспот Ђурађ II. Вуков Бранковић I. 1427.–1457.
58. Деспот Лазар II. Ђурђев Бранковић II. 1457.–1558.
а. Стање Срба у Typcкoj и Аустрији
б. Jе ли Душан узрок cрп. пропасти ?
ц. Политика (и стање Срба, Аустро-Маџарска
4
Глава IX.
7. Статистичко, етнoграфски преглед Срба и српских (југославенских) земаља
8. Дела употребљена за овај састав
9. Поговор
10.Милош С. Милојевић

 

[Pumpaj Dinstanović]

пропаганда је прихваћена раније.
Берлински Конгрес је био 1878. Поводом твог питања, наводим мало ниже две књиге Историје Срба штампане у државној штампарији Србије 4 године пре и 4 године након Берлинског конгреса.
(За тебе је питање зашто и како су се то Срби сетили шта је права историја након Берлинског конгреса? И ко их је томе научио? Домаћи историчари сигурно нису јер су они писали сасвим другачије док нису изопштени и буквално забрањени.)

Pa znači ipak sam bio u pravu da se uopšte ne radi o propagandi Centralnih sila, već o toj izmišljotini deretićevaca.

Na momenat sam pomislio da sam te loše bio razumeo, ali sada ipak vidim da nisam. Nema ni trunke istine u tome. Svi srpski istoričari pisali su o srpskim seobama na Balkansko poluostrva; tako je bilo u svim školskim udžbenicima. Nije bilo njihovog izopštavanj i zabranjivanja, jer njih uopšte nije ni bilo. Miloš S. Milojević nije predstavnik neke starije škole, već je, kako sam jednom napisao, autor u Kneževini (budućoj Kraljevini Srbiji) bez prethodnika i bez naslednika.

Cela je priča samo fantazija koju su Jovan I. Deretić i još neki pojedinci osmislili, kao sredstvo promocije njihovih knjiga.

 

[Pumpaj Dinstanović]

пропаганда је прихваћена раније.
Берлински Конгрес је био 1878. Поводом твог питања, наводим мало ниже две књиге Историје Срба штампане у државној штампарији Србије 4 године пре и 4 године након Берлинског конгреса.
(За тебе је питање зашто и како су се то Срби сетили шта је права историја након Берлинског конгреса? И ко их је томе научио? Домаћи историчари сигурно нису јер су они писали сасвим другачије док нису изопштени и буквално забрањени.)

Postavljao sam ranije, dosta puta na forum, šta su sve srpski istoričari tvrdili ne godinama, već decenijama pre Berlinskog kongresa 1878. godine. Evo ti nekog izbora; udžbenik za nacionalnu istoriju Ljubomira Nenadovića iz 1850. godine:

Članak Isidora Stojanovića iz 1846. godine (profesor istorije i rektor Velike škole od 1838. do 1849. godine).

Уџбеник за Лицеј из 1837. године; Историја Русије од Атанасија Теодоровића:

Udžbenik iz 1860. godine:

Izmišljotina o kojoj pričaš infiltrirana je jednom zamenom teze. Dakle, slično kao što su deretićevci ubacili u priču Berlinski kongres iz 1878. godine, kako bi imala više smisla, ovde su autohtonisti ubačeni u romantičare, da ispadne kao da su oni, tobože, imali ključne veze sa sukobom između kritičke i romantičarske škole.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Evo i it srpske istorije od Dimitrija Davidovića, 1821. godina:

Dakle, kao što sam već mnogo puta do sada na forumu napisao, cela ta priča o nekakvoj tobožnjoj promeni istorijskoj narativa u staroj srpskoj državi (1815-1918) je u potpunosti plod mašte nekoliko ljudi.

