Da li su kajkavci Hrvati ili zaseban narod (Slavonci, Slavinci)? Danas se oni smatraju Hrvatima ali da li su istorijski i etnolingvistički oni zaista Hrvati?
-
- Popularno:
- Da li je Apis bio opasnost za (kralja)...
- Levičarsko ludilo! ANTIFA oskrnavila...
- Блокадери за сада нису испунили нити...
- Марић се извињава студентима
- Zašto Rusi ne poklone....
- Saznala sam da me muž vara sa...
- TRAMP POTROŠIO 36 SEKUNDI PO LIDERU:...
- Zasto srpski rusofili prate americku...
- Bivši poslanik Velike Britanije priznao...
- Prakticirate li shallowing?
Da li su kajkavci Hrvati ili zaseban narod?
- Začetnik teme Meliot
- Datum pokretanja
Skafander
Domaćin
- Poruka
- 4.654
Na pitanje „Da li su kajkavci Hrvati ili zaseban narod?“ ja bih rekao da uopšte nije poenta u tome da li jesu ili nisu – jer je sama ideja „naroda“ iluzija i ljudski konstrukt.
Narodi ne postoje u prirodnom smislu. To su samo dogovorene priče, izmišljeni identiteti koje ljudi koriste da se grupišu, da se razlikuju jedni od drugih i da opravdavaju svoje granice, osvajanja i teritorije. Planeta Zemlja ne zna šta je Hrvat, šta je Srbin, šta je Nemac ili Kinez. Planeta ne zna za „kajkavce“ niti za bilo koju drugu podelu. Sve što Zemlja zna jeste da na njoj žive bića od krvi, mesa, vode i kostiju, koja dišu isti vazduh i hodaju istim tlom.
Mi smo svi isti – ljudska bića sa istom anatomijom i istim potrebama. Koža može biti svetlija ili tamnija, jezik različit, običaji drugačiji, ali ispod svega toga – svako ima skelet, krv, srce, mozak i dušu. Sve razlike koje ljudi naglašavaju postoje samo u našim glavama, a priroda ih ne priznaje.
Kada se kaže „ovaj narod ima pravo na tu teritoriju“, to je zapravo nasilna laž. Zemlja pripada svima jednako i nikome posebno. Ona je stara milijardama godina i postojala je pre svih naših „nacija“, „država“ i „naroda“. Sve te podele su nastale da bi neki ljudi vladali drugima, da bi se ljudi svađali i ratovali, da bi se kroz ideologije i nacionalizam održavale granice i moć.
Zato je pitanje „da li su kajkavci Hrvati ili poseban narod?“ zapravo pogrešno postavljeno. Oni su ljudi. Ni više ni manje. A ljudi ne mogu posedovati planetu. Planetarne šume, reke, planine i more nisu hrvatske, srpske, nemačke ili kineske – one su samo ono što jesu: priroda.
Dokle god budemo robovali tim izmišljenim konstrukcijama „naroda“ i „granica“, bićemo slepi za suštinu: svi smo jednaki, svi smo prolazni i niko nema veće pravo na ovu planetu od drugoga.
Narodi ne postoje u prirodnom smislu. To su samo dogovorene priče, izmišljeni identiteti koje ljudi koriste da se grupišu, da se razlikuju jedni od drugih i da opravdavaju svoje granice, osvajanja i teritorije. Planeta Zemlja ne zna šta je Hrvat, šta je Srbin, šta je Nemac ili Kinez. Planeta ne zna za „kajkavce“ niti za bilo koju drugu podelu. Sve što Zemlja zna jeste da na njoj žive bića od krvi, mesa, vode i kostiju, koja dišu isti vazduh i hodaju istim tlom.
Mi smo svi isti – ljudska bića sa istom anatomijom i istim potrebama. Koža može biti svetlija ili tamnija, jezik različit, običaji drugačiji, ali ispod svega toga – svako ima skelet, krv, srce, mozak i dušu. Sve razlike koje ljudi naglašavaju postoje samo u našim glavama, a priroda ih ne priznaje.
