Поставља се питање јесу ли Срби заиста током распада СФР Југославије водили српску националну и државничку политику или искључиво православну политику , борећи се за територије и државу само у додиру са другим религијама / Римокатоличанство и Ислам / у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Косову и Метохији као саставним делу Србије / а пуштајући "без испаљеног метка" православне да се отцепе / Македонија, септембар 1991 године и Црна Гора 2006 године, мада је државнички и национални интерес налагао да се првенствено бране границе Краљевине Србије са Македонијом и Црном Гором као делом Краљевине Србије са којима се 1918 године ушло у Краљевину СХС. Српски државни и национални интерес је налагао да се брани српски излаз на море, те српски народ у Црној Гори који по попису становништва није био ништа мање заступљен него у Босни и Херцеговини а три пута више је био заступљен него у Хрватској, у Словенији не треба ни поредити.
Поставља се питање зашто Срби нису водили националну и државничку политику, већ очигледно само православну бирајући само ратове са другим религијама а не бранећи српске земље и територије где су били православци / Македонија и Црна Гора / и да ли се то данас "освећује Србима и СПЦ-у / дешавања око Македонске и Црногорске Цркве / чланство тих држава у НАТО пакту / и др. Даље српски губитак излаза на отворена мора а тиме немогућност да се уђе у руски војни блок због потпуног окружења НАТО пактом. Јер како би Руси достављали војну опрему када та сваку прелет или прелаз државне територије чланице НАТО-а треба дозвола, па чак у с мора, јер је и Цена Гора у НАТО пакту.
Је ли се "Православна политика" уместо српске националне и државничке политике осветила Србима? Настанак нових Цркава мимо Српске, која се потискује и назива непријатељском у Црној Гори и Македонији, НАТО пакт и др.
Да ли се СПЦ-у управо та "селективна Православна политика" освећује управо у Црној Гори и Македонији, јер на другом местима нико је и не потискује / например БиХ / а на другим местима, например у БиХ је и Република Српска а у Црној Гори ништа, унитарна држава у којој се национална и религијска права Срба потискују и енормно крше. Да се водила државничка и национална политика данас у Црној Гори би била у најмањем Република Српска са излазом на море на неких 49 одсто територије, некако ко у Босни и Херцеговини што је сада.