 

[zvaljko]

Душан Б. Фундић
АУСТРО-УГАРСКА И ОБЛИКОВАЊЕ АЛБАНИЈЕ (1896-1914) str41

Ипак, у јуну 1881. године, тадашњи министар спољних послова гроф Хајнрих Хајмерле (Heinrich Karl von Haymerle) је довршавао преговоре око склапања Тројецарског савеза са Немачком и Русијом а пре тога је разговором са кнезом Миланом Обреновићем осигурао позицију у Србији. Путем Тајне конвенције Србију је одвратио од Босне и Херцеговине док је Тројецарским савезом Балхаусплац147 спречавао ширење Бугарске у Македонији, где је поменутом конвенцијом подстицао српске амбиције.148

148 F. Hauptmann, Austrougarska politika, Trojecarski savez i Tajna Konvencija sa Srbijom, Godišnjak Istoriskog društva Bosne i Hercegovine 9 (1957), 70-71. Србија је на тај начин између 1881. и 1895. године практично била протекторат Аустро-Угарске, P. Stein, Die Neuorientierung der österreichisch-ungarischen Außenpоlitik 1895-1897: Ein Beitrag zur europäischen Bündnispolitik im ausgehunden 19. Jahrhundert, Göttingen 1972, 23-24. Коначно гушењем побуне у Херцеговини Аустро-Угарска је утврдила власт у новоокупираној провинцији, да би затим склопила савез са Румунијом 1883. године и тако спречила додир Русије са Бугарском.

Priča oko doseljavanja je jasna. Medjutim, da li je u gore navedenom periodu, 1881-95, promijenjen narativ vezan za odnos prema AU monarhiji u istoriografiji, mislim da si baš negdje na temi posvećenoj uticaju berl.kongresa na istoriografiju u Srbiji rekao da je odnos prema Austrougarskoj bio generalno negativan. Da li se išta promijenilo za vrijeme trajanja ovog sporazuma, da li je AU postala prijateljska i nesvrstana zemlja ?

 

[Plavooki Treptač]

Dakle, kao što sam već mnogo puta do sada na forumu napisao, cela ta priča o nekakvoj tobožnjoj promeni istorijskoj narativa u staroj srpskoj državi (1815-1918) je u potpunosti plod mašte nekoliko ljudi.

Како плод маште кад сам ти навео књигу из 1872. која не базира историју Срба на Порфирогенетовом делу "О Управљању Царством", што је иначе камен темељац "Бечко-Берлинске" историјске школе. Зашто се тај приказ историје Срба више (званично) не јавља након Берлинског Конгреса?
Наводиш дела Љубомира Ненадовића и Димитрија Давидовића који су обојица школовани у "Бечко-Берлинским" школама. Шта би друго могли да пишу осим онога што су тамо научили. Берлински Конгрес није имао сврху да тада напише историју Срба, него је у том пакету наметнута њихова историјска школа коју су они ко зна колико већ дуго заступали.

 

[Plavooki Treptač]

Priča oko doseljavanja je jasna.

Мени није. Јел можеш укратко да ми кажеш шта је јасно?

 

[zvaljko]

Мени није. Јел можеш укратко да ми кажеш шта је јасно?

Naravno. Jasno je da se u srpskim školama prije berlinskog kongresa učilo da su se Slaveni doselili na Balkan, na to sam mislio, izvinjavam se ako sam bio neprecizan.

 

[Plavooki Treptač]

Naravno. Jasno je da se u srpskim školama prije berlinskog kongresa učilo da su se Slaveni doselili na Balkan, na to sam mislio, izvinjavam se ako sam bio neprecizan.

У реду. Званични уџбеник пре Берлинског Конгреса је био тај Бечко-Берлинске историјске школе јер је писан од оних који су се тамо томе научили. У међувремену се јављају и други погледи на историју Срба код оних који су се школовали на другим местима, као на пример Милош Милојевић који је студирао у Русији. Поента је да се пре 1878. јавља и ова друга историјска струја која бива забрањена након 1878.

 

[Konstantin Veliki]

Okej ovde vidim problem, celog ovog foruma. Danasnji internet je takav da za svaku blesavu ideju imas potvrde koliko hoces i ovde ljudi smatraju istoriju nekom dogmatskom religijom (a tvrde u isto vreme da su svi drugi dogmaticari) i istoriju polje rat za nacionalnu pobedu. Ciljevi su ocigledni drugi nego traganjem za istinom, toliko koliko je to nama obicnim smrtnicima dostupno. Ali novoromanticari da kazu sta je njihov cilj i cemu ta velika svetska zavera protiv naroda od 9 miliona ljudi.