Kada se kaže „ovaj narod ima pravo na tu teritoriju“, to je zapravo nasilna laž. Zemlja pripada svima jednako i nikome posebno. Ona je stara milijardama godina i postojala je pre svih naših „nacija“, „država“ i „naroda“. Sve te podele su nastale da bi neki ljudi vladali drugima, da bi se ljudi svađali i ratovali, da bi se kroz ideologije i nacionalizam održavale granice i moć.
Zato je pitanje „da li su kajkavci Hrvati ili poseban narod?“ zapravo pogrešno postavljeno. Oni su ljudi. Ni više ni manje. A ljudi ne mogu posedovati planetu. Planetarne šume, reke, planine i more nisu hrvatske, srpske, nemačke ili kineske – one su samo ono što jesu: priroda.
Dokle god budemo robovali tim izmišljenim konstrukcijama „naroda“ i „granica“, bićemo slepi za suštinu: svi smo jednaki, svi smo prolazni i niko nema veće pravo na ovu planetu od drugoga.
Ako ne postoje narodi kako onda postoji 6000-7000 jezika u svetu?
Skafander
Domaćin
- Poruka
- 4.654
Jezici i narodi nisu isto. Jezik je alat komunikacije, prirodan proizvod razvoja zajednica i vremena. On nastaje spontano – ljudi kroz vekove stvaraju reči, gramatiku i izraze da bi se međusobno razumeli. Zato danas postoji 6000–7000 jezika. To je posledica ljudske raznolikosti, geografije i istorije.
Ali „narod“ je drugačiji pojam – to je društveni konstrukt. Narod nije prirodno dat, već zamišljena zajednica kojoj ljudi daju ime i granice. Niko se ne rodi kao „Hrvat“ ili „Srbin“ – čovek se rodi kao ljudsko biće, a onda ga društvo nauči kojem „narodu“ pripada. Jezik može biti deo tog identiteta, ali on sam po sebi ne stvara narod. Ljudi koji govore isti jezik ne moraju da budu „isti narod“ – vidiš to na primeru Engleza, Amerikanaca i Australijanaca. Isto tako, jedan narod može govoriti više jezika.
Dakle, jezici postoje jer ljudi komuniciraju i razvijaju različite oblike izražavanja. A narodi postoje samo u ljudskim glavama kao ideje koje služe za grupisanje, razdvajanje i često opravdavanje teritorijalnih pretenzija. Planeta i priroda ne priznaju te kategorije – za njih postojimo samo mi, ljudi od krvi, mesa i kostiju, bez obzira na to kojim jezikom govorimo.
Zvonimir Božić
Zainteresovan član
- Poruka
- 431
Kajkavci su ostaci panonskih Slavena kao i Slovenci. Kajkavci su srodnici proto-Slovenaca, ali ne možemo reći da su Slovenci, jer su sudjelovali u etnogenezi Hrvata u isto vrijeme dok su njihovi srodnici tek formirali slovensku naciju.
Panonski (i alpski) Slaveni razvili su u Kranjskoj, Koruškoj i Štajerskoj svoju etničku i političku zajednicu. U Hrvatskom Zagorju, Međimurju, Podravini i Gorskom Kotaru, panonski Slaveni su se uključili procese stvaranja hrvatske etničke cjeline, jer su bili podanici hrvatskog plemstva.
Kajkavci su srodnici proto-Slovenaca, ali se nisu oblikovali kao Slovenci, nego kao Hrvati.
Panonski (i alpski) Slaveni razvili su u Kranjskoj, Koruškoj i Štajerskoj svoju etničku i političku zajednicu. U Hrvatskom Zagorju, Međimurju, Podravini i Gorskom Kotaru, panonski Slaveni su se uključili procese stvaranja hrvatske etničke cjeline, jer su bili podanici hrvatskog plemstva.
Kajkavci su srodnici proto-Slovenaca, ali se nisu oblikovali kao Slovenci, nego kao Hrvati.
