Да ли су Срби током распада СФР Југославије водили српску националну политику или православну политику?!!

Поставља се питање јесу ли Срби заиста током распада СФР Југославије водили српску националну и државничку политику или искључиво православну политику , борећи се за територије и државу само у додиру са другим религијама / Римокатоличанство и Ислам / у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Косову и Метохији као саставним делу Србије / а пуштајући "без испаљеног метка" православне да се отцепе / Македонија, септембар 1991 године и Црна Гора 2006 године, мада је државнички и национални интерес налагао да се првенствено бране границе Краљевине Србије са Македонијом и Црном Гором као делом Краљевине Србије са којима се 1918 године ушло у Краљевину СХС. Српски државни и национални интерес је налагао да се брани српски излаз на море, те српски народ у Црној Гори који по попису становништва није био ништа мање заступљен него у Босни и Херцеговини а три пута више је био заступљен него у Хрватској, у Словенији не треба ни поредити.
Поставља се питање зашто Срби нису водили националну и државничку политику, већ очигледно само православну бирајући само ратове са другим религијама а не бранећи српске земље и територије где су били православци / Македонија и Црна Гора / и да ли се то данас "освећује Србима и СПЦ-у / дешавања око Македонске и Црногорске Цркве / чланство тих држава у НАТО пакту / и др. Даље српски губитак излаза на отворена мора а тиме немогућност да се уђе у руски војни блок због потпуног окружења НАТО пактом. Јер како би Руси достављали војну опрему када та сваку прелет или прелаз државне територије чланице НАТО-а треба дозвола, па чак у с мора, јер је и Цена Гора у НАТО пакту.
Је ли се "Православна политика" уместо српске националне и државничке политике осветила Србима? Настанак нових Цркава мимо Српске, која се потискује и назива непријатељском у Црној Гори и Македонији, НАТО пакт и др.
Да ли се СПЦ-у управо та "селективна Православна политика" освећује управо у Црној Гори и Македонији, јер на другом местима нико је и не потискује / например БиХ / а на другим местима, например у БиХ је и Република Српска а у Црној Гори ништа, унитарна држава у којој се национална и религијска права Срба потискују и енормно крше. Да се водила државничка и национална политика данас у Црној Гори би била у најмањем Република Српска са излазом на море на неких 49 одсто територије, некако ко у Босни и Херцеговини што је сада.





Ово исто је говорио и Вук Драшковић из 1990 и 1991 године. Послушајте говор.
 
Sve ok. Razumio sam te već prije. Jugoslavija je bila samo paravan kojim su se srpske elite služile da bi zadovoljile svoje težnje o stvaranju Velike Srbije. Ostali su narodi ispali naivni vjerujući da je moguć normalan suživot sa Srbima, odnosno s njihovim političkim i društvenim elitama. Kada su ti ostali narodi, a prvi od njih Hrvati i Slovenci, shvatili da ih Srbi vuku za nos, odlučili je da je vrijeme za odlazak iz takve nezdrave zajednice. U tom trenutku, Jugoslavija je nestala. Sve je jasno.


Истини за вољу и Словенци и Хрвати нису били искрени према Србима јер су Југославију видели као "нужно зло, прелазну фазу" пред осамостаљење у своју националну државу.
 
Branko je verovatno živeo u tudjoj kući naravno bez da je plaćao kiriju.Ako mu to nije bilo dovoljno da se samobije onda nije trebalo da se samoubije ni sa nekog drugog razloga.

Ja pomišljam da se ubio kad je shvatio da ga je Lija izmamila iz Ježeve kućice.
 
Матија Бећковић:

О Црној Гори и Црногорцима .... "црногорскога би, па прође...".
- Све што сам изговорио на ту тему постоји на интернету, а ја остајем при свакој речи коју сам изрекао. Срби у Црној Гори су једини народ на свету који је проглашен окупатором своје сопствене земље. Тамо су демантовали науку која је утврдила да се једино род и језик не могу променити. Српски манастири су српски на целој планети. У Америци, Аустралији, Грчкој, Немачкој, Шведској, Хрватској... Једино у Црној Гори тврде да српски манастири нису српски, мада су старији од Црне Горе. Кажу да је постојала црногорска аутокефална црква, а да је била, била би једина аутокефална црква која није имала патријарха. Њихово писмо је сада латиница на којој немају ниједно сведочанство, ни књигу ни тапију ни крштеницу. Тако су покидали све везе са родним тлом. Не знам да ли су сада у жалости за НАТО пактом после Макронове објаве да је НАТО доживео мождану смрт.
 
