Da li su se četnici odrekli kralja ?

[Добро дошли]

Da li se kralj odrekao Srbije?

Краљ се одрекао четника септембра 1944г.

 

[Koča]

jasno je da je kralj to ucinio pod velikim pritiskom Engleza, a ne svojom voljom...

ДРАЖА: ''НАЈСТРАШНИЈИ УДАР НАНЕО НАМ ЈЕ КРАЉ...''
И поред страшних вести са радио Лондона, мало је ко био спреман да поверује у издају омиљеног краља. Са нестрпљењем, па још увек и са одушевљењем, очекивао се његов традиционални рођендански говор. Тог 6. септембра краљ Петар Други пунио је 21 годину. Претходне ноћи на врховима планина паљене су логорске ватре у облику слова ''П''. Где год је било могуће, постављани су звучници да би се краљева реч што даље чула. И Централни национални комитет Краљевине Југославије прикључио се слављу, заказавши свечану седницу за 6. септембар.
Али, краљев рођендан прошао је без очекиваног говора. До кашњења је дошло због Петровог опирања енглеским притисцима да позове четнике да стану под команду Ј. Б. Тита. Попустио је после шест дана, када је, 12. септембра 1944, преко радио Лондона лично саопштио:
Драги моји Срби, Хрвати и Словенци,
У овим судбоносним и за Југославију великим данима, када победоносне армије Совјетског Савеза стоје на нашој граници с једне стране, а америчке и британске с друге стране, када је дан наше слободе у пуном сванућу, позивам све Србе, Хрвате и Словенце да се уједините и приступите Народноослободилачкој војсци под маршалом Титом. Са мојим пуним знањем и одобрењем, краљевска влада др Ивана Шубашића закључила је важне и корисне споразуме са том нашом народном војском, која је једнодушно призната, подржавана и помагана од наших великих савезника, Велике Британије, Совјетског Савеза и Сједињених Држава Америке.
Само тако уједињени у борби, моћи ћете сачувати неукаљану част и славу Југославије и завршити коначном победом најлепшу легенду храбрости и љубави за слободу, којом сте до сада задивљавали свет. Ваша братска слога и јединство разбиће све непријатељске планове, а ваша отаyбина дочекаће тешко заслужену слободу и упутиће се срећнијој будућности мира и правде у кругу Уједињених народа и целог слободољубивог човечанства.
Сви они, који се ослањају на непријатеља против интереса свог властитог народа и његове будућности, и који се не би одазвали овом позиву, неће успети да се ослободе издајничког жига, ни пред народом ни пред историјом.
Овом мојом поруком вама, одлучно осуђујем злоупотребу имена краља и ауторитета круне, којом се покушавало оправдати сарадњу са непријатељем и изазвати раздор међу борбеним народом у најтежим часовима његове историје, користећи тиме само непријатељу.
Клањајући се жртвама, поздрављајући нашу борбу и одајући захвалност нашим великим савезницима, позивам вас да свесрдно поздравите победоносне савезничке армије, које би дошле да вам пруже помоћ у потпуном извојевању ослобођења наше отаyбине.
?ивела наша велика слободна федеративна Југославија!35
Последице говора биле су још теже јер је Дража неколико седмица раније појачао пропаганду у корист очувања монархије и интегритета краљеве личности. Примера ради, у прогласу свим командантима од 27. августа, он пише:
Издајте летак од речи до речи следеће садржине: Јосип Броз Тито, по злу чувени непријатељ... дрзнуо се да српском народу даје преко радија часове из родољубља. Он, који је једино убијао наше најбоље народне људе, ево шта поручује: краља Петра поново имамо да бирамо после рата, а за те изборе он, Тито, гарантује пуну слободу. Ми му поручујемо: краља Петра ми немамо да бирамо, јер је он наш краљ од 27. марта 1941. године. А што се тиче слободе коју Тито гарантује, те слободе најбоље је искусио сам народ из свих оних покрајина куда је он прошао...
Само међу Србима претрпели смо преко један милион жртава. Тито жели да једино српски народ страда. То је његов циљ, а не борба са окупатором у коју ступа сад кад је на њу приморан. Сада, када Титове хорде нападају на Србију да и њу униште, и када је своје хорде попунио усташама и другим изродима који су до јуче клали наш народ, он се дрзнуо да покуша да ослаби наше редове неким великодушним опроштајима свима који му приђу и који издају свога краља и свој народ...