Skafander
Domaćin
- Poruka
- 4.654
Jezici pripadaju grupama ljudi, zajednicama koje su ih stvorile da bi se međusobno razumeli. Tek kasnije, kroz politiku i istoriju, te grupe su počele da se nazivaju „narodima“.
Dakle, prvo je postojao jezik kao alat komunikacije, a tek onda se od njega pravio nacionalni identitet. Ljudi su govorili svojim dijalektima i živeli u zajednicama mnogo pre nego što je iko smislio pojam „narod“. „Narod“ je etiketa, izmišljena konstrukcija. Jezik je realnost – on živi u govoru i komunikaciji, dok je „narod“ samo dogovor u glavama ljudi.
Jesu. Svaki narod ima svoj neki jezik. Zato i postoji podela na narode, upravo zbog jezika.
Skafander
Domaćin
- Poruka
- 4.654
Znači ima 7000 naroda?
Skafander
Domaćin
- Poruka
- 4.654
A gde su države za 7000 naroda, zašto ne bi svi imali državu a ne samo hrvati,...
suave
Domaćin
- Poruka
- 3.859
Deo Slovenaca koji je umesto pod Germanima završio pod Mađarima što je uslovilo njihov dalji razvoj
Skafander
Domaćin
- Poruka
- 4.654
Ako bi narod stvarno bio isto što i jezik, i ako postoji 7000 jezika, onda bi trebalo da postoji 7000 država sa podjednakim teritorijama. Ali toga nema. Zašto neki narodi imaju više, bolju ili plodniju zemlju, a drugi ništa? Ko im je dao pravo na to?
Planeta ne zna za „pravo“ ili „vlasništvo“. Ni jedna reka, planina ili tlo ne pripada Hrvatu, Srbinu ili bilo kome – oni su samo deo Zemlje. Ako se slučajno rodiš na nekom mestu, to ne daje nikome veće ili manje pravo.
Zamisli: dođe ti podstanar i kaže „ovo je moje“, dok je tvoj stan i živiš tu. Zar to nije apsurd isto kao kada ljudi tvrde da neko „pripada“ nekoj zemlji ili narodu? Vlasništvo nad delom planete je iluzija – prava nemamo ni na šta sem na život koji živimo.
Dakle, svi „narodi“ i „države“ su samo ljudski dogovori i podela moći. Priroda ne priznaje privilegije i teritorijalne granice – svi smo jednaki pod nebom i tlom.
JulianAlpsMedia
Zainteresovan član
- Poruka
- 186
Po ovoj logici, Škoti nisu narod jer samo oko 1% njih govori škotski. A da li su Španci i Meksikanci ista nacija, uprkos tome što imaju potpuno različite kulture, zato što obojica govore španski?
Ponekad se narodi zasnivaju na jeziku, ali u mnogim drugim slučajevima, zasnivaju se na nečemu drugom (kao što je religija u BiH).
Svaki narod ima svoj autentičan jezik. Škoti nisu sami prestali da govore svoj jezik nego im je engleski nametnut, isto kao i Velšanima i Ircima. Meksikanci nisu narod nego nacija, pre dolaska Španaca tu su postojali autohtoni narodi sa svojim jezicima.
JulianAlpsMedia
Zainteresovan član
- Poruka
- 186
Dakle, Srbi i Hrvati zapravo nisu narodi zato što dele isti štokavski dijalekat kao osnovu za svoje standardizovane jezike? U BiH, osoba iz Banjaluke može govoriti istim jezikom kao osoba u Sarajevu, ali to je ne čini Bošnjakom. Hindi i urdu su standardizovani oblici hindustanskog jezika, ali njihovi govornici pripadaju različitim narodima. Većina Flamanaca sebe ne smatra Holanđanima. I tako dalje, i tako dalje.
Kosolidacija naroda se uglavnom dogodila u 19. veku, ali jezici su im prethodili vekovima, tako da se ova dva koncepta često ne preklapaju.