Поставља се питање јесу ли Срби заиста током распада СФР Југославије водили српску националну и државничку политику или искључиво православну политику , борећи се за територије и државу само у додиру са другим религијама / Римокатоличанство и Ислам / у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Косову и Метохији као саставним делу Србије / а пуштајући "без испаљеног метка" православне да се отцепе / Македонија, септембар 1991 године и Црна Гора 2006 године, мада је државнички и национални интерес налагао да се првенствено бране границе Краљевине Србије са Македонијом и Црном Гором као делом Краљевине Србије са којима се 1918 године ушло у Краљевину СХС. Српски државни и национални интерес је налагао да се брани српски излаз на море, те српски народ у Црној Гори који по попису становништва није био ништа мање заступљен него у Босни и Херцеговини а три пута више је био заступљен него у Хрватској, у Словенији не треба ни поредити.
Поставља се питање зашто Срби нису водили националну и државничку политику, већ очигледно само православну бирајући само ратове са другим религијама а не бранећи српске земље и територије где су били православци / Македонија и Црна Гора / и да ли се то данас "освећује Србима и СПЦ-у / дешавања око Македонске и Црногорске Цркве / чланство тих држава у НАТО пакту / и др. Даље српски губитак излаза на отворена мора а тиме немогућност да се уђе у руски војни блок због потпуног окружења НАТО пактом. Јер како би Руси достављали војну опрему када та сваку прелет или прелаз државне територије чланице НАТО-а треба дозвола, па чак у с мора, јер је и Цена Гора у НАТО пакту.
Је ли се "Православна политика" уместо српске националне и државничке политике осветила Србима? Настанак нових Цркава мимо Српске, која се потискује и назива непријатељском у Црној Гори и Македонији, НАТО пакт и др.
Да ли се СПЦ-у управо та "селективна Православна политика" освећује управо у Црној Гори и Македонији, јер на другом местима нико је и не потискује / например БиХ / а на другим местима, например у БиХ је и Република Српска а у Црној Гори ништа, унитарна држава у којој се национална и религијска права Срба потискују и енормно крше. Да се водила државничка и национална политика данас у Црној Гори би била у најмањем Република Српска са излазом на море на неких 49 одсто територије, некако ко у Босни и Херцеговини што је сада.
https://forum.krstarica.com/threads...o-uradio-zna-se-kako-je-zavrsio.899008/page-3
 
Поставља се питање јесу ли Срби заиста током распада СФР Југославије водили српску националну и државничку политику или искључиво православну политику , борећи се за територије и државу само у додиру са другим религијама / Римокатоличанство и Ислам / у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Косову и Метохији као саставним делу Србије / а пуштајући "без испаљеног метка" православне да се отцепе / Македонија, септембар 1991 године и Црна Гора 2006 године, мада је државнички и национални интерес налагао да се првенствено бране границе Краљевине Србије са Македонијом и Црном Гором као делом Краљевине Србије са којима се 1918 године ушло у Краљевину СХС. Српски државни и национални интерес је налагао да се брани српски излаз на море, те српски народ у Црној Гори који по попису становништва није био ништа мање заступљен него у Босни и Херцеговини а три пута више је био заступљен него у Хрватској, у Словенији не треба ни поредити.
Поставља се питање зашто Срби нису водили националну и државничку политику, већ очигледно само православну бирајући само ратове са другим религијама а не бранећи српске земље и територије где су били православци / Македонија и Црна Гора / и да ли се то данас "освећује Србима и СПЦ-у / дешавања око Македонске и Црногорске Цркве / чланство тих држава у НАТО пакту / и др. Даље српски губитак излаза на отворена мора а тиме немогућност да се уђе у руски војни блок због потпуног окружења НАТО пактом. Јер како би Руси достављали војну опрему када та сваку прелет или прелаз државне територије чланице НАТО-а треба дозвола, па чак у с мора, јер је и Цена Гора у НАТО пакту.
Је ли се "Православна политика" уместо српске националне и државничке политике осветила Србима? Настанак нових Цркава мимо Српске, која се потискује и назива непријатељском у Црној Гори и Македонији, НАТО пакт и др.
Да ли се СПЦ-у управо та "селективна Православна политика" освећује управо у Црној Гори и Македонији, јер на другом местима нико је и не потискује / например БиХ / а на другим местима, например у БиХ је и Република Српска а у Црној Гори ништа, унитарна држава у којој се национална и религијска права Срба потискују и енормно крше. Да се водила државничка и национална политика данас у Црној Гори би била у најмањем Република Српска са излазом на море на неких 49 одсто територије, некако ко у Босни и Херцеговини што је сада.

