Bogart
Poznat
- Poruka
- 9.747
Покрајинску аутономију због етничких, културолошких и историјских разлога добија АП Кнежевина. Град Београд остаје главни град, а Косово и Метохија у истом статусу (какав год он да је).
Мултиетничку Кнежевину насељавају Срби, Бошњаци, Бугари, Албанци, Роми, Власи, Црногорци и друге аутохтоне националне мањине, укупно преко 14 националних заједница. Територија мање-више обухвата историјске границе некадашње Кнежевине Србије, па се због тога и покрајина назива именом Кнежевина. Њен главни град могао би бити Ниш или Крагујевац, а због историјских разлога, службени језици поред српског у овој покрајини били би: бошњачки, влашки, бугарски, албански, ромски, влашки и други који могу у међувремену настати.
На тај начин имали бисмо овакву расподелу:
Централна Србија:
3.608.116 становника
АП Кнежевина:
3.889.885 становника:
На који начин посматрате овакав предлог и које бисте измене у њега унели? Рецимо, да ли, опет због историјских разлога, Мачву са Шапцем треба припојити Србији, или оставити у границама Кнежевине? Да ли Кнежевина треба да има и своју засебну заставу и грб и да ли јој, у склопу децентрализације, треба дати и аутономију у извршном и судском смислу, нпр. да има своју засебну полицију? Да ли Кнежевина треба да стреми европским интеграцијама као локомотива Србије, упоредо са Србијом, или само у саставу Србије? Да ли би држава била функционалнија ако би Кнежевина добила статус републике? Да ли би, у случају ускраћивања аутономије Кнежевини постојала опасност од сепаратизма?

Мултиетничку Кнежевину насељавају Срби, Бошњаци, Бугари, Албанци, Роми, Власи, Црногорци и друге аутохтоне националне мањине, укупно преко 14 националних заједница. Територија мање-више обухвата историјске границе некадашње Кнежевине Србије, па се због тога и покрајина назива именом Кнежевина. Њен главни град могао би бити Ниш или Крагујевац, а због историјских разлога, службени језици поред српског у овој покрајини били би: бошњачки, влашки, бугарски, албански, ромски, влашки и други који могу у међувремену настати.
На тај начин имали бисмо овакву расподелу:
Централна Србија:
3.608.116 становника
АП Кнежевина:
3.889.885 становника:
Етничка структура:
Срба 3.473.844
Бошњака 134.482
Рома 59.945
Албанаца 58.460
Влаха 39.882
Бугара 17.567
Црногораца 12.346
Муслимана 11.252
Југословена 8.679
Македонаца 5.690
Хрвата 3.675
Румуна 2.778
Словенаца 1.015
итд.
Срба 3.473.844
Бошњака 134.482
Рома 59.945
Албанаца 58.460
Влаха 39.882
Бугара 17.567
Црногораца 12.346
Муслимана 11.252
Југословена 8.679
Македонаца 5.690
Хрвата 3.675
Румуна 2.778
Словенаца 1.015
итд.
На који начин посматрате овакав предлог и које бисте измене у њега унели? Рецимо, да ли, опет због историјских разлога, Мачву са Шапцем треба припојити Србији, или оставити у границама Кнежевине? Да ли Кнежевина треба да има и своју засебну заставу и грб и да ли јој, у склопу децентрализације, треба дати и аутономију у извршном и судском смислу, нпр. да има своју засебну полицију? Да ли Кнежевина треба да стреми европским интеграцијама као локомотива Србије, упоредо са Србијом, или само у саставу Србије? Да ли би држава била функционалнија ако би Кнежевина добила статус републике? Да ли би, у случају ускраћивања аутономије Кнежевини постојала опасност од сепаратизма?