Poslednja izmena:
Sve je to srpski jezik. Hrvati imaju svoju čakavicu, to je njihov autentičan jezik. Samo su im Srbi katolici iz Dalmacije ppdmetnuki srpski kao hrvatski.
JulianAlpsMedia
Zainteresovan član
- Poruka
- 186
Po ovoj logici, mozda je sve to bosnjaski jezik zato sto ga govore i oni? Zasto bi se morao zvati bas srpski?
Ne može nikako biti bošnjački jezik jer Bošnjaci se javljaju dosta kasnije i to na prostoru koji je u srednjem veku, izuzev Cazinske Krajine, izrazito srpski. Srbi su dosta stariji pojam od Bošnjaka. BHS jezik (bosansko-hrvatsko-srpski) je u stvari srpski jezik ali ostali govornici pre svega iz političkih ali i iz verskih razloga nazivaju drugačijim imenima.Po ovoj logici, mozda je sve to bosnjaski jezik zato sto ga govore i oni? Zasto bi se morao zvati bas srpski?
JulianAlpsMedia
Zainteresovan član
- Poruka
- 186
Pre 19. veka, većina ljudi se nije identifikovala sa nacionalnošću. Ono što izdvaja bošnjački narod jeste to što je konsolidovao svoj nacionalni identitet kasnije u poređenju sa drugim evropskim narodima - posle Drugog svetskog rata. To je važilo i za, recimo, Makedonce. Ali to ne znači da su Bošnjaci bili „Srbi“ pre toga. Oni jednostavno nisu imali konsolidovani nacionalni identitet.
Ljudi su i pre 19. veka imali svoje jezike i bili narodi. Narodi su postojali i pre revolucija 1848.
JulianAlpsMedia
Zainteresovan član
- Poruka
- 186
Nacionalni identitet je tada bio uglavnom ograničen na elite. Obični ljudi su se više identifikovali sa svojim religijama, kraljevskim porodicama ili lokalnim/regionalnim zajednicama nego sa nekim širim nacionalnim identitetom. U većem delu Evrope to se promenilo u 19. veku.
Ljudi su oduvek bili svesni kojim se jezikom koriste a samim tim i svog etniciteta. To što su se 1848. godine pobunili za veća prava u AU ne znači da nisu znali kojim se jezikom služe.
Mej bregami
Buduća legenda
- Poruka
- 45.154
I nisu, od kud bi to znali ako čitav život većina nije izašla iz svoje župe, maksimalno do susjedne. Život se odvijao u krugu 5-10km oko kuće.
Austrija i kasnije Austrougarska do popisa 1880. su odgađali pitanje o narodnosti, koje se određivalo po jeziku, jer nisu mogli dobiti suvisle odgovore.
Nisu, ima popisa i pre toga. Ali i bez popisa ljudi su bili svesni svog jezika i svoje etničke pripadnosti. Ta romantičarska verzija samo o prosvećenim elitama koji su jedino svesni svog etniciteta ne pije vodu. Povezivao ih je jezik kao i sada što ih povezuje.
Mej bregami
Buduća legenda
- Poruka
- 45.154
Popisi prije toga su prvenstveno služili da se pobroje muškarci spremni za rat, za porezne prihode, te stoka i ratarski prinosi. Sve što služi za ratovanje.
Imam ja porezne popise za moj kraj od 15.st. na dalje, gdje se i moji preci spominju.
Nije bilo pitanja o narodnosti i jeziku, nisu popisivani zenski članovi obitelji ni svi muškarci poimenice nego ime glave obitelji i broj braće i sinova.
U 18.st. postoje detaljni popisi zemlje, vrste stoke, što se uzgaja na zemlji itd.
Kada je krajem 18.st trebalo provesti prvi pravi popis došlo je do pobune jer se mislilo da je to temelj za nove poreze ako se popišu imena svih pripadnika obitelji.
Pokušano je 1857. sa narodnosti i jezikom, ali odgovori su bili svakakvi i beskorisni za statistiku u cijeloj monarhiji. Samo školovani su znali što ih se pita, ali oni su bili debela manjina.