Кнежевић: Да донесемо бензин и запалимо Скупштину
Још оштрији је био један од лидера ДФ-а и предсједник Демократске народне парије (ДНП) Милан Кнежевић, који је поручио да сви треба „да донесемо по флашу бензина, поспемо и клупе и себе и ако треба да се запалимо“.
„И ми и ова Скупштина не треба да постојимо уколико је она спремна да донесе овакав закон о слободи вјероисповјести“, рекао је Кнежевић уз поруку да нема „часније, светије и љепше смрти од страдања бранећи оно у што вјерујеш, а то су наши манастири, мошти наших светаца и духовно историјско наслијеђе на којем смо се подигли“.
ДПС: Нећемо одустати од закона о слободи вјере
„Неће нас застрашити пријетње и увреде“, рекао је посланик Демократске партије социјалиста (ДПС) Драгутин Паповић и нагласио да ће се и даље спроводити политика која је усаглашена са међународним стандардима, правним поретком Црне Горе, али и оним што су најбоље вриједности црногорског друштва.
„Успоставили смо праву мјеру, а они који то критикују желе управо супротно — да Црна Гора функционише као држава подијељена по националним и вјерским шавовима. Ми то нећемо дозволити.“
Паповић је такође реаговао на пријетње посланице опозиционог ДФ-а Марине Јочић, која је рекла да се у Црној Гори спрема „крваво коло“.
„Вама из ДПС-а треба, као што је Свети Василије Острошки, слава му и милост, по глави ударио Мардарија који је потписао унију са католицима. И да знате, тај штап којим је Свети Василије ударио Мардарија и вратио га на вјеру прађедовску, тај штап ће бити у рукама ДФ-а“, рекла је Јочићева незадовољна због Приједлога закона о слободи вјероисповјести.
Њен партијски колега Будимир Алексић је рекао да „Црна Гора није грађанска држава и овдје се, умјесто грађанске, ствара национална и националистичка држава у којој постоје грађани првог, другог и трећег реда“.




.
 
Кнежевић: Да донесемо бензин и запалимо Скупштину
Још оштрији је био један од лидера ДФ-а и предсједник Демократске народне парије (ДНП) Милан Кнежевић, који је поручио да сви треба „да донесемо по флашу бензина, поспемо и клупе и себе и ако треба да се запалимо“.
„И ми и ова Скупштина не треба да постојимо уколико је она спремна да донесе овакав закон о слободи вјероисповјести“, рекао је Кнежевић уз поруку да нема „часније, светије и љепше смрти од страдања бранећи оно у што вјерујеш, а то су наши манастири, мошти наших светаца и духовно историјско наслијеђе на којем смо се подигли“.
ДПС: Нећемо одустати од закона о слободи вјере
„Неће нас застрашити пријетње и увреде“, рекао је посланик Демократске партије социјалиста (ДПС) Драгутин Паповић и нагласио да ће се и даље спроводити политика која је усаглашена са међународним стандардима, правним поретком Црне Горе, али и оним што су најбоље вриједности црногорског друштва.
„Успоставили смо праву мјеру, а они који то критикују желе управо супротно — да Црна Гора функционише као држава подијељена по националним и вјерским шавовима. Ми то нећемо дозволити.“
Паповић је такође реаговао на пријетње посланице опозиционог ДФ-а Марине Јочић, која је рекла да се у Црној Гори спрема „крваво коло“.