Sta bi se u Srbiji promenilo da pobedu novoromanticari, cak u svetu.


1. Ili bi procvetala ekonomija
2. Dali bi se prikljucila Bosna i Kosovo Srbiji.
3. Dali bi ljudi postali fini i posteni.

Cemu cela svrha. Realnost nam pokazuje da na prici kako si pre bio tu negde, ne dobijas nista.

Indianci zive u rezervatima i ako su autohtoni.
Razni narodi koji od same Kine imaju potvrdu da su na Jugu Kine ziveli pre Kineza, od autohtonosti nemaju nista.
Baski nemaju drzavu iako mnogo bb skolci njih smatraju ostatak praevrpljana pre indoevropejaca.
Grka, Jermeni i Kurdi nemaju svoje parce anatolske zemlje iako su bili pre Turaka.
Khosan u Juznoj Americi nemaju ni zvanican jezik a bili su pre svih tamo, pre bantu naroda (zulu, xhosa i.t.d) i belaca.
I blizu jos milion primera.

Ako je u interesu da Albanci dobiju Kosovo dobili bi ga cak da svet misli da su Berberi dosli u 11. veku a Srbi dodjosi.

Ako je to tako i sve ukazuje, sta je svha vekovne zavere. I neki ko da ignjorisu da je Srbija izasla iz rata kao pobedniu. Ali ne kad je Bec bio na kolenima, Srbija na vrhunsku moci i slave, Srbija dalje slusa Bec, koji absurd.

Како плод маште кад сам ти навео књигу из 1872. која не базира историју Срба на Порфирогенетовом делу "О Управљању Царством", што је иначе камен темељац "Бечко-Берлинске" историјске школе. Зашто се тај приказ историје Срба више (званично) не јавља након Берлинског Конгреса?
Наводиш дела Љубомира Ненадовића и Димитрија Давидовића који су обојица школовани у "Бечко-Берлинским" школама. Шта би друго могли да пишу осим онога што су тамо научили. Берлински Конгрес није имао сврху да тада напише историју Срба, него је у том пакету наметнута њихова историјска школа коју су они ко зна колико већ дуго заступали.

Milojevic nikad nije bio zvanicna istorija u Srbiji ili mejnstrim. To je kao kad bi za 100 godina reko neko da je Deretic bio glavni istoricar u Srbiji.

Ovde je problem da je ljudima njihov narativ neka vrsta dogmantske religije. A o dogmama i religijama je bezveze razpraviti jer fali intersubjektivan nivo pricanja. Evo ti svaki argument Slavena obaras jednom konstrukcijo. A konstrukcijih ima na milion, uvek se nadje nesto da uspeva da dogmu stiti. Ovo cime se ti bavis nije istorija nego teologija ili filozofije. Teoloske ili filozofske koncepte ne mozes do kraja prevrnuti. Tebi je dogma Srbi su autohtoni ovde i za to ces uvek naci jednu konstrukciju, sto drugi argumenat nije validan.

Ovde verujem nikog nema koji sutra ne bi promenio misljene o autohtonost Srba na balkanu ili o slovenstvu Vincanaca.

Ali dok je istorija nauka, ima jedan stav koji je vazan. Onaj ko nesto tvrdi to dokazuje. Ko tvrdi da je bilo zavere to dokazuje. A ne onaj koji kaze da nije bilo. Da nesto nije bilo je nemoguce dokazati. Istorija se bavi cinjenicima koji se mogu dokazati i za koje ima argumente.

 

[Konstantin Veliki]

У реду. Званични уџбеник пре Берлинског Конгреса је био тај Бечко-Берлинске историјске школе јер је писан од оних који су се тамо томе научили. У међувремену се јављају и други погледи на историју Срба код оних који су се школовали на другим местима, као на пример Милош Милојевић који је студирао у Русији. Поента је да се пре 1878. јавља и ова друга историјска струја која бива забрањена након 1878.

