Da li ste ikada krenule svoj život iznova?

[moje srce]

E bre srce..posao je u pitanju..ovo je cisto zgubidan..cekam sunce i nema me.

ne lazi, raste ti nos kao pinokiju.

mnogo ljudi koje znam vise na netu... znamo se u rl a pricamo preko gmejla... kao idioti... zivot online... moram da prekinem sa ovim... svoje dno sam dostigla peneci po pdf politika... pazi radis nesto besmisleno i znas da je besmisleno...

da. i meni treba veliko prolecno spremanje mozga...

 

[Hellen]

Dakle, moj problem je daleko veći od izlečenja putem promene tapeta, nameštaja (iako ga ne isključujem kao mogućnost)... Biću kratka...
Bila sam dugo u jednoj vezi koja je sigurnim korakom išla ka braku, trebala sam da se preselim kod njega i da započnemo jedan sasvim novi život, samo on i ja... On je čekao posao u inostranstvu gde sam i ja trebala da idem zajedno sa njim čim završim fakultet (ostala su mi još dva ispita)... Sve je to trebalo da se dogodi u januaru.... on je poginuo, a ja sam ostala sama sa ogromnom ljubavlju u sebi, sa stravičnim bolom sa kojim ne znam kako da se nosim, sa neispunjenim planovima i sa svim onim gorkim osećanjima koje nosi tragičan gubitak nekoga koga volite... Prošlo je 5 meseci, a čini mi se kao da svakim danom sve više boli i kao da sam svakim danom sve više izgubljena u ovom svetu... Ukratko, postala sam svesna da već mesecima živim kao biljka... više ne znam kojim putem da krenem...

Уф...

Као што рекох: рад туге и до две године... Плачи, одтугуј, препусти се свом болу...али разликуј тугу од депресије...
Немој да дозволиш себи да и ти престанеш да живиш. Можда банално звучи, али после неког времена, када не буде све тако јако свеже...почни и ти да размишљаш о промени тапета (не зезам се). Зашто? Па зато да би натерала себе на неку позитивну, покретачку активност, нешто што ће те окупирати и што ти неће дозволити да потонеш у депресију.
Написах данас на једној другој теми: човек је чудно живинче и често није ни сам свестан шта је све способан да издржи и из каквог пепела поново да се дигне.

 

[Џорџи]

Stvarnost nije staticna, pa onda mi bezimo od nje ili je prihvatamo. Stvarnost je nesto sto delimicno VODIMO SAMI svojim postupcima, a takodje i svojim odnosom prema onome sto se dogadja nasom voljom ili protiv nje.
I akcija i stav su nesto sto se moze i treba korigovati i to cini mi se do kraja zivota.
Realnost je PROCES, A NE STANJE!!!
Ta realnost se u svakom slucaju menja, sa nasim ucescem ili bez.
Na nama je da izaberemo da li cemo se samo prepustiti ili cemo rukovoditi svojim zivotom.
Nekada je lakse ali ne i bolje da pustimo da stvari idu same ali to je bezanje od odgovornosti za svoj zivot.
Ok, moze i tako.
Nekada mi je uspevalo, a nekada nije.
Dva puta sam napravila krupan preokret, ali sam se na to odlucila tek posle ozbiljne krize. Uspela sam i strasno sam ponosna zbog toga. Ipak, ne usudjujem se na radikalne poteze dok je situacija relativno ok.
Cenim ljude koji imaju snage da se bore sa sobom i sa okolnostima po sopstvenom izboru, a ne samo zato sto nisu mogli drugacije.

To mi nije jasno..normalno da cu rukovoditi svojim zivotom..kako to dolazi samo po sebi..pa gde su nam oci dok se to desava?

 

[Џорџи]

ne lazi, raste ti nos kao pinokiju.
mnogo ljudi koje znam vise na netu... znamo se u rl a pricamo preko gmejla... kao idioti... zivot online... moram da prekinem sa ovim... svoje dno sam dostigla peneci po pdf politika... pazi radis nesto besmisleno i znas da je besmisleno...
da. i meni treba veliko prolecno spremanje mozga...

Cek bre..ti meni stvarno ne verujes.?Mislis lecim ovde frustracije.?

 

[moje srce]

Cek bre..ti meni stvarno ne verujes.?Mislis lecim ovde frustracije.?

ne mislim. ne znam. ali previse si ovde da ne bi barem malkice bezao od stvarnosti... ovo za frustracije i politiku sam pisala o sebi

 

[ninani]

Dakle, moj problem je daleko veći od izlečenja putem promene tapeta, nameštaja (iako ga ne isključujem kao mogućnost)... Biću kratka...
Bila sam dugo u jednoj vezi koja je sigurnim korakom išla ka braku, trebala sam da se preselim kod njega i da započnemo jedan sasvim novi život, samo on i ja... On je čekao posao u inostranstvu gde sam i ja trebala da idem zajedno sa njim čim završim fakultet (ostala su mi još dva ispita)... Sve je to trebalo da se dogodi u januaru.... on je poginuo, a ja sam ostala sama sa ogromnom ljubavlju u sebi, sa stravičnim bolom sa kojim ne znam kako da se nosim, sa neispunjenim planovima i sa svim onim gorkim osećanjima koje nosi tragičan gubitak nekoga koga volite... Prošlo je 5 meseci, a čini mi se kao da svakim danom sve više boli i kao da sam svakim danom sve više izgubljena u ovom svetu... Ukratko, postala sam svesna da već mesecima živim kao biljka... više ne znam kojim putem da krenem...