Њен партијски колега Будимир Алексић је рекао да „Црна Гора није грађанска држава и овдје се, умјесто грађанске, ствара национална и националистичка држава у којој постоје грађани првог, другог и трећег реда“.




.



Kasno Marko na Kosovo stigao, trebalo su se srpski nacionalni i državni interesi braniti 2006 godine na način kako je odgovoreno na referendum o nezavisnosti BiH i Hrvatske. Kasno je sada za sve.

https://rs.sputniknews.com/regioni/...-dozvoliti-glasanje-o-zakonu-o-slobodi-vjere/

Njih nećemo jer su pravoslavci, eto ga sada. Tražilo se, gleda se. Baš "zahvaljuju" SPC-u jer je sprečila da se jednako tretiraju ko i muslimani i katolici kada su razbijali srpske zemlje i državu.
 
Poslednja izmena:
Kasno Marko na Kosovo stigao, trebalo su se srpski nacionalni i državni interesi braniti 2006 godine na način kako je odgovoreno na referendum o nezavisnosti BiH i Hrvatske. Kasno je sada za sve.

https://rs.sputniknews.com/regioni/...-dozvoliti-glasanje-o-zakonu-o-slobodi-vjere/

Njih nećemo jer su pravoslavci, eto ga sada. Tražilo se, gleda se. Baš "zahvaljuju" SPC-u jer je sprečila da se jednako tretiraju ko i muslimani i katolici kada su razbijali srpske zemlje i državu.
 
Православни Босанци су током деведесетих водили политику уперену против интереса Републике Србије.

То се у другачијем облику наставља и данас.
 
Православни Босанци су током деведесетих водили политику уперену против интереса Републике Србије.

То се у другачијем облику наставља и данас.
Samo i postoje pravoslavni Bosanci.Nisu vodili poltiku protiv interesa Republike Srbije naprotiv,osvetlali su obraz celom srpstvu.
 
Мање од недељу дана пре заказане скупштинске расправе о контроверзном предлогу закона о слободи вероисповести, за који Српска православна црква поручује да му је циљ отимање њених храмова у Црној Гори, тензије не престаје да расту. Председник државе Горе Мило Ђукановић додатно их је подигао у националном парламенту изјавом да Српске православне цркве није ни било у Црној Гори до 1918. године, већ да постоји само „Црногорска православна црква” (ЦПЦ), као и да неће повући владин предлог спорног закона из скупштинске процедуре.

Након ових изјава, опозициони посланици из Демократског фронта (ДФ) нису бирали речи којима ће доказати да Ђукановић не говори истину и да је он „човек који је током три деценије издао све идеологије и све што је човеку свето”. У једном тренутку расправе, лидер Демократске народне партије и посланик ДФ Милан Кнежевић је поручио да сви опозиционари у скупштини треба донесу по флашу бензина, поспу и клупе и себе и, ако треба, да се запале.

„Ни ми ни ова скупштина не треба да постојимо уколико је скупштина спремна да донесе овакав закон о слободи вероисповести”, навео је Кнежевић.

Претходно је Ђукановић, надовезујући се на своју тврдњу да 1918. у Црној Гори није било СПЦ, него само „Црногорске православне цркве”, рекао да је те године у правном систему сва црквена имовина била дефинисана као државна, то јест дата цркви на употребу. Спорни предлог закона предвиђа да се на државу поново упише власништво над имовином верских заједница које не могу доказати да су биле њени титулари пре 1918. године

„Коме смета да се кроз закон и редован поступак пред судовима докаже шта је чије”, питао је Ђукановић. Он је одговорио сам себи у још једној прозивци на рачун СПЦ: „То смета ономе ко зна да није његово и жели да задржи оно што је незаконито присвојио.”