Ima drugih pobledi, a jedini primer toga si postavio.

Ovde opet ista boljka. Ti ovde stavis tvrdnju o zaveri kao tacnoj i svi drugi da ti dokazu kako to nije tako. To je ali nemoguce, u nauci se ne dokaziva da nesto nije bilo nego da je bilo. Dok ti ne dajes dokaz za zaveru, bezveze je o tome pricati.

Inace srpski udjenici iz istorije su pun nacionalizma u tom dobu. Svi su tvrdili kako je Bosna srpska kao i Kosovo. Sto to bb skolci nisu zabranili.

Ja licno nemam i nista ni protiv da verujes u autohtonost, kao sto Mormoni veruju da su Indijanci (zbog naucnih zasnanja) jevrejskog porekla. Ali ta privat vera nema veze za istorijom, ako mislis da je Milojevic ili Deretic profeti koji od boga zasnaju istinu onda okej.

Ja mojim ucenicima uvek kazem da istina i istoriska istina nisu jedno te isto.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Како плод маште кад сам ти навео књигу из 1872. која не базира историју Срба на Порфирогенетовом делу "О Управљању Царством", што је иначе камен темељац "Бечко-Берлинске" историјске школе. Зашто се тај приказ историје Срба више (званично) не јавља након Берлинског Конгреса?
Наводиш дела Љубомира Ненадовића и Димитрија Давидовића који су обојица школовани у "Бечко-Берлинским" школама. Шта би друго могли да пишу осим онога што су тамо научили.

Zašto postavljaš samo pitanje zašto se ne javlja posle, ako se ne javlja ni pre?

Evo ti jedne paralele. Poslednje izdanje ove knjige je iz 2012. godine.

Spojler

Potom je potpisan Briselski sporazum 2013. godine. Od tada, niko više (zvanično) ne tvrdi da su Srbi poreklom od Jevreja.

Da li da zaključimo da je predmet pregovora Dačića i Tačića bio i problem potrebe pisanja nove istorije Srba, sa namerom da se ukrije njihovo jevrejsko poreklo, počev od Briselskog sporazuma 2013. godine? Priča ima isto smisla koliko i ta.

Берлински Конгрес није имао сврху да тада напише историју Срба, него је у том пакету наметнута њихова историјска школа коју су они ко зна колико већ дуго заступали.

Tako glasi ta legenda. Problem je u tome što ona nema veze sa stvarnošću.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Priča oko doseljavanja je jasna. Medjutim, da li je u gore navedenom periodu, 1881-95, promijenjen narativ vezan za odnos prema AU monarhiji u istoriografiji, mislim da si baš negdje na temi posvećenoj uticaju berl.kongresa na istoriografiju u Srbiji rekao da je odnos prema Austrougarskoj bio generalno negativan. Da li se išta promijenilo za vrijeme trajanja ovog sporazuma, da li je AU postala prijateljska i nesvrstana zemlja ?

Nije. Ako išta, promena je bila u negativnom smeru, odnosno pisalo se i oštrije (lošije) o Austrougarskoj, sa jasnije isticanim pretenzijama na njene teritorije, a austrougarske vlasti su zabranjivale udžbenike iz Srbije jesu tretirani kao neprijateljski i propagandni (i u tom periodu).

 

[Plavooki Treptač]

Tako glasi ta legenda. Problem je u tome što ona nema veze sa stvarnošću.

А стварност је да су се писци званичне Србске Историје након 1804. године, школовали по АустроУгарским или Немачким школама и то стечено знање НАМЕТНУЛИ као званично. У даљем процесу политичког превирања, нагињања на Руску или АУ страну, појављују се и други погледи на историју а базирани на проширеном извору информација. Та друга струја је након Берлинског Конгреса једноставно угушена. Теоретски је могуће да се угушила сама од себе мада постоји документација да су сви аутохтонисти уклоњени са званичних функција.