Знамо ми његове опроштаје... Колико је велики пријатељ српског народа Јосип Броз Тито, најбоље се види из његове изјаве да у будућој федеративној Југославији сви су Хрвати уједињени, а Срби распарчани на Србију предкумановску, Црну Гору, Санџак, Македонију, а Војводина, Босна и Херцеговина природно треба да буде Хрватска. И то она Хрватска коју је створио Павелић издајом 1941. године. Значи, раскомадати Српство на шест покрајина, од којих две дати Хрватској, а самим тим уништити плод седмогодишњег рата за ослобођење и уједињење.
Ми одговарамо Јосипу Брозу Титу: Живео краљ Петар, који је на дан 27. марта 1941. године ступио на престо! Живело уједињено Српство! ...Чврсто збијмо наше редове пред одлучним догађајима, који се сада одигравају у целоме свету...36
Почетком септембра, када је радио Лондон објавио вест да је краљ потписао указ о укидању Врховне команде, Дража је у распису свима саопштио да је то само један у низу британских ''трикова'', наглашавајући: ''Нарочито истаћи краљеву поруку уручену усмено преко мајора Лукачевића да... (нечитка реч, али свакако у смислу ''верујемо'' - прим. аут) само ономе што он лично буде изговорио преко лондонског радија. Од како је смењена Пурићева влада, краљев се глас није чуо на радију''.37
У ноћи пред краљев рођендан Дража је као и ранијих година наредио ложење ватри у облику слова ''П'' на целој слободној територији, а на сам рођендан, 6. септембра, одржавање пригодних свечаности. Он лично говорио је на централној свечаности, одржаној у Прањанима.
Дванаести септембар 1944. године био је један од најтежих дана у Дражином животу. Мада је радио везом неколико дана раније био обавештен о предстојећем говору, он није веровао да ће краљ отићи тако далеко.
Врховна команда налазила се у селу Драгиње код Ваљева. Дража није желео да слуша краљев говор, већ је наредио мајорима Аћиму Слијепчевићу, начелнику Ађутантског одељења, и Милану Стојановићу, његовом помоћнику, да забележе говор и да му потом прочитају краљеве речи.
У шатору поред куће у којој се налазио Дража, два мајора су записала говор и сравнила препис. Слијепчевић је рекао да нема снаге да ту белешку прочита Дражи, додавши папир Стојановићу. У кућу су ушли заједно. Стојановић сведочи:
Генерал Михаиловић је седео мирно, са затуреном шајкачом. У левој руци је држао чибук и пућкао цигарету, а кажипрстом десне руке некако чепркао по столу недалеко од чашице ракије, гледајући преко стола у неку недогледну тачку. На лицу му се читала душевна патња. :им смо ушли, рекао је: ''Само читајте''. Ја сам узбуђено рекао: ''Господине министре, говор је страшан!'' - и пре но што сам хтео још коју реч да додам, он ме прекину и понови: ''Читајте!''
Испрекиданим и узбуђеним гласом прочитао сам краљев говор. Кад сам завршио са читањем, генерал Михаиловић, још увек гледајући у ону недогледну тачку, зграби шајкачу и тресну је о под уз речи које нисам чуо. Призор потресан. После тога окренуо се према нама и, смиреног и благог израза, понуди нас чашицом ракије. Пошто смо захвалили, он нас умоли да кажемо поручнику Божи Перовићу, команданту његове личне пратње, да га нико не узнемирава до поласка који је раније био утврђен за поноћ.38
Испред куће, Слијепчевић и Стојановић затекоше Перовића, затим Дражину ''сенку'' поручника Благоја Ковача и посилног Мићу. Сви су страховали да ће Дража извршити самоубиство. Договорили су се да Перовић, Ковач и Мића на смену кришом посматрају Дражу са јабуке, чије су се гране пружале до прозора куће. Један је увек стајао уз врата и нетремице гледао оног на јабуци. Имао је задатак да, на његов знак, утрчи унутра и осујети самоубиство.
Дража је седео исто онако као када су Слијепчевић и Стојановић дошли са говором. Пио је ракију и палио цигарету за цигаретом. Тако сатима. Нешто пред поноћ устао је и подигао бачену шајкачу са пода. Стајао је и дуго посматрао кокарду. Онда ју је пољубио. Кренуо је ка излазу, али се вратио сетивши се нечега. Угасио је петролејку и изашао. Пред вратима је стајао поручник Перовић, коме је Дража одсечно командовао: ''Покрет!''
Сутрадан, свим командантима Дража шаље следећи распис:

 

[Koča]

Њ. В. краљ Петар Други спречен је у вршењу својих краљевских дужности и није у могућности да да слободно своју реч. На дан 6. септембра ове године није чак ни говорио, као што је свакад чинио на свој рођендан. Шубашић и хрватска клика настављају, као и његови истомишљеници Павелић и Јосип Броз Тито, да чине све што им је могуће да разбију српство. Јосип Броз, још поред тога, и побегао је из Југославије.
На дан 12. септембра ове године преко радио Лондона направили су најобичнији фалсификат са краљевим именом, преносећи тобоже краљев говор. Ово је тек почетак најоригиналнијим лажима усташко-хрватске пропаганде. То неће бити ни први ни последњи фалсификат краљевог говора. Овај краљев говор потпуна је измишљотина. О овоме смо били још раније обавештени од од наших политичара из иностранства, само нисмо веровали да ће имати толико смелости да то учине.
Крвава усташко-титовска игра продужава се: истребљење Срба до последњег.
Срби и Словенци, збијте редове, не верујте лажима усташко-титовским. Нико не сем од нас ни тренутка да заборави 850.000 српских гробова, што нам усташе починише.
Сада, усташе улазе у Титове редове да би продужили убијање и најзверскија крволоштва над Србима. Шубашић је усташа. Не дамо се преварити. Шубашић мисли исто што и Павелић.
Они хоће границе Хрватске на Дрини. Они хоће Србе да распарчају. Срби и Словенци, преживећете све опасности, јер смо и до сада најтеже моменте преживљавали заједнички. Сви свесни национални Хрвати сложиће се са нама, а убице знају шта их чека. Ми ћемо продужити свој пут, јер ми знамо шта хоћемо. Ми се боримо за слободу заједнице и права човека.
Живео краљ Петар Други!
Ово вам поручује Дража Михаиловић.39
У први мах сви су били у неверици. На фронтовима су утихнуле борбе између четника и комуниста. ''Нико не верује да је то слободна воља Њ. В. Краља'', писао је 14. септембра командант Сарајевског округа пуковник Гојко Борота, команданту Истакнутог дела Врховне команде потпуковнику Захарију Остојићу. Међутим, већ 17. септембра, са Боротине радио станице М. Рајковић јавља Остојићу:
Борота је у Радови, где личним контактом покушава да ублажи последице краљевог говора, јер је настало неспокојство и велики страх код наших и наших симпатизера.40
Краљев говор задао је страховит ударац српском народу и посебно четницима. Тек тог дана, 12. септембра 1944. године, кроз народ и војску прострујала је саблазан катастрофалног пораза. Др Милорад Драшковић, један од водећих људи равногорске омладине, сведочио је:
На нас је страховито деловао говор краља Петра у коме је рекао да се прикључимо Јосипу Брозу Титу. Ма са које стране гледишта, то је била апсолутно недопуштена издаја. Ми се бијемо за краља и отаyбину, народ гине, а краљ сада говори нешто сасвим друго. Нико није могао да прихвати тај краљев говор. Неки официри су извршили самоубиство, неки су од беса пуцали у радио. Тада ми је постало јасно да идемо у катастрофу, мада многи нису веровали у то, нарочито Београђани...41
У мемоарима, краљ Петар је о овом свом говору написао: ''Имао сам осећање да сам изневерио своје најбоље пријатеље, а указао подршку једном покрету који је био у основи непријатељ монархије и демократских начела''. Дража је послао следећу депешу српским политичарима у иностранству:
Најтежи и најстрашнији удар нанео нам је краљ, чијим смо се именом заклињали. Бог и народ нека му суде.42

35 Р. и Ж. Кнежевић, Слобода или смрт, 911-912.
36 АВИИ, ЧА, К-301, рег. бр. 5\1.
37 АВИИ, ЧА, К-301, рег. бр. 5\1-34.
38 Споменица Дражи, 117.
39 АВИИ, ЧА, К-301, рег. бр. 5\1.
40 АВИИ, ЧА, К-281, рег. бр. 2\1.
41 Погледи, двоброј 65-66.
42 Р. и Ж. Кнежевић, Слобода или смрт, 373.

(Из књиге ''Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета'', 5. том; такође, из књиге Дража 12 - мали)

 

[admiral1]

Краљ се одрекао четника септембра 1944г.

upravo bas tako.....
samim tim i naroda,a naroda mozda i pre,zavisi kako gledamo......