Он је казао и да није тачна теза да је црква створила државу Црну Гору. Одговарајући на оптужбе посланика ДФ да је он тај „који жели да закрви Црну Гору и да крене на Митрополију црногорско-приморску”, Ђукановић је рекао да идеја „обнове Црногорске православне цркве има пуно историјско утемељење, али то није предмет закона, њиме се не обнавља ЦПЦ”.

Посланик ДФ Славен Радуновић је након тога казао:

„Таман смо се мало ослободили оних који су јахали попове и утеривали стоку у цркве, а ви сада поново хоћете нешто слично. Е, нећете моћи! Повукли смо црвену линију. Што се тиче посланика ДФ, ми вам гарантујемо да нећемо дозволити да се у овом дому, преко нас живих – можете да нас побијете, можете да нас похапсите, доведите специјалне јединице – гласа о том закону.”

Његова партијска колегиница и посланица Марина Јочић је Ђукановићу и посланицима Демократске партије социјалиста, Бошњачке странке и Хрватске партије поручила:

„Ако наставите путем који сте најавили – да отимате цркве верујућим људима, ако поклекну мушкарци, последња линија одбране биће жене јер неће дозволити проклетство на себе и своје потомство.”

Историчар и публициста Јован Маркуш, коментаришући за наше новине Ђукановићеву изјаву, казао је да „дукљански Монтенегрини непрестано говоре неистину и обмањују народ да је 1918. године укинута Црногорска православна црква, која никада није ни постојала”.

„Постојала је и постоји православна митрополија црногорска којој је после 1918. под јурисдикцију поново припало и приморје, тако да у суштини носи стари назив Православна митрополија црногорско-приморска. Иначе, у историји Црне Горе први помен тога да се један митрополит титулише као црногорски и приморски имамо 1504. године, када се митрополит Роман потписује као ’Роман владика црногорски и приморски’”, рекао нам је Маркуш.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије изнова је поручио да „православна црква упорно држи врата отворена за стручан, транспарентан и свеобухватан дијалог заснован на позитивном искуству савремених, секуларних држава у Европи и свету, чувајући принцип једнакости и равноправности”. „Све што тражимо за себе тражимо и за друге”, додао је он.

„Овако опасан, недобронамеран и злонамерно припремљен закон не заслужује да се о њему дискутује и расправља у црногорској скупштини док не добије сагласност свих традиционалних цркава и верских заједница у Црној Гори, у складу са мишљењем Венецијанске комисије и са највишим међународним стандардима”, казао је митрополит Амфилохије.

Митрополит је додао да „државна власт, која треба да гарантује мир, управо својим чињењем производи конфликт”.

„Чини се да је из те потребе да се грађани држе у сталној напетости настао и овај закон. У његовој припреми није поштован ниједан европски, демократски принцип. На првом месту, донесен је без неопходног дијалога”, оценио је Амфилохије.
 
Мање од недељу дана пре заказане скупштинске расправе о контроверзном предлогу закона о слободи вероисповести, за који Српска православна црква поручује да му је циљ отимање њених храмова у Црној Гори, тензије не престаје да расту. Председник државе Горе Мило Ђукановић додатно их је подигао у националном парламенту изјавом да Српске православне цркве није ни било у Црној Гори до 1918. године, већ да постоји само „Црногорска православна црква” (ЦПЦ), као и да неће повући владин предлог спорног закона из скупштинске процедуре.

Након ових изјава, опозициони посланици из Демократског фронта (ДФ) нису бирали речи којима ће доказати да Ђукановић не говори истину и да је он „човек који је током три деценије издао све идеологије и све што је човеку свето”. У једном тренутку расправе, лидер Демократске народне партије и посланик ДФ Милан Кнежевић је поручио да сви опозиционари у скупштини треба донесу по флашу бензина, поспу и клупе и себе и, ако треба, да се запале.

„Ни ми ни ова скупштина не треба да постојимо уколико је скупштина спремна да донесе овакав закон о слободи вероисповести”, навео је Кнежевић.