uvek kada nesto ovako cujem ostanem bez texta...
zao mi je...
razumem te u potpunosti...i ja sam prezivela ogromnu, nemerljivu porodicnu tragediju...
bol ostaje zauvek u nama...ali covek uvek pronadje tu nadljudsku snagu (pre ili kasnije)
da krene dalje...to i tebi od srca zelim...

 

[Џорџи]

ne mislim. ne znam. ali previse si ovde da ne bi barem malkice bezao od stvarnosti... ovo za frustracije i politiku sam pisala o sebi

Pa evo..reci ako si me negde srela na forumu..da li sam nesto kukumavkao....kazem ti..cista dosada
A ti se opusti..ide prolece..sport i priroda

 

[black.dragon]

ja sam se par puta u zivotu efikasno resetovao...kad sam imao prekretnice u zivotu..otisao bih u prodavnicu i kupio koka kolu, cokolada i grickalica(i svijetlo plavi orbit)...i kupio gram heroina i onda bi se zakljucao i nebi izlazio 2 dana dok sve ne popusim i ne pposmrcem. definitivno najbolji nacin za odrzati mozak zdravim. spustio bih roletne i zmirio 2 dana..i izasao mnogo jak...sad cete sigurno misliti da nisma normalan

 

[moje srce]

...sad cete sigurno misliti da nisma normalan

jasno ko dan. svako ko konzumira svetloplavi orbit je ludak nad ludacima.

 

[black.dragon]

al nisam se resetovao od 2005-te..ali planiram ubrzo...doduse promijenicu terapiju..skontacu se sa nekom doktoricom da mi da novokain pa da se otresem u nuve..samo da vidim kakav je flesh..vec sam joj rekao a ona kao nemoj...ali popustice

 

[ninani]

Pa evo..reci ako si me negde srela na forumu..da li sam nesto kukumavkao....kazem ti..cista dosadaA ti se opusti..ide prolece..sport i priroda

e nasao si topic gde ces da kazes da si ovde zbog dosade...
pogotovo posle dodatnog pojasnjenja sta je Bambi nateralo
da postavi ovu temu...:-(

 

[Џорџи]

Naravno da nam je svima zao...nemam savet..jaka je uopste sto je to podelila sa nama.

 

[bundeva]

huh, to je bas zaebano.. i samo saznanje da ne mozes nista da ucinis.. i da je sve prekinuto tako, van vase volje.. to su situacije kad covek ostaje bez reci.. sta pametno reci..
nisam se nikad resetovao.. sve sam natovario ko puz kucicu i vucem li vucem.. kad bih sve to odbacio, mislim da bih se osecao ko puz golac

 

[black.dragon]

ja postanem sve tezi i tezi...kao da imam 100 kila...

 

[Nina]

Ne mozes da krenes iznova...to bi bilo kao da nisi ni zivela..ma kako po nekada lose bilo na kraju to sto si radila..ali mozes da menjas ..nekada polako ..nekada u hodu..kao bi bilo dosadno kada bi se uvek vracali na pocetak..ne bi postojalo iskustvo,kajanje,secanja..

 

[topmodelsica]

Ja bih krenula od kuce...

Od preseljenja?

 

[HELENA33]

Ne mozes da krenes iznova...to bi bilo kao da nisi ni zivela..ma kako po nekada lose bilo na kraju to sto si radila..ali mozes da menjas ..nekada polako ..nekada u hodu..kao bi bilo dosadno kada bi se uvek vracali na pocetak..ne bi postojalo iskustvo,kajanje,secanja..

zashto ne bi moglo da bude kao da zivish opet ali drugachije?

 

[zatočena]

Vise puta sam kretala iz pocetka i od nule...Jednom u ratu kad su mi spalili sve od kuce pa do poslednje kucne salvete koju sam imala,ali valjda bila mlada pa sam samo ponavljala "Ziv covjek moze sve"i to sto sam ziva bila je dovoljna utjeha za ono sto trpim.
Danas kad imam mnogo vise nego sto sam imala i pre "njihovih posjeta mom domu" tesko mi i kad nedostaje najmanja sitnica.Sve mi postalo razlog za tugu i patnju.

 

[Nina]

zashto ne bi moglo da bude kao da zivish opet ali drugachije?

Zato sto ne mozes da anuliras svoj zivot..kao..sada hodam na rukama i sve je drugacije...mozemo da promenimo sredinu,kucu,posao,muskarca pa i neke navike i da mislimo da smo poceli ispocetka..nista od toga ako ne primenimo svoje stavove,poglede,nacin zivota i smisao nasih odluka..i pocnemo da zivimo u skladu sa tim..to je novi pocetak..

