Ne kažem ja da su ljudi nesposobni ako nemaju ono što im treba. Niste me shvatili. Naša država je nefukcionalna, činjenica. Ali problem je u narodu. Ne može preko noći, ali ako bi postojala volja i sposobnost promene, onda bismo za 50 godina ili 100, imali sjajnu državu. Mislim i pre, ali za sporaće poput nas i 100 je sjajna računica. Dakle, nije rešenje sutra, već je rešenje danas da se počne a završiće se za koju godinu/deceniju. Problem je u nestrpljivosti i nezrelosti. Naš svet bi da ne mrdne prstom a da dobije sve što mu treba. Zato i imamo na vlasti ljude koji su nesposobni. Biramo između nesposobnjakovića, vazda manje zlo. Rešenje je da se počne sa školovanjem ljudi za vlast. Neka se formiraju škole u kojima će se školovati budući državnici, pa neka najbolji vladaju i tada će se stvari rešavati. A da bi toga bilo, treba da se prizna da smo masovno nestručni, neobrazovani, zadrti i lenji. Sve se želi preko noći. Neko ko se juče ispilio već želi da bude vođa (ne mislim na godine, već stručnost). Promene se ne dešavaju brzo, već postepeno. Samo postepenim promenama menja se koren problema. Nemci kažu: langsam aber sicher. Zato kažem nesposobnost ljudi je dovela do nesposobne države. Da kritična masa podrži prave promene, desile bi se a ne bismo bili necenjeni, manje plaćeni ili neplaćeni, nezaposleni, dok su neki prezaposleni. Nije pojedinac koji se trudi kriv, već masa. A razmišljanje da: ništa ne može da se menja i da je sve u sranju pa daj još i ja da ga usranjim, pravi je način da se nikada ništa ne promeni.
.