Претходно је Ђукановић, надовезујући се на своју тврдњу да 1918. у Црној Гори није било СПЦ, него само „Црногорске православне цркве”, рекао да је те године у правном систему сва црквена имовина била дефинисана као државна, то јест дата цркви на употребу. Спорни предлог закона предвиђа да се на државу поново упише власништво над имовином верских заједница које не могу доказати да су биле њени титулари пре 1918. године

„Коме смета да се кроз закон и редован поступак пред судовима докаже шта је чије”, питао је Ђукановић. Он је одговорио сам себи у још једној прозивци на рачун СПЦ: „То смета ономе ко зна да није његово и жели да задржи оно што је незаконито присвојио.”

Он је казао и да није тачна теза да је црква створила државу Црну Гору. Одговарајући на оптужбе посланика ДФ да је он тај „који жели да закрви Црну Гору и да крене на Митрополију црногорско-приморску”, Ђукановић је рекао да идеја „обнове Црногорске православне цркве има пуно историјско утемељење, али то није предмет закона, њиме се не обнавља ЦПЦ”.

Посланик ДФ Славен Радуновић је након тога казао:

„Таман смо се мало ослободили оних који су јахали попове и утеривали стоку у цркве, а ви сада поново хоћете нешто слично. Е, нећете моћи! Повукли смо црвену линију. Што се тиче посланика ДФ, ми вам гарантујемо да нећемо дозволити да се у овом дому, преко нас живих – можете да нас побијете, можете да нас похапсите, доведите специјалне јединице – гласа о том закону.”

Његова партијска колегиница и посланица Марина Јочић је Ђукановићу и посланицима Демократске партије социјалиста, Бошњачке странке и Хрватске партије поручила:

„Ако наставите путем који сте најавили – да отимате цркве верујућим људима, ако поклекну мушкарци, последња линија одбране биће жене јер неће дозволити проклетство на себе и своје потомство.”

Историчар и публициста Јован Маркуш, коментаришући за наше новине Ђукановићеву изјаву, казао је да „дукљански Монтенегрини непрестано говоре неистину и обмањују народ да је 1918. године укинута Црногорска православна црква, која никада није ни постојала”.

„Постојала је и постоји православна митрополија црногорска којој је после 1918. под јурисдикцију поново припало и приморје, тако да у суштини носи стари назив Православна митрополија црногорско-приморска. Иначе, у историји Црне Горе први помен тога да се један митрополит титулише као црногорски и приморски имамо 1504. године, када се митрополит Роман потписује као ’Роман владика црногорски и приморски’”, рекао нам је Маркуш.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије изнова је поручио да „православна црква упорно држи врата отворена за стручан, транспарентан и свеобухватан дијалог заснован на позитивном искуству савремених, секуларних држава у Европи и свету, чувајући принцип једнакости и равноправности”. „Све што тражимо за себе тражимо и за друге”, додао је он.

„Овако опасан, недобронамеран и злонамерно припремљен закон не заслужује да се о њему дискутује и расправља у црногорској скупштини док не добије сагласност свих традиционалних цркава и верских заједница у Црној Гори, у складу са мишљењем Венецијанске комисије и са највишим међународним стандардима”, казао је митрополит Амфилохије.

Митрополит је додао да „државна власт, која треба да гарантује мир, управо својим чињењем производи конфликт”.

„Чини се да је из те потребе да се грађани држе у сталној напетости настао и овај закон. У његовој припреми није поштован ниједан европски, демократски принцип. На првом месту, донесен је без неопходног дијалога”, оценио је Амфилохије.
 
Опозициони Демократски фронт (ДФ) има план како да у скупштини спречи гласање о Предлогу закона о вероисповести, рекао је посланик тог политичког савеза Славен Радуновић не желећи, међутим, да открива детаље.

„Не могу да вам кажем ништа, јер онда кварим план”, казао је Радуновић подгоричким Вијестима.

Он је у уторак из парламента поручио да се у Скупштини неће гласати о Предлогу закона о слободи вероисповести преко живих посланика ДФ-а.

„Што се тиче посланика ДФ-а ми вам гарантујемо да нећемо дозволити да се у овом дому, преко нас живих гласа о том закону. Можете да нас побијете, можете да нас похапсите, доведите специјалне јединице”, поручио је Радуновић.