 

[alal]

ne lazi, raste ti nos kao pinokiju.

mnogo ljudi koje znam vise na netu... znamo se u rl a pricamo preko gmejla... kao idioti... zivot online... moram da prekinem sa ovim... svoje dno sam dostigla peneci po pdf politika... pazi radis nesto besmisleno i znas da je besmisleno...

da. i meni treba veliko prolecno spremanje mozga...

ako mislis na skorasnje dogadjaje, ja uopste ne mislim da si "penila" za dz, ja sam bas pomislila kada sam citala kako ne cute svi normalni ljudi i da nisu svi entuzijasti odustali i sl. i bilo mi je odmah malcice bolje. malcice pozitivnije. mora da se cuje i neki drugi glas sem onih najglasnijih koji su obicno i najgori. pa makar i na forumu.

 

[alal]

Dakle, moj problem je daleko veći od izlečenja putem promene tapeta, nameštaja (iako ga ne isključujem kao mogućnost)... Biću kratka...
Bila sam dugo u jednoj vezi koja je sigurnim korakom išla ka braku, trebala sam da se preselim kod njega i da započnemo jedan sasvim novi život, samo on i ja... On je čekao posao u inostranstvu gde sam i ja trebala da idem zajedno sa njim čim završim fakultet (ostala su mi još dva ispita)... Sve je to trebalo da se dogodi u januaru.... on je poginuo, a ja sam ostala sama sa ogromnom ljubavlju u sebi, sa stravičnim bolom sa kojim ne znam kako da se nosim, sa neispunjenim planovima i sa svim onim gorkim osećanjima koje nosi tragičan gubitak nekoga koga volite... Prošlo je 5 meseci, a čini mi se kao da svakim danom sve više boli i kao da sam svakim danom sve više izgubljena u ovom svetu... Ukratko, postala sam svesna da već mesecima živim kao biljka... više ne znam kojim putem da krenem...

guraj dalje svim snagama, ali ako imas potrebu da se osamis i odtugujes i to je ok. ne gusi emocije, placi kad ti se place, pricaj o tome ili cuti, ali radi ono sto osecas, nemoj potiskivati, sto rece hellen tuga mora da se odradi. slusaj sebe ti najbolje znas sta ti odgovara u ovom momentu, nije odustajanje i depresija ako imas potrebu da se iskljucis iz opstih tokova na neko veme. ali ne zauvek i ne u vidu odustajanja, nego samoisceljivanja. ako ne mozes sama nije srasno obratiti se za strucnu pomoc, sta vise pozeljno je. i ja sam do skora (izgubila sam takodje nekoga) mislila slicno "da svakim danom sve više boli i kao da sam svakim danom sve više izgubljena u ovom svetu... " ali i to je proslo, nece nestati ali ce se ublaziti.

prijatelji koji znaju kako da te podrze u ovom periodu su jako bitni. pogotovo ako su preziveli velike gubitke kao ti i spremni su da pricaju o tome. znace kako se osecas i iako ti ne deluje tako pomocice ti razgovor sa njima.

i meni je zvucalo otrcano kada su mi ljudi govorili "vreme leci", ali tako je. samo je nekada potrebno puno vremena.

 

[Neva]

Kad god sam mislila da sam krenula iznova, uvek su bili tu neki rapovi koji su me vracali...neke segmente mozes da pocnes iz pocetka, od nule, neke ne... Nazalost, ponekad mi se cinilo i da sam otisla ispod pozitivne nule zeleci nesto da promenim...

Najbolja stvar kod ovoga j esto tacno vidis ko je uz tebe, a ko ne....ko te ceni i postuje bez obzira na sve, na tvoju odluku...ovo je jako bitno...i ovo mi je pomoglo da shvatim ko su mi prijatelji....bilo je i ima razocarenja...za lepo sam se pomucila....

 

[tara]

danima vec razmisljam o tome da pocnem sve ponovo...od nule...

 

[jassna]

Joj sta bih dala da mogu da preokrenem neke stvari, ali nemam snage...

 

[bambi83]

Najbolja stvar kod ovoga j esto tacno vidis ko je uz tebe, a ko ne....ko te ceni i postuje bez obzira na sve, na tvoju odluku...ovo je jako bitno...i ovo mi je pomoglo da shvatim ko su mi prijatelji....bilo je i ima razocarenja...za lepo sam se pomucila....[/QUOTE]

Prijatelji šta beše znači ta reč Znaš kako kažu "lako je ludovati u dobroj prilici" ... Njih naravno nije bilo kada su mi bili najpotrebniji čast izuzecima kojih je bilo, ali mogu da ih nabrojim na jednoj ruci i naravno to su sve bili ljudi od kojih sam najmanje očekivala bilo kakvu podršku, reakciju uopšte. Moj prvi rez je bio upravo taj, skloniti sve nepotrebne ljude iz života. Da li se zbog toga osećam bolje... i ne baš jer sam za ovo vreme postala vrlo stroga u izboru ljudi sa kojima ću popiti kafu, a onda se suočim sa situacijom da prema tom kriterijumu zapravo i nemam sa kime da popijem tu kafu Mada, nisam sigurna da li je u pitanju nesvesna izolacija