И његов партијски колега Милан Кнежевић такође је у Скупштини најавио да ће учинити све да зауставе изгласавање закона тако што ће сви донети „по флашу бензина”.

„Посућемо клупе, посућемо се и ми ако треба да се и ми запалимо. Ако треба и скупштину да запалимо”, рекао је Кнежевић, јавља Танјуг.

На питање Вијести – да ли је свестан тежине поруке коју је послао, јуче, одговорио је да јесте:

„У потпуности сам свестан тежине поруке која је у складу са скандалозном и криминалном намером владе да донесе закон о одузимању имовине Српске православне цркве (СПЦ) у Црној Гори”, казао је Кнежевић.

Због спорних одредби овог закона, који се углавном односе на одузимања црквене имовине и јуче је, током „премијерског сата”, било оштре полемике у скупштини.

О владином предлогу расправа треба да почне 24. децембра, када и о предлозима закона о буџету, националним симболима, државном дугу.....

Премијер Душко Марковић поновио је да влада неће повући закон и да се он не бави отимањем црквене имовине.

О овом закону, како је додао, дискутује се четири године. Он тврди да се из ДФ-а нису ниједном јавили у том периоду, „већ су сада добили налог да то раде”.

Реаговао је Кнежевић који је казао да они нису добили налог од цркве и да су Марковић и потпредседник владе Зоран Пажин били у Цетињском манастиру више него митрополит Амфилохије.

Марковић је питао зашто би манастир Острог био у власништву Српске патријаршије, док је с друге стране Саборна црква у Београду у власништву државе Србије.

„Зашто није проблем да је Саборна црква у Београду власништво државе Србије? Зашто би Острог био у власништву Српске патријаршије?”, питао је Марковић одговарајући на питање Срђана Милића (СНП) о државној имовини и Предлогу закона о слободи вероисповести.

Милић је оценио да треба заштити грађане од мржње коју чини власт Предлогом закон о слободи вероисповести.
 
Истини за вољу и Словенци и Хрвати нису били искрени према Србима јер су Југославију видели као "нужно зло, прелазну фазу" пред осамостаљење у своју националну државу.

Sve da i je tako, onda smo zavaravali jedni druge. Srbi su se pravili da grade zajedničku državu za sve, u kojoj će svi narodi biti ravnopravni i slobodni, dok su zapravo čitavu Jugoslaviju doživljavali tek kao proširenu Srbiju u kojoj će svi Srbi živjeti u jednoj državi, a Hrvatima i Slovencima je Jugoslavija bila prijelazno rješenje na putu prema neovinosti i prihvaćali su je samo do razine unutar koje su Hrvatima i Slovencima bila zajamčena i pristupačana sva nacionalna prava i slobode. Čim su počeli osjećati da bi im se prava mogla umanjiti, odlučili su da Jugoslavija više ne zadovoljava, nego štoviše, ugrožava, njihove vitalne nacionalne interese.
 
Sve da i je tako, onda smo zavaravali jedni druge. Srbi su se pravili da grade zajedničku državu za sve, u kojoj će svi narodi biti ravnopravni i slobodni, dok su zapravo čitavu Jugoslaviju doživljavali tek kao proširenu Srbiju u kojoj će svi Srbi živjeti u jednoj državi, a Hrvatima i Slovencima je Jugoslavija bila prijelazno rješenje na putu prema neovinosti i prihvaćali su je samo do razine unutar koje su Hrvatima i Slovencima bila zajamčena i pristupačana sva nacionalna prava i slobode. Čim su počeli osjećati da bi im se prava mogla umanjiti, odlučili su da Jugoslavija više ne zadovoljava, nego štoviše, ugrožava, njihove vitalne nacionalne interese.

Upravo tako, svaka čast na komentaru.
 
Поставља се питање јесу ли Срби заиста током распада СФР Југославије водили српску националну и државничку политику или искључиво православну политику , борећи се за територије и државу само у додиру са другим религијама / Римокатоличанство и Ислам / у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Косову и Метохији као саставним делу Србије / а пуштајући "без испаљеног метка" православне да се отцепе / Македонија, септембар 1991 године и Црна Гора 2006 године, мада је државнички и национални интерес налагао да се првенствено бране границе Краљевине Србије са Македонијом и Црном Гором као делом Краљевине Србије са којима се 1918 године ушло у Краљевину СХС. Српски државни и национални интерес је налагао да се брани српски излаз на море, те српски народ у Црној Гори који по попису становништва није био ништа мање заступљен него у Босни и Херцеговини а три пута више је био заступљен него у Хрватској, у Словенији не треба ни поредити.
Поставља се питање зашто Срби нису водили националну и државничку политику, већ очигледно само православну бирајући само ратове са другим религијама а не бранећи српске земље и територије где су били православци / Македонија и Црна Гора / и да ли се то данас "освећује Србима и СПЦ-у / дешавања око Македонске и Црногорске Цркве / чланство тих држава у НАТО пакту / и др. Даље српски губитак излаза на отворена мора а тиме немогућност да се уђе у руски војни блок због потпуног окружења НАТО пактом. Јер како би Руси достављали војну опрему када та сваку прелет или прелаз државне територије чланице НАТО-а треба дозвола, па чак у с мора, јер је и Цена Гора у НАТО пакту.
Је ли се "Православна политика" уместо српске националне и државничке политике осветила Србима? Настанак нових Цркава мимо Српске, која се потискује и назива непријатељском у Црној Гори и Македонији, НАТО пакт и др.
Да ли се СПЦ-у управо та "селективна Православна политика" освећује управо у Црној Гори и Македонији, јер на другом местима нико је и не потискује / например БиХ / а на другим местима, например у БиХ је и Република Српска а у Црној Гори ништа, унитарна држава у којој се национална и религијска права Срба потискују и енормно крше. Да се водила државничка и национална политика данас у Црној Гори би била у најмањем Република Српска са излазом на море на неких 49 одсто територије, некако ко у Босни и Херцеговини што је сада.
О, Божеееееее......... не постоји СРПСКА НАЦИОНАЛНА ПОЛИТИКА одвојена од ПРАВОСЛАВНЕ ПОЛИТИКЕ - ако неко води српску националну политику он уједно води и православну политику......
 
О, Божеееееее......... не постоји СРПСКА НАЦИОНАЛНА ПОЛИТИКА одвојена од ПРАВОСЛАВНЕ ПОЛИТИКЕ - ако неко води српску националну политику он уједно води и православну политику......

Zato su pravoslavci tako lako cepali srpske nacionalne teritorije? Naprimer Crna Gora, Makedonija, sutra ko zna ko još?
 
Zato su pravoslavci tako lako cepali srpske nacionalne teritorije? Naprimer Crna Gora, Makedonija, sutra ko zna ko još?
Па не мислиш ваљда стварно ДА СУ ПРАВОСЛАВЦИ ЦЕПАЛИ СРПСКЕ НАЦИОНАЛНЕ ТЕРИТОРИЈЕ - зна се ко је то радио ----- они који су заклети противници ПРАВОСЛАВЉА ........ зато га уситњавају, растачу и надају се да ће тако уништити православне народе тј.СРБЕ...........
 
О, Божеееееее......... не постоји СРПСКА НАЦИОНАЛНА ПОЛИТИКА одвојена од ПРАВОСЛАВНЕ ПОЛИТИКЕ - ако неко води српску националну политику он уједно води и православну политику......

Nije baš uvek tako bilo 1913 godine se vodila nacionalna politika u sukobu sa Bugarima i u periodu 1918 do 19222 godine u sukobu sa crnogorskim komitama koji su se borili protiv srpske vlasti i za vraćanje Kraljevine Crne Gore.
 
Nije baš uvek tako bilo 1913 godine se vodila nacionalna politika u sukobu sa Bugarima i u periodu 1918 do 19222 godine u sukobu sa crnogorskim komitama koji su se borili protiv srpske vlasti i za vraćanje Kraljevine Crne Gore.
Ипак мислим да су то били СПОРЕДНИ ЕКСЦЕСИ..........
 

Back
Top